Ekonomski izveštaj – septembar 2023

Uvodni pregled Proteklih dana u evrozoni su objavljene brze procene BDP-a za drugi kvartal. Rast BDP-a monetarne unije (+0,3% kvartalno) bio je u skladu sa našim očekivanjima i nešto iznad procene analitičara. Na nivou zemlje, odstupanje od opštih očekivanja bilo je izraženije kod Francuske (0,5), Portugala (2,3%) i Irske (3,3%) koje su zabeležile iznenađujuće dobre rezultate u poređenju sa prethodnim kvartalom. Pozitivno se može posmatrati i rast u Španiji (0,4%). S druge strane, stagnacija u Nemačkoj posle pada u prva dva kvartala (svaki u poređenju sa prethodnim kvartalom) je razočarala tržište. Da li je napravljen iskorak iz recesije ovog proleća čini se više nego upitnim, s obzirom na sentiment indikatore za 3. kvartal. Pad ekonomske aktivnosti u Austriji (-0,4% kvartalno) i Italiji (-0,3% kvartalno) nije baš očekivan. U Italiji – za razliku od Španije, na primer – dobar performans uslužnog sektora nije mogao da kompenzuje slabi autput u industriji. Generalno, još je rano da se izvede zaključak kako će izgledati ova godina u evrozoni. Sa jedne strane, sentiment indikatori pokazuju da će biti slab performans u građevinskom i prerađivačkom sektoru tokom leta, a snažan rast u sektoru usluga ostvaren u prethodnim kvartalima, počinje da usporava. S druge strane, podaci za dosta zemalja u 2. kvartalu, kao i do sada dostupni podaci o kretanju plata i inflacije, ukazuju da je dno privatne potrošnje iza nas i da se može očekivati rast potrošnje u budućnosti. Možemo zaključiti da će rast BDP-a u 3. kvartalu verovatno biti nizak i da postoje negativni rizici za prognozu BDP-a evrozone RBI Istraživanja za ovu godinu, a koja je za sada procenjena na 0,8% godišnje.. Međunarodni monetarni fond (MMF) je u julskom izdanju izveštaja „Globalne ekonomske perspektive“ povećao prognozu rasta globalnog BDP-a za 2023. godinu na 3% sa 2,8% u aprilskom izveštaju. Najveća korekcija rasta BDP-a se desila kod SAD-a (+1,8% sa 1,6%). Rast kamatnih stopa centralnih banaka, preduzet u cilju smanjenja rasta inflacije, uticaće negativno na rast globalne ekonomije. Ukupna inflacija se očekuje da dostigne nivo od 6,8% u 2023. i 5,2% u 2024. godini. Bazna inflacija je projektovana da pada sporije u odnosu na ukupnu inflaciju, tako da su prognoze za baznu inflaciju povećane u 2024. godini. Izvršni odbor NBS-a je odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenu na nivou od 6,5% jer inflacija pokazuje znake usporavanja (jul: 12,5% godišnje) i čak je mesečna inflacija bila negativna prvi put od jula 2022. godine. NBS je naglasila da ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike, obzirom da globalna inflacija iako usporava, i dalje je na dosta visokom nivou. Pored toga, cene energenata pokazuju volatilan trend naviše u ovom trenutku i tu postoje neizvesnosti oko kretanja do kraja godine. Fitch rejting agencija je potvrdila BB+ kreditni rejting zemlje, sa stabilnim perspektivama za unapređenje rejtinga. Potvrda rejtinga je podržana kredibilnom makro-ekonomskom politikom, prudentnom fiskalnom politikom, razvojem ljudskih resursa i BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na zemlje istog rejting. NBS zadržala kamatnu stopu na 6,5% Nakon pauze u maju, pa ponovnog povećanja referentne kamatne stope u junu i julu za po 25bp, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je ponovo odlučio da ostavi kamatnu stopu nepromenjenu na 6,5% u avgustu. Odluka je podržana popuštanjem globalnih inflatornih pritisaka, što će uticati na nastavak pada uvozne inflacije, a istovremeno NBS očekuje nastavak pada domaće inflacije. Dalje, NBS želi da sagleda efekat dosadašnjeg rasta kamatne stope na ekonomiju, iako usporavanje rasta kredita ukazuje da transmisioni mehanizam putem kanala kamatne stope funkcioniše. NBS je naglasila da ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike, obzirom da globalna inflacija iako usporava, i dalje je na dosta visokom nivou. Pored toga, cene energenata pokazuju volatilan trend naviše u ovom trenutku i tu postoje neizvesnosti oko kretanja do kraja godine. Prema anketi agencije Bloomberg, većina analitičara je očekivala nepromenjenu kamatnu stopu. Od aprila 2022. godine, kada je krenuo rast referentne kamatne stope, ova stopa je kumulativno povećana za 550bp. Ton zapisnika objavljenog nakon sastanka ukazuje da je NBS zadovoljna kada su u pitanju inflatorna kretanja, a u ovom zapisniku se ne pominju u velikoj meri monetarne politike FED- a i ECB-a kao u prethodnom zapisniku. Moguće da je ovo i poslednje povećanje, iako mi ostavljamo prostor za još jedno povećanje stope na 6,75%. Devizne rezerve u julu mesecu su iznosile 23,1 milijardi evra, a mesečni rast od 549,2 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (757,9 miliona evra)* i prilivima po osnovu donacija i drugih izvora (144,1 miliona evra). Tokom jula, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 595 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 2,5 milijardi evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan velikim prilivom stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva. *Realizacija (izvršenje) intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu vrši se u skladu sa uobičajenom tržišnom praksom dva radna dana (T+2) nakon zaključenja transakcija kupovine/prodaje deviza, kada se prilivi i odlivi deviza po tom osnovu efektuiraju na devizne rezerve. U skladu sa tim, u julu je ostvaren priliv u devizne rezerve od 775 miliona evra – po osnovu kupovine deviza poslednja dva radna dana juna 225 miliona evra i tokom jula – 550 miliona evra, dok će po osnovu kupovine 45 miliona evra poslednjeg radnog dana jula (31. jula) priliv u devizne rezerve biti ostvaren u avgustu (2. avgusta). Izvor: NBS Pad cena hrane doveo do usporavanja inflacije u julu Ukupna mesečna inflacija je pala za 0,01% prvi put od septembra 2020. godine (-0,5% mesečno) zahvaljujući padu cena hrane i bezalkoholnih pića (-1,4% mesečno). Generalno, cene ove kategorije uvek imaju deflatorni trend u julu, ali je obim pada sada najveći od jula 2020. godine. Tome doprinosi činjenica da ove godine nećemo imati sušu koja je zahvatila poljoprivredu prethodne godine. Najizraženiji pad imale su cene povrća i ulja i masti. Ukupna inflacija u julu iznosila je 12,5% godišnje (jun: +13,7% godišnje), a na usporavanje je uticao efekat baze, koja će imati uticaj na usporavanje inflacije u drugom delu godine, ali i smanjena agregatna potrošnja. Cene hrane i bezalkoholnih pića su usporile rast na 20,4% godišnje (jun:+22,1% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su usporile rast na 19,6% godišnje (jun: 21,9% godišnje), cene opreme za stan i tekuće održavanja su usporile dinamiku za 16,9% godišnje (jun: +17,6% godišnje). Transport je pojačao dinamiku pada (-4,8% godišnje), posle pada od 3,0% godišnje u junu. Cene robe porasle su za 13,9% godišnje (jun: 15,4%), dok su cene usluga porasle za 8,2% godišnje (jun: 8,7%). Cene industrijskih proizvođača iz uvoza nastavile su silaznu putanju u julu (-5,6% godišnje), posle pada od 4,3% godišnje u junu, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u julu (+0,7%), posle rasta od 1,6% godišnje u junu i pored korekcije cene energenata. Cene poljoprivrednih proizvođača su beležile dvocifrene stope rasta od aprila 2021. godine, da bi od aprila 2023. godine krenule da usporavaju dinamiku i u julu pale za čak 13,4% godišnje (jun: 1,6% godišnje). Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana inflaciona očekivanja i pad bruto zarada u realnom iznosu. S druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), pojave afričke kuge kod svinja i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu 2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat, ali neće ugroziti silaznu putanju inflacije. Iz tog razloga zadržavamo prognozu rasta inflacije na 8,5% za kraj ove godine. Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) porastao je na 123,9 u julu posle 122,3 u junu usled rasta cena jestivih ulja na globalnim tržištima. Bazna inflacija је usporila rast na 9,4% godišnje posle 9,9% godišnje u junu. Prvi znaci oporavka prerađivačkog sektora? Slabiji sentiment energetskog sektora doprineo je usporavanju rasta industrijske proizvodnje u junu mesecu (+0,5% godišnje), nakon ubrzanja rasta u maju (+1,5% godišnje). Početak letnje sezone tradicionalno utiče na smanjenu aktivnost u sektoru rudarstva (-13,4% godišnje), dok je proizvodnja električne energije u plusu (+12,7%) usled povoljnih hidrometeroloških uslova. Prerađivački sekor je prvo usporio pad u maju (-0,6% godišnje), pa potom ostvario nultu stopu rasta u junu. Za sada nismo mišljenja da je ovo rani znak početka oporavka ovog sektora, jer postoji još dosta neizvesnosti, kao što su: početak sezone godišnjih odmora obično donosi manju uposlenost kapaciteta tokom letnjih meseci, dalje, cena nafte na globalnim tržištima ponovo pokazuje trend rasta usled smanjene ponude OPEC zemalja i rasta tražnje američke ekonomije, a nemača ekonomija, naš ključni spoljnotrgovinski partner, pokazuje nastavak pada industrijske proizvodnje. Blagom oporavku prerađivačkog sektora najviše je doprineo rast proizvodnje: osnovnih metala (+41,7% godišnje), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+85,2%), najviše optičkih kablova i motornih vozila, vozila i poluprikolica (+21,2% godišnje). Verujemo da se ovaj oporavak naslanja na oporavak fabričkih porudžbina od Nemačke (glavno izvozno tržište Srbije). Porudžbine koje je primila njihova industrija su nastavile rast u junu (+7%), nakon rasta od 6,2% u maju, a usledio je posle vrlo skromnog rasta do maja meseca. Nove porudžbine se odnose na razne mašine i delove za avio industriju i nemačka vlada smatra da oporavak porudžbina ne ukazuje na pozitivan zaokret ekonomije, već je rezultat nepredvidivih velikih poslova. Kako i dalje ostaju očekivanja da će industrija u Nemačkoj u drugom delu godine biti na silaznoj putanji (usled visokih kamata, sporijeg od očekivanog oporavka ekonomije Kine i u dobrom delu već izvršenih porudžbina koje su se nagomilale u poslednje dve godine zbog problema u lancu snabdevanja), to će verovatno uticati i na sentiment domaće industrije. Pad prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) imao je sličnu dinamiku u junu (-6,0% godišnje) u poređenju sa majom (-6,2% godišnje), iako su realne bruto zarade ostvarile blagi rast od 1,2% godišnje. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 7,4% (maj: -7,6% godišnje), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je pala za 4,8% godišnje (maj: -7,5% godišnje), dok je potrošnja motornih goriva pala za 5,2% godišnje (maj: -1,2% godišnje). Odricanje od odgovornosti Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS) Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.

Uvodni pregled Na poslednjem sastanku, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je ostavio ključnu kamatnu stopu nepromenjenu, drugi put za redom, a nakon poslednjeg povećanja u junu za 25bp na 6,5%. Iako NBS ne isključuje mogućnost daljeg zaoštravanja monetarne politike, čini nam se da kamatna stopa neće biti više povećavana i da će NBS koristiti ostale monetarne instrumente. Za početak, NBS je povećala stopu obavezne rezerve, a postoji mogućnost upotrebe i drugih instrumenata. Iako su prisutni inflatorni faktori (novi paket pomoći penzionerima i targetiranim grupama građana, povećanje cena struje i električne energije u 4. kvartalu), sa druge strane pad potrošnje stanovništva, usporavanje kredita i usporavanje realne ekonomije sugerišu da postoji rizik još većeg usporavanja ekonomije ako se ne zaustavi rast kamatne stope, a u uslovima slabog rasta evro-zone. Kako bi se osiguralo usporavanje inflacije ka nivou od 8% (prognoza NBS-a), Vlada je dogovorila sa maloprodajnim lancima smanjenje cena za 20 osnovnih proizvoda koje bi važilo do kraja ove godine, sa mogućnošću da odluka bude produžena i nakon tog roka. Dalje, u cilju relaksiranja budžeta fizičkih lica u uslovima visokih kamatnih stopa, NBS je donela odluku o privremenom ograničenju kamatne stope fizičkim licima koja su korisnici prvog stambenog kredita sa promenjivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Ovim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za period od narednih 15 meseci, a počevši od oktobarske rate. Iako je rast BDP-a u 2. kvartalu značajno viši (+1,7% godišnje) u poređenju sa 1. kvartalom (0,7%), uglavnom je rezultat rasta investicija u infrastrukturne projekte, dok su ostali segmenti bili ili u padu (lična i državna potrošnja) ili su značajno usporili (spoljna trgovina). Uzevši u obzir očekivano usporavanje ekonomije evrozone u drugoj polovini godine, zadržavamo prognozu rasta BDP-a na 1,9% godišnje za ovu godinu. Rejting agencija Moody’s je potvrdila Ba2 rejting i stabilne perspektive povećanja kreditnog rejtinga. Odluka je zasnovana na sledećim faktorima: stabilne perspektive rasta ekonomije u srednjem roku i otpornost ekonomije uprkos izazovnom spoljnom okruženju, a podržano značajnim prilivom stranih direktnih investicija. Dalje, agencija je ukazala da fiskalna konsolidacija sprovedena u prethodnim godinama, kao i strukturne reforme koje se sprovode u okviru MMF aranžmana, su stvorile prostor za apsorpciju potencijalnih šokova. Stabilne perspektive ukazuju da će Srbija održati konzervativnu fiskalnu politiku i da će nastaviti sa strukturnim reformama. NBS zadržala kamatnu stopu na 6,5%, ali povećala obaveznu rezervu Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena uz ocenu da je inflacija na globalnim tržištima u padu usled pada cene energenata, ali i zbog usporavanja domaće inflacije nakon dostizanja vrhunca u martu od 16,2% godišnje. Nadalje, institucija je zadovoljna funkcionisanjem kanala prenosa kamatnih stopa, iako se razlika između BELIBOR-a i ključne stope povećava od maja, kada je NBS prvi put pauzirala sa povećanjem kamatne stope. Krediti privrede i stanovništva usporavaju, ali BELIBOR takođe usporava tempo, jer tržište očekuje da je povećanje kamatnih stopa na kraju, a sa druge strane smanjuje se prostor da se dalji rast stope prenese na klijente. NBS je ostavila mogućnost daljeg zaoštravanja monetarne politike s obzirom na još uvek prisutne geopolitičke neizvesnosti, rast cena energenata na svetskim tržištima, njihovu neizvesnu ponudu, kao i neizvesne cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou. NBS je potvrdila očekivanja da će inflacija na kraju 2023. završiti na nivou od 8% i da će u 2. kvartalu 2024. godini ući u ciljani target inflacije (3% +/- 1,5pp). Mi takođe očekujemo usporavanje inflacije do kraja godine na 8,5% godišnje uz podršku restriktivne monetarne politike, ali i bolju poljoprivrednu sezonu u odnosu na prethodne dve godine sa sušama. Štaviše, pad uvoznih cena i cena poljoprivrednih proizvođača, pad realnih zarada i potrošnje stanovništva, konzervativna fiskalna politika i stabilan kurs imali su dezinflatorni uticaj. Ipak, NBS će ostati oprezna, s obzirom na novi paket Vladinih mera koji će biti pokrenut na jesen (u vrednosti oko 550 miliona evra), povećanje cena gasa i električne energije u 4. kvartalu (dogovoreno stendbaj aranžmanom sa MMF-om), početak oporavka rasta realnih zarada (+1,2% u maju i junu). Međutim, potencijalni inflatorni uticaj ovih faktora, NBS će ublažiti korištenjem ostalih instrumenta monetarne politike, tj. povećanje stope obavezne rezerve. Stopa devizne obavezne rezerve je povećana za 3pp na 23%/16% za depozite do 2g/preko 2g) i dinarska obavezna rezerva za 2pp na 7%/2% za depozite do 2g/preko 2g) i izdvajanje devizne obavezne rezerve u dinarima je povećano za 8pp na 46%/38% za depozite do 2g/preko 2g. Povećanje obavezne rezerve uticaće na stabilizaciju rasta novčane mase uoči novih stimulansa za penzionere, poljoprivredu i druge ciljane grupe i zadržati inflaciju pod kontrolom. Dalje ograničenje kamata na stambene kredite takođe ukazuje na smanjenje šanse nastavka rasta referentne kamatne stope. Posledično, korigovali smo prognozu kamatne stope sa 6,75% na 6,5%. Devizne rezerve u avgustu mesecu su iznosile 23,6 milijarde evra, a mesečni rast od 489,5 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (315 miliona evra), korišćenje kredita RS (204,2 miliona evra). Tokom avgusta, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 315 miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 2,8 milijarde evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan deviznim intervencijama kako bi se sprečilo preterano jačanje valute usled velikih priliva po osnovu stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva. Ubrzano usporavanje inflacije u avgustu Iako se dinamika mesečne inflacije ubrzala u avgustu (+0,4% mesečno) nakon pada od 0,1% mesečno u julu, ovo je uobičajeno ponašanje cena u avgustu. Rast je rezultat manje dinamičnog pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,5% mesečno) nakon što su cene hrane u julu pale za 1,4% mesečno, kao i rasta cena transporta (+2,8% mesečno), tačnije cena korišćenja i održavanja automobila (+4,0% mesečno) i cena goriva i maziva (+5,8% mesečno) usled rasta cena nafte na svetskim tržištima. Godišnja inflacija je značajno usporila rast na 11,5% godišnje nakon 12,5% godišnje u julu podržana efektom visoke baze (avgust/22: +13,2% godišnje), ali i još uvek slabom potrošnjom stanovništva. Rast cena hrane i bezalkoholnih pića je usporen na 16,9% godišnje (jul: +20,4% godišnje), stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva porasli su za 15,8% (jul: 19,6% godišnje), nameštaj, oprema za domaćinstvo i rutina održavanje domaćinstava poraslo je za 15,8% (jul: +16,9% godišnje). Cene transporta su se oporavile na 0,2% (jul: -4,9% godišnje). Cene robe porasle su za 12,6% godišnje (jul: 13,9% godišnje), dok su cene usluga porasle za 8,3% godišnje (jul: 8,2% godišnje). Pad trgovine na malo (avgust: -3,0%), uvoznih cena (avgust: -4,6%), pa čak i cena cena poljoprivrednih proizvođača (jul: -33,5%), zajedno sa stabilnim deviznim kursom, svakako su doprineli usporavanju inflacije. Sa druge strane, cene industrijskih proizvođača su oporavile rast na 2,5% posle pada od 0,7% u julu mesecu ali je rast rezultat rasta cena nafte na svetskim tržištima. Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja i stabilizovana inflatorna očekivanja. Iako rizik i dalje dolazi od povećanja cena struje i gasa u 4. kvartalu 2023, povećanja akciza u oktobru i novog Vladinog stimulativnog programa, smatramo da će nedavne mere (povećanje obavezne rezerve i smanjenje cena ključnih prehrambenih proizvoda) i, pored toga, efekat visoke baze, sve zajedno podržati usporavanje inflacije na 8,5% do kraja 2023. godine (Raiffeisen Istraživanje prognoza). S druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), pojave afričke kuge kod svinja i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu 2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat, ali neće ugroziti silaznu putanju inflacije. Iz tog razloga zadržavamo prognozu rasta inflacije na 8,5% za kraj ove godine. Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je na 121,4 posle 124,0 u julu usled pada cena mesa, mleka i jestivih ulja na globalnim tržištima. Bazna inflacija је usporila rast na 9,1% godišnje sa 9,4% godišnje u julu. Energetski sektor i prerađivački sektor uticali na oporavak industrije Oporavak industrijske proizvodnje u julu (+2,7% godišnje) nakon rasta od 0,5% godišnje u junu, rezultat je: efekta baze (jul/2022: -1,6%), nastavka oporavka prerađivačkog sektora (+1%) nakon rasta od 0% u junu, manjeg pada sektora rudarstva u julu (-0,5%) nakon pada od 13,4% u junu i nastavka stabilnog rasta sektora proizvodnje električne energije (12,6% godišnje). Prerađivački sektor ostvaruje pozitivnu stopu rasta drugi mesec zaredom nakon osam meseci negativne stope (izuzetak je januar mesec). Procenjujemo da takav trend ipak ne upućuje da se radi o prvim znacima oporavka, s obzirom da je rast koncentrisan oko četiri sektora, a to su: proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+21,5%), osnovnih metala (+51,7% godišnje), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+59,4%), najviše optičkih kablova i motornih vozila, vozila i poluprikolica (+10,5% godišnje). I dalje je 11 od 24 sektora u negativnoj teritoriji (jun: 10). U suštini, postoji dosta neizvesnosti, kao što su: sezona godišnjih odmora obično donosi manju uposlenost kapaciteta tokom letnjih meseci, dalje, cena nafte na globalnim tržištima ponovo pokazuje trend rasta usled smanjene ponude OPEC zemalja i rasta tražnje američke ekonomije, a nemačka ekonomija, naš ključni spoljnotrgovinski partner, pokazuje nastavak pada industrijske proizvodnje. Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je usporio dinamiku pada u julu (-3,2% godišnje), nakon što je u periodu od aprila do juna beležio stabilne stope pada od oko 6%. Tome je verovatno doprinela i blaga korekcija zarada, s obzirom da su realne zarade porasle za 1,2% godišnje u maju i junu, a svakako i sezona godišnjih odmora. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 4,1% (jun: -7,4% godišnje), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je pala za 2,2% godišnje (jun: -4,8% godišnje), dok je potrošnja motornih goriva pala za 1,4% godišnje (jun: -5,2% godišnje). Izvoz je u prvih sedam meseci nastavio da usporava rast na 8,2% godišnje, u poređenju sa 30,7% u istom periodu 2022. godine, ali i u odnosu na početak godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u prvih sedam meseci vrednost izvoza ka EU iznosila je 10,7 milijardi evra (rast u prvih sedam meseci: +661 miliona evra godišnje), dok je u u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 2,1 milijarde evra godišnje. Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, ali i nafte i gasa uticao je na usporavanje rasta uvoza (-5,2% godišnje) u odnosu na rast od 45,0% godišnje u periodu januar-jul/2022. godine, a kao rezultat pada volumena uvoza (električne energije najviše), ali i pada cene energenata. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 34,7%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu. Dodatak - Skraćenice NBS – Narodna banka Srbije mnm – mesec na mesec BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu gng – godina na godinu BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu IPC – Indeks potrošačkih cena CE – Centralna Evropa PDV – Porez na dodatu vrednost PDG – Porez na dohodak građana PDP – Porez na dobit preduzeća CIE – Centralna i istočna Evropa JIE – Jugoistočna Evropa FED – Američka centralna banka ECB – Evropska centralna banka BZ – blagajnički zapisi MF – Ministarstvo finansija K (1,2,3,4) – kvartali P 1/2 – polugodište prvo/drugo mln – milioni mlrd – milijarde SDI – strane direktne investicije MSP – mala i srednja preduzeća Knk – kvartal na kvartal Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa. BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine. Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu. Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih. Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije. Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala. Odricanje od odgovornosti/Kontakt Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS) Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora. Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145 e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs Sektor sredstava i investicionog bankarstsva Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142 e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs Sektor sredstava i investicionog bankarstsva Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131 e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs Makro-ekonomsko istraživanje Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke), tel: +381 11 2207 178 e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs Odeljenje za poslove investicionog bankarstva Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571 e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs Brokerski poslovi Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141 e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs Dilerski poslovi Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141 e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs Kastodi poslovi Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572 e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs

Uvodni pregled Nakon završetka prve revizije stendbaj aranžmana, MMF je konstatovao da su javne finansije ojačale, da je inflacija u padu, a devizne rezerve povećane uz pomoć priliva stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, posledice rata u Ukrajini, posebno nagli rast cena energenata, otkrile su dugogodišnju slabost energetskog sektora Srbije, što je navelo Vladu da zatraži stendbaj aranžman sa MMF-om. U izveštaju se takođe navodi da su fiskalni i eksterni rezultati za 2022. godinu bili bolji od očekivanih i da je stopa nezaposlenosti i dalje niska. Očekuje se da će fiskalna politika ostati restriktivna i tokom 2023. godine, navodi MMF i ukazuje da i dalje postoje strukturni problemi u energetskom sektoru koji su u fokusu stendbaj aranžmana. Aranžman vredan 2,4 milijarde evra sprovodi se od decembra 2022. do kraja 2024. godine. Prema MMF-u (govor prvog zamenika direktora MMF-a), uprkos ponovljenim greškama u prognozama, očekivanja tržišta o inflaciji ostaju optimistična u smislu da će se inflacija u evrozoni i zapadnim privredama relativno brzo smanjiti. Ove dezinflatorne nade —verovatno podstaknute naglim padom cena energenata—podupiru očekivanja tržišta da će referentne stope uskoro opasti, uprkos smernicama centralnih banaka o suprotnom. Istraživanja tržišnih analitičara daju sličnu sliku i sugerišu da će se inflacija verovatno smanjiti bez većeg uticaja na rast. Ako ostavimo po strani prognoze, činjenica je da je inflacija previsoka i da je prisutna u svim segmentima proizvoda i usluga. Dok je ukupna inflacija značajno smanjena, inflacija u uslugama je ostala visoka. ržište opet nije očekivalo povećanje referentne kamatne stope NBS, koje se desilo u julu (+25bp na 6,5%), s obzirom da su očekivanja da će inflacija usporiti rast usled delovanja velikog broja dezinflatornih faktora: pad cena industrijskih proizvođača, pad uvoznih cena, konzervativna fiskalna potrošnja, slabo kreditiranje, pad realnih zarada i pad prometa u trgovini na malo. Takvo očekivanje tržišta se reflektuje kroz kretanje BELIBOR-a, naime uočava se rasta „spread-a“ između referentne kamatne stope i BELIBOR-a (naročito od maja kada je NBS pauzirala sa promenom kamatne stope), što je možda rezultat očekivanja finansijskog sektora da je završen, tj. da se uskoro završava ciklus rasta kamatne stope. To potvrđuju inflaciona očekivanja ovog sektora, koja su u padu od maja meseca na 7,5% sa 8,0%, tako da očekujemo da će 3M i 6M BELIBOR zadržati trenutni „spread“ uodnosu na referentnu kamatnu stopu, bez obzira na nastavak rasta kamatne stope. Dok glavne centralne banke sada raspravljaju kada da završe ciklus rasta kamatnih stopa, u centralnoj Evropi (CE) su centralne banke već na pragu odluka o smanjenju kamata. Ovo je rezultat brze dezinflacije, postepeno vidljive i u baznoj inflaciji. Međutim, inflatorni rizici su i dalje tu, a dolaze najviše sa tržišta rada. Zbog toga će ciklusi ublažavanja monetarne politike trajati duže od ciklusa rasta kamata, ali bi do kraja ove godine stope trebalo da budu u padu u centralnoj Evropi. Nastavak rasta kamatne stope je uplanu u Srbiji, a još više u Albaniji tokom ove godine. NBS povećala kamatnu stopu na 6,5% Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je povećanje kamatne stope za 25bp na 6,5%,kako bi se sprečilo povećanje inflatornih očekivanja i podstaklo usporavanje i povratak inflacije u ciljani target (3% +/-1,5pp) u okviru horizonta projekcije. Prema anketi agencije Bloomberg, samo jedan od 13 analitičara očekivao je povećanje kamatne stope. Većina analitičara smatra da su usporavanje inflacije, slabi podaci o industriji i trgovini na malo, usporavanje kreditiranja i pad uvoznih/poljoprivrednih cena dovoljan razlog za prestanak povećanja stope. NBS je ponovila zadovoljstvo funkcionisanjem mehanizma kamatnih stopa. Zapisnik objavljen nakon sastanka dao je ton da se NBS zalaže za održavanje restriktivnog mehanizma monetarne politike još neko vreme, barem dok FED i ECB ne okončaju povećanje kamatnih stopa. Institucija je zadovoljna usporavanjem inflacije, međutim i dalje je zabrinuta visinom inflacije, kako u zemlji tako i na svetskim tržištima, kao i rezistentnošću bazne inflacije, koja je po njihovom mišljenju podstaknuta povećanim inflatornim očekivanjima i korekcijom zarada usled rasta inflacije. U zapisniku objavljenom nakon sastanka gde se odlučuje o promeni kamatne stope, NBS je ponovila važnost vođenja oprezne monetarne politike zbog nekoliko faktora: nastavka rasta kamatne stope američke i evropske centralne banke, zadržavanja fokusa na baznoj inflaciji koja je i dalje visoka, neizvesnosti u pogledu trajanja sukoba Ukrajine i Rusije, kao i raspoloživosti energenata i njihovih cena. Uzevši u obzir ovu argumentaciju, odlučili smo da povećamo prognozu kamatne stope sa 6,25% na 6,75%. Verujemo da će na nastavak restriktivnosti monetarne politike uticati i činjenica da novčana masa na domaćem tržištu nastavlja da raste(nominalno), odluka o novim merama Vlade (550 miliona evra) za podršku građanima u uslovima pada kupovne moći usled rasta inflacije, kao i namera da se održi atraktivan kamatni diferencijal u odnosu na zapadna tržišta u uslovima rasta kamata FED-a i ECB-a. Kada su u pitanju domaće kamatne stope, uočava se rasta„spread-a“ između referentne kamatne stope i BELIBOR-a (naročito od maja kada je NBS pauzirala sa promenom kamatne stope), što je možda rezultat očekivanja finansijskog sektora da je završen, tj. da se uskoro završava ciklus rasta kamatne stope. To potvrđuju inflaciona očekivanja ovog sektora, koja su u padu od maja meseca na 7,5% sa 8,0%, tako da očekujemo da će 3M i 6M BELIBOR zadržati trenutni „spread“ u odnosu na referentnu kamatnu stopu, bez obzira na nastavak rasta kamatne stope. Devizne rezerve u junu mesecu su iznosile 22,6 milijardi evra, a mesečni rast od 496,8 miliona evra je bio podržan intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (315 miliona evra), izdvajanjem devizne obavezne rezerve (259,1 milionaevra) i po osnovu povlačenja druge tranše po odobrenom stendbaj aranžmanu sa MMF-om (199,8 milionaevra). Tokom juna, NBS je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom 540miliona evra, dok je od početka godine neto kupila 1,9milijardi evra, kako bi sprečila jačanje dinara u odnosu na evro. Devizni kurs drži stabilan trend podržan velikim prilivom stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva. Inflacija niža u junu, ali cene hrane i dalje visoke Povećanje cena električne energije i gasa dogovorene u okviru stendbaj aranžmana MMF-a (u cilju podrške transformacije energetskih kompanija) je imalo jednokratni uticaj na rast mesečne inflacije u maju (+0,9%), dok je usporavanje rasta mesečne inflacije u junu (+0,7% mesečno) usledilo usled isticanja efekta povećanja cena energenata. Posledično, sektor stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva je u junu pao za 0,3% mesečno, posle rasta od2,6% mesečnou maju. Sa druge strane, cene hrane i bezalkoholnih pića održavaju stabilan obrazac rasta u junu (+1,3% mesečno) nakon 1,4% mesečno u maju, ukazujući da još uvek postoji razlog za zabrinutost u vezi sa dinamikom usporavanja inflacije. Najizraženiji rast imalo je voće i povrće, a sličan obrazac je primećen u junu 2022. godine kada je poljoprivredu pogodila suša. Ukupna inflacija u junu iznosila je 13,7% godišnje (maj: +14,8% godišnje), a na usporavanje je uticao efekat baze, kao i isticanje efekta povećanja cena energenata. Kada je u pitanju efekat baze, inflacija je počela da ubrzava od juna 2022. godine, pa će viša baza imati uticaj na usporavanje inflacije u drugom delu godine. Tako su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 22,1% godišnje (maj: +23,2% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 21,9% godišnje (maj: 23,5% godišnje), cene opreme za stan i tekuće održavanja porasle su za 17,6% godišnje (maj: +18,1% godišnje). Transport je pojačao dinamiku pada (-3% godišnje), posle pada od 0,6% godišnje u maju. Cene robe porasle su za 15,4% godišnje (maj: 16,5%), dok su cene usluga porasle za 8,7% godišnje (maj: 9,3%). Cene industrijskih proizvođača iz uvoza nastavile su silaznu putanju u junu (-4,3% godišnje), posle pada od 3,1% godišnje u maju, usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u junu (+1,6%), posle rasta od 3% godišnje u maju i pored korekcije cene energenata. Cene poljoprivrednih proizvođača su beležile dvocifrene stope rasta od aprila 2021. godine, da bi od aprila 2023. godine krenule da usporavaju dinamiku i u junu čak pale za 1,6% godišnje (maj: +6,9% godišnje). Postoje i drugi dezinflatorni faktori, kao što su veoma konzervativna fiskalna potrošnja, stabilizovana inflaciona očekivanja i padbruto zarada u realnom iznosu. Sa druge strane, i dalje postoji rizik od neizvesne poljoprivredne sezone zbog nepovoljnih vremenskih uslova (poplave u junu, visoke temperature u julu), rasta novčane mase od marta (nominalno) i potvrde MMF-a da će cene struje i gasa biti povećane u 4. kvartalu2023. godine, što će sve zajedno imati blagi inflatorni efekat. Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je na 122,3 u junu, posle 124,3 u maju. Bazna inflacija је konačno jednocifrena u junu (+ 9,9%), posle rasta od 10,4% u maju, prvi put od novembra 2022. godine. Sektor el. energije i prerađivački sektor pozitivno uticali na industriju Industrijska proizvodnja je oporavila dinamiku rasta u maju (+1,5% godišnje),posle slabog rasta od 0,4% u aprilu i 0,9% u martu usled blagog oporavka prerađivačkog sektora, kao i ubrzanja rasta proizvodnje električne energije. Prerađivački sektor je smanjio pad u maju (-0,6%) nakon pada od 2,6% godišnje u aprilu usled snažnog rasta proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+105,2%), najviše optičkih kablova, potom osnovnih metala (+27,8%) i na kraju, tekstila i nameštaja, čiji rast je delimično i rezultat delovanja efekta baze. Dalje, povećan je broj sektora koji je poslovao u pozitivnoj teritoriji na 13 u maju, sa 8 u aprilu, od ukupno 24 sektora. Na blago poboljšanje sentimenta prerađivačkog sektora uticao je sa jedne strane efekat baze (maj/22: +11,2%), a sa druge strane vrlo moguće rast tražnje za ovim proizvodima od strane EU, s obzirom da su zalihe u ovim sektorima u konstantnom rastu od marta meseca i očigledno nisu dovoljne da zadovolje rast tražnje u segmentu proizvodnje elektronskih i optičkih proizvoda. Naime, u Nemačkoj (glavno izvozno tržište Srbije), porudžbine koje je primila njihova industrija su porasle za 6,4% u maju i uglavnom se odnose na delove za avione, brodove, vojna vozila, itd, gde je tražnja dosta volatilna. S obzirom da su očekivanja njihovog tržišta da će industrija u Nemačkoj u drugom delu godine biti na silaznoj putanji (usled visokih kamata, sporijeg od očekivanog oporavka ekonomije Kine i u dobrom delu već izvršenih porudžbina koje su se nagomilale u poslednje dve godine zbog problema u lancu snabdevanja), to će verovatno uticati i na sentiment domaće industrije, pored uticaja lokalnih faktora (visoki troškovi finansiranja i rast cene el. energije i gasa). Sa krajem grejne sezone, rudarstvo je palo za 3,3% godišnje (april: -0,2% godišnje), međutim proizvodnja električne energije je ubrzala rast na 17,2% (april: 14,6% godišnje), moguće podstaknuta tražnjom za energijom prerađivačkog sektora. Kada se analizira period od početka godine, industrijska proizvodnja je usporila rast (+2% od početka godine) u odnosu na periodu januar-maj/2022.(+3,3% od početka godine), a to je ostvareno zahvaljujući padu prerađivačkog sektora (-1,3% od početka godine) u poređenju sa rastom od 4,8% u periodu januar-maj/2022. godine. Ovakav pad je posledica korekcija cena električne energije i gasa na domaćem tržištu, koje su dalje korigovane u maju (8% električna energija i 10% gas), smanjene izvozne i domaće tražnje, kao i viših troškova finansiranja, što je uticalo na pad tražnje za kreditimaiz koje deo kompanija finansira tekuće i investicione potrebe. Dalje, sektor rudarstva je ostvario rast od 5,4% od početka godine,dok je za prvih pet meseci 2022. godine porastao za 39,1%. Sektor proizvodnje električne energije je zabeležio oporavak ove godine, ostvarivši u prvih pet meseci pad od samo 2,1%,u poređenju sa padom od 16,1% u periodu januar-maj/2022.godine. Pad prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama)imao je sličnu dinamiku u maju (-6,2% godišnje) u poređenju sa aprilom (-6,1% godišnje). Pad realnih bruto zarada (april: -0,3%) utiče na nastavak pada potrošnje hrane, pića i duvana za 7,6% godišnje (april: -6,1% godišnje), kao i potrošnje neprehrambenih proizvoda (izuzev automobila), koja je pala za 7,5% godišnje. Dodatak SkraćeniceNBS – Narodna banka Srbije mnm – mesec na mesec BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu gng – godina na godinu BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu IPC – Indeks potrošačkih cena CE – Centralna Evropa PDV – Porez na dodatu vrednost PDG – Porez na dohodak građana PDP – Porez na dobit preduzeća CIE – Centralna i istočna Evropa JIE – Jugoistočna Evropa FED – Američka centralna banka ECB – Evropska centralna banka BZ – blagajnički zapisi MF – Ministarstvo finansija K (1,2,3,4) – kvartali P 1/2 –polugodište prvo/drugo mln – milioni mlrd – milijarde SDI – strane direktne investicije MSP – mala i srednja preduzeća Indeks potrošačkih cena (IPC)–Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa. Bazna inflacija –indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine. Zarade –Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makro ekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu. Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan satza zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatranesedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih. Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije. Platni bilans(PB) –PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala. Odricanje od odgovornosti/ Kontakt Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, BeogradNadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora. Sektor sredstava i investicionog bankarstsva Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142 e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs Sektor sredstava i investicionog bankarstsva Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145 e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs Istraživanje Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke) Tel: +381 11 2207 178 e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs Odeljenje za poslove investicionog bankarstvaMilan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571 e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs Brokerski posloviUros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141 e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs Dilerski posloviBojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141 e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs Kastodi poslovi Ivana Novaković (vođa tima), tel:+381 11 2207572 e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs