Ukrajinska kriza podstakla dalji rast cena energenata Očekivano usporavanje rasta ekonomije, a nastavak rasta cena roba i usluga NBS zadržala kamatnu stopu na 1% Inflacija nastavila da raste na 8,8% u februaru
Ukrajinska kriza i strah od energetske krize izazvan dešavanjima u Ukrajini, katapultirali su cene energenata naviše poslednjih nedelja. Međutim, rast cena sirove nafte može samo delimično da objasni kretanje cena goriva i lož-ulja poslednjih dana, očigledno je da ove cene takođe sadrže velike premije u slučaju nestašice energenata i one će se verovatno pokazati održivim samo u slučaju daljeg pogoršanja situacije i stvarnih nestašica, što mi ne očekujemo i nije deo našeg scenarija.
Međutim, rast cena nafte i gasa svakako se ne može pripisati samo krizi u Ukrajini, jer su cene energenata već značajno porasle tokom prošle godine, podstaknute snažnim oporavkom globalne ekonomije i činjenicom da dobar deo zemalja EU nije bio u mogućnosti da proizvede dovoljno energije iz obnovljivih izvora zbog loših vremenskih uslova, što je rezultiralo pojačanom tražnjom za gasom, a potom za naftom. U našem glavnom scenariju, uticaj ukrajinske krize je mnogo veći na prognozu inflacije nego na prognozu rasta BDP-a, iako očekujemo usporavanje rasta ekonomije, najviše zbog usporavanja rasta prerađivačkog sektora.
Vladine mere ograničenja rasta cena hrane i nafte svakako će imati pozitivan efekat, kako na inflaciju, tako i na troškove proizvodnje privrede. Međutim, i pre ove krize, troškovi proizvodnje su bili u porastu od septembra i pitanje je u kojoj meri je proizvodnja određenih proizvoda sada isplativa, makar privremeno, jer neki proizvođači nisu bili u mogućnosti da prenesu veće troškove energije na svoje kupce ili je to urađeno u ograničenom obimu. Pored dosta novih mera koje je Vlada donela da pomogne ekonomiji u prevazilaženju ove krize, očekujemo da će NBS i Vlada nastaviti sa donošenjem i dodatnih mera, ako to bude bilo potrebno.
Kada je u pitanju evrozona, očekivanja RBI straživanja su da će biti ostvaren rast BDP-a od 3% u 2022. godini (4% pre Ukrajiinske krize) i 1,0% u 2023. godini (2,5% pre Ukrajiinske krize), dok se u slučaju prosečne inflacije očekuje rast od 6,3% ove godine (3,6% stari scenario), a u 2023. godini 3,1% (1,7% stari scenario).
Naš osnovni scenario pretpostavlja stabilno snabdevanje gasom i naftom, kao i blaži rast cena nafte, s obzirom da je Vlada donela odluku o zamrzavanju rasta cena nafte i smanjila akcize za 20% na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja, dok je 60% cene gasa fiksirano na 270 dolara, a 40% cene je tržišno definisano. Dakle, naše očekivanje je da će ova kriza najviše uticati na rast inflacije, a u određenoj meri i na usporavanje rasta ekonomije, dok u slučaju deviznog kursa očekujemo zadržavanje stabilnosti čak i ako dođe do blagog usporavanja deviznih priliva (stranih direktnih investicija i doznaka), a kao posledica privremene manje sklonosti kompanija ka ulaganjima u zemlju, dok se ne sagleda tok ukrajinske krize.
Scenario stabilnog deviznog kursa zasnivamo na posvećenosti NBS-a politici što manje volatilnosti deviznog kursa. Predviđanje inflacije i rasta BDP-a je dosta izazovno u ovim vrlo promenljivim uslovima, ali smo pokušali da ipak reflektujemo mere Vlade i tržišne uslove na moguće kretanje cena i BDP-a. Kao rezultat, povećali smo prognozu rasta inflacije na 6,5% sa 3,5% (prvobitna projekcija inflacije) u 2022. godini. Rizici da inflacija bude u porastu i ove godine su dosta visoki i, uključuju: a) rast cena gasa, u delu koji je tržišno determinisan (40%), b) probleme u snabdevanju poluproizvodima i sirovinama, c) prelivanje rasta inflacije u evrozoni preko uvoznih cena na domaću inflaciju, d) rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnim tržištima i cena đubriva, kao i e) rast cena metala.
Pozitivan uticaj, u smislu smirivanja rasta inflacije, očekujemo od dobre poljoprivredne sezone, paketa mera koji je Vlada donela u cilju smirivanja rasta cena hrane i energije, ali i smirivanja ukrajinske krize, što bi dovelo do pada premije na nestašice nafte i gasa, pa samim time i do usporavanja rasta cena energenata. Iako će dobra poljoprivredna sezona i navedene mere Vlade delovati anti-inflatorno, bolji prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura neće moći u većoj meri zaustaviti rast cena hrane, ukoliko se istovremeno ne desi usporavanje rasta cena inputa. Dalje, ova kriza će uticati na usporavanje rasta BDP-a, pa smo projekciju rasta korigovali na 3,3% za 2022. godinu sa 4,5%.
Faktori koji će uticati na usporavanje su: a) viši troškovi proizvodnje će uticati na usporavanje rasta industrijske proizvodnje, što se delimično vidi i u januarskim podacima, b) visoke cene će smanjiti raspoloživi dohodak za potrošnju stanovništvu i c) moguć privremen pad poverenja potrošača i kompanija u smislu ishoda trenutne krize i efekta na ekonomiju, a samim time manje investicionih aktivnosti kod privrede i manje potrošnje kod građana, ali to u kraćem roku. Što se tiče spoljne trgovine sa Rusijom na strani uvoza, isključujući uvoz energije, kao i na strani izvoza nije tako visoko učešće da bi poremećaji u ovom pogledu doveli do recesijskih scenarija.
Dalje, iako postoji visoka energetska zavisnost od uvoza nafte i gasa iz Rusije, apsolutno ne očekujemo probleme u snabdevanju, uzevši u obzir dugoročne energetske aranžmane, kao i dobro prethodno iskustvo, u smislu snabdevanja energijom (primer krimske krize iz 2014. godine). I ovde, u smislu pozitivnog uticaja na rast BDP-a, biće od značaja dobra poljoprivredna sezona, kao i nastavak rada na infrastrukturnim projektima. Dalje, zbog mera koje Vlada donosi, očekujemo blago povećanje deficita budžeta, iako je zbog konzervativne politike trošenja u 2021. godini ostvaren prostor za finansiranje svih mera, tako da deficit neće preći nivo iz 2020. godine, kao ni iz 2021 godine. Na kraju, možemo očekivati, bar privremeno, i nešto niži nivo stranih direktnih investicija, najviše zbog privremenog odlaganja svih investicionih odluka, dok investitori ne sagledaju tok ove krize i perspektive završetka krize.
Narodna banka Srbije (NBS) ostavila je ključnu stopu na 1%, podržavajući nastavak zaoštravanja monetarnih uslova kroz povećanje repo stope na reverznim repo aukcijama i povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora. Prosečna ponderisana stopa na repo aukcijama povećana je sa 0,11% (početkom oktobra, kada je započeta restriktivnija monetarna politika) do 0,91% na poslednjoj aukciji, podržana povećanim troškovnim pritiskom na lokalnom i međunarodnom tržištu, neophodnošću uticaja na inflatorna očekivanja i da se ograniči efekat drugog kruga rasta cena na druge proizvode i usluge.
NBS je svesna da će dešavanja u Ukrajini uticati na usporavanje globalnog privrednog rasta, kao i na rast ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i na putanju inflacije (preko rasta cena energenata i hrane). Ipak, NBS očekuje usporavanje inflacije u Srbiji od marta prema centralnoj vrednosti ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp) do kraja 2022. godine, uz podršku paketa ranije donetih administrativnih mera i nedavno ograničenog rasta cena eletrične energije za realni sektor (do juna), kao i cene nafte. Dalje, NBS očekuje da će stabilan kurs i bolja poljoprivredna sezona podržati usporavanje dinamike inflacije. Kada je reč o fundamentima, NBS je zadovoljna razvojem i ne oseća zabrinutost zbog pada prerađivačkog sektora u januaru, pravdajući to uskim grlima u globalnim lancima snabdevanja.
Posledično, NBS je zadržala projekciju BDP-a na 4-5% u srednjem roku, uz podršku infrastrukturnih investicija i lične potrošnje. Međutim, institucija prepoznaje aktuelne kratkoročne rizike koji bi mogli da utiču na privrede ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a preko ovog kanala i na privredu Srbije. Zadržavamo našu prognozu ključne stope za 2022. godinu nepromenjenu na 1,25%, pod pretpostavkom samo jednog povećanja, uprkos našim očekivanjima da će inflacija biti znatno viša ove godine u odnosu na projekcije pre izbijanja ukrajinske krize. Razlog tome je nova prognoza rasta ekonomije koja predviđa usporavanje rasta BDP-a sa 4,5% na 3,3% (detaljno objašnjenje na strani 8) i koja podržava zadržavanje niskih kamatnih stopa kako bi se izbegao scenario stagflacije.
Kada je reč o kursu, zadržavamo našu prognozu za EUR/RSD nepromenjenu na 117,8 zasnovanu na primeni politike niske volatilnosti domaće valute. Posledično, u prva dva meseca NBS je intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom 945 miliona evra što je rezultiralo smanjenjem deviznih rezervi na 15,5 mlrd evra. Kada je u pitanju Evropska centralna banka (ECB), na poslednjem sastanku potvrđeno je da će se prekinuti sa kupovinom neto imovine u trećem kvartalu. Pošto ECB sada vidi da je ciljna inflacija efektivno postignuta, ECB će krenuti sa povećanjem referentne kamatne stope u septembru i još jednom u decembru, svaki put za 25 baznih poena, dok kada je u pitanju EURIBOR, očekivanje je da će preći u pozitivnu teritoriju u K4 ove godine.
Takođe, i FED će povećati svoju kamatnu stopu četiri puta po 25bp zbog visoke inflacije. Američki dolar je naglo ojačao od početka ukrajinske krize u odnosu na evro. Pored očiglednog argumenta za sigurno utočište, kada je u pitanu američki dolar, to je i znatno veća izloženost evrozone ruskim zalihama energije u poređenju sa energetskom nezavisnošću SAD-a i samim tim većeg negativnog rizika poslovnog ciklusa za evrozonu. Za dalji smer EUR/USD, biće kritično koliko ozbiljno ECB procenjuje stagflatorne rizike od ukrajinske krize i kada će povećati kamatnu stopu.
Ključni pokretač mesečnog rasta inflacije od 1,1% mesečno, posle 0,8% mesečno, bile su cene hrane i bezalkoholnih pića (+2,0% mesečno, posle 1,4% mesečno u januaru), tačnije cene povrća i voća, čiji je rast bio sezonskog karaktera, dok su ostali proizvodi imali veoma umeren rast. Dakle, odluka Vlade o ograničavanju cena ključnih prehrambenih proizvoda (šećer, meso, mleko, hleb, jestiva ulja) očigledno daje rezultat. U porastu stu bile cene alkoholnih pića i duvana (+2,6% mesečno) nakon rasta od 0,1% u januaru, cene transporta su porasle za 1,6% mesečno (januar: +1,0 mesečno) pošto je odluka Vlade o ograničavanju cena nafte na 30 dana doneta sredinom februara. Cene zdravlja su porasle za 1,2% mesečno (januar: +0,4% mesečno). Na godišnjem nivou inflacija je prilično visoka (+8,8%), nakon 8,2% u januaru, podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+15,2%), transporta (+13,3%), alkoholnih pića i duvana (+7,0%), te opreme za stan i tekuće održavanje (+5,9%).
Vlada je uvela različite mere kako bi pomogla građanima i kompanijama da se izbore sa rastućim cenama energenata i hrane, uključujući produženje Odluke o ograničavanju rasta cena ključnih prehrambenih proizvoda do kraja aprila, plus uvođenje paketa mera u vezi sa đubrivima (subvencionisanje kamate na kredite poslovnih banaka za veštačka đubriva, ukidanje carine od 10% na uvoz veštačkih đubriva), produženje ograničenja rasta cena električne energije za realni sektor do juna, produženje ograničenja rasta cena naftnih derivata evro dizel i evro premijum BMB 95 do kraja aprila, privremeno smanjenje akciza za 20% na olovni i bezolovni benzin i gasna ulja (do kraja godine), uvođenje privremene zabrane izvoza pšenice, kukuruza, brašna i suncokretovog ulja.
Međutim, cene industrijskih proizvođača nastavljaju da rastu u februaru (+12,3% međugodišnje), nakon 11,5% u januaru. Prognoze cene nafte po barelu (BRENT) RBI istraživanja je u ovom trenutku postavljena na nivo od 100 dolara (kraj godine), a očekuje se da će max nivo dostići u u drugom kvartalu (120 dolara). Što se tiče bazne inflacije, dinamika rasta je ostala na stabilnoj putanji u februaru (+4,4% godišnje) posle rasta od 4,1% u januaru, a kao rezultat stabilnog deviznog kursa i još uvek usidrenih inflacionih očekivanja u srednjem roku. Trenutni skok cene gasa svakako ima uticaj na lokalno tržište, ali u poređenju sa tržištima u regionu, ipak je manji udar, jer je 60% cena gasa dogovoreno na nivou ispod trenutnih tržišnih cena.
Međutim, cene nafte imaju negativan uticaj na maloprodajne cene, jer je ograničenje rasta cena utvrđeno u trenutku kada su cene već bile dosta visoke. Iako NBS očekuje da će inflacija usporiti od marta i završiti godinu u granicama ciljane inflacije (3% +/- 1,5 pp), mi vidimo da postoje velike neizvesnosti u tom pogledu uzrokovane dešavanjima u Ukrajini koja će rezultirati ipak višim nivoom inflacije nego što smo to očekivali pre početka ove krize. Ovo je posebno posledica: a) prelivanja rasta inflacije u evrozoni kroz uvozne cene na domaću inflaciju, b) uskih grla u snabdevanju poluproizvodima i sirovinama, c) rasta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskim tržištima i cene đubriva, d) porasta cena metala. Iako će dobra poljoprivredna sezona delovati anti-inflatorno, neće moći u većoj meri zaustaviti rast cena hrane, ukoliko se istovremeno ne desi usporavanje rasta cena inputa.
Nakon decembarskog usporavanja (+3,3% godišnje), industrijska proizvodnja je bila u padu u januaru (-2,6% godišnje), čemu je doprineopad prerađivačkog sektora (-0,8%) posle rasta od 2,3% godišnje u decembru. Dalje, proizvodnja električne energije je bila u padu (-18,7%), dok je rudarstvo nastavilo snažan rast (+30,6% godišnje), a kao posledica oslanjanja na iskopavanje rude kao izvora proizvodnje električne energije, s obzirom na sušu prošle godine i niže vodostaje reka, kao i dosta niske temperature ove godine. Od ukupno 24 sektora, 11 je bilo u negativnoj teritoriji.
Podbacivanju prerađivačkog sektora u januaru doprinela je sezona praznika i godišnjih odmora, ali još više širenje omikron varijante virusa kovid-19, što je smanjilo radnu sposobnost zaposlenih. Dalje, rast cena nafte i električne energije podstakao je rast troškova proizvodnje, naročito kod energetski intenzivnih industrija, pa kompanije razmišljaju u pravcu ili prilagođavanja obima proizvodnje ili rasta cena proizvoda. U nekim sektorima je na usporavanje rasta uticalo i kašnjenje u normalizaciji globalnih lanaca snabdevanja, a samim time i kašnjenja u isporuci poluproizvoda. Izvoz robe u januaru 2022. godine je ostvario rast od 31,0% godišnje (jan 2021: +0,2%), a vrednost izvoza iznosila je 1,8 milijardi evra. Uvoz je ostvario rast u januaru 2022. godine od 48,8% (jan 2021: -13,6%) i dostigao vrednost od 2,4 milijarde evra.
Rast je dobrim delom rezultat rasta cena nafte, gasa, metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i slabljenja evra u odnosu na dolar. Kao rezultat snažnog rasta uvoza, deficit spoljne trgovine porastao je za 142,7% godišnje, dok je pokrivenost uvoza izvozom pala na 73,9% u poređenju sa 84,1% u januaru 2021. godine. U januaru 2022. godine ostvaren je rast uvoza od 788 miliona evra u odnosu na januar 2021. godine (jan. 2021: -256,6 miliona evra). Najveći rast uvoza ostvaren je kod gasa i nafte (298,2 miliona evra), obojenih metala, gvožđa, čelika, drugih metala, hemijskih proizvoda (plastika u primarnoj formi i medicinskih proizvoda. U januaru 2022. godine ostvaren je rast izvoza od 419,7 miliona evra (januar 2021: +2,8 hiljade evra), a najveći rast izvoza ostvaren je kod izvoza metalnih ruda i otpada metala, obojenih metala, gvožđa i čelika, električnih mašina, aparata i uređaja.
Rast broja dnevno zaraženih korona virusom rezultirao je usporavanjem stope rasta prometa u trgovini na malo u januaru (+4,3%), posle rasta od 11,2% u decembru. Usporavanje rasta je vidljivo kod sve tri kategorije proizvoda, ali najviše kod potrošnje hrane, pića i duvana (+0,5%), usled rasta cena hrane kako kod nas, tako i na globalnim tržištima. Dalje, potrošnja neprehrambenih proizvoda imala je višu stopu rasta (+8,4%), ali manju u poređenju sa decembrom (+15,9%), a jednako je i potrošnja motornih goriva prepolovila rast (+6,4%) u odnosu na decembar (+15,0%), delimično usled rasta cena nafte, a delimično usled širenja omikron varijante virusa i manjeg kretanja stanovništva.
U odnosu na treći kvartal, kada je BDP ostvario rast od 7,6% g-n-g, u četvrtom kvartalu je stopa rasta BDPa usporila dinamiku (+7,0% g-g) iako je i to dosta visoka stopa, s obzirom na novi talas širenja virusa i činjenice da je treći paket podrške privredi za ublažavanje negativnih posledica na privredu, uglavnom potrošen. Gledano sa strane ponude, najznačajniji rast je ostvaren u sektoru trgovine na veliko i malo (+14,7%), sektoru umetnosti i zabave (26,7%), iako sa skromnim doprinosom stvaranju BDP-a (2,5%). Sektor građevinarstva je nastavio rast u 4. kvartalu (+10,7%) podržan kako državnim, tako i privatnim investicijama.
Prerađivački sektor je popravio stopu rasta u 4. kvartalu (+4,3%), posle skromnog rasta od 2,3% u 3. kvartalu, podstaknut završetkom sezone godišnjih odmora koja je u letnjoj sezoni 2021. godine duže trajala, s obzirom da se tokom 2020. godine manje koristila usled dosta restrikcija u mobilnosti drugih zemalja. Iako je ove godine poljoprivreda bila pogođena sušom i ostvarila pad od 5,4% godišnje (prosek od prvog do četvrtog kvartala), to nije imalo tako snažan uticaj na ukupnu ekonomiju kao ranijih godina kada smo imali suše. Naime, veliki podsticaji dati od strane države privredi, niske kamatne stope, ali i nove industrije koje su se otvorile u međuvremenu i uključile se u međunarodne tokove robe i usluga, kao i infrastrukturne investicije, doprinele su da rast ekonomije više ne zavisi u tolikoj meri od poljoprivrede.
Gledano sa rashodne strane, rast ekonomije u 4. kvartalu generisan je investicijama (+9,8% g-n-g), potrošnjom domaćinstava (+7,3% g-n-g) i potrošnjom države (+5,8% g-n-g). Neto efekat izvoza na rast BDP-a bio je negativan usled bržeg rasta uvoza od izvoza. Obe kategorije su dosta usporile rast u 4. kvartalu, tako da je uvoz porastao za 15,5% (3. kvartal: +22,8%), dok je izvoz porastao za 13,9% (3. kvartal: 22,4%). Pretpostavljamo da je usporavanju doprineo delimično efekat baze, ali i usporavanje izvozne tražnje. Stopa nezaposlenosti nastavila je da pada u 4. kvartalu na 9,8% sa 10,5% u 3. kvartalu, 11,1% u 2. kvartalu i 12,8% u 1. kvartalu. U četvrtom kvartalu povećana je formalna zaposlenost (+26,000) u odnosu na treći kvartal usled rasta formalno zaposlenih van poljoprivrede, a smanjena je neformalna zaposlenost (-33,100) usled smanjenja neformalno zaposlenih u poljoprivredi i van poljoprivrede. U poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti iznosila 10,7%, u 4. kvartal 2021. je povećana zaposlenost za 115,600 uz istovremeno smanjenje stanovništva van radne snage (-141,600) i nezaposlenosti (-18,500).
Kada je u pitanju nova prognoza rasta BDP-a, naše je očekivanje da će privreda usporiti na 3,3% (početna prognoza BDP-a za 2022. bila je 4,5%), i to zbog: a) usporavanja rasta ekonomija naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera, b) usporavanja industrije, koja je važan ekonomski pokretač (usled i dalje visokih troškova proizvodnje za industriju uprkos ograničenjima cena energije, uskim grlima u snabdevanju) i c) privremene averzije kompanija i stanovništva prema investicijama i potrošnji. Slažemo se da bi infrastrukturna ulaganja i verovatno bolja poljoprivredna sezona mogle da kompenzuju usporavanje industrije ove godine. Istovremeno, naglašavamo povećanu trenutnu neizvesnost u pogledu ekonomskih izgleda, a kao rezultat nemogućnosti sagledavanja koliko dugo će ova kriza trajati, kao i kada će cene energije dostići svoj maksimum, što opet direktno zavisi od završetka ukrajinske krize.
U januaru je ostvaren deficit u iznosu od 8,1 milijardi dinara u poređenju sa suficitom od 13,3 milijardi dinara u januaru 2021. godine, međutim, vrednost deficita je bila ispod nivoa budžeta planiranog za januar (16,7 milijardi dinara). Deficit je rezultat snažnog rasta ostalih rashoda na 23 milijarde dinara u januaru 2022. godine sa 2 milijarde dinara u januaru 2021. godine. Sa druge strane, i poreski prihodi su ostvarili značajan rast (+11,9%), najviše od rasta poreza na dodatu vrednost. U prvom delu godine, očekujemo nešto viši deficit budžeta usled: 1) isplate novčane pomoći (100 evra) građanima starosti između 16 do 29 godina početkom februara i novih 100 evra u junu, 2) isplate jednokratne pomoći penzionerima (20.000 dinara) u februaru, 3) povećanja penzija (5,5%), 4) subvencionisanja kamata za kredite za azotna đubriva, 5) niže akcize za 20% na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja, 6) nižeg priliva poreskih prihoda usled usporavanja ekonomije.
Dalje, sa razvojem ukrajinske krize, moguće je da će Vlada uvoditi nove mere kako bi pomogla privredi i građanima kako bi se sprečile negativne posledice rasta cena energije. Javni dug je porastao na 30,6 milijardi evra u januaru (+444 miliona evra), a u odnosu na BDP iznosio je 55,9% (kalkulacija RBI istraživanje). U toku januara javni dug je povećan iz spoljnih izvora (+815,7 miliona evra), dok je iz domaćih izvora smanjen (-371,7 milion evra). U prvom kvartalu (presek 9. mart), Uprava za javni dug (UJD) je organizovala po jednu aukciju mesečno HOV denominovanih u dinarima i evrima. U januaru je ponuđeno HOV ročnosti 2 godine u vrednosti od 60 milijardi dinara, a tržište je otkupilo 9,9 milijardi dinara na prinosu od 2,75%. U februaru i martu UJD reotvorila je ovu HOV i ponudila na prodaju 50,1 milijardi dinara i 25,6 milijardi dinara respektivno, dok je kupljeno HOV u vrednosti od 24,5 milijardi dinara i 4,7 milijardi dinara respektivno na prinosu od 2,65% i 2,95% respektivno.
Rast prinosa u martu je posledica više inflacione premije investitora usled rasta cena energije na globalnim i domaćim tržištima. Kada su u pitanju HOV denominovane u evrima, UJD je u januaru organizovala jednu aukciju HOV ročnosti 2 godine i ponudila na prodaju 200 miliona evra, a otkupljena je cela emisija na prinosu od 0,75%. U februaru je ponuđena HOV ročnosti 2,5 godine u vrednosti od 170 miliona evra, a prodato je HOV u vrednosti od 104,6 miliona evra na prinosu od 0,81%. Kada je u pitanju kretanje prinosa, slika je delomično iskrivljena usled za sada niske likvidnosti tržišta, ali i veće razlike u prinosima na evro obveznice izdate na inostranom finansijskom tržištu u odnosu na obveznice denominovane u evrima izdate na domaćem tržišitu. U toku 2022. godine, na naplatu dospevaju HOV od vrednosti 1,9 miijarde evra, od čega, 623 miliona evra HOV denominovanih u evrima i HOV denominovanih u dinarima u vrednosti od 158,4 miijardi dinara.
Najnovije vesti