Online banking
14 Jun 2023

Ekonomski izveštaj – jun 2023.

Uvodni pregled

  • Transmisioni mehanizam kamatnih stopa funkcioniše, što potvrđuju podaci o kreditiranju stanovništva građana i privrede. Naime, stope rasta kredita za obe kategorije dosta usporavaju od decembra 2022. godine, naročito u slučaju privrede, dok su kreditni standardi banaka dosta pooštreni i odražavaju trenutne makroekonomske rizike.

 

  • Recesioni scenario u slučaju Srbije nema velike izglede da se desi, s obzirom da je Vlada pokrenula dosta infrastrukturnih projekata i transformaciju energetskog sektora koji očigledno daje prve pozitivne rezultate. Sa druge strane, iako smo očekivali umereno pozitivan doprinos lične potrošnje na rast BDP-a usled stabilne zaposlenosti, ona je imala negativan rast već u 1. kvartalu, usled činjenice da bruto plate u realnom iznosu pa daju već mesecima. Dalje, privatne investicije će verovatno imati negativan doprinos ove godine usled geopolitičkog rizika i pada investicionih kredita. Posledično, mi očekujemo stopu rasta BDP-a od 1,9%, dok Narodna banka Srbije očekuje rast u rasponu od 2% – 3%, podržano državnim investicijama, energetskim sektorom i, na kraju, rastom izvoza u drugom delu godine usled očekivanja o brzom oporavku ekonomije evrozone u drugom delu godine. Upravo ovo očekivanje NBS-a, o većem rastu ekonomije u odnosu na 2022. godinu(2,3%), rast cena električne energije i gasa dogovorenih novim stendbaj aranžmanom sa MMF- om, neizvesna poljoprivredna sezona, kao i nove mere Vlade (povećanja zarada u javnom sektoru), podstakle su NBS da poveća referentnu kamatnu stopu z a 25bp na 6,25

 

  • Tržište nije očekivalo da će NBS da poveća referentnu kamatnu stopu, s obzirom da su očekivanja da će inflacija usporiti rast usled delovanja velikog broja dez-inflatornih faktora: a) slab rast cena industrijskih proizvođača (maj: +3% godišnje), b) pad uvoznih cena (april: – 0,10%), c) konzervativna fiskalna potrošnja, d) slabo kreditiranje, e) pad realnih zarada (mart: – 1,5%) i f) pad prometa u trgovini na malo (april: – 6%).

 

  • Centralne banke u centralnoj i istočnoj Evropi su zaustavile rast referentnih kamatnih stopa, dok su na zapadnim tržištima sa rastom nastavile CB Kanade, sa očekivanjem povećanja kamatne stope ECB – a ove nedelje za 25bp na 4%. Kada je u pitanju američka centralna banka, takođe se smatra da je FED završio sa rastom kamatne stope u maju.

 

  • Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu (10,1%) je pala u odnosu na prvi kvartal 2022. godine (10,9%) usled rasta zaposlenosti u prerađivačkom sektoru, ali je porasla u odnosu na četvrti k vartal (9,4%) usled manjeg sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi.

 

  • Tokom maja vrednost dinara u odnosu na evro je ostala gotovo nepromenjena, kao i u odnosu na početak godine, usled snažnih deviznih priliva sa jedne strane i deviznih intervencija, sa druge strane.

 

Tržište iznenađeno novim povećanjem kamatne stope

  • Nakon pauze sa povećanjem referentne kamatne stope u maju, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je odlučio da napravi prilično iznenađujući potez na junskom sastanku o određivanju
    ključne stope, povećavši kamatnu stopu za 25 baznih poena na 6,25%. Prema Blumbergovom istraživanju, samo četiri od 18 analitičara očekivalo je povećanje referentne kamatne stope. NBS
    je saopštila da treba da se nastavi sa umerenim pooštravanjem monetarne politike kako bi se sprečio rast inflatornih očekivanja i time obezbedilo usporavanje inflacije. Istovremeno, ova institucija vidi da je inflacija dostigla vrhunac u martu i da će se usporavanje iz aprila na 15,1% godišnje nastaviti. Dalje, NBS je potvrdila očekiv anje da će se dinamika usporavanja inflacije
    ubrzati, posebno u drugoj polovini 2023 . godine, dok se očekuje da će sredinom 2024. godine ući u okvir ciljaneinflacije (3+/ – 1,5%).

 

  • Tržište domaćih HOV nije odreagovalo na odluku o povećanju kamatne stope, jer investitori percipiraju kao i NBS, da je inflacija već dostigla svoj maksimum, a da će volatilnosti u kretanju
    inflacije biti rezultat privremenog delovanja rasta cena energenata na domaćem tržištu. U suštini, po prvi put ne vidimo razlog za povećanje stope, pogotovo što postoji mnogo d ez
    inflatornih faktora koji utiču na usporavanje inflacije: a) slab rast cena industrijskih proizvođača (maj: +3% godišnje ), b) pad uvoznih cena (april: – 0,10%), c ) konzervativna fiskalna potrošnja, d) slabo kreditiranje, e) pad realnih zarada (mart: – 1,5%) i f) pad prometa u trgovini namalo (april: – 6%).

 

  • Faktori rizika, u smislu, privremenog rasta inflacije su: neizvesna poljoprivredna sezona zbog dugog kišnog proleća, povećanja cena električne energije i gasa dogovorenog sa Međunarodnim
    monetarnim fondom i neobičan dvocifreni rast novčane mase M3 u martu i aprilu — takav rast je poslednji put zabeležen u februaru 2022. Mogli bismo povezati rast novčane mase sa značajnim prilivom doznaka, ali ipak postoji zabrinutost. Postoje nagoveštaji da bi povećanje cena energenata dogovoreno u okviru stend – baj aranžman a MMF – a moglo biti odloženo za 2024. godinu, što još uvek nije zvanično potvrđeno, a što bi moglo pomoći bržem usporavanju inflacije.

 

  • Devizne rezerve u maju mesecu su iznosile 22,1 milijardi evra, a meseči rast od 531,4 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, upravljanjem deviznim rezervama, donacijama i po drugim osnovama. Tokom maja, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 255 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 1,32 milijardi evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro.

 

Inflacija blago usporila rast u maju na 14,8% godišnje

  • Maloprodajne cene su malo ubrzale dinamiku u maju (+0,9% mesečno), posle rasta od 0,7% u aprilu, podržano ubrzanjem rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+1,4% mesečno), nakon
    njihovog rasta od 0,7% u aprilu. Najviše su porasle cena voća i povrća u uslovima hladnijeg od uobi čajenog vremena u aprilu. Dalje, povećanje cena električne energije i gasa podstaklo je rast cena stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+2,6% mesečno).

 

  • Na godišnjem nivou, inflacija je usporila rast na 14,8% sa 15,1% u prethodnom mesecu uz podršku cena hrane i bezalkoholnih pića (+23,2% godišnje), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+23,5% godišnje), nameštaj, oprema za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva (+18,1% gng). Transport je dodatno usporio dinamiku (-0,6% gng). Cene roba su porasle za 16,5% godišnje, dok su cene usluga porasle za 9,3% godišnje.

 

  • Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su nastavile silaznu putanju u maju (-3,1% godišnje) posle pada od 0,1% godišnje u aprilu, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača s u nastavile da usporavaju dinamiku rasta u maju na 3% godišnje, posle 4,0% godišnje u aprilu, što govori u prilog tezi da se inflacija nalazi na silaznoj putanji, iako će zbog korekcije cene energenata, usporavanje teći sporije. Cene poljoprivrednih proizvođača su značajno usporile rast u april u ( 6,9%godišnje), posle rasta od 20,4% godišnje u martu.

 

  • Pad prometa u trgovin i na malo (mart: -6% godišnje) i uvoznih cena, praćen značajnim usporavanjem dinamike cena poljoprivrednih proizvođača, svakako su doprineli usporavanju tempa inflacije. Postoje i drugi faktori dezinflacije, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana in flaciona očekivanja i pad realnog rasta plata. Ipak, neizvesna poljoprivredna sezona, poskupljenja električne energije i gasa i dvocifreni rast novčane mase M3 u martu, nakon stabilizacije rasta od februara 2022. godine, predstavljaju rizik da inflacija sporije usporava dinamiku u poređenju sa zemljama u regionu.

     

  • Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je na 124,3 u maju posle 127,7 u aprilu. Jedino su cene mesa i šećera pokazale trend rasta.

     

  • Što se tiče inflacije, mi i dalje zadržavamo prognozu na kraju godine na 8,5%, jer su rizici da inflacija bude viša (nestabilni vremenski uslovi ovog proleća koji bi mogli negativno da utiču na neke poljoprivredne proizvode i generalno neizvesna poljoprivredna sezona), i rizici da inflacija nastavlja da usporava (gore pomenuti dezinflatorni faktori) su izbalansirani.

     

  • Bazna inflacija је značajno usporila rast u maju na 10,4% sa 11,1% godišnje u aprilu.

 

Promet u trgovini nastavlja pad, naročito potrošnja hrane

  • Industrijska proizvodnja je nastavila da usporava rast u aprilu (+0,4% godišnje) nakon rasta od 0,9% godišnje u martu, usled nastavka poslovanja prerađivačkog sektora u negativnoj zoni (-2, 6 godišnje) nakon pada od 2,0% u martu. Rudarstvo je takođe bilo u padu (-0,2% godišnje), dok je proizvodnja električne energije zadržalarast na 14,6% godišnje, posle rasta od 14,9% u martu, usled nižih prosečnih temperatura tokom aprila i veće potrebe za grejanjem.

     

  • Kada se analizira period od početka godine, industrijska proizvodnja je ostvarila istu stopu rasta kao i u periodu januar-april/2022. (+1,9% od početka godine), a to je ostvareno zahvaljujući oporavku sektora proizvodnje električne energije i početku transformacije ovog sektora u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om.

     

  • Kontinuiran pad prerađivačkog sektora je posledica korekcija cena električne energije i gasa na domaćem tržištu, koje su dalje korigovane u maju (8% električna energija i 10% gas), smanjene izvozne i domaće tražnje, kao i viših troškova finansiranja, što je uticalo na pad tražnje za kreditima. Najizraženiji rast zabeležen je kod proizvodnje optičkih kablova, tekstila, mašina i opreme, automobila i osnovnih lekova. Od ukupno 24 sektora, 16 je bilo u negativnoj zoni (mart: 11).

     

  • Pad prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) je usporio dinamiku u aprilu(-6% godišnje) posle martovskog pada od čak 9% godišnje, na šta je uticala i niža baza iz prethodne godine (april 2022: 6,9% godišnje), koja je na martovske podatke delovala u suprotnom pravcu (mart 2022: 18,7% godišnje). Efekat baze je prisutan i kod potrošnje motornih goriva i kod potrošnje neprehrambenih proizvoda (izuzev automobila), ali nije i kod potrošnje hrane. Naime, pad kupovne moći, što se reflektuje kroz pad realnih zarada od oktobra 2022, utiče na pad potrošnje hrane, pića i duvana za 6,1% godišnje (mart: -7,2% godišnje). Potrošnja neprehrambenih proizvoda (izuzev automobila) je pala za 8,3% godišnje (mart: – 7,4% godišnje), dok je potrošnja motornih goriva smanjila pad za 2,8% godišnje (mart: + 15,2% godišnje), najviše usled niže baze.

 

  • Izvoz je u prva četiri meseca nastavio dausporavarast na 13,1% godišnje u poređenju sa 30,2% u istom periodu 2022. godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u prva četiri meseca vrednost izvoza ka EU iznosilaje 6,2milijardievra (+641,6miliona evra rast od početka godine), dok je u u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 1,1 milijardu evra.Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, uticao je na usporavanje rasta uvoza (-3,3% godišnje) u odnosu na rast od 53,6% godišnje u periodu januar-april/2022. godine. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 36,9%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu.

 

  • Ukupan izvoz je porastao za 1,1 milijardu evra u periodu januar-april/2023,dok je u istom periodu 2022. godine volumen novog izvoza iznosio 2,0 milijardi evra. Najveći pad izvozne tražnje je zabeležen kod izvoza metalnih ruda i otpadaka metala, gvožđa i čelika, hemijskih proizvoda, kao i kod obojenih metala, što je posledica usporavanja rasta industrije evrozone.

 

Odricanje od odgovornosti/ Kontakt

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.

Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novaković (rukovodilac), tel: +381 11 2207 131,
e-mail: branko.novakovic@raiffeisenbank.rs

Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145,
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs

Istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke) Tel: +381 11 2207 178,
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs

Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571,
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs

Odeljenje za tržište novca i institucionalnih klijenata
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142,
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs

Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141,
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs

Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141,
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs

Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207572,
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs

Najnovije vesti

Sve vesti