Iako se ove godine očekivalo da će globalna inflacija usporiti rast usled pada cena energenata, poslednja neočekivana odluka OPEK+ zemalja o smanjenju proizvodnje nafte za više od 1 milion bbl/d, mogla bi ipak dovesti u pitanje prognoze o usporavanju inflacije ove godine.
Naime, novom odlukom trebalo bi da se ubrza tranzicija globalnog tržišta nafte sa prekomerne ponude u K1 23 na deficit ponude u K2-K4 23, što je rezultiralo da RBI Istraživanje revidira naviše prognozu cene nafte za 2023-2025. Novo očekivanje je da će cena Brent-a u proseku dostići 90 USD/bbl u 2023, u odnosu na 85 USD/bbl po staroj prognozi. Dalje, povećana je prognoza cene Brent-a za 2024-25 (na 83 i 75 USD/bbl respektivno sa 70 i 70 USD/bbl respektivno po staroj prognozi) jer se očekuje da će naftni kartel povećati svoj uticaj na tržištu nafte pošto američka industrija nafte iz škriljaca nije u stanju da smanji deficit ponude i potražnje agresivnijim povećanjem proizvodnje nafte zbog mera budžetske discipline, nedostatka radne snage i visoke inflacije troškova.
Iako su naša očekivanja na početku godine bila da će dinar blago oslabiti u odnosu na evro usled nižih priliva po osnovu izvoza, SDI i doznaka (zbog prisutnih geopolitičkih rizika), kao i niže kreditne aktivnosti (usled rasta kamata), očigledno da povećani geopolitički rizici (slično kao u slučaju zdravstvene krize, rizici van kontrole NBS-a) podržavaju nastavak aktivne politike deviznih intervencija sa ciljem da devizni kurs ostane važno sidro u održavanju makro-ekonomske stabilnosti. Posledično, korigovali smo projekciju EUR/RSD sa 117,6 (kraj godine) na 117,4 za kraj ove godine.
Kada je u pitanju domaća inflacija, očekujemo usporavanje stope rasta u drugom delu godine zbog očekivano bolje poljoprivredne sezone, niže agregatne tražnje, efekta baze i rezultata restriktivne monetarne politike.
Rejting agencija Standard&Poor’s je potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+ i stabilne izglede za dalje povećanje rejtinga. Stabilne perspektive odražavaju sa jedne strane indirektni makro-ekonomski rizik koji nosi konflikt Rusije i Ukrajine i usporavanje rasta ekonomije evrozone, ključnog spoljno-trgovinskog partnera zemlje, koji su sa druge strane izbalasirani dobrim srednjoročnim ekonomskim perspektivama i konzervativnom fiskalnom politikom.
Rejting agencija prognozira rast BDP-a Srbije od 2,1% (2022: 2,3%) usled smanjene lične potrošnje (pad kupovne moći zbog visoke inflacije i rasta kamata koji uzrokuje niže nivoe zaduživanja) i niže eksterne tražnje (projektovan rast BDP-a evro-zone od samo 0,3% ove godine). Međutim, očekuju oporavak rasta BDP-a od 3% u periodu 2024-2026 usled poboljšanja globalne ekonomske perspektive, oporavka domaćih investicija i potrošnje.
Narodna banka Srbije (NBS) je podigla referentnu kamatnu stopu za 25bp na 6,0%, što predstavlja četvrto povećanje od 25bp ove godine. Kako navode u toj instituciji, neophodno je nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarne politike kako bi se inflatorna očekivanja držala pod kontrolom i obezbedio opadajući trend inflacije. Očigledno je da je restriktivna monetarna politika dovela do usporavanja dinarskog kreditiranja stanovništva (oko 30% dinarskog kreditnog portfolija), kako privrede tako i stanovništva, ali i kreditiranja po deviznoj klauzuli zbog rasta EURIBOR-a, što je doprinelo usporavanju agregatne tražnje.
Geopolitički rizici vezani za rat između Ukrajine i Rusije, indirektni uticaj viših cena energije i sirovina, zajedno sa razvojem tržišta rada podstiču rast bazne inflacije, kako u EU/CEE, tako i u Srbiji. Martovski podaci o inflaciji ukazuju na usporavanje, kako ukupne, tako i bazne inflacije, iako je teško reći da li je dostignut maksimum. NBS očekuje da će inflacija početi da usporava rast od K2 pa nadalje usled: pooštravanja monetarne politike, pada cena hrane i energenata, manje uvozne inflacije i manje eksterne tražnje.
Kada je u pitanju prognoza privrednog rasta, NBS je potvrdila prognozu rasta BDP-a u rasponu od 2%-3%, uz podršku oporavka energetskog sektora u ovoj godini. Naime, nakon visokog uvoza električne energije u 2022. godini, kao posledica lošeg upravljanja Elektroprivrede Srbije, kao i gobalne energetske krize, situacija se popravila (kroz poskupljenja električne energije, početak dubokih reformi u kompaniji), tako da je ovo javno preduzeće ponovo počelo da izvozi električnu energiju. Dalje, privatna potrošnja će dati pozitivan doprinos zbog visoke zaposlenosti, a neto izvoz će imati umereno negativan uticaj usled slabije izvozne tražnje i uvoza energenata. Za 2024. godinu očekivanje NBS je da će rast BDP-a biti između 3%-4%, a nakon 2024. godine, rast BDP-a se očekuje na nivou od 4%, podržano infrastrukturnim investicijama.
S obzirom na još uvek povišenu inflaciju i očekivanu putanju rasta ECB kamatne stope, očekujemo da NBS poveća kamatu za 25bp na majskom sastanku na 6,25%, te da poslednje povećanje od 25bp bude u junu na 6,5%, a potom da stopa ostane na tom nivou do kraja godine. Ova pretpostavka je podržana očekivanjem da će inflacija početi da usporava sa očekivano boljom novom poljoprivrednom sezonom u odnosu na 2022. godinu, kao i usled visoke baze iz prethodne
godine.
Devizne rezerve u martu su iznosile 21,4 milijardi evra i uvećane su za 184,5 miliona evra u odnosu na februar mesec. Rast je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu i priliva po osnovu izdvajanja deviznih obaveznih rezervi.
Tokom marta, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 300 mln evra, dok je od početka godine neto kupila 465 miliona evra. Zahvaljujući deviznim intervencijama EUR/RSD je ostao stabilan i tokom marta, a od početka godine je nominalno ojačao za 0,03%.
Maloprodajne cene u Srbiji su značajno usporile rast u martu (+0,9% mesečno), posle februarskog rasta od 1,4% mesečno. Razlog usporavanja rasta inflacije u martu su cene hrane i bezalkoholnih pića koje su porasle za samo 1,8% mesečno, posle rasta od 2,7% mesečno u februaru. Posmatrano po grupama proizvoda, najviše su usporile cene povrća i cene hleba i žitarica, međutim, cene povrća i dalje drže dosta visoku stopu rasa (+7,7% mesečno), posle 8,3% mesečno u februaru.
Usporavanje inflacije na mesečnom nivou je rezultiralo, naravno, i nižim stopama rasta na godišnjem nivou (+16,2% godišnje), nakon rasta od 16,1% u prethodnom mesecu. Očekivanje NBS-a je da će inflacija dostići maksimum u prvom kvartalu, a da će već od aprila da započne i proces blagog usporavanja rasta cena. U principu, usporavanje rasta uvoznih cena (2% g-n-g u martu sa 6% g-n-g u februaru), kao i cena industrijskih proizvođača (5,8% g-n-g u martu sa 9% g-n-g u februaru), govore u prilog tezi da postoji mogućnost da se inflacija približava maksimumu.
Sa druge strane, nešto lošiji vremenski uslovi u aprilu koji će po prvim procenama uticati na smanjene prinose određenih voćarskih kultura, kao i najavljeno povećanje cena električne energije i gasa, i dalje će delovati inflatorno, tako da je teško proceniti da li je ovo vrhunac rasta inflacije. Pored toga, cene proizvođača poljoprivrede i ribarstva su stabilizovale rast, ali na jako visokom nivou (+32,3% godišnje), što ukazuje da će proces usporavanja ići dosta sporo, naročito usled visokih cena veštačkih đubriva. Sličnu situaciju sa stabilizacijom inflacije smo imali u novembru i decembru 2022. godine, kada se inflacija usidrila na 15,1% godišnje zbog usporavanja rasta cena hrane, da bi u januaru 2023. ponovo krenuo trend rasta cena sa rastom cena hrane.
Godišnja inflacija u martu (16,2%) je podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+25,4% godišnje), cenama stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+23,1% godišnje) i cenama nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva (+18,5% godišnje). Cene transporta su dodatno usporile dinamiku rasta (+5,4% godišnje) usled pada cena nafte i gasa na svetskim tržištima. Cene roba su porasle za 18,0% godišnje, dok su cene usluga porasle za 10,5%
godišnje.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) usporava rast na 126,9 u martu sa svog vrhunca od 159,7 u martu 2022, ali je i dalje daleko iznad najnižih vrednosti pre 2021. godine.
Što se tiče inflacije, mi i dalje zadržavamo prognozu na kraju godine na 8,5%, iako postoje rizici za povećanje, s obzirom na nestabilne vremenske uslove ovog proleća koji bi mogli negativno uticati na neke poljoprivredne proizvode
Najnovije vesti