MMF je objavio novi izveštaj „Globalne ekonomske perspektive“ i zadržao prognozu rasta globalnog BDP-a na 3% za ovu godinu, dok je za 2024. godinu korigovao prognozu na 2,9% sa 3% iz julskog izveštaja. Ocena je da globalna ekonomija nastavlja da se polako oporavlja od pandemije, rata Ukrajine i Rusije i rasta troškova života. Otpornost globalne ekonomije je izuzetna, uprkos poremećaju na tržištu energije i hrane izazvanim ratom, kao i pooštravanju globalnih monetarnih uslova bez presedana u borbi protiv visoke inflacije. Globalna ekonomija je usporila, ali rast nije zaustavljen, što je, po našem mišljenju, posledica velikih paketa pomoći svetskih vlada koje su pomogle građanima i privredi da lakše prebrode visoke troškove života i poslovanja. Međutim, pojavljuju se značajna odstupanja. Usporavanje je izraženije u razvijenim privredama nego u tržištima u razvoju. U okviru naprednih ekonomija, izuzetak je ekonomija SAD-a, koja ostvaruje i dalje dobar rast zahvaljući potrošnji i investicijama.
Ključni rizici za rast globalne ekonomije su sledeći: 1) produbljenje krize tržišta nekretnina u Kini, 2) moguća nestabilnost cene roba u uslovima obnovljenih geopolitičkih tenzija i poremećaja povezanih sa klimatskim promenama. Od juna, cene nafte su porasle za oko 25% usled smanjenog snabdevanja zemalja OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte plus odabrane nečlanice). Cene hrane su i dalje visoke i mogle bi da budu dodatno poremećene eskalacijom rata u Ukrajini. Geoekonomska fragmentacija je takođe dovela do naglog povećanja disperzije cena roba u regionima, uključujući kritične minerale. 3) iako inflacija usporava, postoje gorenavedeni rizici, koji mogu da održavaju inflaciju visokom.
EUR/USD je nastavio opadajući trend poslednjih nedelja i pao je ispod praga od 1,05, što je najniža vrednost ove godine. Jačanju dolara u odnosu na evro doprineli su: a) rast cena energenata, posebno sirove nafte, b) ekonomski podaci SAD-a koji su iznad očekivanja tržišta, c) objave FED-a da će dinamika smanjenja kamatnih stopa biti dosta sporija u odnosu na dinamiku rasta kamatnih stopa, kao i mogućnost da rast kamatnih stopa u SAD-u možda još nije završen, što je podstaklo rast prinosa američkih državnih obveznica u spektru dužeg roka dospeća i, na kraju, d) jakom dolaru u prilog idu i loše ekonomske perspektive evrozone, naročito usled usporavanja sektora usluga koji je prethodnih godinu dana bio u usponu. Pogoršanje fiskalnih pokazatelja, Italije i Francuske koje su morale da povećaju svoje prognoze budžetskog deficita, dodatno doprinose slabosti evra. Posledično, prognoza EUR/USD je korigovana za ovu godinu sa 1,12 na 1,07, dok je za 2024. godinu nova prognoza na nivou od 1,14 (stara 1,15).
Rejting agencija „Standard and Poor’s“ potvrdila je kreditni rejting Srbije na BB+/pozitivne perspektive za unapređenja rejtinga. Potvrda rejtinga je rezultat umerenog nivoa javnog duga i kredibilne monetarne politike. Sa druge strane, rejting je ograničen relativno slabim institucionalnim okvirom zemlje, niskim BDP-om po glavi stanovnika, značajnim spoljnim obavezama i visokim nivoom evroizacije.
Od završetka Hladnog rata, tržišta primarne robe postala su integrisanija kao rezultat liberalizacije trgovine, tehnoloških inovacija i pada troškova transporta. Integrisana tržišta roba su obezbedila jeftine inpute koji su podržali globalni rast i tako pomogli da se podigne životni standard, posebno na tržištima u nastajanju. Međutim, sa ratom u Ukrajini, po prvi put od 1970-ih, cene robe kao što su sirova nafta, prirodni gas i pšenica su u porastu, usled ograničenja izvoza i uvođenja kontrasankcija, što je doprinelo porastu inflacije u 2022. u mnogim delovima sveta, nesigurnosti u snabdevanju hranom u zemljama sa niskim prihodima i sporijem globalnom rastu.
Iako se većina cena roba u međuvremenu normalizovala, geopolitičke tenzije signaliziraju da ozbiljnija fragmentacija robne trgovine predstavlja veliki rizik. Mnoge zemlje pokušavaju da promene lance snabdevanja robom zbog nacionalne bezbednosti, geopolitičkih ili drugih razloga. Mere uključuju one za kritične minerale za čiste energetske tehnologije, poluprovodnike i odbranu (primeri akcija su američki zakon o smanjenju inflacije, evropski zakon o čipovima i kineska ograničenja izvoza galijuma i germanijuma). Kao rezultat toga, zabrinutost oko fragmentacije, deglobalizacije i prebacivanje operacija, kao i snabdevača važnim mineralima, ka zemljama koje su bliže zemlji uvozniku te robe, su u porastu.
Tržišta roba mogu biti još jedan važan kanal preko kojeg dalji poremećaji u trgovini utiču na aktivnost globalne trgovine. U svom poslednjem izveštaju „Globalne ekonomske perspektive“, glavni zaključci MMF-a u vezi sa rizikom fragmentacije tržišta roba su sledeći:
a) Roba je ranjiva u slučaju fragmentacije. Značaj prirodnih bogatstava za proizvodnju može dovesti do visoke geografske koncentracije proizvodnje. Na primer, tri najveća dobavljača minerala u proseku čine oko 70% svetske proizvodnje. Zajedno sa niskom elastičnošću tražnje i njihovom upotrebom u mnogim proizvodnim procesima i ključnim tehnologijama, ukazuje da će postojati velika potražnja za ovom robom. Mnogi uvoznici se oslanjaju na samo nekoliko dobavljača, što povećava cenu te robe u slučaju prekida trgovinskih tokova.
b) Postoji rastuća fragmentacija na tržištima roba. Mere koje ograničavaju trgovinu robom porasle su u 2022. godini, i to mnogo više od onih koje ograničavaju trgovinu drugom robom, tako da su se i razlike u cenama proširile. Direktne strane investicije (SDI) u robnom sektoru i prekogranična spajanja i akvizicije bili su u padu čak i pre rata u Ukrajini.
c) Predviđa se da će potražnja za kritičnim mineralima porasti nekoliko puta u scenariju neto nulte emisije ugljenika. Ovi minerali su geografski visoko koncentrisani, a njihova elastičnost potražnje i ponude je niska, tako da bi poremećaji u trgovini mogli da povećaju pritisak na cene minerala u bloku gde tražnja premašuje ponudu nakon fragmentacije. Ali blok bogat mineralima ne može da izvuče koristi od prevelike ponude, jer se kapaciteti za preradu ne mogu brzo povećati.
Fragmentacija rezultira do 30% manjim ulaganjem nego što je potrebno u obnovljive izvore energije i električna vozila (EV) na globalnom nivou do 2030.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena, ocenivši da su oslabili i globalni i domaći inflatorni pritisci. Dalje, NBS želi da vidi pun uticaj povećanja stope obavezne rezerve koje je sprovedeno na njenom poslednjem sastanku. NBS je potvrdila zadovoljstvo funkcionisanjem transmisionog mehanizma kamatnih stopa. Institucija je svesna da postoje novi inflatorni rizici, kao što su ponovni rast svetskih cena energenata i početak rasta zarada u realnom iznosu od maja, što zahteva od centralne banke da zadrži oprezan stav i pažljivo prati putanju inflacije. NBS je potvrdila svoju prognozu inflacije za ovu godinu (8%) i očekivanje da će inflacija ući u targetirani okvir (3% +/- 1,5pp) u 2. kvartalu 2024, uz podršku opadanja globalnih ulaznih troškova, restriktivnog okvira monetarne politike, zajedno sa očekivanim padom inflatornih očekivanja.
NBS je takođe potvrdila svoju prognozu BDP-a za 2023. godinu (2%-3%), uz očekivanje da će prognoza biti najverovatnije blizu 2% uz podršku građevinarstva, odnosno infrastrukture, poljoprivrede i prerađivačkog sektora, usled prethodnih investicija i oporavka eksterne tražnje.
Prema poslednjim dostupnim podacima, ne vidimo širok oporavak u proizvodnom sektoru, već samo u 5-6 od ukupno 24 industrije. Očekujemo i usporavanje inflacije do kraja godine na 8,5% međugodišnje uz podršku baznog efekta, do sada donetih restriktivnih mera monetarne politike, bolju poljoprivrednu sezonu, pad cena uvoza i poljoprivrede i, konačno, stabilan kurs. S druge strane, novi paket mera pomoći Vlade građanima koji se već postepeno implementira (550 miliona evra), povećanje akcizne stope u oktobru (8%), povećanje cena gasa i električne energije u 4. kvartalu (dogovoreno sporazumom SBA sa MMF-om), sve zajedno verovatno će imati određeni inflatorni uticaj. Sve navedeno uzeto je u obzir od strane NBS-a i, kao rezultat toga, na poslednjem sastanku povećana je stopa obavezne rezerve, kako bi se sterilisali dinarski viškovi iz novog programa stimulacija.
Prema Blumbergovoj anketi, analitičari su bili jednoglasni, ne očekujući promenu ključne stope. Smatramo da NBS nije sklona promeni referentne kamatne stope u narednom periodu, već da će koristiti pomoćne instrumente, jer je realna ekonomija i dalje slaba da bi mogla imati inflatorni uticaj. Potražnja za kreditima privrede i stanovništva je takođe prilično slaba, dok je BELIBOR nastavio da pada usled i dalje značajne dinarske likvidnosti koja je nastala zbog nastavka priliva stranih direktnih investicija i doznaka, a manjeg kreditiranja usled pada tražnje privrede i stanovništva, kao i strožijih kreditnih zahteva. Ovo takođe sugeriše da tržište ne očekuje povećanje kamatnih stopa, ali čak i u scenariju povećanja, prostor za rast kamatnih stopa je sužen zbog slabe tražnje.
Devizne rezerve u septembru su dostilge novi istorijski maksimum (24,2 mlrd evra), a mesečni rast bio je u najvećoj meri, podržan intervencijama NBS na domaćem deviznom tržištu (510 mln evra). Tokom septembra, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 615 mln evra, dok je od početka godine neto kupila 3,4 mlrd evra.
Dinamika mesečne inflacije blago je oslabila rast na 0,3% mesečno (avgust: +0,4% mesečno), podržana padom mesečne dinamike cena usluga (-0,3% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,5% mesečno. Pad cena usluga u velikoj meri je povezan sa padom cena rekreacije i kulture (-2,9% mesečno), s obzirom na kraj sezone godišnjih odmora, što je tradicionalni trend u septembru. Cene hrane i bezalkoholnih pića takođe su imale prilično slab sentiment (+0,2% mesečno). Cene transporta su zadržale rast (+1,8% mesečno), mada su malo usporile u odnosu na avgust (+2,8% mesečno), a bile su vođene kretanjem cena energenata, primarno cenama nafte, na svetskim tržištima.
Godišnja inflacija je značajno usporila na 10,2% godišnje nakon rasta od 11,5% godišnje u avgustu, podržana efektom visoke baze (avgust-22: +13,2% godišnje), ali i dalje slabim prometom u maloprodaji, dobrom poljoprivrednom sezonom i stabilnim kursom. Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 14,4% međugodišnje (jul: +16,9% međugodišnje), stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva porasli su za 12% (avg: 15,8% međugodišnje), nameštaj, oprema za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstava porasli su za 14,1% međugodišnje (avg: +15,8% međugodišnje). Transport se oporavio na 2,3% godišnje (avg: 0,2% godišnje). Cene robe su porasle za 11% godišnje (avg: 12,6% godišnje), dok su cene usluga porasle za 7,9% godišnje (avg: 8,3% godišnje).
Pad trgovine na malo (septembar: -1,5%), uvoznih cena (septembar: -4,3%), pa čak i cena poljoprivrednih proizvođača (avg: -20,4%), zajedno sa stabilnim deviznim kursom, svakako su doprineli usporavanju inflacije. Sa druge strane, cene industrijskih proizvođača su nastavile rast na 2,2% posle rasta od 2,5% u avgustu, a rast je rezultat rasta cena nafte na svetskim tržištima. Postoje i drugi dezinflatorni faktori, još uvek kontrolisana fiskalna potrošnja i pad inflatornih očekivanja. Iako rizik i dalje dolazi od povećanja cena struje i gasa u 4. kvartalu 2023, kao i novog Vladinog stimulativnog programa, smatramo da će nedavne mere (povećanje obavezne rezerve i smanjenje cena ključnih prehrambenih proizvoda) i, pored toga, efekat visoke baze, sve zajedno podržati usporavanje inflacije na 8,5% do kraja 2023. godine (prognoza Raiffeisen istraživanja).
Efekat visoke baze iz prethodne godine, kao i sve mere koje su Vlada i NBS zajednički sprovodile u proteklih godinu i po dana, daju rezultate, bar kada je u pitanju inflacija za ovu godinu. Povećanje plata i penzija u javnom sektoru u januaru 2024. godine i efekat povećanja akciza iz oktobra ove godine imaće blago inflatorni efekat, mada i dalje smatramo da će inflacija ući u ciljani target (+3% +/-1,5 pp) tokom leta 2024, zahvaljujući prethodno restriktivnoj monetarnoj politici.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) ostao je stabilan u septembru na 121,5, posle 121,6 u avgustu, jer su sa jedne strane pale cena mesa, mleka i jestivih ulja, dok su u porastu cene žitarica, a naročito šećera na globalnim tržištima.
Bazna inflacija је usporila rast na 8,2% u septembru posle rasta od 9,1% godišnje u avgustu.
Industrijska proizvodnja nastavila je snažan rast u avgustu (+5,8% godišnje) posle rasta od 2,7% godišnje u julu, a rast je rezultat: efekta baze (avgust/2022: 0,3%), snažnog rasta sektora rudarstva (+17%) nakon meseci poslovanja ovog sektora u negativnoj teritoriji, što je delimično posledica i efekta baze (avgust/2022: +3,8%), rasta sektora proizvodnje električne energije (16,6% godišnje) i nastavka rasta prerađivačkog sektora (+2,4%) nakon rasta od 1% u julu.
Prerađivački sektor ostvaruje pozitivnu stopu rasta treći mesec zaredom nakon osam meseci negativne stope (izuzetak je januar mesec). Procenjujemo da takav trend ipak ne upućuje da se radi o prvim znacima oporavka, s obzirom da je povećan broj sektora koji su bili u padu u avgustu na 14, posle 11 u julu od ukupno 24 sektora, što delomično korespondira sa sezonom godišnjih odmora i moguće manjom uposlenošću kapaciteta. Iako je smanjen broj sektora koji su poslovali u pozitivnoj teritoriji na 10 sa 13 u prethodnom mesecu, određeni sektori izdvajaju se snažnim rastom: proizvodnja hemijskih proizvoda (+44,6%), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+32,0%), osnovnih metala (+31,4% godišnje), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+36,8%), najviše optičkih kablova, proizvodnja električne opreme (+12,1%) i motornih vozila, vozila i poluprikolica (+10,3% godišnje). Oporavak ovih sektora se naslanja na oporavak porudžbina u Nemačkoj u avgustu i to u sektorima računara, elektronskih i optičkih proizvoda, električne opreme, farmaceutskih proizvoda.
Glavna prepreka oporavku ostalih sektora, pored slabije tražnje EU, je novi rast cena nafte na globalnim tržištima usled smanjene ponude nafte OPEC zemalja i rasta tražnje američke ekonomije.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je nastavio da usporava dinamiku pada u avgustu na -1,5% (jul: -3,2% godišnje), nakon što je u periodu od aprila do juna beležio stabilne stope pada od oko 6%. Tome je verovatno doprinela i blaga korekcija zarada, s obzirom da su realne zarade porasle za 1,2% godišnje u maju i junu, a potom 1,9% u julu. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 2,3% (jul: 4,1% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, pala je za 1,2% (jul: 2,2% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 0,3% (jul: -1,4% gng).
Izvoz je u prvih sedam meseci nastavio da usporava rast na 7,1% godišnje, u poređenju sa 30,3% u istom periodu 2022. godine, ali i u odnosu na početak godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u periodu januar-august, vrednost izvoza ka EU iznosila je 12 mlrd evra (rast u prvih osam meseci: +592,9 mln evra godišnje), dok je u u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 2,3 mlrd evra godišnje. Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, ali i nafte i gasa uticao je na usporavanje rasta uvoza (-5,6% godišnje) u odnosu na rast od 43,1% godišnje u periodu januar-avgust/2022. godine, a kao rezultat pada volumena uvoza (električne energije najviše), ali i pada cene energenata. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 34,3%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu. U prvih osam meseci ukupan izvoz je porastao za 1,3 mlrd evra u (jan-avg/22: +4,1 mlrd evra). Pad izvozne tražnje je zabeležen kod metalnih ruda i otpadaka metala, gvožđa i čelika, nafte, hemijskih proizvoda, žitarica i proizvoda od žitarica, kao i kod obojenih metala, što je posledica usporavanja rasta industrije evrozone. Međutim, primetan je rast izvoza kod mašina i transportne opreme (rotacione električne mašine, oprema za distribuciju električne energije, oprema za domaćinstva, delovi za automobile i izvoza električne energije.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke), tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti