Narodna banka Srbije (NBS) je u februarskom „Izveštaju o inflaciji“ potvrdila projekciju rasta BDP-a u rasponu od 2-3%, pri čemu su sada rizici projekcije niži u odnosu na novembarsku projekciju, najviše zbog toga što podaci pokazuju da će recesija u EU (našem ključnom spoljnotrgovinskom partneru) biti niža od ranijih očekivanja, zahvaljujući dobroj energetskoj snabdevenosti EU, kao i brojnim merama vlada zemalja EU, donetim da spreče dublji pad te ekonomije. Dalje, NBS očekuje da će najveći doprinos rastu BDP-a ove godine dati lična potrošnja usled visoke zaposlenosti tokom 2022. godine, povećanja penzija i plata u javnom sektoru, ali i očekivane korekcije zarada u privatnom sektoru. Tokom 2023. očekuje se negativan doprinos državne potrošnje, kao i privatnih investicija zbog još uvek povišenog geopolitičkog rizika i slabog globalnog rasta ove godine. Blag pozitivan doprinos se očekuje od državnih investicija usled započetih infrastrukturnih projekata u 2022. godini. Doprinos neto izvoza biće opet negativan, usled uvoza energenata, ali ove godine i manje izvozne tražnje.
Kada su pitanju sektori, NBS očekuje da će poljoprivreda (ne očekuje se suša ove godine) i građevinarstvo (infrastruktura) imati blag pozitivan doprinos na rast ekonomije, dok će usporavanje eksterne tražnje i visoki troškovi proizvodnje doprineti negativnom doprinosu prerađivačkog sektora.
RBI Istraživanje promenilo je prognozu EUR/USD u korist jačanja evra u odnosu na dolar, tako da će odnos ove dve valute na kraju 2023. biti na nivou od 1,12 (ranija prognoza je bila 1,08). Kratkoročne perspektive su pomešane, u smislu da će kretanje obe valute zavisiti od kretanja inflacije u obe zemlje. Međutim, kako će Američke federalne rezerve (Fed) krenuti ranije sa smanjenjem referentne kamatne stope nego što će to biti u slučaju ECB, RBI Istraživanje očekuje da će to ići u prilog jačanju evra do kraja godine, a taj trend nastavlja se i u 2024. (1,15), dok dugoročno, RBI vidi fer vrednost EUR/USD na nivou ispod 1,20. Dalje, RBI Istraživanje smatra da evro-zoni predstoji period preorijentacije u narednim godinama i da ne postoji brz način povratka na period pre energetske krize.
Što se tiče rasta kamatnih stopa, Evropska centralna banka (ECB) potvrdila je da nastavlja sa rastom ove stope, po 50bp u martu i nastavak rasta kamate do nivoa od 4% u 2. kvartalu. Američke federalne rezerve (Fed) su usporile rast kamatne stope, s obzirom da su pre ECB-a počele sa rastom ove stope u martu 2022. i povećale kamatu za 450bp na trenutnih 4,5%- 4,75%. Mi očekujemo još jedno povećanje (25p) u martu i da stopa ostane na tom nivou do kraja godine. Iako inflacija u SAD-u usporava (januar: 6,4%), Fed neće tako brzo krenuti sa smanjenjem kamatne stope, jer je inflacija još daleko od inflacionog targeta od 2%.
Kada je u pitanju centralna, istočna i jugoistočna Evropa, iako su primetni prvi znaci usporavanja inflacije, usled pada cena nafte i gasa, rasta kamatnih stopa i mera vlada, CB neće se odlučiti da ove godine krenu sa smanjenjem kamate (izuzev Češke i Mađarske): a) iako se ne očekuje rast inflacije, jedan deo troškova još uvek nije prenet na kupce, tako da se očekuje sporadičan rast cena u tim sektorima, b) ekspanzivna fiskalna politika (mere vlada podstiču potrošnju i proizvodnju) je u suprotnosti sa restriktivnom monetarnom politikom (rast kamata da se suzbije rast potrošnje), c) ekonomije su ostvarile rast bez obzira na rast kamata i inflacije, zbog mera pomoći vlada i d) kamatni diferencijal u odnosu na vodeće centralne banke ograničava tempo ublažavanja monetarne politike u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Na drugom po redu sastanku o utvrđivanju ključne kamatne stope ove godine, NBS je, kako se i očekivalo, podigla referentnu kamatnu stopu za 25bp (isto kao i na januarskom sastanku), na 5,50%, uz podršku nekoliko faktora: a) stabilizacija ukupne inflacije u Srbiji, b) usporavanja inflacije u evrozoni, samim tim manjim inflatornim uticajem uvoznih cena i c) pad cena nafte i gasa na svetskim tržištima.
NBS je svesna da i dalje postoji neizvesnost u vezi sa baznom inflacijom, s obzirom na nisku stopu nezaposlenosti i očekivana prilagođavanja plata u državnom i privatnom sektoru ove godine. Dalje, izgledi za rast globalne privrede sada izgledaju bolji nego što su bili u 4. kvartalu 2022, što bi, zajedno sa očekivanim oporavkom rasta kineske privrede, nakon ukidanja politike nulte kovid 19 strategije, moglo ponovo da utiče na rast cena energenata i drugih roba.
Referentna kamatna stopa je povećana za 450 bp od aprila 2022. kada je rast kamatne stope počeo i očekujemo da će se nastaviti sa putanjom sličnom ECB-u, odnosno manje agresivnim povećanjem (+25 bp), ali će se period rasta ove kamate verovatno malo produžiti. U tom smislu, zadržavamo našu prognozu ključne stope na 6%, očekujući da će se povećanje stope završiti u aprilu.
Devizne rezerve su nastavile rast na 20,9 milijardi evra u janaru 2023. godine, što je novi maksimum od 2000. godine. Rast je bio podržan emitovanjem dve evroobveznice na inostranom finansijskom tržištu u vrednosti od 1,63 milijarde evra. Devizni kurs je držao stabilan trend tokom januara, a NBS je prvi put od aprila 2022. godine intervenisala na deviznom tržištu na prodajnoj strani (225 miliona evra), što je, s druge strane, uobičajen trend na početku godine, usled sezone godišnjih odmora i praznika, pa samim time i manje poslovne aktivnosti i nižih deviznih priliva.
Oporavak dinamike inflacije u januaru (+1,4% mesečno) posle decembarskih 0,5% mesečno, bio je prilično očekivan, s obzirom na povećanje cena električne energije i gasa dogovorenog u okviru stendbaj aranžmana Međunarodnog monetarnog fonda potpisanog u decembru 2022. godine. Prilagođavanje energetskih tarifa i strukturne reforme EPS-a i Srbijagasa sa ciljem da postanu finansijski nezavisne i podmiruju troškove poslovanja, a u nekom trenutku i troškove investiranja
je jedan od važnijih ciljeva aranžmana.
Pored ovog faktora, značajnu ulogu u rastu inflacije u januaru imao je rast cena hrane i bezalkoholnih pića koje su porasle za 1,6% mesečno (sezonski rast cena povrća), dalje, alkoholna pića, duvan i narkotici porasli su za 2,5% mesečno (uglavnom cene duvana), kao i cene stanovanja, vode, struja, gasa i drugih goriva (+3,5% mesečno). Cene transporta su bile u padu (- 0,6% na mesečnom nivou).
Na godišnjem nivou, inflacija je porasla na 15,8% u januaru nakon 15,1% godišnje u decembru 2022. godine, podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+23,7% međugodišnje), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+23,0% godišnje), nameštaja, opreme za domaćinstvo i redovnog održavanja domaćinstva (+18,3% godišnje), transporta (+7,5% godišnje), alkoholnih pića, duvana i narkotika (+10,3% godišnje), kao i rekreacije i kulture (+7,8% godišnje). Cene robe su porasle za
17,9% godišnje, dok su cene usluga porasle za 9,4% godišnje. Cene poljoprivrednih proizvođača ponovo su blago usporile rast u decembru (+32,1%) nakon novembarskog rasta od 33,6%.
NBS očekuje da će inflacija u 1. kvartalu 2023. ostati na visokom nivou uz podršku rasta cena električne energije i gasa, kao i prenosa većih troškova proizvodnje na kupce. U ovoj instituciji smatraju da će inflacija u drugoj polovini 2023. godine usporiti rast, podstaknuta slabijom globalnom inflacijom, nižom eksternom tražnjom i donetim monetarnim merama, a dodajemo, i očekivano boljom poljoprivrednom sezonom. U februarskom Izveštaju o inflaciji, NBS zadržava prognozu inflacije na 8% u 2023, ali je pomerila očekivanje o ulasku inflacije u inflacioni target (3% +/- 1,5pp) na sredinu 2024. godine, umesto ranijeg očekivanja da će to biti u drugom delu 2024.
Ključna pretpostavka usporavanja inflacije u drugom delu ove godine je nastavak restriktivne monetarne politike centralnih banaka u svetu, pad cena primarnih proizvoda na globalnim tržištima i smirivanje inflacije u zoni evra. Pored toga, očekuje se nastavak pada cena hrane na globalnim tržištima (iako će i dalje biti više u odnosu na period pre energetske krize, usled visokih cena energenata i visokih cena veštačkih đubriva). Takođe, očekuje se nastavak pada cena nafte na međunarodnom tržištu, pa samim time i na domaćem tržištu. Najznačajniji rast imaće regulisane cene (2023: 13,7% i 2024: 8,3%) usled korekcija cena električne energije i gasa.
Najnovije vesti