Gradovi su super, ali da li im nešto nedostaje?

U okviru „Raiffeisen ESG dana“, a povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, u gostima nam je bila Maja Lalić, ing. arhitekture i kreativna direktorka festivala „Mikser“, uključena u razvoj euPOLIS pilot projekta u Srbiji. Ona nam je iz ugla modernih trendova urbane gradnje govorila o mogućnosti da se priroda vrati u gradove.

Iako se danas pojam održivost pominje sve više, on podrazumeva da nešto mora već da postoji da bi se održalo. Maja Lalić kaže da u pogledu urbane gradnje, mi danas moramo imati ambicioznji, odnosno regenerativni pristup i da je potrebno da obnovimo resurse koje smo ekspanzivnom urbanizacijom izgubili.

„Srećom, takve potrebe čiji je krajnji cilj unapređenje kvaliteta života stanovnika gradova, njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja, postaju sve više prepoznate i sve veći broj aktera se uključuje. Ipak, dug put je pred nama“, dodaje Maja Lalić.

euPOLIS je projekat čija je realizacija u planu u četiri grada u Evropi, uključujući i Beograd. U okviru pilot projekta, plan je da se razvije jedan demo park koji uključuje rešenja inspirisana prirodom i da se na primeru tog oglednog rešenja, analizira i meri uticaj, pre svega na zdravlje ljudi.

Centralni akter takvog eko-edukativnog projekta je – drvo. 

„Jedno drvo zasađeno tako da se uz sadnu jamu formira mali rezervoar kišnice ima deleko više blagotvornih funkcija - grupacija takvog drveća u gradovima može da smanji temperaturu  u određenom kvartu za par stepeni, što je leti veoma značajno, dok tako zasađen drvored pored reke može efikasno da štiti plavna područja tako što će nalete vode delom skladištiti u svom rezervoaru. Takvi zeleni koridori će vratiti dostojanstvo stanovnicima gradova, posebno starijima, tako što će im tokom letnjih meseci olakšati kretanje kroz grad i ponuditi im hlad i koji stepen nižu temperaturu umesto vrelog asfalta“, istakla je Maja Lalić.

Prema njenim rečima, betonizacijom smo doveli do nastanka toplotnih ostrva. Dodaje da će, ako se ovaj trend nastavi, klima u gradovima biti takva kao da se nalaze 1.000 kilometara južnije.

„Klima se menja. A kako se ovo sve značajno odražava na zdravlje ljudi, cilj ovakvih projekata je da se inovativni procesi gradnje koji su u korist i čoveka i prirode, što pre uvedu kao obavezni“, kaže Maja Lalić.

U fokusu takvog pristupa je briga o građanima.

„Grad je sjajan jedino ako je inkluzivan – ako su njegove pogodnosti svim stanovnicima podjednako dostupne. Gradovi su mahom građeni po modelu odraslog muškarca u punoj snazi koji je dominantno sagledan. Sada, novim
pristupom, uključuju se potrebe svih kategorija stanovništva. Uvode se socijalno-inkluzivni parkovi koji uključuju i potrebe dece, tinejdžera i tinejdžerki, roditelja, seniora. Ovakav holistički pristup u kome se na najefikasniji način integrišu prirodna i inkluzivna rešenja ima za cilj kvalitetniji, dostojanstven i zdraviji život za sve stanovnike“, ispričala je Maja Lalić.  

Neophodan korak na ovom putu je, smatra, edukacija i osvešćivanje građana, kao i uključivanje svih aktera.

„Nove korporativne kulture i prakse takođe pomažu da se podigne standard implementacijom inovativnih i održivih rešenja. Na kraju, treba računati na ljude. Jer, bez obzira na posao kojim se bavimo, svi smo deo jedne zajednice. Naša deca udišu isti vazduh, piju istu vodu, posećuju isti park. Glavni pokretač svih promena su upravo ljudi, kada oni razumeju značaj i neophodnost usvajanja novih rešenja gradnje, koji je u korist njih samih, ubrzaće se promene i u ovom smeru“, zaključila je Maja Lalić.

Zahvaljujemo se Maji na vrlo inspirativnom i edukativnom razgovoru.