15 May 2024

Ekonomski izveštaj – maj 2024

Uvodni pregled

Kineski predsednik Si Đinping boravio je u državnim posetama Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj od 5. do 10. maja. Tokom posete kineskih predstavnika Srbiji, prve u poslednjih osam godina, potpisano je 28 sporazuma o saradnji u različitim oblastima, kao i komercijalni ugovori između privatnih kompanija u oblastima zdravstva, biotehnologije, poljoprivrede i drugih sektora.

Prva saradnja sa kineskim partnerima je krenula ulaskom Srbije u projekat “Jedan pojas, jedan put” (One belt, one road), koji je rezultirao značajnim angažovanjem Kine u infrastrukturnim projektima Srbije, uključujući izgradnju puteva, železnica i mostova. Sa pokretanjem ovog projeka, kineske kompanije počinju da uspostavljaju značajno prisustvo na domaćem tržištu. Prve velike investicije su došle od strane Ziđina i HBIS-a u dve kompanije u državnom vlasništvu, proizvođača bakra RTB Bor i čeličane u Smederevu, koje su u međuvremenu postale najveći izvoznici.

Tokom ove posete, potpisana su dva sporazuma sa kineskim kompanijama o novim investicijama ukupne vrednosti 2.7 milijardi evra u energetski sektor Srbije, projekat izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u vrednosti od 2.4 mlrd evra u cilju smanjenja energetske zavisnosti i ulaganja u obnovljive izvore energije (fabrika solarnih panela kapaciteta jedan gigavat (GW) u Paraćinu i izgradnja solarne elektrane snage 200 megavata).

Pored investicija Ziđina i HBIS-a, postoje i druge investicije u privatnom sektoru koje su u velikoj meri koncentrisane u automobilskoj industriji.

Ostaje da se vidi kako će sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije (na snazi od 1. jula) uticati na spoljnu trgovinu. Ugovorom je obuhvaćeno 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine. Sve u svemu, može se reći da Kina postaje važan spoljnotrgovinski partner i investitor Srbije (iako i dalje u velikoj meri vezano za izvoz/uvoz proizvoda dva najveća investitora), iako zemlje Evropske unije i dalje ostaju ključni partneri Srbiji u spoljnoj trgovini (61%) i investicioni partner u smislu priliva stranih direktnih investicija (48%).

U majskom „Izveštaju o inflaciji“ Narodna banka Srbije (NBS) je projektovala da će stopa rasta BDP-a za ovu godinu iznositi 3,5% (umesto u rasponu od 3%-4%, dok je za narednu godinu zadržana projekcija rasta BDP-a u rasponu od 4%-5% podržano realizacijom projekta „Expo 2027“. Rast ekonomije će biti vođen rastom domaće tražnje, usled rasta realnih zarada i rastom investicija, primarno infrastrukturnih investicija.

Prema ovom izveštaju, ključna neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije rasta BDP-a dolazi iz geopolitičkih rizka i izgleda globalnog rasta.

Referentna kamatna stopa nepromenjena, bez smernica za sledeći sastanak

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je deseti mesec zaredom izglasao da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 6,5%, usled još uvek povišene (iako u padu) globalne inflacije i neizvesnosti u pogledu cena energenata i roba na svetskim tržištima. Prethodno pooštravanje monetarne politike pozitivno je uticalo na cene i obim kreditiranja privatnog sektora, uz podršku stabilizacije finansijskih uslova. NBS smatra da globalna inflacija usporava i da se očekuje da će u drugoj polovini godine da se vrati na ciljnu inflaciju. Ta institucija očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) početi da smanjuje ključnu stopu u junu, dok će Federalne rezerve (Fed) odložiti tu odluku do kraja 2024. Smanjenje stope ECB-a će imati pozitivan uticaj na kredite indeksirane u evrima u Srbiji, s obzirom na i dalje visoku evroizaciju kredita. NBS ističe da monetarna politika treba da zadrži opreznu poziciju zbog nestabilnog sentimenta cena nafte izazvanog geopolitičkim rizicima, manjom ponudom nafte zemalja OPEK-a i drugim faktorima.

Generalno, NBS je zadovoljna usporavanjem domaće inflacije, kako ukupne tako i bazne inflacije, a trend je podržan usporavanjem cena hrane i usporavanjem jednogodišnjih inflatornih očekivanja finansijskog sektora i privrede. NBS je ponovila stav da inflacija ulazi u granice cilja (3% +/-1,5 pp) već u maju. NBS, naglašava da će buduće odluke monetarne politike zavisiti od usporavanja inflacije, ali će voditi računa i o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda.

S obzirom na volatilnost cena nafte i to da je Narodna banka Srbije (NBS) ponovila svoj stav o održavanju opreznog okvira monetarne politike, verovatnoća smanjenja ključne kamatne stope u junu je umanjena (na oko 25%). Shodno tome, sada očekujemo da će ključna stopa biti smanjena na julskom sastanku za utvrđivanje stope. Štaviše, očekujemo da bi NBS možda čekala da vidi uticaj prvog smanjenja stope od strane ECB-a na devizno kreditiranje u Srbiji. Na kraju, ciklus smanjenja stope se približava, a samo je pitanje u kom mesecu će odluka biti doneta.

Devizne rezerve su u aprilu dostigle nivo od 25.1 mlrd evra i povećane su u odnosu na mart (+187 mln evra) po osnovu intervencija Narodne banke Srbije u iznosu od 305,0 miliona evra i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacijama i drugim osnovima u ukupnom iznosu od 104,5 miliona evra. Ti prilivi su bili dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi realizovane neto razduženjem države na ime deviznih kredita, hartija od vrednosti i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 307,5 miliona evra i drugim osnovima u iznosu od 59,3 miliona evra. Na povećanje deviznih rezervi uticao je i pozitivan neto efekat tržišnih faktora u iznosu od 144,4 miliona evra, koji je u najvećoj meri rezultat rasta cene zlata za oko 4,2% i jačanja dolara prema evru za oko 0,7% na međunarodnom tržištu.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto kupila 210 mln evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom marta. Od početka godine, NBS je kupila 530 mln evra (januar-mart/23: 1.1 mlrd evra)..

Mesečna inflacija u maju ubrzala rast, godišnja inflacija nepromenjena

Mesečna inflacija je ubrzala rast na 0,7% mesečno u aprilu sa 0,3% mesečno u martu. Ovo je uglavnom posledica sezonskog porasta cena povrća (+3,0% mesečno) i povećanja cena transporta (+1,7% mesečno) usled volatilnosti svetskih cena nafte, a moguće i remonta Rafinerije Pančevo, iako je prema informaciji NIS-a, obezbeđena dovoljna količina naftnih derivata. Cene odeće i obuće su takođe zabeležile rast od 2,1% na mesečnom nivou.

Usled malo ubrzane dinamike mesečne inflacije, godišnja inflacija je ostala nepromenjena na 5% u aprilu (mart: 5% međugodišnje), dok zahvaljući efektu visoke baze (april 2023: 15,1%) nema bojazni da će inflacija promeniti trend (u smislu rasta) i taj uticaj će ostati do sredine godine. Snažan dinar (u odnosu na evro), opadajuća inflatorna očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika daju važan impuls dezinflaciji.

Cene industrijskih proizvođača iz uvoza pale su za 2,6% godišnje (mart: -3,3% godišnje), usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u aprilu (+1,3%), posle rasta od 0,7% godišnje u martu. Cene poljoprivrednih proizvođača su pale za 12,4% godišnje u martu (februar: -18,0% godišnje).

Cene hrane i bezalkoholnih pića su zadržale nepromenjenu stopu rasta od 2,9% godišnje (mart: +2,9% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 7,7% (mart: 7,6% godišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 5,7% godišnje (mart: 6,3% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou porasle za 4,5% godišnje (mart: 3,0 godišnje).

Ipak, i dalje postoje inflatorni faktori koji se ne mogu zanemariti, a to su oporavak dinamike lične potrošnje, promenljiv sentiment cena nafte i snažan rast BDP-a (K1: +4,6% međugodišnje, iako je rast uglavnom vođen državnom potrošnjom, dok je doprinos privatnog sektora manji).

Sve u svemu, ostajemo pri mišljenju da će inflacija ući u granice cilja (+3% +/-1,5pp) do sredine 2024. uz podršku prosečne poljoprivredne sezone, jake domaće valute, slabijeg sentimenta industrijske proizvodnje usled slabije izvozne tražnje evrozone, slabog kreditiranja i restriktivne monetarne politike.

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је usporila rast na 4,8% godišne posle rasta od 5,0% u aprilu mesecu.

Prerađivački sektor u padu u martu nakon snažnog rasta u prva dva meseca

Industrijska proizvodnja je pala u martu za 5,8% godišnje, nakon snažnog rasta od 8,4% godišnje u februaru i 6,9% godišnje u januaru. To je posledica pada prerađivačkog sektora (-6,6% godišnje), nakon što je ovaj segment ostvario visoke stope rasta u prva dva meseca od 6,7% godišnje u januaru i 10,8% godišnje u februaru. Proizvodnja električne energije je nastavila pad u martu (-8% godišnje) usled viših temperatura za to doba godine i manje potrošnje domaćinstava za grejanje. Sektor rudarstva je jedini ostvario pozitivnu stopu rasta od 6,1% (februar: +14,9% godišnje).

Zašto je prerađivački sektor bio u tako velikom padu u martu posle snažnog rasta u prva dva meseca? U prethodnim izveštajima smo pominjali da je rast ovog sektora kod najvećeg broja industrija rezultat efekta baze iz prethodne godine, a da je rast (baziran na tražnji za proizvodima i uposlenosti kapaciteta), koncentrisan samo kod proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda, najviše optičkih kablova i proizvodnje električne opreme i delimično i proizvodnje automobila. Snažan rast ovih sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje.

Razlozi pada proizvodnje u velikom broju sektora u martu, kombinacija je nekoliko faktora: efekat baze, još uvek slabe eksterne tražnje, visokih kamatnih stopa i manje dostupnosti kredita i, istovremeno, manje tražnje za kreditima. Značajan efekat na pad prerađivačkog sektora je imao i planski kapitalni remont u Rafineriji nafte Pančevo koji je rezultirao smanjenim obimom prerade nafte u martu.

Dakle, 14 od 24 sektora je bilo u negativoj teritoriji u martu (februar: 6).

Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima.

Pozitivan efekat na industriju svakako će imati očekivano smanjenje kamatnih stopa od drugog kvartala (Euribora i Belibora) i značajniji oporavak kreditne aktivnosti. Od decembra 2023. uočen je blagi rast kredita ka privredi, najviše kod sektora nekretnina, građevinarstva, snabdevanje električnom energijom i gasom i i trgovine na veliko i malo. Dalje, sentiment indikatori pokazuju da je skori oporavak BDP-a u evrozoni verovatan, jer su ti indikatori dostigli minimalne nivoe.

Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u martu je usporio rast (+6,6% godišnje) nakon rasta od 8,8% u februaru i pored nastavka rasta realnih zarada (februar: 9,2%), što je vrlo moguće posledica niske baze iz prethodne godine. Primetno je usporavanje potrošnje kod sva tri segmenta. Dakle, potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 7,5% gng (februar: 9,2% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, takođe je porasla za 6,2% godišnje (februar: 8,1% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 5,3% (februar: +9,2% gng).

Izvoz nastavlja volatilan trend kretanja

Izvoz je nastavio volatilan trend kretanja u martu zabeleživši pad od 1,6% godišnje posle rasta od 3,2% godišnje u februaru i pada od 1,6% godišnje u januaru i iznosio je 7.2 mlrd evra.

U periodu januar-mart izvoz je pao za 119,1 miliona evra u poređenju sa rastom od 984,4 miliona evra u istom periodu prošle godine, a kao rezultat manje tražnje EU za uvoznim proizvodima.

Najveći rast izvoza u prva tri meseca je evidentiran ka Kini i Turskoj. Na rang listi pet najvećih izvoznih tržišta nalaze se Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska.

Gledano po proizvodima, najveći rast je ostvaren kod izvoza obojenih metala (koji beleže snažan oporavak izvoza od novembra) i električnih mašina, aparata i uređaja, iako je izvoz ove grupe proizvoda značajno niži u poređenju sa prethodnom godinom.Ove godine i izvoz žitarica ponovo beleži rast.

Uvoz je i dalje bio u padu u martu (-3,3% godišnje) posle pada od 1,3% godišnje u februaru. Vrednost uvoza na kraju marta je iznosila 9.2 mlrd evra.

Deficit spoljne trgovine je iznosio 1.9 mlrd evra u prva tri meseca i pao je za 9,1% godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 78,7% u poređenju sa 77,3% u martu 2023. godine.

Prema brzoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod (u realnom iznosu), porastao je za 4,6% godišnje u prvom kvartalu ove godine. Ovako snažan rast rezultat je niske baze u prvom kvartalu 2023. godine (+0,9% godišnje), ali svakako i intenzivnih kapitalnih ulaganja države u infrastrukturu i oporavka lične potrošnje usled rasta realnih zarada (februar: 9,2%).

Konačni podaci o kvartalnom BDP-u biće objavljeni 31. maja.

Stabilan deficit budžeta i u martu

Februarski deficit u iznosu od 24.9 mlrd dinara je ponovljen u martu (-24.9 mlrd dinara), a kao rezultat pada prihoda budžeta (-4,2% mesečno), ali i pada rashoda budžeta (-3,6% mesečno).

Kada su u pitanju prihodi, njihov pad je najviše generisan padom akciza (-40,1% mesečno), dok su porez na dodatu vrednost i porez na dobit preduzeća beležili rast. Na strani rashoda, pad je generisan padom rashoda kamata, dok su subvencije zabeležile rast od 91,5% mesečno.

U periodu januar-mart, nekonsolidovani budžet je bio u deficitu u iznosu od 19.7 mlrd dinara u poređenju sa deficitom budžeta u istom periodu prošle godine (28.7 mlrd dinara), jer su prihodi (14,6% godišnje) rasli brže od rashoda (11,7% godišnje). Na strani prihoda u prva tri meseca, najveći rast je ostvaren na pozicijama: poreza na dodatu vrednost, akciza i neporeskih prihoda. Na strani rashoda, najveći rast je ostvaren na pozicijama: zarade, rashodi kamata i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

U martu 2024. godine javni dug je dostigao iznos od 36.3 mlrd evra, tj. 47,7% u odnosu na BDP (projekcija BDP-a Ministarstva finansija). U odnosu na decembar 2023. javni dug je porastao za 189,6 mln evra, od čega je spoljni dug pao za 112,2 mln evra, a unutrašnji dug je porastao za 77,5 mln evra.

U periodu od 13. aprila do 10. maja, Uprava za javni dug (UJD) nije organizovala aukcije hartija od vrednosti (HOV) denominovanih u dinarima, kao ni aukcije HOV denominovaih u evrima.

Ove godine na naplatu dospevaju dinarske i eurske HOV u vrednosti od 1.36 mlrd evra i do 10. maja, refinansirano je 79,4% portfolija.

U aprilu su pala očekivanja u vezi sa dinamikom spuštanja referentnih stopa što je zajedno sa globalno nestabilnom geopolitičkom situacijom uticalo na povećanje prinosa od 20 baznih poena na evroobveznice denominovane u evrima i 50 baznih poena na na evroobveznice denominovane u dolarima, a koje je Vlada Republike Srbije emitovala na međunarodnom finansijskom tržištu.

Ipak, ovaj trend nije bio dugoročan i u poslednjoj nedelji aprila kupci su se vratili na tržište zbog čega su, skoro u potpunosti, cene i prinosi dostigli nivoe iz prve polovine aprila.

Dodatak

Skraćenice

NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal

Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.

Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno regulisane i kontrolisane cene određenih proizvoda/usluga kao što su npr. cene nafte i naftnih proizvoda, električne energije cene, duvana i alkoholnih pića, kao i hrane.

BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.

Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.

Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.

Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.

Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.

Odricanje od odgovornosti/ Kontakt

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.

Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs

Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs

Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs

Makro-ekonomsko istraživanje

Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke)
Tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs

Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs

Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs

Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs

Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs