Ekonomski izveštaj – avgust 2021

Izvoz nastavio snažan rast podržan oporavkom tražnje, ali i rastom cena proizvoda. Industrijska proizvodnja i promet na malo nastavili da usporavaju rast i u junu usled manjeg efekta baze i sezone godišnjih odmora. Nepromenjena stopa rasta Inflacije u julu od 3,3%

• ECB je usvojila strategiju testiranja projekta digitalne valute. Odluci ECB-a prethodile su intenzivne konsultacije u stručnim krugovima, ankete među stanovništvom, te povratne informacije krajnjih kupaca. Dvogodišnja detaljna istraživačka faza će prethoditi narednoj fazi testiranja koja će trajati nekoliko godina (verovatno tri godine), a primena digitalnog evra krenula bi polovinom ove decenije, najkasnije do godine kada prestaje mandat aktuelnog rukovodstva ECB-a.
• ECB je bila pod pritiskom da pokrene ovaj projekat zbog: a) alternativa privatnog sektora koji je zainteresovan za ovaj projekat i b) drugih (vodećih) centralnih banaka, tačnije kineske CB koja već radi na projektu digitalnog juana. Kina je takođe jasno vođena ambicijom da ne prepusti teren privatnim velikim nacionalnim pružaocima platnih usluga, a sigurnost podataka i privatnost bolje se kontrolišu unutar centralnih banaka. Banke i finansijske institucije biće važan deo digitalnog euro ekosistema, tačnije računi u bankama biće potrebni za korišćenje digitalnog evra.
• Iako će digitalne valute kratkotrajno oduzeti deo publiciteta sa kripto “tržišta valuta” i/ili neutralisati spekulacije da će se privatna kriptovaluta zaista uspostaviti kao (legalna) novčanica, činjenica je da ECB jasno želi da uspostavi digitalni evro kao sredstvo plaćanja i transakcija, a ne kao sredstvo za skladištenje i ulaganje vrednosti, što je, bar za sada, ključna uloga kripto
• Pema poslednjim podacima, 50,1% odraslih u Srbiji je vakcinisano protiv koronavirusa, odnosno nešto više od 2,7 miliona ljudi.

Fokus – MMF Globalne perspektive 2021/22

MMF zadržao prognozu globalnog rasta od 6% u 2021. godini …a povećao na 4,9% u 2022. godini

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je ažurirani izveštaj “Perspektive globalne ekonomije“. Globalna prognoza za 2021. godinu je nepromenjena u odnosu na prognozu iz aprila meseca, što znači da globalnu ekonomiju očekuje rast od 6% u ovoj godini, dok je prognoza rasta globalnog BDP-a u 2022. godini podignuta sa 4,4% (aprilska prognoza) na 4,9%. Što se tiče ove godine, iako je prognoza rasta nepromenjena, MMF je smanjio izglede za tržišta i ekonomije u razvoju, posebno za Aziju u razvoju. Suprotno tome, prognoza za napredne ekonomije je revidirana naviše. Tako je prognoza rasta ekonomije SAD-a povećana sa 6,4% u aprilu na 7,0%, dalje prognoza rasta ekonomije EU je povećana sa 4,4% u aprilu na 4,6%, u slučaju Velike Britanije rast BDP-a je korigovan sa 5,3% u aprilu na 7%. Ove revizije odražavaju situaciju u razvoju pandemije, kao i promene u politikama podrške privredi. Povećana prognoza rasta globalnog BDP-a za 2022. godinu proizilazi u velikoj meri iz povećane prognoze rasta BDP-a naprednih ekonomija, posebno u Sjedinjenim državama (predviđena dodatna fiskalna podrška u drugoj polovini 2021. godine) i poboljšanje zdravstvene situacije generalno.

Očekuje se da će svaki region da se oporavlja različitom dinamikom do 2022. godine, dok se osnovni scenario prognoze zasniva na sledećim ključnim pretpostavkama:

• Vakcinacija/pandemija: očekuje se da će lokalni prenos virusa biti sveden na nizak nivo do kraja godine kombinacijom bolje ciljanih mera predostrožnosti i poboljšanog pristupa vakcinama i terapijama. Napredne ekonomije su generalno na putu da postignu široku dostupnost vakcina do leta 2021, u slučaju tržišta u razvoju to će se desiti kasnije ove godine. Pretpostavlja se da će većina zemalja dobiti širok pristup do kraja 2022. godine. Neke zemlje će doći do niskog nivoa lokalnog prenosa pre nego druge, u zavisnosti od okolnosti specifičnih za pojedinu zemlju. Polazna osnova ipak pretpostavlja mogućnost dodatnih talasa pre nego što vakcine postanu široko dostupne.
• Fiskalna politika: prognoza pretpostavlja dodatnu fiskalnu podršku u SAD-u. Polazna osnova takođe uključuje očekivane grantove i zajmove EU sledeće generacije za prognoze te ekonomije. Dalje, predviđa se pad fiskalnih deficita na većini tržišta u razvoju od godine.
• Monetarna politika: pretpostavlja se da će glavne centralne banke ostaviti nepromjenjene kamatne stope tokom čitavog perioda predviđanja (kraj godine), dok u slučaju tržišta u razvoju, neke centralne banke su već počele smanjivati podršku tj. povećavati kamatne stope, usled visoke stope inflacije.
• Cena robe: očekuje se da će cene robe rasti znatno bržim tempom nego što se pretpostavljalo u aprilskim prognozama. Usred jačanja globalnog oporavka, očekuje se da će cene nafte porasti blizu 60% iznad njihove niske baze u 2020. godini, dok će u slučaju ostalih sirovina cene porasti blizu 30% iznad nivoa 2020, a to se posebno odnosi na cene metala i
• Globalna trgovina: Uprkos kratkoročnim prekidima u snabdevanju, predviđa se da će se obim globalne trgovine povećati za 9,7% u 2021. godini i 7,0% u 2022. godini. Oporavak robne trgovine će se proširiti nakon što je prvobitno bio koncentrisan u kupovinama povezanim sa pandemijom, trajnim dobrima za široku potrošnju i medicinskom Očekuje se da će se trgovina usluga oporavljati sporije, u skladu sa smanjenim prekograničnim putovanjima, sve dok prenos virusa svuda ne padne na niske nivoe.

Kada je u pitanju inflacija, njen rast na tržištima je određen rastom cena hrane usled nestašice i rasta globalnih cena hrane. Depresijacija valute takođe je podigla cene uvezene robe, što je dodatno povećalo ukupnu inflaciju. Međutim, bazna inflacija koja isključuje cenu energije i hrane, uglavnom je niska i stabilna, što ukazuje na niske inflatorne pritiske. Izveštaj MMF-a ukazuje da bi u većini slučajeva inflacija trebalo da se spusti na svoje pretpandemijske nivoe 2022. godine, nakon što prođu privremeni poremećaji uzrokovani poremećajem ponude i potražnje.

Rizici projekcije naviše: bolja globalna saradnja u oblasti vakcina mogla bi pomoći u sprečavanju ponovnih talasa infekcija i pojavljivanja novih varijanti, što bi značilo raniji završetak zdravstvene krize od pretpostavljenog i bržu normalizacija aktivnosti. To bi rezultiralo bržim oslobađanjem viška štednje od strane domaćinstava, većim poverenjem i većom investicionom potrošnjom kompanija.

Rizici projekcije naniže: sa druge strane, rast bi bio slabiji od predviđenog ako logističke prepreke u nabavci i distribuciji vakcina na tržištima u razvoju i ekonomijama u razvoju dovedu do još sporijeg tempa vakcinacije nego što se pretpostavljalo. Osim faktora povezanih s pandemijom, rast bi takođe mogao da da bude manji u odnosu na osnovno stanje ako bi se finansijski uslovi naglo pooštrili, na primer ako inflatorni pritisci potraju duže od očekivanog i dovedu do ponovne procene izgleda monetarne politike; porast stečaja kompanija itd.

Monetarna politika

NBS se drži ekspanzivne monetarne politike, zadržavajući stopu na 1% …inflacija očekivano ostvarila nepromenjenu stopu rasta u julu od 3,3% godišnje

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) očekivano je zadržao referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0% usled dobrih performansi visoko frekventnih indikatora i stabilne inflacije. Naime, iako su neke centralne banke CIE već povećale svoje ključne kamatne stope ili se spremaju da to učine, NBS nije sklona preuranjenom povećanju ključne kamatne stope, jer je procena da ne postoji dovoljno argumenata za takvu odluku. Naime, NBS ostaje zadovoljna rastom ekonomije koji je podržan Vladinim paketom podrške privredi, niskim kamatnim stopama i vidljivim oporavkom eksterne tražnje EU zemalja. Odlučnost FED-a i ECB-a da ne krenu sa preuranjenim povećanjem referentne kamatne stope, tj. smanjenjem obima kupovine obveznica u slučaju ECB, i pored rasta ekonomije i inflacije, podržavaju NBS u odluci da kamatna stopa ostane nepromenjena. Dalje, NBS je ohrabrena poboljšanjem perspektive globalne ekonomije za ovu godinu, iako postoji rizik da li će ove stope rasta biti u potpunosti realizovane usled novog talasa virusa od jeseni, kao i rizik vezan za povremene zastoje u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada. Mi zadržavamo projekciju kamatne stope od 1% do kraja godine, oslanjajući se na stav NBS da će svojim merama biti usmerena da podrži rast ekonomije, zaposlenosti i izvoza, kao i da niskim kamatama podrži ekonomiju od eventualnih posledica širenja novog talasa virusa od jeseni.

Devizne rezerve NBS u julu su porasle za 448,5 mln evra na 14,6 mlrd evra u odnosu na jun mesec, što je u najvećoj meri rezultat priliva po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 510,0 mln evra. Vrednost dinara u odnosu na evro je ostala nepromenjena tokom jula, a od početka godine dinar je apresirao za 0,01% u odnosu na evro. Tokom jula meseca, NBS je intervenisala neto kupovinom 380 miliona evra, dok su devizne intervencije od početka godine iznosile 700 mln evra (neto kupovina).

Inflacija je u julu usporila rast na 0,2% mesečno, posle rasta od 0,3% mnm u junu, zahvaljujući padu cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,9% mnm) nakon rasta od 0,0% mnm u junu i cena odeće (-0,7% mnm) posle rasta od 0,2% mnm. Sa druge strane, rast cena je zabeležen kod cena transporta (+1,6% mnm) i alkoholnih pića i duvana (+2,2% mnm). Na godišnjem nivou, potrošačke cene su, zabeležile istu dinamiku rasta od 3,3% kao i u junu mesecu. Razlog tome su cene tranporta koje su konačno usporile rast na 9,5% posle realizovanih 10,2% u prethodnom mesecu. Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle na godišnjem nivou na 1,7%, nakon 1,2% u junu, usled sezonskog rasta cena povrća (+5,6%) i cena jestivog ulja (+18,2%). Smatramo da će inflacija nastaviti kretanje na sličnom nivou u narednim mesecima dok god se ekonomija ne vrati na nivo funkcionisanja kapaciteta pre krize, s tim što smatramo da su inflatorni rizici balansirani, uzevši u obzir stabilnost deviznog kursa, kao i niska i stabilna inflaciona očekivanja.