Ekonomski izveštaj – maj 2023.

Uvodni pregled

• Rast kamatnih stopa u većini zemalja regiona centralne i istočne Evrope je zaustavljen i neke centralne banke sada razmišljaju o početku smanjenja kamatnih stopa. Sa druge strane, centralne banke koje još uvek povećavaju referentne kamatne stope (FED, ECB, BOE) ulaze u završnu fazu rasta kamatnih stopa.

• Federalne rezerve (FED) su, očekivano, podigle kamatnu stopu za 25bp u rangu između 5,0- 5,25% i, prema prognozi RBI istraživanja, to je poslednje povećanje ove kamate. Evropska centralna banka (ECB) je u fazi usporavanja podizanja ključne kamatne stope. Na poslednjem sastanku kamata je korigovana naviše za 25 baznih poena (bp) i iznosi 3,75%, dok će reinvestiranje u portfolio APP-a verovatno biti prekinuto od jula. RBI istraživanje očekuje povećanje stope za 25bp u junu i julu na nivo od 4,25%, a ujedno i da se kamata zadrži na tom nivou do prvog kvartala 2024, sa prvim smanjenjem u drugom kvartalu 2024. godine.

• Nakon kontinuiranog povećanja referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, Narodna Banka Srbije (NBS) je odučila da ostavi nepromenjenu referentnu kamatnu stopu na nivou od 6%. Inflacija pokazuje znake usporavanja podržano padom uvoznih cena, usporavanjem rasta cena industrijskih proizvođača, konzervativnom fiskalnom politikom, padom lične potrošnje (pad prometa u trgovini i tražnje za kreditima) i konačno slabim performansama u privredi (kontinuiran pad industrije i tražnje za kreditima privrede). Sa druge strane, još uvek postoji neizvesnost vezano za poljoprivrednu sezonu (vremenske prilike), kao i efekat korekcije cena energenata na lokalnom tržištu na inflaciju.

• Kao i ostale centralne banke, i NBS je istakla da će period viših kamata trajati duže od očekivanog. Po nama, tek slede korekcije zarada u privatnom sektoru, kao i novo prelivanje korekcija cena električne energije i gasa na potrošače, što će usloviti da bazna inflacija ostane povišena duže vreme. Međutim, uticaj dezinflatornih faktora je značajniji u odnosu na inflatorne, tako da smo korigovali prognozu kamatne stope sa 6,50% na 6,00% za kraj ove godine.

• Ne očekujemo da će završetak podizanja referentne kamante stope, kao ni slabljenje inflacije, uticati na slabljenje domaće valute u odnosu na evro. Naime, politika deviznih intervencija usmerenih na održavanje niske volatilnosti domaće valute, kao i visoki devizni prilivi, doprineće očuvanju stabilnosti domaće valute do kraja godine, tako da prognoza EURRSD ostaje nepromenjena.

• Republički zavod za statistku je objavio brzu procenu BDP-a za 1. kvartal 2023, po kojoj se stopa rasta domaće ekonomije oporavila (+0,7% godišnje) nakon rasta od 0,4% godišnje u 4. kvartalu 2022. godine. Konačni podaci biće objavljeni krajem meseca, ali očekujemo da je najveći doprinos rastu dao pozitivan doprinos neto izvoza, najviše usled činjenice da je smanjen uvoz svih energenata, a najviše uvoz električne energije. Očekujemo da je i lična potrošnja dala pozitivan doprinos, ali, naravno, mnogo manje u odnosu na prethodnu godinu. Kada su u pitanju državne i privatne investicije, za očekivati je negativan rast u uslovima povišenih geopolitičkih rizika i visokih troškova finansiranja u 1. kvartalu.

Da li je završen rast domaćih kamatnih stopa?

• Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane ne promenjena (6%) i da se zadrži koridor kamatnih stopa u rasponu od 4,75%-7,25%. Ovo je prvi put od marta 2022. godine da je NBS odlučila da ne menja kamatu. Naime od aprila 2022. do aprila 2023. NBS je povećala ključnu stopu za 500 bp na sadašnjih 6%.

• Odluka o zadržavanju kamatne stope podržana je namerom ove institucije da proceni efekat svih preduzetih mera od uvođenja restriktivnosti monetarne politike oktobra 2021. godine i činjenicu da NBS vidi efekat transmisionog mehanizma. Kako navodi NBS, odluka je u skladu sa njenim očekivanjima o usporavanju inflacije u narednim mesecima, iako ostavlja otvorena vrata za ponovno uvođenje restriktivnih mera (tj. novo povećanje referentne kamatne stope i prilagođavanje prosečne repo stope) u slučaju velikih promena na globalnom i domaćem tržištu.

• NBS je ponovila očekivanje da će inflacija početi da usporava od aprila, dok će izraženiji pad biti vidljiv u drugoj polovini godine, tako da bi inflacija do kraja godine iznosila oko 8%. Dalje, NBS je potvrdila da će se cene na malo vratiti u inflacioni target polovinom 2024. godine. Što se tiče rasta privrede, NBS je potvrdila očekivanje rasta BDP a između 2%-3% za ovu godinu, uz podršku pozitivnog neto izvoza, odnosno pada uvoza energenata. Oporavak eksterne tražnje iz druge polovine i realizacija planiranih investicionih projekata rezultiraće rastom BDP-a između 3%-4% u 2024. godini i nakon 2024. godine oko 4%.

• Odluka o zadržavanju kamatne stope na nivou od 6% podržana je prvenstveno činjenimo da inflacija pokazuje znake usporavanja usled delovanja mnogo faktora: pada uvoznih cena, usporavanja rasta cena industrijskih proizvođača, konzervativne fiskalne politike, pada lične potrošnje (pad prometa u trgovini i tražnje za kreditima) i konačno slabih performansi privrede (kontinuiran pad industrije i tražnje za kreditima privrede). Sa druge strane, još uvek postoji neizvesnost vezano za poljoprivrednu sezonu (vremenske prilike), kao i efekat korekcije cena energenata na lokalnom tržištu na inflaciju.

• Kao i ostale centralne banke, i NBS je istakla da će period viših kamata trajati duže od očekivanog. Po nama, tek slede korekcije zarada u privatnom sektoru, kao i novo prelivanje korekcija cena električne energije i gasa na potrošače, što će usloviti da bazna inflacija ostane povišena duže vreme. Međutim, uticaj dezinflatornih faktora je značajniji u odnosu na inflatorne, tako da smo korigovali prognozu kamatne stope sa 6,50% na 6,00% za kraj ove godine.

• Devizne rezerve u aprilu mesecu su iznosile 21,6 milijardi evra i uvećane su za 176,2 miliona evra u odnosu na mart. Rast je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, donacijama i po drugim osnovama. Tokom aprila, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 600 mln evra, dok je od početka godine neto kupila 1 milijardu evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro.

Inflacija dodatno usporila u aprilu na 15,1% godišnje

• Maloprodajne cene su u aprilu usporile mesečnu dinamiku (+0,7% mesečno), nakon 0,9% mesečno u martu i 1,4% mesečno u januaru i februaru, podržane slabim rastom cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,7% mesečno), tj. cena voća i mleka, sireva i jaja, kao i pada cena stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (-0,2% mesečno).

• Na godišnjem nivou, inflacija je usporila na 15,1% međugodišnje nakon 16,2% u prethodnom mesecu, uz podršku cena hrane i bezalkoholnih pića (+23,1% godišnje), stanovanja, vode, struje  gasa i drugih goriva (+21,6% godišnje), nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva (+18,9% godišnje). Transport je dodatno usporio dinamiku (+3,7% godišnje). Cene roba su porasle za 16,7% godišnje, dok su cene usluga porasle za 10,4% godišnje.

• Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su pale za 0,1% godišnje u aprilu, prvi put od marta 2022. godine, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta na 4,0% godišnje u aprilu posle rasta od 5,8% godišnje u martu, što govori u prilog tezi da postoji mogućnost da se inflacija nalazi na silaznoj putanji, iako zbog korekcije cene energenta moguće da će imati malo volatilan trend. Cene poljoprivrednih proizvođača porasle su za 20,4% godišnje (mart: 30,2%), što je nivo koji smo poslednji put videli u septembru 2022. godine.

• Pad trgovine na malo (mart: -9% godišnje) i uvoznih cena, praćen značajnim usporavanjem dinamike cena poljoprivrednih proizvođača, svakako su doprineli usporavanju tempa inflacije. Postoje i drugi faktori dezinflacije, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana inflaciona očekivanja i pad realnog rasta plata. Ipak, neizvesna poljoprivredna sezona, poskupljenja električne energije i gasa i dvocifreni rast novčane mase M3 u martu, nakon stabilizacije rasta od februara 2022. godine, predstavljaju rizik da inflacija ostane volatilna, mada svakako na silaznoj putanji.

• Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) blago je porastao na 127,2 u aprilu sa 126,5 u martu 2022, usled rasta cena mesa i šećera na globalnom tržištu roba.

• Što se tiče inflacije, mi i dalje zadržavamo prognozu na kraju godine na 8,5%, jer su rizici da inflacija bude viša (nestabilni vremenski uslovi ovog proleća koji bi mogli negativno da utiču na neke poljoprivredne proizvode i dalje neizvesna poljoprivredna sezona) i rizici da inflacija nastavlja da usporavana (gore pomenuti dezinflatorni faktori) su izbalansirani.

• Bazna inflacija је usporila rast u aprilu na nivo od 11,1% godišnje posle rasta od 11,3% godišnje u martu mesecu.

Odricanje od odgovornosti/ Kontakt

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje.

Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.

• Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
  Branko Novaković (rukovodilac), tel: +381 11 2207 131
  e-mail: branko.novakovic@raiffeisenbank.rs
• Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
  Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
  e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
• Odeljenje za tržište novca i institucionalnih klijenata
  Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
  e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
• Istraživanje
  Ljiljana Grubić (ekspert za istraživanje)
  Tel: +381 11 2207 178
  e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
• Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
  Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
  e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
• Brokerski poslovi
  Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
  e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
• Dilerski poslovi
  Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
  e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
• Kastodi poslovi
  Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
  e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs