Dizajnerka Ana Popović: Razvoj brenda ne treba da zavisi od algoritama, podrška finansijskih institucija ključna
U Domu omladine Beograda u subotu i nedelju (5. i 6. oktobra) održava se Ana
Popović Shoes and Friends Pop Up prodajni sajam na kome će proizvode predstaviti dizajneri iz Srbije i regiona. Partner sajma je Raiffeisen banka koja duže od dve decenije podržava institucije i manifestacije kojima su umetnost, kultura ili dizajn u fokusu. Sa organizatorkom i dizajnerkom, Anom Popović, razgovarali smo o tome kako postići balans između kreativnosti i poslovanja i koliko je važna podrška kreativcima koji pokušavaju da izgrade sopstveni brend.
Ana, ovo je 11. Pop Up sajam. Koliko su se stvari promenile za sve ovo vreme koliko organizuješ sajam?
Prilično su se promenile u tom smislu što je i moj brend porastao, pa su i događaji koje organizujem oko svog brenda sve popularniji.
Koliko ove godine ima učesnika i čime se sve bave, kakve ćemo proizvode moći da vidimo?
Ove godine sam od 97 prijavljenih odabrala 40 brendova iz Srbije i regiona, koji se bave proizvodnjom odeće, obuće, nakita, keramike, modnih dodataka, poklona i slično. Moram da istaknem da je proces selekcije bio izuzetno težak, jer mi je pored kvaliteta izlagača prioritet bio da postignem balans i da svima dam podjednaku šansu za jedan uspešan događaj. To je, na primer, značilo da sam od oko 30 prijavljenih proizvođača nakita morala da odaberem svega šest.
Ima ih iz čitavog regiona, šta kažu, koliko su dizajnerske „scene“ drugačije? Da li je tamo negde teže izgraditi brend ili taj put nema nikakve veze sa geografskim prostorom?
Nismo razgovarali baš u kategorijama teško-lako, ali vidim po onome koliko rade i koliko se trude se da su u pitanju doslovno nijanse.
Koji su sve načini na koji mogu da dođu do kupaca, koliko je tu potrebno biti inovativan, pronaći različite kanale?
Ako govorim iz mog iskustva, uglavnom svi krenemo od opcije koja nam deluje, uslovno rečeno, najjednostavnije, a to su društvene mreže. Ipak, mišljenja sam da je sa razvojem brenda izuzetno važno ne zavisiti od različitih algoritama, pa je po meni onlajn prodaja preko sopstvenog sajta ključna, uz fizičku prodaju u radnji.
Poslednjih godina, to se nekako da uočiti na prvi pogled, sve je više domaćih brendova koji se izdvajaju po kvalitetu. Koliko su kod nas ljudi zainteresovani da kupuju ono što nisu etablirani brendovi?
Mislim da su sve više zainteresovani i da je trend uzlazan. Verujem da veliku ulogu igra osvešćivanje i edukacija naše javnosti u vezi sa štetnim efektima masovne proizvodnje na životnu sredinu.
Da li je moguće napraviti balans u životu jednog preduzetnika koji je deo kreativne industrije ili želi to da postane (iako se bilo kom preduzetniku ne može negirati kreativnost) ili takva vrsta posla traži celog čoveka?
Apsolutno je moguće ukoliko se čovek odluči i postavi tako da je to čime se bavi zapravo posao, a ne hobi! To je po meni jedna od najtežih stvari, ali i ključna polazna tačka od koje mnogo toga zavisi.
Kakvo je tvoje iskustvo - da li si „oduvek“ bila dizajner cipela ili je odluka da se otisneš u preduzetničke vode došla postepeno?
Ja sam po obrazovanju profesor engleskog jezika i književnosti, tako da je moja karijera započela u prevodilačkim vodama poznatog Ekonomist magazina.
Vremenom se ispostavilo da me taj posao ne ispunjava i da mi je potreban dinamičniji i kreativniji poziv, pa sam se unutar iste kompanije prekvalifikovala u direktora za organizaciju konferencija, čime sam se bavila narednih desetak godina u Srbiji i Americi.
Dizajner cipela sam postala iz ljubavi prema cipelama i ručnom radu, prvo iz hobija, mada sam vrlo brzo raščistila sa sobom da je to posao kojim ću se zaista ozbiljno baviti.
Koliko je u tome važna podrška finansijskih institucija? Koliko to može da olakša ili oteža život? Na koji način?
Podrška finansijskih institucija je ključna, pogotovu što su retki oni koji imaju
prethodnog iskustva ili znanja u svim složenim procesima koji su neophodni da bi jedan biznis funkcionisao.
Mislim da našem društvu fali obrazovanje u oblasti preduzetništva, u smislu nekih konkretnih koraka neophodnih da bi se biznis započeo i razvijao. Verujem da bi radionice na različite finansijske teme bile dobra početna tačka.
Umetnost i kreativnost imaju moć da privlače stvari, da ih menjaju i popravljaju. Ovaj sajam ima i jednu humanitarnu komponentu. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
Ovaj sajam ima zapravo ne jednu, već tri humanitarne komponente. Prva je ta što naplaćuje ulaz simboličnih 200 dinara (posetioci zauzvrat dobijaju šoljicu kafe od naših partnera) i deo prihoda ide za kupovinu nastavnih sredstava Osnovne škole „Stevan Joksimović“ u Rogačici pored Bajine Bašte. To je moja osnovna škola i jako mi je važno da se pokrenu teme decentralizacije humanitarnih aktivnosti, odnosno da se i neke manje institucije van velikih gradova stave na mapu humanitarnih akcija.
Druga je prodajna humanitarna izložba Udruženja za odrasle osobe sa teškoćama u razvoju Zadrugarstvo iz Kragujevca, a treća prodajna izložba učenika Srednje grafičke škole u cilju skupljanja sredstava za matursku ekskurziju.
I da damo malo tehničkih detalja za kraj – u koliko počinje sajam, kada se završava…?
Prodajni deo sajma oba dana počinje u 11h i završava se u 19h, dok se satnica propratnih aktivnosti menja, pa je najbolje sve informacije potražiti na sajtu događaja https://popup.anapopovicshoes.com/.
Ideja mi je da se ovakvi Pop Up događaji dešavaju dva puta godišnje i cilj mi je da se Beograd stavi na mapu gradova kao što su Beč, Berlin, Oslo ili Pariz, koji redovno na prodajnim sajmovima okupljaju kreativce iz čitave Evrope i da se na taj način pospeši promocija izuzetno vrednih i talentovanih srpskih malih brendova.