Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP, realni iznos) u drugom kvartalu je blago povećala rast na 2,9% posle rasta od 2,7% u prvom kvartalu koji je korigovan sa inicijalno objavljenih 2,5%. U odnosu na prethodnu godinu ekonomija je usporila dinamiku rasta zbog efekta baze (K2 2018: 4,9%), kao i zbog usporavanja investicionog ciklusa koji je ostvario stopu rasta od 8,6% ove godine u poređenju sa 11,6% u K2 2018 godine. Ovo je delomično usled činjenice da su određeni infrastrukturni projekti privedeni kraju, a novi tek treba da se pokrenu.
Neto negativan efekat izvoza je povećan u K2 zbog oporavka uvoza, dok je izvoz zadržao sličnu stopu rasta (9,1%), kao u K1. Lična potrošnja je imala stabilnu stopu rasta (3,2%) usled blagog rasta zarada, kao i potrošnja države usled završetka programa reforme javnog sektora. Od industrija najveći doprinos su dali građevinarstvo (16,8%), trgovina na veliko i malo (+5,1%) i informacije i komunikacije (+8,2%), kao i finansijski sektor (+4,5%). Sektor prerađivačke industrije i energetike je četvrti put zaredom ostvario negativnu stopu rasta (-2,1%) zbog značajnog usporavanja prerađivačke industrije koje je započeto u 2018. Poljoprivreda je takođe bila u negativnoj teritoriji (-0,5%).
Evidentno je da su domaći faktori, potrošnja stanovništva i završetak programa štednje u javnom sektoru, imali pozitivan doprinos rastu BDP-a. Takođe, najavljeni novi investicioni projekti države kroz infrastrukturne projekte, će u većoj meri doprineti ostvarenju projektovane stope rasta BDP-a od 3,0% (naša procena za ovu godinu). Sa druge strane glavni rizik dolazi od usporavanja izvozne tražnje EU zemalja koji već utiče na usporavanje izvoza i industrijske proizvodnje.
Najnovije vesti