Prema oktobarskom izveštaju „Globalne ekonomske perspektive“ Međunarodnog monetarnog fonda, globalna ekonomija usporava više nego što se očekivalo, sa inflacijom višom nego što je to viđeno u nekoliko poslednjih decenija. Rast troškova života, pooštravanje finansijskih uslova, geopolitički rizici i dugotrajna pandemija virusa kovid-19, sve zajedno u velikoj meri utiču na perspektive rasta ekonomije. Predviđa se da će globalni rast usporiti sa 6,0% u 2021. na 3,2% u 2022. i 2,7% u 2023. godini. Ovo je najslabija stopa rasta BDP-a od 2001, ako isključimo globalnu finansijsku krizu i akutne faze pandemije virusa kovid-19. Predviđa se da će globalna inflacija porasti sa 4,7% u 2021. na 8,8% u 2022. godini, ali da će pasti na 6,5% u 2023. i na 4,1% do 2024. godine.
Veliki broj centralnih banaka ubrzano povećava kamatne stope. Sa jedne strane, dinamičan rast inflacije primorava centralne banke da brzo deluju, a sa druge strane, očigledno se želi iskoristiti vreme za povećanje kamatnih stopa pre nego dođe do usporavanja rasta ekonomija, što se očekuje u prvom delu 2023. godine. Dok neke centralne banke u srednjoj i istočnoj Evropi razmišljaju o zaustavljanju rasta kamatnih stopa, jer su taj proces pokrenule u jesen 2021. godine, Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke u jugoistočnoj Evropi nastavljaju sa rastom kamate. Očekuje se da će kako ECB, tako i NBS povećavati kamatu do marta 2023, a od aprila do kraja 2023. godine se očekuje nepromenjen nivo kamate zbog očekivano slabijeg makro-sentimenta.
Devizne rezerve su u porastu od maja meseca odnosno od početka ciklusa jačanja dinara u odnosu na evro. Od maja, kada su devizne rezerve dotakle svoj minimum ove godine (13,9 milijardi evra) usled deviznih intervencija u 1. kvartalu (2,1 milijarde evra), rezerve su porasle na 16,502 miliona evra i to uglavnom iz deviznih intervencija kupovine evra (1,8 milijardi evra). Kao rezultat, devizne rezerve su u ovom trenutku nešto više u odnosu na decembar 2021. godine (16,454 miliona evra), otvarajući prostor za intervencije ukoliko dinar krene da slabi u odnosu na evro u scenariju značajnijeg uvoza energenata. Za sada deluje da su do kraja godine rezerve energenata obezbeđene, što u kombinaciji sa trenutno relativno višim temperaturama za ova doba godine (i manjom potrošnjom energije), otvara prostor da dinar ostane stabilan na sadašnjem nivou skoro do kraja godine, a da devizne rezerve čak još malo porastu do decembra i na taj način se stvori dobra osnova za intervencije u narednoj godini.
Naime, tokom 2023. godine očekujemo slabije devizne prilive, a kao posledica usporavanja rasta ekonomije evrozone, što bi se prelilo na domaću ekonomiju putem tri kanala, i to: a) nižeg priliva po osnovu izvoza, b) nižeg priliva doznaka i c) manjeg priliva stranih direktnih investicija. Kao rezultat, naša prognoza EUR/RSD ostaje na nivou od 118,3 za kraj 2023. godine.
RBI istraživanje je korigovao prognozu EUR/USD za kraj 2023. godine na 1,06 sa 1,15. Naime, ekonomski izgledi evrozone su ključan kratkoročan faktor koji pokreće EUR/USD, a ekonomske perspektive evrozone u 2023. godini nešto su lošije u odnosu na SAD.
S obzirom na visoku inflaciju u evrozoni (od kada postoji zona zajedničke valute, prvi put je u septembru izmeren dvocifreni rast potrošačkih cena od 10% na godišnjem nivou), Evropska centralna banka (ECB) želi brzo da podigne ključnu kamatnu stopu sa namerom da spreči rast inflacije generisane potražnjom. Centralna banka opisuje ovaj plan kao „normalizaciju nivoa kamatnih stopa”. Koliko bi trebalo da bude povećanje referentne kamatne stope kako bi se obuzdao rast inflacije još uvek nije jasno, s obzirom na tekuće geopolitičko okruženje.
Na prvom mestu, očekivane strukturne promene (restrukturiranje lanaca snabdevanja i/ili trgovinskih odnosa) rezultiraće višom inflacijom. Drugo, ekspanzivna fiskalna politika (tj. finansiranje Vladinih paketa podrške u cilju sprečavanja negativnih efekata energetske krize na privredu i građane) imaće pozitivan efekat na rast privrede, ali i na rast cena. I na kraju, rat Rusije i Ukrajine, kao i sankcije EU stvoriće visok nivo neizvesnosti, što će uticati na visoke premije rizika kao važnu komponentu cena mnogih roba i usluga.
Posledično, ECB će više pažnje posvećivati tekućim makro podacima nego dugoročnim prognozama, pa je za očekivati da najava recesije neće odmah zaustaviti rast kamatnih stopa. I na kraju, ECB je svesna da na kratak rok ne može da zaustavi rast inflacije koja je generisana faktorima koji su van kontrole mehanizma ECB-a (rast cena hrane i energije generisan je geopolitičkim faktorom, dakle kreiran je sa strane ponude), ali može da utiče na inflaciona očekivanja, a koja opet mogu da generišu inflaciju u srednjem roku, naravno u slučaju da CB ne podiže kamatnu stopu (što ovde nije slučaj).
U odnosu na naftnu krizu 70-tih godina, kada je kamatna stopa tako brzo rasla da je prevazišla nivo inflacije, ECB neće ponoviti taj scenario sada zbog očekivano brzog ulaska u recesiju, što ukazuje da se može očekivati pad realnih prihoda stanovništva. Česte izmene prognoza EURIBOR-a u slučaju velikog broja analitičara, posledica su činjenice da ECB ne daje jasne smernice u vezi sa procesom podizanja kamatne stope, već to saopštava od sastanka do sastanka. Za sada, predsednica ECB signalizirala je da će kamatna stopa biti povećana na sledeća dva do tri sastanka, što znači da će neutralna kamatna stopa biti dostignuta do kraja godine, i da taj nivo kamate ne ugrožava ekonomiju. Mi očekujemo povećanje od 75bp na oktobarskom sastanku, 50bp povećanje na decembarskom sastanku i poslednje povećanje u februaru (+50bp).
Neizvesnosti u vezi sa rastom kamatne stope u 2023. godini poprilično su visoke, u smislu da ECB može s jedne strane da odustane od povećanja kamatne stope već u 1. kvartalu usled ubrzanog usporavanja ekonomije, a sa druge strane može i da poveća kamatu za 100bp umesto 50bp u slučaju da bazna inflacija nastavi da snažno raste. Kada je u pitanju podizanje referentne kamatne stope u CIE, dosta je iznenađenja i na ovim tržištima. Mađarska CB je podigla kamatnu stopu za čak 125bp na 13% i najavila završetak ovog ciklusa rasta. Dalje, poljska CB je iznenadila tržište odlukom da ne menja kamatu, već da je zadrži na nivou od 6,75%, nakon što je 11 meseci povećavala kamatu. U slučaju Poljske, još uvek nije najavljen prestanak rasta kamatnih stopa. Još jedno iznenađenje vidimo u Rumuniji, gde je CB povećala kamatu za 75bp na 6,25%.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da zadrži dinamičan tempo povećanja referentne kamatne stope, +50bp na 4,0%, i tako se pridruži odluci FED-a i ECB-a o ubrzanju povećanja kamatne stope kako bi se uticalo na stabilizaciju inflacionih očekivanja i sprečila eventualna inflacija generisana tražnjom. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice (3%), kao i stopa na kreditne olakšice ( 5%). Od aprila meseca, kada je započet proces povećanja referentne kamatne stope, ova stopa je porasla za 300bp.
Prema anketi agencije Bloomberg, tržište je očekivalo povećanje kamatne stope u rasponu između 25bp-50bp. Odluka je, naravno, podržana namerom NBS da stabilizuje inflatorna očekivanja i spreči rast inflacije putem kanala uvoznih cena, ali vodeći računa da se ne ugrozi ekonomski sentiment. NBS smatra da će inflacija dostići vrhunac u septembru, a potom usporitirast, dok se očekuje da će rast inflacije oslabiti tokom 2023. godine. Očekuje se da će dezinflatorno raspoloženje proizaći iz slabije eksterne tražnje usled sumornih izgleda globalne ekonomije, manjeg rasta cena energenata na globalnim tržištima i uticaja mera Vlade (ograničenje rasta cena hrane i energenata i ostale mere). Što se tiče putanje inflacije, pretpostavljamo da postoje visoki rizici da će inflacija ostati povišena zbog suše i velike neizvesnosti u pogledu cena energije i hrane na svetskim tržištima, iako će očekivani pad tražnje u 2023. godini imati u određenoj meri dezinflatorni uticaj. Kada je u pitanju prognoza referentne kamatne stope, korigovali smo procenu za kraj ove godine sa 4,25% na 4,75% sa rizikom da kamata bude i viša.
Dalje, za kraj naredne godine, podigli smo prognozu sa 4,5% na 5%, dakle računajući na samo jedno povećanje kamate u prvom kvartalu 2023. godine, a u ostatku godine da kamata ostane nepromenjena. Prognoza je pripremljena sa pretpostavkom stabilizacije inflacije u drugom delu godine, a prati trend kretanja ključne kamatne stope FED-a i ECB-a. Naime, očekuje se da će i FED i ECB završiti sa rastom referentne kamatne stope u 1. kvartalu 2023. godine, stopa FED na nivou od 4,75%, a stopa ECB na nivou od 3%, i da će do kraja godine kamatne stope ostati nepromenjene. Jačanje EUR/RSD nastavljeno je početkom nove poslovne sezone uz podršku deviznih tokova i manje tražnje za devizama od strane uvoznika energije. Ne očekujemo mnogo iznenađenja do kraja godine. Naime, čak i u scenariju jačeg slabljenja dinara u odnosu na evro, NBS ima dovoljno deviznih rezervi da interveniše na deviznom tržištu, tako da prognoza EUR/RSD za kraj ove godine ostaje na 117,6.
Kada je u pitanju EUR/USD, ekonomski izgledi evrozone su ključan kratkoročan faktor koji pokreće EUR/USD. Evro je ojačao nakon što je ECB povećala kamatnu stopu za 75 bp, ali je ubrzo oslabio nakon što je FED takođe povećao kamatnu stopu za 75 bp, jer su podaci o inflaciji pokazali nastavak rasta stope. Dakle, obe centralne banke (CB), dinamično povećavaju kamatne stope, tako da nije jasno da li će jedna ili druga CB obezbediti održiv impuls za EUR/USD do kraja godine. CB koja ne uspe da ispuni očekivanja tržišta, suočiće se sa slabijom valutom.
Uprkos našim očekivanjima da ECB ostane posvećena borbi protiv inflacije, vidimo potencijal da ECB ne ispuni očekivanja tržišta o nivou kamatne stope, koja su nešto veća u slučaju FED-a, jer bi agresivno pooštravanje tokom recesije moglo naići na otpor.
Posledično, RBI istraživanje revidiralo je EUR/USD projekciju nadole. Po našem mišljenju, premija rizika od recesije evrozone ostaće dominantan faktor u održavanju EUR/USD ispod pariteta do kraja godine (0,97). Kada se poboljšaju očekivanja za ekonomske izglede, koja bi mogla početi da se ostvaruju tokom 1. kvartala 2023, premija rizika od recesije u evrozoni trebalo bi da padne i ponovo gurne EUR/USD iznad pariteta.
Na mesečnu dinamiku inflacije (+1,5%) uticale su cene hrane i bezalkoholnih pića (+2,4% mesečno), koje imaju učešće od 31,3% u potrošačkoj korpi. Najviše su rasle cene voća, povrća i mleka. Dalje, cene stanovanja, vode, struje, gasa i ostalih goriva porasle su za 3,8% mesečno (sa 13,56% učešća u potrošačkoj korpi). Cene transporta su pale drugi mesec zaredom (-0,3% mesečno). Kao rezultat toga, cene robe su porasle za 1,9%
mesečno (avgust: +1,5% mesečno), dok su cene usluga smirile tempo na 0,1% mesečno (avgust: +0,4% mesečno).
Na godišnjem nivou, inflacija je dostigla rast od 14,0% godišnje, nakon 13,2% godišnje u avgustu, usled rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+20,4% godišnje), transporta (+14,6% godišnje), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+17,2% godišnje), oprema stanova i tekuće održavanje (+14,2% godišnje) i alkoholnih pića i duvana (+7,2% godišnje). Cene industrijskih proizvođača su u septembru zadržale nepromenjenu dinamiku u odnosu na avgust (+15,3% godišnje).
Dalje, uvozne cene i cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda usporile su tempo, 16,0% godišnje (septembar) i 35,3% godišnje (avgust) respektivno, posle 16,9% godišnje i 45,1% godišnje u prethodnom mesecu respektivno. Kako bi se izbegle nestašice, Vlada Srbije je ukinula ograničenje cene za mleko sa 2,8% masti i odredila novu maksimalnu cenu za kristal šećer od 102,99 dinara po kilogramu i svežu živinu od 299,99 dinara po kilogramu. Zabrana izvoza mleka i mlečnih proizvoda produžena je do 31. oktobra, a zabrana izvoza dizela je ukinuta. Cene jestivog ulja, brašna i svinjskog mesa ostaju iste.
Dalje, odluka o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate produžena je do 31. oktobra. Ne vidimo relaksaciju u pogledu kretanja nivoa inflacije u jesen/zimu, usled visoke inflacije u zoni evra i sušne poljoprivredne sezone drugu godinu zaredom u zemlji, kao i još uvek neizvesnog raspoloženja u vezi sa cenama energenata na globalnim tržištima. Bazna inflacija (potrošačke cene po isključenju cene energije, hrane, alkohola i cigareta) je dostigla nivo od 8.6% godišnje posle 7,9% godišnje u avgustu. Ubrzanju dinamike bazne inflacije najviše su doprineli snažni troškovni pritisci i visoka uvozna inflacija.
Nakon pada industrijske proizvodnje u julu (-1,6% godišnje), indikator je prešao u pozitivnu teritoriju (+0,3% godišnje) u avgustu, a tome je najviše doprineo oporavak prerađivačkog sektora (+1,3% godišnje), nakon njegovog pada od 3,4% godišnje u julu. Rudarstvo je usporilo dinamiku rasta u avgustu (+3,8% godišnje) nakon prosečnog rasta od 34,1% u periodu januar-jul, usled smanjene potrebe za električnom energijom tokom letnje sezone. Proizvodnja električne energije je i dalje u negativnoj teritoriji (-6,7%), trend prisutan od leta 2021. godine, usled dve sušne godine, pa samim time i smanjenog hidropotencijala za proizvodnju električne energije, ali i problema u iskopavanju lignita.
Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja porasla je za 2,4%, što je dosta niže u odnosu na period januar-jul/2021. godine (+6,9%), kada su visoke stope rasta industrije bile podstaknute Vladinim programom podrške privredi i građanima radi ublažavanja negativnih posledica širenja virusa kovid-19. U poređenju sa periodom pre zdravstvene krize, industrija počinje da sada ostvaruje niže stope rasta u odnosu na taj period čemu najviše doprinose visoke cene energenata. Sa druge strane pozitivan efekat dolazi od rasta izvozne tražnje (+28,2%), ali i većeg od očekivanog priliva stranih direktnih investicija (jan-jul: 1,89 milijardi evra). Rudarstvo je od početka godine ostvarilo rast od 28,9%, prerađivački sektor je porastao za 3,0% od početka godine, a proizvodnja električne energije je u istom periodu pala za 12,7%.
Od ukupno 24 sektora, 11 sektora bilo je u negativnoj teritoriji, posle 19 u julu mesecu, pretpostavljamo da je i dalje razlog tome sezona godišnjih odmora koji se u većoj meri koriste ove godine u odnosu na prethodnu, s obzirom da su ove godine u potpunosti ukinute sve restrikcije u vezi sa virusom kovid-19. Sektori koji su se izdvojili sa višim stopama rasta su: proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja tekstila, proizvodnja papira, proizvodnja optičkih kablova i proizvodnja automobila. Izvoz ostvaruje dvocifrene stope rasta još od polovine 2021. godine, tj. otkako je krenuo oporavak globalne trgovine.
U prvih osam meseci, iz zemlje je izvezeno robe u vrednosti od 3,8 milijarde evra (avg/21: 3,0 milijardi evra), a rast je podstaknut izvozom metalnih ruda i otpadaka metala (avg/21-avg/22: +828,1 miliona evra), gvožđa, čelika, obojenih metala, guma (avg/21-avg/22: +925,3 miliona evra), mašina (avg/21- avg/22: +729,8 miliona evra), hemijskih proizvoda (avg/21-avg/22: +446,0 miliona evra). Uvoz je ostvario rast od 38,8% u periodu jan-avg, dok je na godišnjem nivou uvezeno robe u vrednosti od 6,9 milijardi evra (avg/2021: 2,7 milijardi evra). Rast je dobrim delom rezultat rasta cena nafte, gasa, metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i povećanog uvoza energenata (nafte, uglja, električne energije, gasa), kumulativne vrednosti za osam meseci od 2,4 milijarde evra.
Dalje, značajan rast uvoza je ostvaren kod uvoza obojenih metala, gvožđa, ostalih metala i ostalih proizvoda (avg/21-avg/22: +1,1 milijardi evra), hemijskih proizvoda (avg/21-avg/22: +939,8 miliona evra) i mašina (avg/21-avg/22: +792,1 miliona evra). Iako visok, deficit spoljne trgovine usporio je rast na 55,8% godišnje u prvih osam meseci usled usporavanja rasta uvoza energenata. Stopa rasta prometa u trgovini na malo u avgustu ostvarila je rast od 4,6% godišnje (jul: 4,0% godišnje). Rast cena hrane i cena ostalih proizvoda utiče na nižu stopu rasta potrošnje hrane, pića i duvana (+1,2%), kao i potrošnje neprehrambenih proizvoda (+3,8%). Sezona godišnjih odmora, ali i rast cena nafte i naftnih derivata, i dalje drže potrošnju motornih goriva na visokom nivou u avgustu (+12,3%), nakon 11,8% rasta godišnje u julu.
Nakon što je tri meseca zaredom nekonsolidovani budžet bio u suficitu, u avgustu je realizovan deficit u iznosu od 694,6 miliona dinara usled značajnijeg pada prihoda budžeta (-26,9% mesečno) u odnosu na rashode budžeta (-4,9% mesečno), što je uobičajen trend kretanja tokom letnjih meseci kako za prihode, tako i za rashode. Najveći pad je realizovan kod poreza na dodatu vrednost i akciza. Na rashodnoj strani, sve kategorije su bile u padu, izuzev rashoda za kamatu, koji su ostvarili rast od 80,4% mesečno.
U periodu januar-avgust ostvaren je suficit u iznosu od 456,4 miliona dinara, u poređenju sa deficitom od 70,8 milijardi dinara u istom periodu 2021. godine, kada je implementiran Vladin treći paket podrške privredi radi sprečavanja negativnih posledica širenja korona virusa. Usporavanju rasta deficita od marta meseca doprineo je rast prihoda budžeta (8M: +16,4% godišnje), najviše porez na dodatu vrednost (uvozna komponenta) i poreza na dobit preduzeća, dok su rashodi imali sporiju dinamiku rasta (8M: +8,3% godišnje) u odnosu na prihode, ali i u odnosu na 2021. godinu, kada je isplaćena pomoć privredi i stanovništvu u vrednosti od 2,1 milijarde evra kako bi se otklonili negativni efekti kovid-19 krize. Najznačajniju dinamiku rasta ostvarili su kapitalni rashodi (+20,6% godišnje), ali i transferi org. obaveznog socijalnog osiguranja (+23,0% godišnje) i zarade u javnom sektoru (+9,4% godišnje). Uprava za javni dug (UJD) je tokom oktobra organizovala reotvaranje 10-godišnje HOV denominovane u dinarima.
Ponuđena je HOV u vrednosti od 136,5 milijardi dinara, a prodate su HOV u vrednosti od samo 3,7 milijardi dinara na prinosu od 6,8%. Kada su u pitanju HOV denominovane u evrima, poslednja aukcija organizovana je u junu mesecu. Rastuća neizvesnost i produbljivanje sukoba, kao i prelazak investitora iz evra u dolar, najviše je uticala na rast prinosa na eurskim obveznicama Republike Srbije emitovanim na stranom tržištu. Ovaj trend je uticao i na rast prinosa na dinarske državne hartije, iako su obimi koje se tu trguju minimalni. U toku 2022. godine, na naplatu dospevaju HOV u vrednosti od 1,9 milijarde evra, od čega 623 miliona evra HOV denominovanih u evrima i HOV denominovanih u dinarima u vrednosti od 158,4 milijardi dinara. Sa 11. oktobrom, UJD je refinansirala 85,6% portfolija dospelog za refinansiranje ove godine.
Najnovije vesti