Početkom jula revidirali smo našu prognozu BDP-a za celu 2021. godinu sa 5,5% na 6,5%, usled značajno povoljnijeg razvoja ključnih pokazatelja, vakcinacije stanovništva, implementaciji infrastrukturnih projekata i izvoza. Iako trenutni brzi porast broja novih slučajeva KOVID-19 postavlja pitanja kako će to uticati na ekonomiju i društveni život, Vlada je odlučila da uvođenje restrikcija nije opcija s obzirom na činjenicu da se treći paket stimulacija privredi za prevazilaženje negativnih posledica zdravstvene krize, bliži kraju, a uvođenje restrikcija bi usporilo rast privrede. Zato, ostajemo pri prognozi rasta od 6,5% očekujući da će snažne performanse u K3 kompenzovati moguće usporavanje u K4 pod pretpostavkom manje potrošnje uslužnih Takođe, vrlo je verovatno da će izvoz nastaviti da se razvija u K4 uz podršku zdrave potražnje zemalja u regionu i EU, pored započetih infrastrukturnih projekata.
Snažan rast inflacije u EU koji je prvobitno bio podstaknut problemima u snabdevanju sirovinama i poluproizvodima, najverovatnije će se nastaviti i u 2022. godini, tačnije dok god se pandemija korona virusa u velikoj meri ne stavi pod Problemi u snabdevanju će nastaviti da imaju inflatorni uticaj i nadalje, sa jedne strane usled neuobičajeno velike tražnje za robom umesto za uslugama, ali i usled problema u transportu sa druge strane, dok se cene energije od jeseni javljaju kao novi faktor inflacije. Dosta centralnih banaka u CIE već podižu referentne kamatne stope kao odgovor na višu inflaciju, dok NBS, za sada ne planira povećanje kamatne stope, već podiže repo stopu i ukida pristup dinarskoj likvidnosti bankama. Mi očekujemo nepromenjenu referentnu kamatnu stopu (1%) do kraja 2021. godine, ali zato očekujemo blagi rast BELIBOR-a i snažniji rast prinosa na hartije od vrednosti Ministarstva finansija emitovane na domaćem tržištu. Što se tiče 2022. godine, stavili smo pod reviziju prvo povećanje kamatne stope NBS (K3 2022), koje je moguće da se desi u prvoj polovini godine, ali pre promene prognoze pratićemo kretanje inflacije u K1 2022. godine i ekonomske indikatore. Što se tiče deviznog kursa, ne očekujemo promene, pre svega zbog visokih deviznih priliva, aktivne politike intervencija na deviznom tržištu usmerenih na stabilnost domaće valute, kao i izuzetno visokih devizinih rezervi.
Rast cena energije posledica bržeg od očekivanog rasta globalne ekonomija nakon ukidanja restrikcija i niza ekstremnih vremenskih prilika širom sveta u toku 2021. godine
Gasna 2021/22. godina otvorena je 1. oktobra sa rekordno visokim spot cenama gasa u Evropi i Aziji i nižim zalihama od proseka za predstojeću grejnu sezonu. Snažan rast cena gasa poslednjih meseci, rezultat je kombinacije snažnog rasta potražnje jer se ekonomije oporavljaju brže od inicijalnih prognoza, nakon ukidanja restrikcija uvedenih tokom 2020. godine, niza ekstremnih vremenskih prilika koje su dovele do dodatne potrošnje gasa u toku godine, te slabijeg snabdevanja nego što se očekivalo zbog niza zastoja u proizvodnji i izvozu gasa. Politike klimatskih promena koje nastoje da uključe rastuću cenu ugljen- dioksida takođe su imale efekta. Rast cena prirodnog gasa doveo je do značajnog prelaska na korišćenje uglja umesto prirodnog gasa za proizvodnju električne energije na ključnim tržištima. Više cene gasa i uglja, u kombinaciji sa rastućim evropskim cenama ugljen-dioksida, rezultirale su višim cenama električne energije. Doduše, situacija na tržištu gasa se donekle ublažila nakon najave Rusije da planira isporuku više prirodnog gasa Evropi. U međuvremenu, globalna potražnja za naftom nastavlja da se oporavlja od najnižih nivoa iz 2020. godine, a cene na pumpama u mnogim zemljama su na ili blizu njihovog najvišeg nivoa u poslednjih nekoliko godina.
Što se tiče ograničenja u snabdevanju prirodnog gasa i uglja, uvođenje restrikcija tokom 2020. godine usled pandemije virusa Kovid-19 pomerilo je radove na tekućem održavanju sa 2020. na 2021. godinu i na taj način uticalo na smanjenu ponudu u trenutku naglog oporavljanja potražnje.
Poskupljenja cene električne energije će verovano rezultirati većim pritiskom na račune za energiju domaćinstava, a mogu predstavljati i veći rizik po ekonomsku aktivnost. Zato su mnoge vlade već preduzele mere za ublažavanje negativnih posledica rasta računa za struju, posebno za ugrožene potrošače. Sa druge strane, neki analitičari smatraju da ovo povećanje cena energije neće smanjiti potrošnju građana u EU, jer je stanovništvo akumuliralo značajnu štednju tokom dugog trajanja restrikcija u EU. Činjenica je da će ovaj rast cena energije uticati na poslovanje industrija koje intenzivno troše električnu energiju. Nekoliko kompanija privremeno je smanjilo proizvodnju amonijaka i đubriva, navodeći kao razlog pogoršanje marži zbog naglog povećanja cena gasa.
Zbog snažnog rasta potražnje i manje ponude od očekivane, evropska skladišta gasa krajem septembra bila su 15% ispod njihovog petogodišnjeg proseka. Očekuje se da će niski nivoi skladištenja dodatno povećati zavisnost Evrope od uvoza gasa tokom grejne sezone. Osim toga, tu su i ostala tržišta koja su se suočila sa vremenskih neprilikama ove godine, a koja će stvoriti pritisak na tržište gasa. Izgledi za tržište uglja, sa malim zalihama uoči zimske sezone ne samo u Kini, već i u svim ključnim regionima koji troše, malo su bolji.
Međutim, trenutne visoke cene uglja i gasa nisu rezultat jednog „šoka“ na strani potražnje ili ponude, već su rezultat kombinacije faktora ponude i potražnje koji su postepeno stvarali pritisak na tržištu tokom više meseci, pa čak i godina.
Globalno, ključni pokretači dinamike tržišta energije u narednim mesecima biće ozbiljnost zime na severnoj hemisferi, trend ekonomskog rasta i veličina neplaniranih prekida snabdevanja. Cene i prirodnog gasa i električne energije variraće u Evropi u zavisnosti od temperatura, snage vetra ali i mnogih drugih faktora.
Bez promene referente kamatne stope, ali sa povećanjem repo stope najava početka promene pravaca monetarne politike
Narodna banka Srbije (NBS) je sprovela najavu datu na septembarskom sastanku i ostavila referentnu kamatnu stopu na nivou od 1%, zadržala nepromenjenu stopu na depozite i kreditne olakšice, ali dozvolila rast prosečne repo stope na reverznoj repo aukciji, koja je porasla za 13bp na 0,24%. Odluka je zasnovana na proceni institucije o prolaznoj prirodi trenutnog rasta inflacije koja je podržana sa jedne strane globalnim faktorima poput skoka cena energije, hrane i metala, uskih grla u snabdevanju i lokalnih faktora, suše koja je izazivala veće cene povrća i hrane za stoku i posledično cene mesa. Dakle inflatorni pritisci dolaze sa strane ponude. NBS je potvrdila svoje očekivanje, nakon objave septembarske inflacije, da će ukupna inflacija u naredna dva kvartala biti iznad gornje granice inflacionog ranga (3% +/- 1,5 pp), dok se od drugog kvartala 2022. godine očekuje povratak inflacije u granice cilja, a od druge polovine naredne godine njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja.
Dalje, NBS je već počela, kako je najavljeno na njenom poslednjem sastanku, sa primenom dva instrumenta u cilju očuvanja monetarne stabilnosti: a) doneta je odluka da se od oktobra prekine organizovanje aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, preko kojih su banke u prethodnom periodu obezbeđivale dinarsku likvidnost na period od tri meseca pod veoma povoljnim uslovima (0,10%) i b) dodatno, na prvoj reverznoj repo aukciji u oktobru, NBS je povećala prosečnu izvršnu repo stopu za 13 bp – sa prethodnih 0,11, (što je bio prosek od početka godine) do 0,25%.
Tržište je reagovalo vrlo blagim rastom BELIBOR-a i snažnim rastom prinosa na HOV MinFin kojima se trguje na sekundarnom tržištu. Devizni kurs je ostao dobro usidren zančajnim prilivom stranih direktnih investicija, deviznim intervencijama i istorijski visokim deviznim rezervama. Što se tiče ekonomije, NBS je zadovoljna razvojem, očekujući da bi rast BDP-a ove godine mogao premašiti 6,5%, podržan ličnom potrošnjom, investicijama i izvozom.
Izjava koju NBS objavljuje nakon sednice Izvršnog odbora, ukazuje da NBS neće menjati referentnu kamatnu stopu uskoro, jer je očigledno ključni cilj NBS i Vlade postizanje najbržeg rasta i zaposlenosti. Očigledno, bez novih stimulativnih mera podrške privredi, niski troškovi finansiranja predstavljaju važan instrument za postizanje ovog cilja, pored visoke izvozne trašnje i investicija. Naravno, NBS će učiniti sve da osigura cenovnu i finansijsku stabilnost i neće ugroziti realizaciju ovog cilja, zbog čega je ova institucija i krenula sa upotrebom drugih monetarnih instrumenata da već sada utiče na inflatorne pritiske.
Ova odluka prvi je korak ka promeni monetarne politike u pravcu restriktivnog puta, ali ne očekujemo da će se promena monetarnog pravca u celosti uskoro dogoditi, već postepeno praćeno blagovremenim najavama NBS-a (kao što je to učinjeno i na poslednjem sastanku) sa ciljem da se tržite blagovremeno pripremi na promenu pravca monetarne politike. Mi ostajemo pri našoj prognozi referentne kamatne stope of 1% u 2021. godini, međutim, ako se ubrzaju inflatorni pritisci u prvom delu 2022. godine, postoji mogućnost da se krene sa povećanjem referentne kamatne stope u P1 2022. godine (naša trenutna progoza je K3 2022. godine), što će zavisiti i od procene kretanja ključnih makro-ekonomskih indikatora u zemlji i od odluka FED-a i ECB-a.
Najnovije vesti