NBS povećala kamatnu stopu na 4,50%, Inflacija nastavila rast na 15,0% u oktobru, Novi stand-by aranžman sa MMF-om
Nakon objave BDP-a (brza procena) za treći kvartal koji je iznenadio tržište zbog neočekivanog niskog rasta od samo 1,1% godišnje (H1: 4,1%), većina analitičara je korigovala svoje prognoze naniže za ovu i narednu godinu. Naša nova projekcija rasta BDP-a za 2022. godinu je 2,4% godišnje umesto očekivanih 3,3% (2023: 1,9% umesto 2,4%), MMF-ova prognoza za 2022. godinu je 2,5% (2023: 2,25%), a nova prognoza Ministarstva Finansija je 3% za 2022. godinu.
Detaljna struktura BDP-a biće objavljena krajem meseca, ali pretpostavljamo da su nešto slabija potrošnja države usled konzervativnije politike potrošnje u 3. kvartalu i usporavanje investicija usled visokih geopolitičkih rizika, uticali najviše na ovo usporavanje. Kada su u pitanju sektori, prerađivački sektor usporava usled visokih troškova proizvodnje i rastućih troškova finansiranja, što je slučaj i kod građevinarstva, dok će poljoprivreda opet biti u padu usled suše drugu godinu zaredom.
Novim rebalansom, deficit budžeta premašiće prvobitnu budžetsku projekciju za 2022. godinu, tako da će deficit u odnosu na BDP umesto 3%, dostići 4%. Iako su prihodi korigovani naviše, gubici energetskih državnih preduzeća u kontekstu trenutne energetske krize dovode do značajnih fiskalnih troškova. Sa druge strane, Vladine mere pomoći građanima u cilju prevazilaženja energetske krize takođe su podstakle rast troškova.
Vlada Srbije je postigla dogovor sa MMF-om o trećoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) i odobravanju 24-mesečnog „stand-by“ aranžmana (SBA) u vrednosti od 2,4 milijarde evra, koji će biti razmatran za odobrenje od strane Izvršnog odbora MMF-a u decembru 2022. godine.
S obzirom na izazovno globalno ekonomsko okruženje, Vlada RS se odlučila da traži ponovo ovu vrstu aranžmana sa MMF-om kako bi obezbedila potrebe za spoljnim i fiskalnim finansiranjem, kao i podršku u strukturnim reformama, sa fokusom na energetski sektor. Novi aranžman zameniće postojeći PCI i nadograđivaće se na reformski plan PCI sa odgovarajućim modifikacijama.
Visoka neizvesnost dominira kratkoročnim makroekonomskim perspektivama sa rizicima uglavnom na negativnu stranu. Ipak, prema MMF-u, srpska privreda ima dovoljno resursa da podnese ove rizike, uključujući adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem i sada već pokazano iskustvo Vlade u donošenju pravovremenih mera i politika kao odgovor na različite šokove.
U novembarskom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je korigovala projekciju rasta BDP-a na raspon od 2,0%-3,0% sa 3,5%- 4,5% za 2022, ali i u istom rasponu i za 2023. godinu. Dalje, NBS sada očekuje da će ukupna inflacija ostati povišena do kraja godine i u prvom delu 2023. godine, sa očekivanim usporavanjem od drugog kvartala i novom poljoprivrednom sezonom, dok bi u drugom delu naredne godine potrošačke cene trebalo značajnije da uspore rast na 8% na kraju 2023. godine.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je ubrzao dinamiku povećanja referentne kamatne stope od septembra meseca, tako da je ova stopa povećana po 50bp na tri sastanka i zaključno sa novembrom iznosi 4,5%. Kumulativno povećanje referentne kamatne stope od aprila, kada je krenuo proces povećanja kamate iznosi 350 bp.
Prema saopštenju NBS-a, rastući troškovi i inflacija, naročito uvozne cene, bili su ključni u donošenju odluke, ali se pažnja posvećuje i inflacionim očekivanjima kako bi se sprečio sekundarni uticaj na rast cena. Dalje, ubrzana dinamika rasta kamatne stope od strane FED-a i ECB-a i rast inflacionih pritisaka na globalnim tržištima, takođe podstiče rast domaće referentne kamatne stope. Međutim, NBS očekuje da će dosadašnje pooštravanje monetarne politike, zajedno sa opadajućim cenama primarnih proizvoda na globalnim tržištima (cene nafte najviše) i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, sve zajedno podržati usporavanje rasta inflacije u 2023. godini.
Kada je u pitanju projekcija rasta BDP-a za ovu godinu, NBS je korigovala projekciju na raspon od 2,0%- 3,0% sa 3,5%-4,5% prema avgustovskoj projekciji, usled lošije poljoprivredne sezone od očekivane, smanjene eksterne tražnje i rasta troškova proizvodnje koji se odrazio na usporavanje građevinarstva i industrije. S obzirom da se očekuje usporavanje globalnog rasta naredne godine, a naročito ekonomije evrozone, NBS je snizila projekciju rasta BDP i za 2023. godinu na raspon od 2,0%-3,0% sa 3,5%-4,5%.
Pod pretpostavkom popuštanja geopolitičkih tenzija i realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture od 2024. godine, NBS očekuje ubrzanje rasta BDP-a na 3,5%, a potom povratak na putanju rasta od 4%. Neizvesnosti u pogledu ostvarenja projekcije BDP-a i inflacije se odnose na geopolitičku situaciju, cene energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnim tržištima, a sa strane domaćih faktora, tu su: ishod poljoprivredne sezone, priliv stranih direktnih investicija, oporavak sektora energetike, kao i eventualne dodatne mere Vlade koje bi obezbedile rast domaće tražnje.
Jačanje kursa je nastavljeno u tokom oktobra i novembra uz podršku deviznih tokova i manje tražnje za devizama od strane uvoznika energije u uslovima dobrih vremenskih uslova. Ne očekujemo veliko iznenađenje pred kraj godine, a EUR/RSD bi čak mogao da se kreće oko trenutnog nivoa (117,2-117,35), pa smo revidirali našu projekciju za kraj ove godine na 117,4 sa 117,6. Jačanje dinara u odnosu na evro zahtevalo je da NBS interveniše na strani kupovine (maj-oktobar: 2,3 milijarde evra). Ukupne neto devizne intervencije u 2022. godini iznosile su 100 miliona evra, dok su devizne rezerve NBS zahvaljujući deviznim intervencijama porasle na 16,9 milijardi evra u oktobru nakon što su pale u maju (13,9 milijardi evra).
S obzirom na to da sada NBS očekuje da će inflacija ostati visoka u naredna dva kvartala, možemo očekivati nastavak snažnog rasta kamatne stope. Posledično, korigovali smo prognozu referentne kamatne stope za kraj godine na 5% sa 4,75%, a za kraj 2023. godine na 6% sa 5% sa očekivanjem da će rast kamatne stope završiti u 1. kvartalu i da će do kraja godine kamatna stopa ostati nepromenjena.
Uprkos kontinuiranim produženjima odluke o zamrzavanju cena osnovnih proizvoda (poslednja važi do kraja novembra), mesečna dinamika inflacije (+1,9% mesečno) se ubrzava uglavnom zbog rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+3,5%), u oktobru je to uglavnom bilo zbog cena povrća. Ovo je najveća mesečna stopa rasta cena hrane u ovoj godini i uslovljena je proizvodima koji nisu obuhvaćeni Odlukom o ograničenju cena hrane. Pored visokih troškova energije i veštačkog đubriva, tome doprinosi i suša koja je pogodila poljoprivredu drugu godinu zaredom. Napominjemo da hrana i bezalkoholna pića imaju najveće učešće u potrošačkoj korpi (31,3%).
Dalje, cene odeće (+2,2% mesečno), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+1,5% mesečno) i nameštaja, kućne opreme, redovnog održavanja (+1,7% mesečno), podržale su rast maloprodajnih cena. Cene transporta su se oporavile u oktobru (+0,6% mesečno) nakon pada dva meseca zaredom. Kao rezultat toga, cene robe su porasle za 2,1% mesečno (septembar: +1,9% mesečno), ali su cene usluga još više ubrzale rast (+1,4% mesečno) nakon septembarskih 0,1% mesečno.
Inflacija je porasla na 15,0% godišnje, nakon 14,0% u septembru, uz podršku cena hrane i bezalkoholnih pića (+22,9% godišnje), transporta (+13,2% godišnje), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+17,9% godišnje), opreme za stan i tekućeg održavanja (+15,7% godišnje) i alkoholnih pića i duvana (+7,1% godišnje). Međutim, rast je primećen i kod mnogih drugih proizvoda i usluga. Cene industrijskih proizvođača su u oktobru usporile tempo (+14,9% godišnje) u odnosu na septembarski rast od 15,3% godišnje. Uvozne cene su takođe izgubile dinamiku rasta u oktobru (+15,3%) nakon 16% u prethodnom mesecu, kao i cene poljoprivrednih proizvođača (+21,8%) u odnosu na septembar (+35,3%).
Bazna inflacija (potrošačke cene po isključenju cene energije, hrane, alkohola i cigareta) je dostigla nivo od 9,5% godišnje posle 8,6% godišnje u septembru. Ubrzanju dinamike bazne inflacije najviše su doprineli snažni troškovni pritisci i visoka uvozna inflacija. Prema novembarskoj projekciji inflacije NBS-a, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja godine i u prvom delu 2023. godine, sa očekivanim usporavanjem od drugog kvartala i novom poljoprivrednom sezonom, dok bi u drugom delu naredne godine potrošačke cene trebalo značajnije da uspore rast.
Očekuje se vraćanje inflacije u inflacioni target u drugom delu 2024. godine. Cene hrane će u najvećoj meri doprineti visokoj inflaciji u narednim mesecima, naročito one kategorije čije cene nisu fiksirane odlukom Vlade (voće i povrće). Suša i visoki troškovi energije i veštačkih đubriva su glavni razlog tome. Dalje, rast troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane odrazio se na rast ostalih kategorija prehrambene inflacije (bez voća i povrća) na domaćem tržištu. Pored pomenutih faktora, na rast prehrambene inflacije utiče i uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.
Prema novembarskom „Izveštaju o inflaciji“ NBS-a, sa postepenim smanjenjem uvozne inflacije i inflacionih očekivanja, nižom agregatnom tražnjom usled očekivanog usporavanja rasta globalne ekonomije, započetim smanjenjem cena međunarodnog transporta i industrijskih sirovina i ublažavanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, inflacija će početi da usporava sa rastom od druge polovine 2023. godine. Dalje, očekuje se rast regulisanih cena ove godine od 6,9% i 2023. godine od 13,3% (najavljeno povećanje cene električne energije od 10% za privredu i domaćinstva), koji će takođe uticati na rast inflacije, mada u manjoj meri u odnosu na cene hrane.
Najnovije vesti