Uvodni pregled
- Nakon završetka prve revizije stendbaj aranžmana, MMF je konstatovao da su javne finansije ojačale, da je inflacija u padu, a devizne rezerve povećane uz pomoć priliva stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, posledice rata u Ukrajini, posebno nagli rast cena energenata, otkrile su dugogodišnju slabost energetskog sektora Srbije, što je navelo Vladu da zatraži stendbaj aranžman sa MMF-om. U izveštaju se takođe navodi da su fiskalni i eksterni rezultati za 2022. godinu bili bolji od očekivanih i da je stopa nezaposlenosti i dalje niska. Očekuje se da će fiskalna politika ostati restriktivna i tokom 2023. godine, navodi MMF i ukazuje da i dalje postoje strukturni problemi u energetskom sektoru koji su u fokusu stendbaj aranžmana. Aranžman vredan 2,4 milijarde evra sprovodi se od decembra 2022. do kraja 2024. godine.
- Prema MMF-u (govor prvog zamenika direktora MMF-a), uprkos ponovljenim greškama u prognozama, očekivanja tržišta o inflaciji ostaju optimistična u smislu da će se inflacija u evrozoni i zapadnim privredama relativno brzo smanjiti. Ove dezinflatorne nade —verovatno podstaknute naglim padom cena energenata—podupiru očekivanja tržišta da će referentne stope uskoro opasti, uprkos smernicama centralnih banaka o suprotnom. Istraživanja tržišnih analitičara daju sličnu sliku i sugerišu da će se inflacija verovatno smanjiti bez većeg uticaja na rast. Ako ostavimo po strani prognoze, činjenica je da je inflacija previsoka i da je prisutna u svim segmentima proizvoda i usluga. Dok je ukupna inflacija značajno smanjena, inflacija u uslugama je ostala visoka
- Tržište opet nije očekivalo povećanje referentne kamatne stope NBS, koje se desilo u julu (+25bp na 6,5%), s obzirom da su očekivanja da će inflacija usporiti rast usled delovanja velikog broja dezinflatornih faktora: pad cena industrijskih proizvođača, pad uvoznih cena, konzervativna fiskalna potrošnja, slabo kreditiranje, pad realnih zarada i pad prometa u trgovini na malo. Takvo očekivanje tržišta se reflektuje kroz kretanje BELIBOR-a, naime uočava se rasta „spread-a“ između referentne kamatne stope i BELIBOR-a (naročito od maja kada je NBS pauzirala sa promenom kamatne stope), što je možda rezultat očekivanja finansijskog sektora da je završen, tj. da se uskoro završava ciklus rasta kamatne stope. To potvrđuju inflaciona očekivanja ovog sektora, koja su u padu od maja meseca na 7,5% sa 8,0%, tako da očekujemo da će 3M i 6M BELIBOR zadržati trenutni „spread“ uodnosu na referentnu kamatnu stopu, bez obzira na nastavak rasta kamatne stope.
- Dok glavne centralne banke sada raspravljaju kada da završe ciklus rasta kamatnih stopa, u centralnoj Evropi (CE) su centralne banke već na pragu odluka o smanjenju kamata. Ovo je rezultat brze dezinflacije, postepeno vidljive i u baznoj inflaciji. Međutim, inflatorni rizici su i dalje tu, a dolaze najviše sa tržišta rada. Zbog toga će ciklusi ublažavanja monetarne politike trajati duže od ciklusa rasta kamata, ali bi do kraja ove godine stope trebalo da budu u padu u centralnoj Evropi. Nastavak rasta kamatne stope je uplanu u Srbiji, a još više u Albaniji tokom ove godine.
NBS povećala kamatnu stopu na 6,5%
- Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je povećanje kamatne stope za 25bp na 6,5%,kako bi se sprečilo povećanje inflatornih očekivanja i podstaklo usporavanje i povratak inflacije u ciljani target (3% +/-1,5pp) u okviru horizonta projekcije.
- Prema anketi agencije Bloomberg, samo jedan od 13 analitičara očekivao je povećanje kamatne stope. Većina analitičara smatra da su usporavanje inflacije, slabi podaci o industriji i trgovini na malo, usporavanje kreditiranja i pad uvoznih/poljoprivrednih cena dovoljan razlog za prestanak povećanja stope.
- NBS je ponovila zadovoljstvo funkcionisanjem mehanizma kamatnih stopa. Zapisnik objavljen nakon sastanka dao je ton da se NBS zalaže za održavanje restriktivnog mehanizma monetarne politike još neko vreme, barem dok FED i ECB ne okončaju povećanje kamatnih stopa. Institucija je zadovoljna usporavanjem inflacije, međutim i dalje je zabrinuta visinom inflacije, kako u zemlji tako i na svetskim tržištima, kao i rezistentnošću bazne inflacije, koja je po njihovom mišljenju podstaknuta povećanim inflatornim očekivanjima i korekcijom zarada usled rasta inflacije.
- U zapisniku objavljenom nakon sastanka gde se odlučuje o promeni kamatne stope, NBS je ponovila važnost vođenja oprezne monetarne politike zbog nekoliko faktora: nastavka rasta kamatne stope američke i evropske centralne banke, zadržavanja fokusa na baznoj inflaciji koja je i dalje visoka, neizvesnosti u pogledu trajanja sukoba Ukrajine i Rusije, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena. Uzevši u obzir ovu argumentaciju, odlučili smo da povećamo prognozu kamatne stope sa 6,25% na 6,75%. Verujemo da će na nastavak restriktivnosti monetarne politike uticati i činjenica da novčana masa na domaćem tržištu nastavlja da raste(nominalno), odluka o novim merama Vlade (550 miliona evra) za podršku građanima u uslovima pada kupovne moći usled rasta inflacije, kao i namera da se održi atraktivan kamatni diferencijal u odnosu na zapadna tržišta u uslovima rasta kamata FED-a i ECB-a. Kada su u pitanju domaće kamatne stope, uočava se rasta„spread-a“ između referentne kamatne stope i BELIBOR-a (naročito od maja kada je NBS pauzirala sa promenom kamatne stope), što je možda rezultat očekivanja finansijskog sektora da je završen, tj. da se uskoro završava ciklus rasta kamatne stope. To potvrđuju inflaciona očekivanja ovog sektora, koja su u padu od maja meseca na 7,5% sa 8,0%, tako da očekujemo da će 3M i 6M BELIBOR zadržati trenutni „spread“ u odnosu na referentnu kamatnu stopu, bez obzira na nastavak rasta kamatne stope.
- Devizne rezerve u junu mesecu su iznosile 22,6 milijardi evra, a mesečni rast od 496,8 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (315 miliona evra), izdvajanjem devizne obavezne rezerve (259,1 milionaevra) i po osnovu povlačenja druge tranše po odobrenom stendbaj aranžmanu sa MMF-om (199,8 milionaevra). Tokom juna, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 540miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 1,9milijardi evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan velikim prilivom stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva.
Inflacija niža u junu, ali cene hrane i dalje visoke
- Povećanje cena električne energije i gasa dogovorene u okviru stendbaj aranžmana MMF-a (u cilju podrške transformacije energetskih kompanija) je imalo jednokratni uticaj na rast mesečne inflacije u maju (+0,9%), dok je usporavanje rasta mesečne inflacije u junu (+0,7% mesečno) usledilo usled isticanja efekta povećanja cena energenata. Posledično, sektor stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva je u junu pao za 0,3% mesečno, posle rasta od2,6% mesečnou maju.
- Sa druge strane, cene hrane i bezalkoholnih pića održavaju stabilan obrazac rasta u junu (+1,3% mesečno) nakon 1,4% mesečno u maju, ukazujući da još uvek postoji razlog za zabrinutost u vezi sa dinamikom usporavanja inflacije. Najizraženiji rast imalo je voće i povrće, a sličan obrazac je primećen u junu 2022. godine kada je poljoprivredu pogodila suša.
- Ukupna inflacija u junu iznosila je 13,7% godišnje (maj: +14,8% godišnje), a na usporavanje je uticao efekat baze, kao i isticanje efekta povećanja cena energenata. Kada je u pitanju efekat baze, inflacija je počela da ubrzava od juna 2022. godine, pa će viša baza imati uticaj na usporavanje inflacije u drugom delu godine. Tako su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 22,1% godišnje (maj: +23,2% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 21,9% godišnje (maj: 23,5% godišnje), cene opreme za stan i tekuće održavanja porasle su za 17,6% godišnje (maj: +18,1% godišnje). Transport je pojačao dinamiku pada (-3% godišnje), posle pada od 0,6% godišnje u maju. Cene robe porasle su za 15,4% godišnje (maj: 16,5%), dok su cene usluga porasle za 8,7% godišnje (maj: 9,3%).
- Cene industrijskih proizvođača iz uvoza nastavile su silaznu putanju u junu (-4,3% godišnje), posle pada od 3,1% godišnje u maju, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u junu (+1,6%), posle rasta od 3% godišnje u maju i pored korekcije cene energenata. Cene poljoprivrednih proizvođača su beležile dvocifrene stope rasta od aprila 2021. godine, da bi od aprila 2023. godine krenule da usporavaju dinamiku i u junu čak pale za 1,6% godišnje (maj: +6,9% godišnje). Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana inflaciona očekivanja i padbruto zarada u realnom iznosu.
- Sa druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), rasta novčane mase od marta (nominalno) i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu 2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat.
- Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je na 122,3 u junu, posle 124,3 u maju.
- Bazna inflacija је konačno jednocifrena u junu (+ 9,9%), posle rasta od 10,4% u maju, prvi put od novembra 2022. godine.
Sektor el. energije i prerađivački sektor pozitivno uticali na industriju
- Industrijska proizvodnja je oporavila dinamiku rasta u maju (+1,5% godišnje),posle slabog rasta od 0,4% u aprilu i 0,9% u martu usled blagog oporavka prerađivačkog sektora, kao i ubrzanja rasta proizvodnje električne energije.
- Prerađivački sektor je smanjio pad u maju (-0,6%) nakon pada od 2,6% godišnje u aprilu usled snažnog rasta proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+105,2%), najviše optičkih kablova, potom osnovnih metala (+27,8%) i na kraju, tekstila i nameštaja, čiji rast je delimično i rezultat delovanja efekta baze. Dalje, povećan je broj sektora koji je poslovao u pozitivnoj teritoriji na 13 u maju, sa 8 u aprilu, od ukupno 24 sektora. Na blago poboljšanje sentimenta prerađivačkog sektora uticao je sa jedne strane efekat baze (maj/22: +11,2%), a sa druge strane vrlo moguće rast tražnje za ovim proizvodima od strane EU, s obzirom da su zalihe u ovim sektorima u konstantnom rastu od marta meseca i očigledno nisu dovoljne da zadovolje rast tražnje u segmentu proizvodnje elektronskih i optičkih proizvoda. Naime, u Nemačkoj (glavno izvozno tržište Srbije), porudžbine koje je primila njihova industrija su porasle za 6,4% u maju i uglavnom se odnose na delove za avione, brodove, vojna vozila, itd, gde je tražnja dosta volatilna. S obzirom da su očekivanja njihovog tržišta da će industrija u Nemačkoj u drugom delu godine biti na silaznoj putanji (usled visokih kamata, sporijeg od očekivanog oporavka ekonomije Kine i u dobrom delu već izvršenih porudžbina koje su se nagomilale u poslednje dve godine zbog problema u lancu snabdevanja), to će verovatno uticati i na sentiment domaće industrije, pored uticaja lokalnih faktora (visoki troškovi finansiranja i rast cene el. energije i gasa).
- Sa krajem grejne sezone, rudarstvo je palo za 3,3% godišnje (april: -0,2% godišnje), međutim proizvodnja električne energije je ubrzala rast na 17,2% (april: 14,6% godišnje), moguće podstaknuta tražnjom za energijom prerađivačkog sektora.
- Kada se analizira period od početka godine, industrijska proizvodnja je usporila rast (+2% od početka godine) u odnosu na periodu januar-maj/2022.(+3,3% od početka godine), a to je ostvareno zahvaljujući padu prerađivačkog sektora (-1,3% od početka godine) u poređenju sa rastom od 4,8% u periodu januar-maj/2022. godine. Ovakav pad je posledica korekcija cena električne energije i gasa na domaćem tržištu, koje su dalje korigovane u maju (8% električna energija i 10% gas), smanjene izvozne i domaće tražnje, kao i viših troškova finansiranja, što je uticalo na pad tražnje za kreditimaiz koje deo kompanija finansira tekuće i investicione potrebe.
- Dalje, sektor rudarstva je ostvario rast od 5,4% od početka godine,dok je za prvih pet meseci 2022. godine porastao za 39,1%. Sektor proizvodnje električne energije je zabeležio oporavak ove godine, ostvarivši u prvih pet meseci pad od samo 2,1%,u poređenju sa padom od 16,1% u periodu januar-maj/2022.godine.
- Pad prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama)imao je sličnu dinamiku u maju (-6,2% godišnje) u poređenju sa aprilom (-6,1% godišnje). Pad realnih bruto zarada (april: -0,3%) utiče na nastavak pada potrošnje hrane, pića i duvana za 7,6% godišnje (april: -6,1% godišnje), kao i potrošnje neprehrambenih proizvoda (izuzev automobila), koja je pala za 7,5% godišnje
Dodatak
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 –polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Indeks potrošačkih cena (IPC)–Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija –indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade –Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makro ekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan satza zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatranesedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans(PB) –PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Odricanje od odgovornosti/ Kontakt
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke)
Tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel:+381 11 2207572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs