Planiranje ličnih finansija

Uspešno upravljanje imovinom zavisi od nekoliko ključnih faktora: cilja ulaganja, vremenskog horizonta ulaganja i stava ulagača prema riziku. Zbog toga izbor adekvatnih modela štednje podrazumeva kompromis između tri tačke „magičnog trougla“ulaganja: prinosa, sigurnosti i likvidnosti. Prinos i rizik su u direktnoj korelaciji – ulaganja sa većim stepenom rizika imaju i veći očekivani prinos, dok niskorizična ulaganja donose i niži prinos na uložena sredstva.

Likvidnost sredstava zavisi od vrste ulaganja i takođe utiče na očekivan prinos i rizik – ukoliko su sredstva lako dostupna, prinos je niži, dok je kod visoko rizičnih ulaganja dostupnost manja. Modeli ulaganja bez ili sa niskim stepenom rizika i nižim prinosom su: različiti oblici štednje i depozita, novčani fondovi, životno osiguranje. Ulaganja sa većim stepenom rizika i očekivanim višim prinosima: obveznice i akcijski fondovi. Najviši stepen rizika, ali i najviše prinose, donose ulaganja u pojedinačne akcije na berzi i u derivate na finansijskom tržištu.

Finansiranje različitih potreba će često zahtevati dodatna sredstva koja se mogu dobiti kroz različite oblike kreditiranja: krediti (gotovinski, auto, stambeni, potrošački), kreditne kartice, pozajmice po računu, lizing. Neophodno je odabrati adekvatnu vrstu finansiranja koja će dovesti do ostvarenja planova, a pri tome neće ugroziti životni standard. Prvi korak je kalkulacija slobodnog finansijskog kapaciteta na osnovu prihoda, troškova, drugih kreditnih obaveza, štednje. Prilikom odabira modela kredita važno je uskladiti rok otplate sa trajnošću predmeta finasiranja i finansijskim kapacitetom.

Uspešno upravljanje imovinom zavisi od nekoliko ključnih faktora: cilja ulaganja, vremenskog horizonta ulaganja i stava ulagača prema riziku. Zbog toga izbor adekvatnih modela štednje podrazumeva kompromis između tri tačke „magičnog trougla“ ulaganja: prinosa, sigurnosti i likvidnosti.

Prinos i rizik su u direktnoj korelaciji – ulaganja sa većim stepenom rizika imaju i veći očekivani prinos, dok niskorizična ulaganja donose i niži prinos na uložena sredstva. Likvidnost sredstava zavisi od vrste ulaganja i takođe utiče na očekivan prinos i rizik – ukoliko su sredstva lako dostupna, prinos je niži, dok je kod visoko rizičnih ulaganja dostupnost manja. Modeli ulaganja bez ili sa niskim stepenom rizika i nižim prinosom su: različiti oblici štednje i depozita, novčani fondovi, životno osiguranje.

Ulaganja sa većim stepenom rizika i očekivanim višim prinosima: obveznice i akcijski fondovi. Najviši stepen rizika, ali i najviše prinose, donose ulaganja u pojedinačne akcije na berzi i u derivate na finansijskom tržištu.

Postoje tri faze u životnom ciklusu svakog pojedinca: • faza obrazovanja, odnosno, faza stvaranja ljudskog kapitala, • faza rada – karijera (faza stvaranja prihoda), • faza penzije. Ukoliko tokom karijere ne razmišljamo o tome kako ćemo živeti u penziji, naš životni standard u periodu penzije može značajno odstupati od željenog. Planiranje penzije podrazumeva balans između životnog standard u sadašnjem trenutku i standarda koji želimo da obezbedimo u budućnosti.

Osnovna pitanja koja treba sebi da postavimo su: kada je planiran odlazak u penziju, koliko je očekivano vreme njenog konzumiranja, koliko nam je sredstava potrebno u budućnosti za održavanje željenog životnog standarda, koliki su očekivani prihodi od penzije koju isplaćuje država, i na kraju koliko sredstava želimo ostaviti svojim naslednicima?

Između željenih prihoda u periodu penzije i onoga što se očekuje od državne penzije postoji jaz, a način kako taj jaz premostiti predstavlja osnovni cilj planiranja penzije. Željene prihode možemo ostvariti na različite načine: kroz regularnu kontinuiranu štednju, kroz ulaganje u penzione fondove, mešovito životno osiguranje, ali i druge oblike rizičnijih ulaganja koja donose veći prinos. Koju kombinaciju ćemo odabrati zavisi od mnogo faktora, ali osnovno pravilo je što pre krenuti sa ulaganjem.