U avgustovskom Izveštaju o inflaciji, Narodna banka Srbije potvrdila je projekciju rasta BDP-a u 2022. godini (raspon od 3,5%-4,5%), usled snažnog rasta ekonomije u prvoj polovini 2022. godine (1. kvartal: 4,4% i 2. kvartal: 4,0%) vođenog izvozom i prerađivačkim sektorom. U 2023. godini projekcija rasta BDP-a smanjena je za 0,5 pp na raspon od 3,5%-4,5%, pod pretpostavkom da se geopolitičke tenzije neće dalje produbljivati i da se neće prekidati snabdevanje gasom u zoni evra. Rastu BDP-a ove godine će, po NBS-u, doprineti lična potrošnja kroz rast zaposlenosti i zarada, ali i privatne investicije kroz rast stranih direktnih investicija (projektovanih 3,3 milijarde evra).
Zadržavamo prognozu rasta BDP-a na 3,3% ove godine, usled očekivanog usporavanja u drugom delu godine, najviše zbog visokih troškova proizvodnje i visokog geopolitičkog rizika, iako značajan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih šest meseci (1,5 milijardi evra) ukazuje da postoji mogućnost da rast BDP-a ipak bude i viši od 3,3%. Dalje, zadržavamo prognozu rasta BDP-a od 3,0% za narednu godinu, pod pretpostavkom da se geopolitičke tenzije neće dalje produbljivati, iako postoje visoki rizici da rast ekonomije u 2023. godini bude dosta niži usled visokih geopolitičkih rizika, tj. usporavanja globalnog privrednog rasta, a naročito očekivano slabijeg rasta naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera u EU i, posledično, nižih stranih direktnih investicija.
Kada su u pitanju projekcije inflacije, NBS je promenila svoje očekivanje u vezi sa ulaskom inflacije u inflacioni target (3% +/- 1,5 pp), u smislu da sada očekuje ulazak inflacije u target u prvoj polovini 2024. godine (u majskom Izveštaju o inflaciji očekivanje je bilo da će se to desiti u drugoj polovini 2023. godine). Dalje, očekuje se da inflacija dostigne maksimum u 3. kvartalu, da bi potom imala silaznu putanju, a snažniji pad se očekuje od druge polovine 2023. godine, usled: a) efekta podizanja kamatne stope, b) postepenog slabljenja efekata globalnih faktora, u smislu smirivanja cena energenata i hrane, i c) mera Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata.
S obzirom da NBS zadržava projekciju rasta BDP-a u 2022. godni, očekujemo nastavak rasta referentne kamatne stope u uslovima povišene inflacije, jer više kamate ove godine očigledno neće imati negativan efekat na realnu ekonomiju, kao što se to očekuje da će biti slučaj u evrozoni, tako da zadržavamo prognozu referentne kamatne stope na 4,25% za ovu godinu, sa očekivanjem usporavanjem rasta kamate u 2023. godini na najviše 4,5%.
Ako zadržavamo projekciju EUR/RSD na 118,1 za kraj 2022. godine, uz pretpostavku da će pojačan uvoz uglja i električne energije u uslovima visokih cena energenata uticati na slabljenje domaće valute, postoji rizik da potencijal slabljenja bude niži. Razlog tome su ojačane devizne rezerve koje su porasle na 15,0 milijardi evra u julu, nakon što su dostigle minimum u maju (13,9 milijardi evra), otvarajući prostor za devizne intervencije u slučaju slabljenja dinara u 4. kvartalu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu, peti put zaredom, za 25bp na 3,00%, tako da kamatna stopa na kreditne olakšice iznosi 4,00%, a stopa na depozitne olakšice 2,00%. Naše očekivanje je takođe bilo da će NBS povećati stopu za 25bp, s obzirom na dobar performans ekonomije u prvom delu godine. Naime, BDP je porastao za 4,4% u 1. kvartalu i nastavio rast u 2. kvartalu (+4,0%) i pored izbijanja geopolitičke krize, zahvaljujući rastu izvoza. S obzirom da NBS zadržava projekciju rasta BDP-a u rasponu između 3,5–4,5% na kraju ove godine, za očekivati je nastavak rasta referentne kamatne stope u uslovima povišene inflacije, jer očigledno više kamate ove godine neće imati negativan efekat na realnu ekonomiju, kao što se to očekuje da će biti slučaj u evrozoni, a zahvaljujući prilivu stranih direktnih investicija.
Kada je u pitanju inflacija, nastavak njenog rasta u julu uticao je na odluku o povećanju kamatne stope, sa ciljem da se ograniči sekundarni efekat na rast inflacionih očekivanja. Dalje, visoke stope inflacije na globalnim tržištima, sa čestim revidiranjima projekcija inflacije naviše za ovu, ali i za narednu godinu, podstiču rast kamatnih stopa u SAD i EU, što ova tržišta čini atraktivnijim za ulaganje, tj. uzrokuju preusmeravanje tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenim tržištima i utiču na volatilnost domaćih valuta. U takvim uslovima, rast kamatne stope jednim delom utiče i na sprečavanje potencijalnog slabljenja dinara u odnosu na evro. Jačanje dinara u odnosu na evro od aprila meseca je podstaknuto prilivom stranih direktnih investicija, doznaka iz inostranstva i prilivima od turizma, tako da je dinar od početka godine nominalno ojačao prema evru za 0,2%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u julu neto kupila 435 milion evra, dok je od početka godine neto prodala 1,35 milijardu evra, što je rezultiralo rastom deviznih rezervi NBS-a na 15,0 milijardu evra u julu mesecu.
NBS je promenila svoje očekivanje vezano za ulazak inflacije u inflacioni target (3% +/- 1,5 pp), u smislu da sada očekuje ulazak inflacije u target u prvoj polovini 2024. godine (u majskom Izveštaju o inflaciji očekivanje je bilo da će se to desiti u drugoj polovini 2023. godine). Dalje, očekuje se da inflacija dostigne maksimum u 3. kvartalu, da bi potom imala silaznu putanju, a snažniji pad se očekuje od druge polovine 2023. godine, usled: a) efekta podizanja kamatne stope, b) postepenog slabljenja efekata globalnih faktora u smislu smiravanja cena energenata i hrane i c) mera Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata. Razlog što se očekuje da će inflacija biti prisutna u dužem vremenskom periodu je suša koja se ponovila drugu godinu zaredom, što je potpuno neuobičajen fenomen kod nas, tj. dve uzastopne sušne godine, a što će uticati da cene voća i povrća u 3. kvartalu porastu, suprotno sezonski uobičajenim kretanjima.
Pored suše, prisutan je i rast troškova proizvodnje hrane koji se i dalje odražava na rast prehrambene inflacije, potom očekivan rast regulisanih cena zbog najavljenog poskupljenja cena gasa i električne energije. Cene iz međunarodnog okruženja nastavljaju da budu glavni generator inflatornih pritisaka u zemlji, jer se inflacija na globalnom nivou povećala, uprkos usporavanju globalnog rasta, pod uticajem rasta cena hrane i energenata, kao i neravnoteže između ponude i tražnje. Negativan efekat na rast cena ima i nestašica materijala, opreme i radne snage, te visoki troškovi transporta. S obzirom da za sada još uvek ne raspolažemo konačnim podacima o rezultatima nove poljoprivredne sezone, tu ostaje rizik u smislu daljeg kretanja inflacije u 3. kvartalu.
Snažan rast maloprodajnih cena u junu (+1,6% mesečno) bio je praćen usporavanjem rasta potrošačkih cena u julu (+1% mesečno), usled pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,1% mesečno) posle junskog rasta od 2,3%, a koje imaju učešće od 31,3% u potrošačkoj korpi. Sa druge strane, rast su ostvarile cene duvana (+2,6% mesečno) i, očekivano, cene rekreacije i kulture (+3,2% mesečno), usled sezone godišnjih odmora i korekcije cena paket aranžmana kao rezultat rasta cena nafte i cena hrane. Dalje, cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva porasle su za 1,9% mesečno, najviše zbog korekcije cene energenata, potom cene opreme stanova i tekućeg održavanja porasle su za 1,5% mesečno, dok su cene transporta porasle za 2,3% mesečno.
Na godišnjem nivou, potrošačke cene nastavile su rast u julu (+12,8%) nakon 11,9% u junu, podržano cenama hrane i bezalkoholnih pića (+19,7%), transporta (+18,9%), opreme stanova i tekućeg održavanja (+12,1%), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+9,6%), kao i alkoholnih pića i duvana (+7,2%). Posledično, cene roba porasle su za 14,9%, dok su cene usluga porasle za 6,3%. Dalje, cene industrijskih proizvođača ostaju na putanji rasta u julu (+17,7%) nakon junskih 17,3%, dok su uvozne cene usporile rast na 18,4% godišnje posle 19,1% u junu.
Cene poljoprivrednih proizvođača zadržale su visoku stopu rasta i u junu (+37,0% godišnje), posle 30,4% u maju. U prethodnim izveštajima naglašavali smo visok rizik da inflacija nastavi rast i u drugom delu godine, usled neočekivane suše drugu godinu zaredom, što se sada i pokazuje u tekućim podacima. Pored nižih prinosa voća i povrća, očekuje se da će suša imati negativan efekat u
smislu niže proizvodnje kukuruza, suncokreta i soje. Dalje, prve procene ovogodišnje proizvodnje pšenice, (koja čini oko 10% ukupne poljoprivredne proizvodnje), ukazuju na niži nivo proizvodnje za oko 7% u odnosu na 2021. godinu, koja je bila rekordna po proizvodnji pšenice.
Pored toga, ne vidimo relaksaciju u pogledu kretanja nivoa inflacije u jesen/zimu (iako bi rast mogao biti malo uzdržan u odnosu na prvu polovinu godine), usled visoke inflacije u zoni evra, očekivane depresijacije dinara u odnosu na evro od jeseni (tj. zbog visokog uvoza uglja i električne energije), manjih prinosa određenih poljoprivrednih kultura i još uvek neizvesnog raspoloženja u pogledu cena energije i hrane na svetskim tržištima. Bazna inflacija (potrošačke cene po isključenju cene energije, hrane, alkohola i cigareta) nastavila je rast na 7,5% godišnje u julu nakon rasta od 6,7% godišnje u junu mesecu, usled rasta cena prerađene hrane.
Nakon dostizanja maksimalne stope rasta ove godine u maju mesecu (+8,7%), industrijska proizvodnja je ponovo usporila rast u junu na 3,7% godišnje, a kao rezultat usporavanja rasta prerađivačkog sektora (+3,2% godišnje) posle rasta od 11,2% godišnje u maju. Verujemo da je početak sezone godišnjih odmora najviše uticao na ovakav sentiment. Rudarstvo je blago usporilo dinamiku rasta u junu (+21,6%) nakon majskih 28,1%, dok je proizvodnja električne energije usporila dinamiku pada na 4,1% godišnje posle pada od 12,5% u maju. Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja je porasla za 3,3%, što je dosta niže u odnosu na period januar-jun/2021. godine (+9,1%), kada su visoke stope rasta industrije bile podstaknute Vladinim programom podrške privredi i građanima u ublažanju negativnih posledica širenja virusa kovid-19 i snažnim rastom stranih direktnih investicija (SDI).
Ove godine imamo potpuno drugačije makroekonomsko okruženje u odnosu na 2021. godinu, sa povećanim geopolitičkim rizicima usled rata Rusije i Ukrajine, snažnim rastom troškova energenata i hrane, a što se reflektuje sa jedne strane na usporavanje investicione potrošnje kompanija, a sa druge strane na usporavanje potrošnje stanovništva. Vlada nastoji da pomogne privredi i stanovništvu kroz razne mere, npr. zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, nafte, električne energije, jednokratnu novčanu pomoć targetiranim grupama stanovništva, međutim, postoji velika neizvesnost u vezi sa trajanjem geopolitičke krize, što utiče da i privreda i stanovništvo budu nešto racionalniji u investicijama i potrošnji. Sa druge strane, u odnosu na period pre početka širenja virusa kovid-19, industrija ostvaruje slične stope rasta kao u tom periodu, bez obzira na sadašnje nove okolnosti, tj. geopolitičku krizu i visoke cene energenata, čemu najviše doprinosi rast izvozne tražnje (+30,5%).
Od ukupno 24 sektora, 16 sektora bilo je u pozitivnoj teritoriji, posle 18 u maju mesecu. Sektori koji su se izdvojili sa višim stopama rasta su: proizvodnja nafte, proizvodnja papira, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i proizvodnja optičkih kablova. Prema brzoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, i pored izbijanja geopolitičke krize usled početka rata između Rusije i Ukrajine, BDP je porastao za 4% u 2. kvartalu posle rasta od 4,4% u 1. kvartalu. Očekujemo uskoro objavu detaljnijih podataka koji sektori su doprineli ovom rastu. Izvoz ostvaruje dvocifrene stope rasta još od polovine 2021. godine, tj. otkako je krenuo oporavak globalne trgovine. U prvih šest meseci, iz zemlje je izvezeno robe u vrednosti od 3,1 milijarde evra (jan-jun/2021: 2,2 milijardi evra), a rast je podstaknut izvozom metalnih ruda i otpadaka metala (+721,9 miliona evra), gvožđe, čelik, obojeni metali, guma (+798,1 miliona evra), mašine (+470,9 miliona evra), hemijski proizvodi (+374 miliona evra).
Uvoz je ostvario rast od 44,2% u junu, dok je od početka godine uvezeno robe u vrednosti od 5,8 milijardi evra (jan-jun/2021: 1,8 milijardi evra). Rast je dobrim delom rezultat rasta cena nafte, gasa, metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i povećanog uvoza energenata (nafte, uglja, električne energije, gasa), kumulativne vrednosti za šest meseci od 2,1 milijarde evra. Dalje, značajan rast uvoza je ostvaren kod uvoza obojenih metala, gvožđa, ostalih metala i ostalih proizvoda (+951,6 miliona evra od početka godine) i hemijskih proizvoda (+783,0 miliona evra od početka godine). Iako visok, deficit spoljne trgovine usporio je rast na 89,9% godišnje u prvih šest meseci usled usporavanja uvoza energenata. Stopa rasta prometa u trgovini na malo u junu je ostvarila rast od 4,8%, posle 5,1% u maju. Usporavanje je primetno kod potrošnje hrane, pića i duvana (+2,5%), posle 3,5% u maju i kod potrošnje neprehrambenih proizvoda (+3,1%), posle 6% u maju. Sezona godišnjih odmora je podstakla potrošnju motornih goriva (+12,3%) nakon 7,1% rasta godišnje u maju.
U junu mesecu je drugi put za redom ostvaren suficit budžeta u iznosu od 35,4 milijardi dinara posle majskog suficita u iznosu od 6,7 milijardi dinara. Junski suficit je bio podržan uplatom poreza na dobit preduzeća (+231,6% mesečno), dok su ostale pozicije prihoda zabeležile manji rast. Sa druge strane, rashodi budžeta su porasli za samo 0,8% mesečno, podstaknuto manjim izdvajanjima na kategoriji ostalih rashoda i manjim izdvajanjima za kamate, dok su kapitalni rashodi ostvarili značajan rast u junu, kako bi se kompenzovalo usporavanje ove kategorije rashoda u prethodnom mesecu.
U periodu januar-jun ostvaren je deficit u iznosu od 35,7 milijardi dinara i, u poređenju sa deficitom od 75,6 milijardi dinara u istom periodu 2021. godine, bio je niži zato što je u tom periodu 2021. godine počela primena Vladinog trećeg paketa podrške privredi u sprečavanju negativnih posledica širenja korona virusa. Usporavanju rasta deficita od marta meseca doprineo je rast prihoda budžeta (6M: +19,2% godišnje), najviše porez na dodatu vrednost (uvozna komponenta), poreza na dobit preduzeća i akciza, dok su rashodi imali sporiju dinamiku rasta (+12,2% godišnje) u odnosu na 2021. godinu, kada je isplaćena pomoć u vrednosti od 2,1 milijarde evra privredi i stanovništvu da bi se otklonili negativni efekti kovid-19 krize. Najznačajniju dinamiku rasta ostvarili su kapitalni rashodi (+61,5% godišnje).
Javni dug je porastao u junu na 31,3 milijarde evra (+605,2 miliona evra mesečno), od čega se 362,8 miliona evra odnosi na unutrašnji dug, a 242,4 miliona evra se odnosi na spoljni dug. Javni dug u odnosu na BDP je porastao na 57,2% (kalkulacija RBI Istraživanje, BDP rast od 3,3% u 2022. godini). Dinamika rasta javnog duga od početka godine (+1,2 milijarde evra) je manja u odnosu na isti period 2021. godine (+1,6 milijardi evra). Javni dug iz spoljnih izvora porastao je za 1,4 milijardi evra (od toga 700 miliona evra sredstva alokacije Međunarodnog monetarnog fonda), dok je iz domaćih izvora smanjen za 247,8 miliona evra.
Nakon dugo vremena, Uprava za javni dug (UJD) organizovala je aukciju 12-mesečnih HOV denominovanih u dinarima. Ponuđena je HOV u vrednosti od 33 milijardi dinara i sve je prodato na prinosu od 3,9%. Kada su u pitanju HOV denominovane u evrima, poslednja aukcija organizovana je u junu mesecu. Kada su u pitanju prinosi, rast referentne kamatne stope najviše je uticao na kraća dospeća, tj. ona koja Uprava za javni dug trenutno prodaje na primarnim aukcijama. Usled minimalne likvidnosti, prinosi na dospeća dužih ročnosti (2026, 2028 i 2032) manje su osetljivi na promene referentne stope, pa se i dalje kreću u rasponu od 6-7%.
Razlika u nivoima prinosa na evroobveznice i lokalno izdate HOV denominove u evrima se malo smanjila, ali su evroobveznice oko 350 bp i dalje iznad lokalno izdatih HOV denominovih u evrima uporedivog dospeća. U toku 2022. godine, na naplatu dospevaju HOV u vrednosti od 1,9 milijarde evra, od čega 623 miliona evra HOV denominovanih u evrima i HOV denominovanih u dinarima u vrednosti od 158,4 milijardi dinara. Zahvaljujući velikom interesovanju za 12-mesečnim sHOV, sa 19. avgustom, UJD je refinansirala 78,7% portfolija dospelog za refinansiranje.
Najnovije vesti