Ekonomski izveštaj – februar 2024

U novom „Izveštaju o inflaciji“, Narodna Banka Srbije (NBS) je ponovila očekivanje da će BDP ove godine porasti u rasponu od 3–4%, s centralnom vrednošću od 3,5%, dok je projekcija za 2025. godinu povećana na raspon 4–5% usled očekivano većeg pozitivnog efekta investicija povezanih sa održavanjem specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Ove godine, prema projekcijama NBS-a, rast ekonomije će doći iz rasta lične potrošnje (nastavak rasta realnih zarada i očekivanog smanjenja kamatnih stopa koje će pozitivno uticati na rast kredita) i rasta kapitalnih investicija, dok će neto izvoz imati negativan efekat na rast BDP-a. Što se tiče proizvodne strane BDP-a, očekuje se da će građevinarstvo (kapitalni projekti), poljoprivreda i energetski sektor (početak rada novog pogona u Temoelekrani Kostolac i veća eksploatacija rude, naročito bakra), imati pozitivan efekat na rast ekonomije ove godine.

Kada je u pitanju inflacija, NBS očekuje da će inflacija da se približi centralnoj vrednosti cilja do kraja godine (3%), što je nivo oko kojeg će se kretati do kraja perioda projekcije. Nastavku slabljenja inflacije doprineće dosadašnje mere monetarne politike, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i usporavanje uvozne inflacije, još uvek slaba eksterna tražnja i dalji pad inflacionih očekivanja.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje u najvećoj meri potiče od geopolitičkih odnosa i perspektiva globalnog privrednog rasta, pre svega zone evra, i njihovog uticaja na svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Kada je reč o faktorima iz domaćeg okruženja, rizici projekcije potiču od brzine oporavka domaće tražnje i domaće poljoprivredne sezone, pre svega preko uticaja na cene voća i povrća.

Fokus – Veštačka inteligencija (AI)

Električna vozila (EV) su doživela značajan rast prodaje u poslednjih nekoliko godina, što je rezultiralo snažnom potražnjom za metalima neophodnim za proizvodnju baterija za EV kao što su litijum, nikl i kobalt. Iako se tržište električnih vozila trenutno suočava sa preprekama zbog visokih cena, još uvek neadekvatne infrastrukture za punjenje baterija i rezultirajućim zastojem u prodaji tih vozila, očekuje se da će proizvodnja EV vozila nastaviti svoju uzlaznu putanju ka 2030. godini. Zato, potražnja za metalima za proizvodnju baterija za EV ostaje i dalje jaka, iako se razlikuje od metala do metala.

Na tržištu je trenutno litijum najbolje pozicioniran, jer bez njega (bar u ovoj fazi razvoja EV) postoji samo jedna održiva alternativa (Na-ion), koja će, međutim, početi da osvaja tržišni udeo krajem decenije. Kobalt će, s druge strane, imati pad udela u tehnologiji NMC baterija u korist većeg sadržaja nikla, dok se očekuje da će udeo LFP-a bez kobalta, takođe, rasti.

Generalno, može se reći da baterija sa većom gustinom energije korelira sa većom cenom i omogućava veći domet s obzirom na njenu istu veličinu. To smanjuje troškove i zahteve za veličinom automobila. Međutim, veća gustina energije, takođe, dolazi sa smanjenom bezbednošću. NMC baterije obično imaju najveću gustinu energije koja raste sa povećanjem sadržaja nikla. Međutim, to takođe dovodi do veće nestabilnosti i kraćeg životnog ciklusa baterije. U zavisnosti od sadržaja nikla, NMC su uporedivi sa NCA baterijama. LFP se nalaze na drugoj strani spektra zbog nižih troškova (skupi materijali kao što su nikl i kobalt se zamenjuju gvožđem) u odnosu na NMC/NCA i veću sigurnost zbog manje zapaljivosti i bolje otpornosti na visoke temperature. Konačno, Na-jonske baterije se smatraju najsigurnijim i daleko najjeftinijim, ali to, naravno, dolazi po cenu niže gustine energije i dometa. Dakle, NMC sa povećanim sadržajem nikla i NCA baterije su verovatno pogodniji za vozila više klase sa većim dometom. LFP i Na-jonske baterije mogu se primeniti za klasu kompaktnih/manjih vozila koja će se koristiti u urbanijim sredinama sa češćim punjenjem i kraćim razdaljinama. Kako vreme odmiče, očekuje se razvoj novih tehnologija, ali za sada su to preovlađujući tipovi i očekuje se da će sve pomenute tehnologije trajati najmanje do 2030.

Kina je posebno doživela značajan rast segmenta EV, koji je udeo u ukupnim registracijama putničkih automobila dostigao blizu 30%, dok je taj udeo u EU nešto iznad 20%, a u SAD ispod 10%. Postaje jasno da će usvajanje EV biti problematično, ali se ipak očekuje da će prodaja doživeti snažan rast pošto je regulatorni pritisak za smanjenjem emisija nepromenjen (npr. Zeleni dogovor EU, predlog standarda za emisiju štetnih gasova SAD).

Kada je u pitanju proizvodnja baterijskih ćelija, među deset najvećih proizvođača osam dolazi iz Kine, a dva iz Južne Koreje. Gledajući kapacitete (potpuno puštene u rad, u izgradnji ili najavljene) koji se nalaze u Evropi, udeo kineskih proizvođača opada. Među prvih pet, samo jedan je u vlasništvu Kine (CATL) koji čini 7% ukupnih kapaciteta. Northvolt i Automotive Cells (filijala Total Energies) koji su na drugom i trećem mestu, najviše su rangirani proizvođači u evropskom vlasništvu. Sve to ide u prilog strategiji EU da postane manje zavisna od uvoza kritičnih sirovina iz trećih zemalja, u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama koji ima za cilj da obezbedi dovoljno snabdevanja postavljanjem ciljeva za udeo prerađivačkih kapaciteta (40% ukupne potrošnje) i rudarstva (10%) između ostalog. Litijum, nikl i kobalt su svi uključeni u okvir. Međutim, biće teško postići potreban udeo u preradi u svetlu dominacije Kine.

NBS zadržala kamatnu stopu na 6,5%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena usled usporavanja globalne i domaće inflacije, kao i očekivanja da će se inflacija vratiti u granice cilja (3% +/-1,5 pp) do sredine ove godine.

Takođe, očekuje se da će prethodna povećanja referentne kamatne stope i stope obavezne rezerve imati efekat na smanjenje inflacije i u narednom periodu. NBS će zadržati oprez u vođenju monetarne politike i pored usporavanja globalne inflacije, usled pada cene nafte na globalnim tržištima i pada cena poljoprivrednih proizvoda zbog dobre poljoprivredne sezone, jer je prisutna globalna neizvesnost usled rasta cena transporta, troškova osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom. Zasada, ova dešavanja nemaju negativan efekat na rast cena primarnih proizvoda globalno, ali NBS će ipak pratiti trend ovih cena i po našem mišljenju, to će doprineti da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena na bar još tri naredna sastanka. NBS razmatra i trend globalne fragmentacije koji se ogleda u podeli na trgovinske blokove, što može uticati na gubitke u poslovanju naših ključnih spoljno-trgovinskih partnera.

Kada je u pitanju inflacija, institucija očekuje da će inflacija da se približi centralnoj vrednosti cilja do kraja godine (3%), što je nivo oko kojeg će se kretati do kraja perioda projekcije. Nastavku slabljenja inflacije doprineće dosadašnje mere monetarne politike, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i usporavanje uvozne inflacije, još uvek slaba eksterna tražnja i dalji očekivani pad inflacionih očekivanja.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje u najvećoj meri potiče od geopolitičkih odnosa i perspektiva globalnog privrednog rasta, pre svega zone evra, i njihovog uticaja na svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Kada je reč o faktorima iz domaćeg okruženja, rizici projekcije potiču od brzine oporavka domaće tražnje i domaće poljoprivredne sezone, pre svega preko uticaja na cene voća i povrća.

Zadržavamo stav da bi prva smanjenja ove kamate mogla krenuti krajem 2. kvartala 2024, ali veoma postepenim tempom (-25bp), što odgovara i očekivanom početku smanjenja kamatne stope FED-a. Ipak, postoje negativni rizici za takav scenario, s obzirom na geopolitičke rizike i, s tim u vezi, povezane rizike nestabilnosti cena energenata. Poljoprivredna sezona je još jedan rizik, s obzirom na promenjive vremenske uslove.

Devizne rezerve su u januaru dostigle nivo od 25 mlrd evra. Prilivi u devizne rezerve u januaru ostvareni su po osnovu neto izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 157,3 miliona evra i upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima u ukupnom iznosu od 116,4 miliona evra.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u januaru neto prodala 45 miliona evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom januara.

Inflacija usporila rast u januaru na 6,4% godišnje

Dinamika mesečne inflacije je malo ubrzala rast u januaru 2024. (+0,3% mesečno) posle 0,1% mesečno u decembru 2023. usled oporavka cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,5% mesečno), uglavnom sezonskog rasta cena povrća. Dalje, cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva takođe su zabeležile rast u januaru (+0,6% mesečno) usled rasta cena snabdevanja vodom i odvođenja otpadne vode. Cene usluga su porasle za 0,5% mesečno (decembar 2023: +0,5% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,2% mesečno (decembar 2023: +0,0% mesečno).

Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 7,2% godišnje (decembar 2023: +8,4% godišnje), cene stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva porasle su za 8,4% (decembar 2023: 11,6% godišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 8,2% godišnje (decembar 2023: +9,4% godišnje). Cene transporta su porasle za 1,9% godišnje (decembar 2023: +1,1% godišnje).

Visok efekat baze (januar 2023: 15,8% godišnje) svakako je doprineo značajnom usporavanju inflacije na početku 2024. na 6,4% godišnje i imaće dezinflatorni uticaj najmanje do sredine godine. Ipak, stabilan kurs, slaba lična potrošnja, pad inflatornih očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika podjednako daju važan impuls usporavanju inflacije. Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u okvir ciljne inflacije (+3% +/-1,5pp) sredinom 2024. podržana padom cena energenata, prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom domaće industrije usled još uvek slabih performansi privrede evrozone.

U novom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je potvrdila očekivanje da će inflacija do kraja ove godine pasti na nivo od 3% i na tom nivou ostati do kraja perioda projekcije. Prema NBS-u, i pored inflatornih rizika (geopolitičke tenzije, fragmentacija globalnog tržišta u trgovinske blokove), dezinflatorni faktori će imati veću snagu uticaja na usporavanje inflacije (restriktivna monetarna politika, usporavanje uvozne inflacije, pad inflacionih očekivanja, smanjenje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i negativan proizvodni jaz).

Dalje, deluje da je završeno usklađivanje cena električne energije i gasa dogovorenih stendbaj aranžmanom sa MMF-om i da je drugom revizijom ovog aranžmana, dogovoreno da neće biti daljih usklađivanja ovih cena. Polazeći od toga, NBS očekuje rast regulisanih cena od 5,2% usled usklađivanja akciza na cigarete, kafu, alkoholna pića i naftne derivate.

Bazna inflacija је usporila rast na 5,9% u januaru 2024. nakokn 6,5% u decembru 2023.

Proizvodnja električne energije podržala stabilan rast industrije

Industrijska proizvodnja je usporila rast na 1,7% godišnje u decembru, posle 3,6% godišnje u novembru, usled pada sektora rudarstva (-15%) i usporavanja rasta proizvodnje električne energije (6,9%) nakon rasta od 10,3% u prethodom mesecu. Prerađivački sektor je porastao za 2,6% godišnje u decembru, posle rasta od 2,4% godišnje u novembru, i uglavnom je u zoni rasta od juna, delimično kao posledica niske baze iz 2022, ali i nižih cena energenata. Međutim, rast je koncentrisan u nekoliko sektora, dok je broj sektora koji posluju u negativnoj teritoriji i dalje dosta visok (12) i nepromenjen u odnosu na novembar.

Sektori koji se izdvajaju snažnim rastom, a da taj rast nije podržan efektom baze su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+63,0%), najviše optičkih kablova i proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica (+6,2% godišnje).

Glavna prepreka oporavku prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Dalje, pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, što utiče na pesimistična očekivanja privrednika.

Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja je porasla za 2,5% godišnje (2022: 1,7%), najviše usled oporavka proizvodnje električne energije (+12,7%) u poređenju sa padom od 7,1% 2022. godini. Prerađivački sektor je usporio rast ove godine (2023: +0,7%) u poređenju sa 1,4% u 2022. godini. Rudarstvo je palo za 0,1% od početka godine u 2023. u poređenju sa rastom od 22,6% u 2022, a kao posledica većeg oslonca na uvoz rude u odnosu na prethodne periode korišćenja sopstvenih rudnih zaliha.

Proizvodnja električne energije ostvaruje viši rast u odnosu na 2022. godinu kada smo uvozili električnu energiju, usled boljih hidrometeroloških uslova prošle godine, povećanja cena električne energije dogovorene u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om, kao i reforme EPS-a. Sa druge strane, taj rast je niži u odnosu na neke periode pre zdravstvene krize usled manje potrošnje električne energije nastale kao posledica viših temperatura za ovo doba godine, ali i manje potrošnje privrede, tako da se viškovi proizvedene električne energije izvoze.

Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je ostvario istu stopu rasta u decembru (+3,6% godišnje), kao i u novembru. Oporavku prometa u trgovini na malo doprinosi rast realnih zarada počevši od maja meseca, a u novembru realne zarade su porasle za čak 6,3% godišnje. Dalje utiče i činjenica da su zamrznute cene 36 prehrambrenih proizvoda i cena nafte (fiksiranje cena na 7 dana), kao i jednokratne novčane isplate sredstava iz republičkog budžeta targetiranim grupama građana. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 2,9% (novembar: 3,1% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, porasla je za 4,6% (novembar: 6,3% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 2,5% (novembar: -0,8% gng).

Gledano od početka godine, promet u trgovini na malo je pao za 1,9% u 2023. godini (2022: +5,9%). Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 2,8% (2022: +2,1% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je pala 0,8% (2022: +6,8% gng), dok je potrošnja motornih goriva pala za 2,2% (2022: +12,7% gng).