Novi stendbaj aranžman (SBA) koji je Vlada dogovorila sa Međunarodnim monetarim fondom (MMF), zvanično je odobren u decembru 2022. godine na period od dve godine, do decembra 2024. godine. Od ukupne vrednosti aranžmana (2,4 milijarde evra), 985 miliona evra je povučeno, Vlada će 1. juna moći da povuče 206,8 miliona evra, a 19. decembra još 399,9 miliona evra. Od 2024. godine, ovaj aranžman dobija status aranžmana iz predostrožnosti i po potrebi, Vlada će moći da iskoristi dodatna sredstva u iznosu od 799,6 miliona evra.
Politike energetskog sektora igraće centralnu ulogu u okviru SBA i fokusiraće se na finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća, energetsku sigurnost i postavljanje temelja za zelenu tranziciju. Važan zadatak je osposobljavanje EPS-a i Srbijagasa da finansiraju svoje troškove poslovanja, stabilizacija proizvodnje električne energije i povećanje energetske bezbednosti. Paralelno, planiraju se i značajne strukturne reforme za unapređenje upravljanja EPS-om i Srbijagasom.
Prilagođavanja tarifa u okviru programa su kalibrisana tako da se ispune očekivani srednjoročni troškovi, uključujući potrebne investicije. S obzirom na niže troškove snabdevanja električnom energijom i gasom i nakon povećanja, cene energije u Srbiji ostaće ispod cena energije u većini evropskih zemalja.
RZZS je objavio procenu ekonomskih kretanja u 2022. godini i prema preliminarnim podacima, BDP je usporio rast na 2,3% (naše očekivanje je bilo 2,4%), usled energetske krize, a posle 7,5% rasta u 2021. godini, kada je Vlada izdašno pomagala privredu tokom zdravstvene krize. Rast kamata i troškova energenata je doprineo nultoj stopi rasta investicija (2021: 15,9%) i usporavanju rasta prerađivačkog sektora (+1,5%), posle rasta od 6,3% u 2021. godini. Isti faktori, pored rasta cena građevinskog materijala, uzrokovali su pad građevinarstva od 11,8% (2021: +18,4%). Druga sušna godina 2022. je dodatno doprinela padu poljoprivrede (-8%), nakon pada od 5,6% u 2021.
Stopa nezaposlenosti je najniža u poslednje četiri godine u 2022. godini (8,9%).
Devizne rezerve u decembru 2022. (19,4 milijardi evra), najviše su od 2000. godine, a decembarski porast je rezultat povlačenja prve tranše u okviru MMF stendbaj aranžmana (985 miliona evra) i kredita od Fonda za razvoj Abu Dabija (1 milijarda dolara). Prema proceni Eurostata, inflacija je usporila rast drugi mesec zaredom, i u decembru porasla za 9,2%, posle rasta od 10,2% u novembru 2022. godine, a na usporavanje je najviše uticala odluka nemačke vlade da preuzme plaćanje decembarskih računa građana za gas. Bazna inflacija je i dalje u blagom porastu, tako da očekujemo nastavak rasta kamate ECB na 4% u 2. kvartalu. Inflacija u SAD-u značajnije usporava rast u odnosu na EU i u decembru je iznosila 6,5%, posle novembarskih 7,1%, usled pada cena benzina. Dalje, u SAD-u i bazna inflacije dosta usporava rast.
Sentiment indikatori evrozone u decembru, PMI industrija i PMI usluge, su i dalje negativni, ali se značajno popravljaju usled preduzetih mera vlada u cilju sprečavanja negativnih efekata energetske krize na ekonomiju i ublažavanje uskih grla u svetskim lancima snabdevanja. Sve ovo ukazuje na to da će recesija u evrozoni biti manjeg intenziteta od očekivanog.
Nakon četiri povećanja od 50bp u periodu septembar-decembar/2022, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da uspori dinamiku povećanja referentne kamatne stope. Na prvom ovogodišnjem sastanku o utvrđivanju ključnih kamatnih stopa, NBS je podigla referentnu stopu za 25bp na 5,25% usled: a) stabilizacije inflacije u Srbiji, b) usporavanja inflacije u zoni evra i c) usporavanje domaće privrede u 4. kvartalu 2022. godine. NBS je svesna da je usporavanje inflacije u evrozoni posledica pada cena energenata na svetskim tržištima i mera Vlade da pomogne građanima i kompanijama da se izbore sa energetskom krizom, ali je još uvek neizvesno da li je to zaista znak da je inflacija dostigla svoj maksimum, obzirom na izražene geopolitičke tenzije, i posledično neizvesno kretanje cena energenata na globalnim tržištima u narednim mesecima.
Referentna kamatna stopa je povećana za 425 bp od aprila 2022. godine, kada je započet proces povećanja kamatne stope i očekujemo da će se nastaviti, sa putanjom sličnom ECB-u, tj. manje agresivnim povećanjem (+25 bp), ali sa očekivanim produženjem perioda rasta kamate. U tom smislu, zadržavamo našu prognozu ključne stope na 6%, ali sada očekujemo da će se povećanje stope završiti u aprilu, umesto ranijeg očekivanja da će to biti mart mesec.
NBS očekuje da će dosadašnje zaoštravanje monetarne politike u kombinaciji sa padom cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu (pre svega nafte) i ublažavanje uskih grla u svetskim lancima snabdevanja u celini podržati usporavanje inflacije u 2023. Ipak, usled najavljenog poskupljenja cena električne energije i gasa, očekuje se da će inflacija ostati povišena u prvoj polovini godine, sa očekivanjem blagog usporavanja rasta krajem proleća sa novom poljoprivrednom sezonom i nastavak usporavanja u drugoj polovini godine, dok se vraćanje u inflacioni target očekuje 2024. godine.
U periodu januar-april/2022. godine, NBS je neto prodala 2,3 mlrd evra usled snažnih depresijacijskih pritisaka, podstaknutih geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata. Snažan priliv stranih direktnih investicija i doznaka su od maja 2022. godine, vršili pritisak ka jačanju dinara, tako da je NBS od maja do kraja godine bila neto kupac deviza u iznosu od 3,3 mlrd evra. Kao rezultat, dinar je nominalno ojačao za 0,2% u 2022. godini.
Devizne rezerve zabeležile su novi rekord u decembru 2022. (19,4 milijarde evra), zahvaljujući isplati 985 miliona evra u okviru nedavno odobrenog stendbaj aranžmana MMF-a i 1 milijardu dolara isplaćenih u okviru Ugovora o zajmu sa Razvojnim fondom Abu Dabija. Sredstva MMF-a će se koristiti za direktno budžetsko finansiranje, refinansiranje deviznih obaveza Republike Srbije i za druge budžetske svrhe. U 2022. devizne rezerve su porasle za 2,9 mlrd evra, zahvaljujući navedenim aranžmanima, ali i deviznim intervencijama (1 mlrd evra).
Visoke devizne rezerve, obezbeđena sredstva za finansiranje deficita budžeta i očekivanje da će usporavanje BDP-a evro-zone biti dosta blaže u odnosu na ranije projekcije, podstakle su korekciju prognoze EURRSD na 117,9 sa 118,3 za kraj 2023. Postoji rizik da projekcija bude ponovo korigovana naniže ako priliv SDI i doznaka bude viši od očekivanog.
Najnovije vesti