Rast inflacije na većini tržišta podstakao centralne banke da krenu sa povećanjem ključnih kamatnih stopa
Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena, ali repo stopa raste
Cene hrane i energije pogurale rast inflacije na 6,6% Izvoz nastavlja rast, ali prerađivački sektor u padu u septembru
Globalna ekonomija (naročito razvijena tržišta) je na putu oporavka nakon dubokog pada izazvanog korona virusom, što je praćeno ubrzanim rastom cena, tako da je stopa inflacije u septembru u 38 zemalja OECD u proseku iznosila 4,7%, a u EU bila je tek neznatno niža od 4,6%. Iako rastu inflacije u poslednje vreme najviše doprinosi snažan rast cena energenata, postoje i drugi faktori koji pokreću rast cena (uska grla snabdevanju sirovinama kao i na tržištu rada) što se reflektuje kroz rast bazne stope inflacije, koja je u proseku u OECD-u porasla na 3%, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina, a što ukazuje da neće doći do brzog popuštanja inflacije. Kao odgovor na ovu situaciju, centralne banke su krenule sa povećanjem referentnih kamatnih stopa, ali i uvođenjem drugih mera da smire rast inflacije.
FED je smanjio svoj program kupovine obveznica za 15 milijardi dolara u novembru i decembru (trenutna kupovina iznosi 120 milijardi dolara mesečno) sa očekivanim daljim postepenim smanjenjem kupovine od naredne godine i planom da se prekine program kupovine obveznica sredinom 2022. godine, podržano značajnim napretkom na tržištu rada. Centralna banka Engleske je, za sada, odustala od povećanja kamatnih stopa, međutim očekuje se povećanje stope u narednih nekoliko meseci kako bi se inflacija vratila na cilj. Centralna banka Australije odustala je od ciljanog prinosa od 10 baznih poena za trogodišnje državne obveznice i dozvolila da prinos poraste znatno iznad toga. Pored toga, Poljska narodna banka je podigla svoju ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena na 1,25%, što je već drugo povećanje stope nakon povećanja od 40 baznih poena u oktobru, a Češka narodna banka je objavila povećanje stope za 125 baznih poena, što je najveće povećanje ove stope u poslednje 24 godine.
Za sada jedino nema reakcije ECB-a, a predsednica ECB je potvrdila da je povećanje kamatne stope u narednoj godini veoma malo verovatno i da će se razmatrati samo ako se očekuje da će stopa inflacije biti od 2% (ili više) u njihovim projekcijama “znatno pre kraja horizonta projekcije” i da se pretpostavlja da će tako biti trajno. Pored toga, bazna inflacija mora barem da ojača i da se kreće ka 2% da bi se donela odluka o povećanju kamatne stope. Ovi preduslovi trenutno nisu ispunjeni.
Bez promene referentne kamatne stope, ali nastavak pooštravanja monetarnih uslova, Vlada donela prve mere u cilju stabilizacije cena hrane
Za razliku od mnogih centralnih banaka CIE, NBS ostaje pri odluci da zadrži referentnu kamatnu stopu na 1%, ali nastavlja sa pooštravanjem monetarnih uslova kroz povećanje repo stope na reverzne repo aukcije i povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora. Naime, NBS je od početka oktobra prestala da organizuje aukcije repo otkupa hartija od vrednosti preko kojih je bankarskom sektoru obezbeđivala dinarsku likvidnost.
Dalje, NBS je počela da povećava prosečnu ponderisanu stopu na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti. Repo stopa je porasla sa 0,11% (početkom oktobra) na 0,28% na poslednjoj aukciji. NBS je ponovo potvrdila svoju procenu tranzitornog povećanja inflacije koja je delom uzrokovana spoljnim faktorima (cene energenata), ali više lokalnim faktorima (suša koja je uticala na smanjenje prinosa voća i povrća). Dalje, NBS se oseća sigurno, pošto je bazna inflacija (ukupna inflacija isključujući nestabilne cene energenata i hrane), stabilna i dalje u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5pp), što je delimično podržano stabilnim kursom. NBS očekuje da će inflacija početi da usporava dinamiku rasta od drugog kvartala 2022, dok će se sredinom 2022. vratiti na ciljnu inflaciju, pa čak i pomeriti u donji deo raspona do kraja 2022.
Ipak, ako se neki rizici materijalizuju i inflacija ostane iznad gornjeg ranga ciljane inflacije duže vreme, NBS je najavila da će blagovremeno reagovati svim raspoloživim instrumentima. Što se tiče makroekonomskog sentimenta, NBS je zadovoljna razvojem, jer je BDP (prema fleš proceni) u trećem kvartalu porastao za 7,4% godišnje. Institucija sada očekuje da će se rast BDP-a kretati između 6,5%-7% ove godine, uz podršku lične potrošnje, investicija i izvoza, dok će u srednjem roku ostvariti rast od 4%- 5%. Ocenjujemo da će NBS u narednom periodu nastaviti da drži referentnu kamatnu stopu na 1%, jer je ključni cilj NBS i Vlade visoka stopa rasta BDP-a i zapošljavanja. Očigledno bez novih Vladinih podsticaja za privredu, niski troškovi finansiranja su instrument za postizanje ovog cilja.
Naravno, NBS će učiniti sve da obezbedi cenovnu i finansijsku stabilnost i neće ugroziti ovaj cilj, zato je počela da koristi i druge monetarne instrumente. Međutim, kako je inflacija u našoj zemlji generisana sa strane ponude tj. troškova proizvodnje, smatramo da monetarne mere mogu imati umeren uticaj na inflaciju, dok bi mere Vlade imale veći efekat. Vlada je već donela odluku o ograničenju maksimalne maloprodajne cene hleba od brašna tipa 500 na 46 dinara, što je prvi korak u smeru smanjenja inflatornih pritisaka.
Dalje, Vlada je potvrdila da će u slučaju poremećaja na tržištu, posebno kada su u pitanju cene pšenice, obezbediti dodatnu intervenciju iz Republičkih robnih rezervi kako bi cena ostala stabilna. Mi očekujemo i dodatne mere Vlade u oblasti administrativnih cena drugih roba, robne intervencije i možda korekcija poreza kod deficitarne robe. Umeren pritisak na dinarsku likvidnost i blago povećana inflatorna očekivanja, podržali su prilično umeren rast BELIBOR-a. Veći rast je primetan kod dinarskih prinosa, vođen očekivanjima investitora o višoj inflacionoj premiji.
Nasuprot trendu depresijacije u CIE, dinar je ostao stabilan u odnosu na evro uprkos rastućoj inflaciji i umerenim odlivom kapitala usred sve većih očekivanja da FED i ECB možda i ranije povećaju kamatne stope. Skoro trogodišnji rekord stabilnosti dinara u odnosu na evro može se pripisati visokim deviznim prilivima (strane direktne investicije, doznake, izvoz) i oživljenom kreditiranju. Devizne intervencije NBS su ove godine čak i pale (1,1 milijardi evra za 9 meseci) u odnosu na 1,6 milijardi evra u istom periodu 2020. Pored deviznih priliva, važan faktor koji doprinosi stabilnosti valute je posvećenost NBS očuvanju stabilnosti dinara s obzirom na visok stepen evroizacije privrede, ali i devizne rezerve koje su dostigle najviši istorijski nivo od 16,3 milijardi evra.
Rast cena hrane i energije pogurao inflaciju na 6,6% u oktobru dok centralne banke u regionu CIE nastavljaju sa povećanjima kamatnih stopa
Inflacija je porasla za 0,9% mesečno nakon 0,8% u septembru usled rasta cena odeće (+1,6% mesečno) i transporta (+1,8% mesečno), dok su cene hrane i bezalkoholnih pića smirile tempo rasta (+1,3% mesečno) nakon 2,3% mesec na mesec u septembru. Glavni krivac za dinamiku na godišnjem nivou (+6,6% godina na godinu) bile su cene hrane i bezalkoholnih pića (+9,8% godina na godinu) čiji je doprinos potrošačkoj korpi visok (31,4%).
Dalje, stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva su zabeležili značajan rast (+6,5% godina na godinu) uglavnom zbog rasta cena energije i, konačno, cena transporta (+11,7% godina na godinu). Dakle, inflaciju podstiču lokalni faktori, odnosno suša koja je prouzrokovala manji prinos povrća i voća, cene ulja i cene mesa. Smatramo da će cene hrane imati inflatorni uticaj u narednih godinu dana, podržane smanjem robnim rezervama izazvanim sušom i spoljnim faktorima (nastavak rasta cena hrane na svetskim tržištima, smanjena ponuda pojedinih primarnih prehrambenih proizvoda zbog teških vremenskih uslova širom sveta, zajedno sa povećanom potražnjom nakon ukidanja restrikcija kretanja, kao i kašnjenja u transportu). Dalje, energetska kriza će takođe nastaviti da ima inflatorni uticaj i u narednim mesecima, ali samo u pogledu cena nafte, s obzirom da je cena gasa ranije dogovorena, pa nema cenovnog pritiska.
Regionalne kolege su pod pritiskom da ispune očekivanja o povećanju kamatnih stopa, kako bi sprečili ne samo dalji rast inflacije, već i slabljenje valuta. Centralne banke u CIE mahom podižu kamatne stope, gde se Češka centralna banka naročito izdvaja po visini povećanja referentne kamatne stope (+125 baznih poena) u novembru na 2.75%, a za 250 baznih poena od kako je krenula promena pravca monetarne politike u avgustu. Inflacija je u Češkoj bila iznad cilja i pre pandemije, a na inflaciju utiče pregrevanje tržišta rada, povećanje inflatornih očekivanja, veće cene energije i nekretnina, ali i prelivanje depresijacije valute na inflaciju.
Centralna banka Rumunije je povećala ključnu stopu za 25 baznih poena (na 1,75%), ali se očekuju nova povećanja ove stope jer su prognoze da će inflacija rasti dalje. Inflatorni pritisci iz oktobra (7.94%) bili su podstaknuti velikim negativnim šokovima ponude koji su van okvira monetarne politike jer su bili uzrokovani skokom cena prirodnog gasa i skokom cena goriva.
Narodna banka Poljske je nakon prvog i iznenađujućeg povećanja od 40 baznih poena u oktobru, povećala stopu u novembru za 75 baznih poena sa očekivanjima da promene stope više neće biti ove godine do očekivanja da će povećanje ići do 100 baznih poena. Uporno slaba mađarska forinta u odnosu na evro i efekat prelivanja slabljenja valute na inflaciju uzimaju svoj danak sa inflacijom od 6,5% godina na godinu u oktobru u Mađarskoj, naravno, i cene gasa su imale svoj doprinos ovom rastu. Pored mere NB Mađarske (povećanje kamatne stope), Vlada je odlučila da ograniči cene gasa od 15. novembra najavljeno za period od tri meseca, a moguće i duže, sa ciljem da ublaži trenutno brz rast inflacije.
Rast industrijske proizvodnje podržan sektorom rudarstva međutim prerađivački sektor u negativnoj zoni i pored početka nove poslovne sezone
Završetak sezone godišnjih odmora, početak nove poslovne sezone, kao i početak energetske krize na globalnom tržištu, rezultirali su rastom industrijske proizvodnje od 1,4% gng u septembru posle rasta od 0,1% gng u avgustu. Međutim, oporavku rasta ovog indikatora najviše je doprineo sektor rudarstva (+51,8% gng). Sa druge strane, proizvodnja električne energije je i dalje bila u negativnoj teritoriji (-7,1%) posle pada od 6,2% gng u avgustu.
Dalje, prerađivački sektor je pao za 1,5% gng, što je prva negativna stopa rasta za ovaj sektor ove godine, ali i prvi put od 2014. godine, da ovaj sektor ostvari negativnu stopu rasta u septembru. Samo 11 (od ukupno 24 sektora) je bilo u pozitivnoj teritoriji, posle osam u avgustu. Ipak, neki sektori su ostvarili značajan rast proizvodnje, a to su: proizvodnja duvana, kože, koksa i derivata nafte, osnovnih farmaceutskih proizvoda, baznih metala i proizvodnje mašina. Sa druge strane, takav trend kod prerađivačkog sektora sada je prisutan i kod naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera u EU.
Mogući razlozi pada prerađivačkog sektora na početku nove poslovne sezone: 1. moguće je da se zastoji u lancima snabdevanja na globalnim tržištima u nekoj meri prelivaju i na domaće tržište, 2. treći paket mera podrške privredi za sprečavanje negativnih posledica širenja zdravstvene krize na privredu u najvećoj meri je potrošen, 3. novi talas širenja novog soja korona virusa rezultirao je brzim rastom broja novozaraženih, pa samim time i smanjenim brojem radno sposobnog stanovništva i 4. rast troškova proizvodnje (rast cene energenata na globalnim tržištima u manjoj meri, a rast cena ostalih inputa na domaćem tržištu u većoj meri).
Sa druge strane, rast industrije od početka godine iznosio je čak 7,3% gng (sept. ’20: -0,2%) kao rezultat oporavka globalne ekonomije ove godine i rasta izvozne tražnje. Prema fleš proceni RZZS, BDP (u realnom iznosu) porastao je za čak 7,4% gng u K3, posle rasta od 13,7% u K2 (koji je delomično bio podstaknut efektom baze), najverovatnije kao rezultat rasta lične potrošnje i investicija. Usporavanje rasta industrijske proizvodnje i pad nivoa zaliha u prerađivačkom sektoru, nisu uticali negativno na izvoz. Visoka spoljna tražnja i rast cena hrane i metala na globalnim tržištima, rezultirala je time da izvoz ostvari izuzetan rast (+28,1%), nakon ostvarenog rasta od 28,5% u avgustu, a vrednost izvoza iznosila je 15,6 mlrd evra.
Uvoz je nastavio rast i u septembru (+23,4%), nakon rasta od 23,9% u julu, i dostigao vrednost od 20,4 mlrd evra. Kao rezultat snažnog rasta uvoza, deficit spoljne trgovine porastao je za 10,3% godišnje, dok je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 76,6% u poređenju sa 73,9% u septembru 2020. godine. U periodu januar-septembar, ostvaren je rast uvoza od 3,9 mlrd evra (9m/2020: – 0,9 mlrd evra). Najveći rast uvoza ostvaren je kod obojenih metala, gvožđa, čelika, drugih metala, električnih mašina i aparata, te drumskih vozila, hemijskih proizvoda i uvoza nafte (delimično usled rasta cena nafte na globalnim tržištima). U periodu jan-sept, ostvaren je rast izvoza od 3,4 mlrd evra (9m/2020:-0,79 mlrd evra), a najveći rast izvoza u prvih devet meseci ostvaren je kod izvoza žitarica i proizvoda od žitarica, voća i povrća, metalnih ruda i otpada metala, hemijskih proizvoda (eterična ulja, plastika u primarnoj i ostalim formama), obojenih metala, gvožđa i čelika, proizvoda od kaučuka i električnih mašina, aparata i uređaja.
Promet u trgovini na malo u septembru usporio je rast (+4,3% gng) u poređenju sa 10,7% u avgustu, što može da korespondira sa činjenicom da su isplaćene sve zarade u okviru Vladinog programa podrške privredi. Sva tri segmenta su usporila dinamiku rasta u odnosu na avgust, a u najvećoj meri segment potrošnje hrane, pića i duvana (+3,2%), potom potrošnja neprehrambenih proizvoda (+5,0%), ali i potrošnja motornih goriva (+5,2%) koja beleži najniže stope rasta i pored početka nove poslovne sezone, moguće kao posledica ovogodišnjeg rasta cena goriva i širenja novog talasa virusa.
Manji deficit nekonsolidovanog budžeta u septembru podstaknut padom rashoda budžeta
Deficit nekonsolidovanog budžeta u avgustu mesecu (-35,9 mlrd dinara) smanjen je u septembru na 22,1 mlrd dinara usled pada rashoda budžeta (-3,8% mesečno), a istovremenog rasta budžetskih prihoda (+3,4%). Međutim, rast prihoda bio je najviše generisan rastom neporeskih prihoda, dok su poreski prihodi zabeležili izuzetno skroman rast za septembar u poređenju sa prethodnim godinama, što negde korespondira sa smanjenom proizvodnom aktivnošću.
Što se tiče rashoda, najveći rast su beležili rashodi kamata i transferi drugim nivoima vlasti, dok su subvencije, a naročito kapitalni rashodi zabeležili pad u septembru. Iako fiskalna konsolidacija još nije na dnevnom redu ove godine, manje ekspanzivna politika je očigledna, podržana manjom potrošnjom (tj. manje subvencija za stimulativne mere, manji transferi društvenim organizacijama), ali i zdravim rastom prihoda od poreza usled oporavka ekonomije. Kao rezultat, deficit budžeta je u periodu januar-septembar pao na 92,9 mlrd dinara (-74,5% godišnje), zaostajući značajno za iznosom planiranim za period januar-septembar (228 mlrd dinara).
Nižem deficitu ove godine doprinosi oporavak ekonomije, koji se reflektuje kroz viši nivo poreskih prihoda u prvih devet meseci (+16,9% godišnje), naročito PDV-a u zemlji, poreza na dobit preduzeća, a kao rezultat rasta neto dobiti privrede u 2020. godini i, na kraju, akciza. Rashodi budžeta su pali za 9,1% godišnje u istom periodu usled pada transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, subvencija i ostalih tekućih rashoda, međutim kapitalni rashodi su beležili zdrav rast usled pokretanja novih infrastrukturnih projekata. Vlada je usvojila predlog Zakona o budžetu za 2022. godinu. Novi budžet pokazuje nastavak procesa fiskalne konsolidacije koji je nezvanično krenuo već ove godine.
Naime, budžetom za 2022. godinu planiran je deficit u iznosu od 200 mlrd dinara posle planiranih 304,5 mlrd dinara za ovu godinu, koji neće biti realizovan zbog konzervativne politike trošenja koja je sprovođena ove godine i snažnog rasta poreskih prihoda. Na strani prihoda planiran je rast od 1,9% godišnje u odnosu na plan za 2021. godinu i to najviše PDV-a. Na strani rashoda planiran je pad od 4,2% godišnje u odnosu na plan za 2021. godinu i to najviše subvencija i ostalih rashoda, ali planira se rast zarada usled najavljene korekcije zarada u javnom sektoru (7%-8%), penzija (5,5% plus 20 hiljada dinara) i kapitalnih rashoda koji su planirani na nivou od 6,3% BDP-a (Raiffeisen istraživanje prognoza BDP-a za 2022. godinu).
Novim budžetom Vlada planira da smanji deficit budžeta na 3% BDP-a, a javni dug-BDP na 55%. Kada je u pitanju finansiranje deficita budžeta za 2022. godinu, zakonom je planirano zaduživanje na domaćem tržištu duga u iznosu od 230 mlrd dinara i kroz novo kreditno zaduženje (311 mlrd dinara), dok nije planirano zaduženje na tržištu evro-obveznica. Emitovanje dve evro-obveznice na inostranom finansijskom tržištu rezultiralo je rastom javnog duga u iznosu od 1,1 mlrd evra u septembru, što je rezultiralo rastom javnog duga na 29,6 mlrd evra. Od početka godine, javni dug porastao je za 2,9 mlrd evra usled emitovanja duga iz spoljnih izvora (+2,8 mlrd evra), u odnosu na BDP iznosio je 57,6% (Raiffeisen RESEARCH prognoza BDP-a).
Uprava za javni dug (UJD) je organizovala poslednju aukciju dinarski denominovane hartije od vrednosti 12. oktobra kada je ponuđena hartija od vrednosti ročnosti 5,5 godine vrednosti 47,5 mlrd dinara. Tržište je otkupilo hartije od vrednosti u vrednosti od 3,9 mlrd dinara na prinosu od 2,1%. Što se tiče hartija od vrednosti denominovanih u evrima, UJD nije organizovala aukcije od jula. Prinosi na hartije od vrednosti na sekundarnom trgovanju su u porastu od oktobra, kako je krenuo rast inflacije i odluka NBS o rastu repo stope na reverzne repo aukcije.
Najnovije vesti