Na poslednjem sastanku, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je ostavio ključnu kamatnu stopu nepromenjenu, drugi put za redom, a nakon poslednjeg povećanja u junu za 25bp na 6,5%. Iako NBS ne isključuje mogućnost daljeg zaoštravanja monetarne politike, čini nam se da kamatna stopa neće biti više povećavana i da će NBS koristiti ostale monetarne instrumente. Za početak, NBS je povećala stopu obavezne rezerve, a postoji mogućnost upotrebe i drugih instrumenata. Iako su prisutni inflatorni faktori (novi paket pomoći penzionerima i targetiranim grupama građana, povećanje cena struje i električne energije u 4. kvartalu), sa druge strane pad potrošnje stanovništva, usporavanje kredita i usporavanje realne ekonomije sugerišu da postoji rizik još većeg usporavanja ekonomije ako se ne zaustavi rast kamatne stope, a u uslovima slabog rasta evro-zone. Kako bi se osiguralo usporavanje inflacije ka nivou od 8% (prognoza NBS-a), Vlada je dogovorila sa maloprodajnim lancima smanjenje cena za 20 osnovnih proizvoda koje bi važilo do kraja ove godine, sa mogućnošću da odluka bude produžena i nakon tog roka.
Dalje, u cilju relaksiranja budžeta fizičkih lica u uslovima visokih kamatnih stopa, NBS je donela odluku o privremenom ograničenju kamatne stope fizičkim licima koja su korisnici prvog stambenog kredita sa promenjivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Ovim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za period od narednih 15 meseci, a počevši od oktobarske rate.
Iako je rast BDP-a u 2. kvartalu značajno viši (+1,7% godišnje) u poređenju sa 1. kvartalom (0,7%), uglavnom je rezultat rasta investicija u infrastrukturne projekte, dok su ostali segmenti bili ili u padu (lična i državna potrošnja) ili su značajno usporili (spoljna trgovina). Uzevši u obzir očekivano usporavanje ekonomije evrozone u drugoj polovini godine, zadržavamo prognozu rasta BDP-a na 1,9% godišnje za ovu godinu.
Rejting agencija Moody’s je potvrdila Ba2 rejting i stabilne perspektive povećanja kreditnog rejtinga. Odluka je zasnovana na sledećim faktorima: stabilne perspektive rasta ekonomije u srednjem roku i otpornost ekonomije uprkos izazovnom spoljnom okruženju, a podržano značajnim prilivom stranih direktnih investicija. Dalje, agencija je ukazala da fiskalna konsolidacija sprovedena u prethodnim godinama, kao i strukturne reforme koje se sprovode u okviru MMF aranžmana, su stvorile prostor za apsorpciju potencijalnih šokova. Stabilne perspektive ukazuju da će Srbija održati konzervativnu fiskalnu politiku i da će nastaviti sa strukturnim reformama.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena uz ocenu da je inflacija na globalnim tržištima u padu usled pada cene energenata, ali i zbog usporavanja domaće inflacije nakon dostizanja vrhunca u martu od 16,2% godišnje. Nadalje, institucija je zadovoljna funkcionisanjem kanala prenosa kamatnih stopa, iako se razlika između BELIBOR-a i ključne stope povećava od maja, kada je NBS prvi put pauzirala sa povećanjem kamatne stope. Krediti privrede i stanovništva usporavaju, ali BELIBOR takođe usporava tempo, jer tržište očekuje da je povećanje kamatnih stopa na kraju, a sa druge strane smanjuje se prostor da se dalji rast stope prenese na klijente. NBS je ostavila mogućnost daljeg zaoštravanja monetarne politike s obzirom na još uvek prisutne geopolitičke neizvesnosti, rast cena energenata na svetskim tržištima, njihovu neizvesnu ponudu, kao i neizvesne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou. NBS je potvrdila očekivanja da će inflacija na kraju 2023. završiti na nivou od 8% i da će u 2. kvartalu 2024. godini ući u ciljani target inflacije (3% +/- 1,5pp).
Mi takođe očekujemo usporavanje inflacije do kraja godine na 8,5% godišnje uz podršku restriktivne monetarne politike, ali i bolju poljoprivrednu sezonu u odnosu na prethodne dve godine sa sušama. Štaviše, pad uvoznih cena i cena poljoprivrednih proizvođača, pad realnih zarada i potrošnje stanovništva, konzervativna fiskalna politika i stabilan kurs imali su dezinflatorni uticaj. Ipak, NBS će ostati oprezna, s obzirom na novi paket Vladinih mera koji će biti pokrenut na jesen (u vrednosti oko 550 miliona evra), povećanje cena gasa i električne energije u 4. kvartalu (dogovoreno stendbaj aranžmanom sa MMF-om), početak oporavka rasta realnih zarada (+1,2% u maju i junu). Međutim, potencijalni inflatorni uticaj ovih faktora, NBS će ublažiti korištenjem ostalih instrumenta monetarne politike, tj. povećanje stope obavezne rezerve. Stopa devizne obavezne rezerve je povećana za 3pp na 23%/16% za depozite do 2g/preko 2g) i dinarska obavezna rezerva za 2pp na 7%/2% za depozite do 2g/preko 2g) i izdvajanje devizne obavezne rezerve u dinarima je povećano za 8pp na 46%/38% za depozite do 2g/preko 2g. Povećanje obavezne rezerve uticaće na stabilizaciju rasta novčane mase uoči novih stimulansa za penzionere, poljoprivredu i druge ciljane grupe i zadržati inflaciju pod kontrolom. Dalje ograničenje kamata na stambene kredite takođe ukazuje na smanjenje šanse nastavka rasta referentne kamatne stope. Posledično, korigovali smo prognozu kamatne stope sa 6,75% na 6,5%.
Devizne rezerve u avgustu mesecu su iznosile 23,6 milijarde evra, a mesečni rast od 489,5 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (315 miliona evra), korišćenje kredita RS (204,2 miliona evra). Tokom avgusta, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 315 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 2,8 milijarde evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan deviznim intervencijama kako bi se sprečilo preterano jačanje valute usled velikih priliva po osnovu stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva.
Iako se dinamika mesečne inflacije ubrzala u avgustu (+0,4% mesečno) nakon pada od 0,1% mesečno u julu, ovo je uobičajeno ponašanje cena u avgustu. Rast je rezultat manje dinamičnog pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,5% mesečno) nakon što su cene hrane u julu pale za 1,4% mesečno, kao i rasta cena transporta (+2,8% mesečno), tačnije cena korišćenja i održavanja automobila (+4,0% mesečno) i cena goriva i maziva (+5,8% mesečno) usled rasta cena nafte na svetskim tržištima.
Godišnja inflacija je značajno usporila rast na 11,5% godišnje nakon 12,5% godišnje u julu podržana efektom visoke baze (avgust/22: +13,2% godišnje), ali i još uvek slabom potrošnjom stanovništva. Rast cena hrane i bezalkoholnih pića je usporen na 16,9% godišnje (jul: +20,4% godišnje), stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva porasli su za 15,8% (jul: 19,6% godišnje), nameštaj, oprema za domaćinstvo i rutina održavanje domaćinstava poraslo je za 15,8% (jul: +16,9% godišnje). Cene transporta su se oporavile na 0,2% (jul: -4,9% godišnje). Cene robe porasle su za 12,6% godišnje (jul: 13,9% godišnje), dok su cene usluga porasle za 8,3% godišnje (jul: 8,2% godišnje).
Pad trgovine na malo (avgust: -3,0%), uvoznih cena (avgust: -4,6%), pa čak i cena cena poljoprivrednih proizvođača (jul: -33,5%), zajedno sa stabilnim deviznim kursom, svakako su doprineli usporavanju inflacije. Sa druge strane, cene industrijskih proizvođača su oporavile rast na 2,5% posle pada od 0,7% u julu mesecu ali je rast rezultat rasta cena nafte na svetskim tržištima. Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja i stabilizovana inflatorna očekivanja. Iako rizik i dalje dolazi od povećanja cena struje i gasa u 4. kvartalu 2023, povećanja akciza u oktobru i novog Vladinog stimulativnog programa, smatramo da će nedavne mere (povećanje obavezne rezerve i smanjenje cena ključnih prehrambenih proizvoda) i, pored toga, efekat visoke baze, sve zajedno podržati usporavanje inflacije na 8,5% do kraja 2023. godine (Raiffeisen Istraživanje prognoza).
S druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), pojave afričke kuge kod svinja i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu 2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat, ali neće ugroziti silaznu putanju inflacije. Iz tog razloga zadržavamo prognozu rasta inflacije na 8,5% za kraj ove godine.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je na 121,4 posle 124,0 u julu usled pada cena mesa, mleka i jestivih ulja na globalnim tržištima.
Bazna inflacija је usporila rast na 9,1% godišnje sa 9,4% godišnje u julu.
Oporavak industrijske proizvodnje u julu (+2,7% godišnje) nakon rasta od 0,5% godišnje u junu, rezultat je: efekta baze (jul/2022: -1,6%), nastavka oporavka prerađivačkog sektora (+1%) nakon rasta od 0% u junu, manjeg pada sektora rudarstva u julu (-0,5%) nakon pada od 13,4% u junu i nastavka stabilnog rasta sektora proizvodnje električne energije (12,6% godišnje).
Prerađivački sektor ostvaruje pozitivnu stopu rasta drugi mesec zaredom nakon osam meseci negativne stope (izuzetak je januar mesec). Procenjujemo da takav trend ipak ne upućuje da se radi o prvim znacima oporavka, s obzirom da je rast koncentrisan oko četiri sektora, a to su: proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+21,5%), osnovnih metala (+51,7% godišnje), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+59,4%), najviše optičkih kablova i motornih vozila, vozila i poluprikolica (+10,5% godišnje). I dalje je 11 od 24 sektora u negativnoj teritoriji (jun: 10). U suštini, postoji dosta neizvesnosti, kao što su: sezona godišnjih odmora obično donosi manju uposlenost kapaciteta tokom letnjih meseci, dalje, cena nafte na globalnim tržištima ponovo pokazuje trend rasta usled smanjene ponude OPEC zemalja i rasta tražnje američke ekonomije, a nemačka ekonomija, naš ključni spoljnotrgovinski partner, pokazuje nastavak pada industrijske proizvodnje.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je usporio dinamiku pada u julu (-3,2% godišnje), nakon što je u periodu od aprila do juna beležio stabilne stope pada od oko 6%. Tome je verovatno doprinela i blaga korekcija zarada, s obzirom da su realne zarade porasle za 1,2% godišnje u maju i junu, a svakako i sezona godišnjih odmora. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 4,1% (jun: -7,4% godišnje), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je pala za 2,2% godišnje (jun: -4,8% godišnje), dok je potrošnja motornih goriva pala za 1,4% godišnje (jun: -5,2% godišnje).
Izvoz je u prvih sedam meseci nastavio da usporava rast na 8,2% godišnje, u poređenju sa 30,7% u istom periodu 2022. godine, ali i u odnosu na početak godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u prvih sedam meseci vrednost izvoza ka EU iznosila je 10,7 milijardi evra (rast u prvih sedam meseci: +661 miliona evra godišnje), dok je u u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 2,1 milijarde evra godišnje. Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, ali i nafte i gasa uticao je na usporavanje rasta uvoza (-5,2% godišnje) u odnosu na rast od 45,0% godišnje u periodu januar-jul/2022. godine, a kao rezultat pada volumena uvoza (električne energije najviše), ali i pada cene energenata. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 34,7%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke), tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti