I pored previranja na finansijskom tržištu, izazvanih problemima pojedinih banaka, Evropska centralna banka (ECB) je povećala referentnu kamatnu stopu za 50bp na 3,5%. Tržište je očekivalo da će ECB možda i usporiti sa rastom stope, jer prema nekim analitičarima monetarno zaoštravanje može samo dodatno da pogorša situaciju na tržištu. Ovakav stav nam se čini preteranim i smatramo da je rizik prelivanja problema sa američkog bankarskog tržišta na evropsko bankarsko tržište izuzetno nisko.
Pozitivno je i to što ECB ne zatvara oči pred nervozom na finansijskom tržištu i želi da odgovarajućim instrumentima obezbedi likvidnost ako je to potrebno.
Kada su u pitanju ekonomske prognoze, ECB je je povećala prognozu BDP-a za 2023. godinu na 1% sa 0,5%, dok je za 2024. smanjila prognozu na 1,6% sa 1,9%. Kada su u pitanju projekcije ukupne inflacije, revidirane su naniže za 2023. godinu na 5,3% sa 6,3%, a za 2024. na 2,9% sa 3,4%. Međutim, predviđa se da će osnovni pritisci na cene (bazna inflacija) ove godine biti još izraženiji nego što se ranije očekivalo.
Prema prognozama RBI, 2023. će biti godina dezinflacije. Naime, u većini zemalja se predviđa da će inflacija dostići maksimum u 1. kvartalu. Ključna neizvesnost je tempo dezinflacije. Sa jedne strane, slika inflacije je zamagljena zbog različitih intervencija Vlade. Antiinflatorne mere koje su prvobitno bile zamišljene da budu samo ograničenog obima i kratkoročne, proširene su tokom 2022. godine. Očekuje se da će i 2023. godine mnoge mere da ostanu na snazi što narušava mehanizme cena. Ukidanje ovih mera u nekom trenutku će dovesti do privremenih skokova cena i držaće baznu inflaciju povišenom. Takođe, manjak radne snage i očekivan rast zarada po osnovu korekcije za rast inflacije povećava rizik od efekata drugog kruga rasta bazne infacije.
Usled pada cena energenta na globalnim tržištima i širokih vladinih intervencija na ovom tržištu, energija više nije ključni faktor koji doprinosi visokoj inflaciji, dok su cene hrane i dalje važan faktor koji može da utiče na povišenu inflaciju zbog geopolitičkih rizika i vremenskih prilika. Svakako, inflacija će ove godine uglavnom biti jednocifrena u većem broju zemalja, posle dvocifrenih stopa u 2022. godini.
Kada je u pitanju Srbija, inflacija će biti povišena u prvom delu godine usled korekcija cena električne energije i gasa, što je dogovoreno sa MMF-om u okviru stend baj aranžmana, kao i usled rasta cena hrane, a kao rezultat prethodne dve sušne godine. Iako su uvozne cene (zbog usporavanja inflacije u evrozoni) značajno usporile rast, isto kao i cene proizvođača industrijskih proizvoda, bazna inflacija je u porastu (februar: 11,1%), što nas je navelo da korigujemo prognozu referentne kamatne stope sa 6% na 6,5% za kraj godine. Posledično, očekujemo još tri povećanja kamate po 25bp, tako da bi rast kamatne stope trebalo da se završi u junu.
Kada je u pitanju domaća inflacija, očekujemo usporavanje stope rasta u drugom delu godine zbog očekivano bolje poljoprivredne sezone, niže agregatne tražnje i rezultata restriktivne monetarne politike.
Na trećem ovogodišnjem sastanku o utvrđivanju ključne kamatne stope, kako se i očekivalo, NBS je podigla referentnu kamatnu stopu za 25bp na 5,75%, što je treće povećanje od 25bp ove godine. Kako navodi NBS, odluka o povećanju kamatne stope doneta je kako bi se izbegao lokalni rast cena u uslovima globalnog pritiska troškova i uvezene inflacije. Prema NBS, stabilan kurs ostaje važno sidro u smislu da ima pozitivan uticaj na stabilnost cena. NBS je svesna da pad cena energenata na svetskim tržištima i ublažavanje problema u globalnim lancima snabdevanja doprinose usporavanju globalne inflacije, ali bi ponovno otvaranje kineske privrede moglo da podrži dinamičniji rast globalne privrede i doprinese povećanju cene energije na svetskim tržištima.
Nakon stabilizacije indeksa potrošačkih cena u novembru i decembru 2022. godine na 15,1%, inflacija se ponovo ubrzala u januaru 2023. na 15,8% i dalje u februaru na 16,1%, podržana rastom cena hrane. Kako procenjuje NBS, inflacija će dostići vrhunac u 1. kvartalu, uprkos činjenici da će u maju doći do ponovnog poskupljenja gasa i električne energije. Naše očekivanje je da će inflacija ipak do kasnog proleća biti dvocifrena, a da će tek od leta da počne usporavanje dinamike, zahvaljujući prosečnoj poljoprivrednoj sezoni (posle dve uzastopne sušne godine) i smanjenoj lokalnoj tražnji (i lična potrošnja i investiciona potražnja) zajedno sa nižom eksternom tražnjom.
S obzirom na još uvek povišenu ukupnu i baznu inflaciju i činjenicu da će biti povećanja cena energenata na domaćem tržištu u maju, kao i da Evropska centralna banka završava sa povećanjem ključne kamatne stope u junu, korigovali smo prognozu referentne kamatne stope sa 6% na 6,5% i produžili period rasta kamatne stope do juna meseca, dakle sad očekujemo još tri povećanja po 25bp.
Devizne rezerve su nastavile rast na 21,2 milijardi evra u februaru 2023. godine, što je novi maksimum od 2000. godine. Rast je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu gde je NBS kupila 285,0 miliona evra, kao i priliva po osnovu donacija u iznosu od 154,5 miliona evra, od čega se 148,5 miliona evra odnosi na donaciju Evropske komisije za budžetsku podršku sektoru energetike za 2023. godinu.
Dok je tokom januara NBS intervenisala na deviznom tržištu na prodajnoj strani (225 miliona evra), tokom februara intervencije su bile na kupovnoj strani, pa je NBS kupila 390 miliona evra kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro, zbog većih deviznih priliva.
Za razliku od inflacije u evrozoni, koja se stabilizuje od kraja 2022. godine, maloprodajne cene u Srbiji i dalje rastu u februaru (+1,4% mesečno), što je ista dinamika kao i u januaru (+1,4% mesečno). U februaru, rast potrošačkih cena je bio podržan rastom cena hrane (+2,7% mesečno). Naime, cene povrća (+8,3% mesečno) i cene hleba i žitarica (+4,5% mesečno), odigrale su značajnu ulogu u rastu inflacije u februaru.
Na godišnjem nivou, inflacija je dostigla 16,1% nakon 15,8% u prethodnom mesecu, podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+24,6% godišnje), cenama stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+24,0% godišnje) i cenama nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva (+18,9% godišnje). Cene transporta su dodatno usporile dinamiku rasta (+6,6% godišnje) usled pada cena nafte i gasa na svetskim tržištima. Cene roba su porasle za 18,0% godišnje, dok su cene usluga porasle za 10,1% godišnje.
Interesantno je da su uvozne cene značajno usporile tempo rasta u februaru (+6,0% godišnje), u odnosu na dvocifrene stope rasta u decembru 2022. (+14,6% godišnje), očigledno zbog usporavanja inflacije u evrozoni. Dalje, cene proizvođača industrijskih proizvoda su porasle za 9% godišnje u februaru u poređenju sa 12,6% rasta u decembru 2022.
Dakle, energija više nije ključni faktor koji doprinosi visokom indeksu potrošačkih cena usled širokih državnih intervencija i pada cena energenata na svetskim tržištima. Sada su cene hrane postale važan faktor inflacije u zemlji zbog dve uzastopne godine sa sušama, visokim cenama đubriva i visokim cenama hrane na svetskim tržištima.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) stabilizovao se na 129,8 u februaru sa svog vrhunca od 159,7 u martu 2022, ali je i dalje daleko iznad najnižih vrednosti pre 2021. godine. S obzirom na očekivano poskupljenje gasa u maju, očekujemo da će inflacija ostati povišena do kasnog proleća, a da će usporavati od leta nadalje, podržana novom poljoprivrednom sezonom i efektom visoke baze.
Najnovije vesti