Ekonomski izveštaj - april 2025.

• Odlukom o uvođenju visokih carina na uvoz robe iz svih zemalja, SAD su pokrenule protekcionističku eskalaciju u globalnoj ekonomiji najvećih razmera u poslednjih sto godina. Počevši od 5. aprila, „osnovna stopa“ od 10% naplaćivaće se na celokupan uvoz iz SAD. „Recipročne carine“ za određene zemlje trebalo je da stupe na snagu 9. aprila, ali je Trampova administracija u poslednjem trenutku odlučila da odloži implementaciju „recipročnih carina“ za 90 dana.
• Najavljene američke tarife izazvale su pad tržišta kapitala kao u vreme virusa korona, globalne finansijske krize i krize evra. Međutim, za razliku od prethodnih kriza, sadašnji poremećaj proizlazi iz političke odluke koja bi takođe mogla da bude poništena u bilo kom trenutku u budućnosti. Pored toga, treba imati na umu da američki izvoz čini oko 13% svetskog izvoza. Ovo je sigurno dovoljno značajno da utiče na globalni rast, ali još uvek nije tako ozbiljno kao zamrzavanje trgovine koje se dogodilo tokom finansijske krize ili blokade u pandemiji virusa korona, što je uticalo na trgovinu na mnogo širem globalnom nivou.
• Postoje rizici da bi se početni ekonomski šok, uzrokovan najavom tarifa, mogao proširiti, pri čemu finansijska tržišta igraju glavnu ulogu u prenosu. RBI Istraživanje predviđa dva scenarija. Prvi, koji je naš trenutni osnovni scenario, uključuje da SAD počnu da pregovaraju sa Evropom i Kinom, izbegavajući na kraju otvoreni trgovinski rat. Uticaj takvog scenarija na rast i inflaciju u evrozoni se već odražava u našim prognozama, dok su naše prognoze o kamatnim stopama, deviznom tržištu i tržištima akcija trenutno u reviziji. U ovom scenariju vidimo potencijal oporavka finasijskih tržišta, dok bi prilivi u sigurne hartije od vrednosti, kao što su nemački bundovi, trebalo da opstanu.
• Međutim, bez ikakve racionalne ekonomske saradnje, održiva stabilizacija tržišta kapitala izgleda malo verovatna. Nepovoljni scenario (naš drugi scenario) uključuje eskalaciju tarifnih mera između SAD, Kine i Evrope, što će verovatno dovesti do recesije u SAD i evrozoni. Ovo bi dalje ozbiljno uticalo na globalnu trgovinu, a tržišta bi bila suočena sa stalnim zastojima i volatilnošću. Budući put trgovinskih odnosa između SAD i ostatka sveta stoga igra ključnu ulogu u daljem razvoju globalne ekonomije. Međutim, trenutno je nejasno kojim putem će se na kraju krenuti, tako da se od sada mora očekivati kontinuirano povećana neizvesnost.
• Evropa će trpeti negativne efekte zbog negativnog uticaja na američki izvoz, s obzirom da osnovna stopa od 10% ostaje na snazi, kao i sektorska tarifa od 25% na izvoz automobila, autodelova, aluminijuma i čelika. Postavlja se pitanje u kojoj meri će američki kupci pronaći alternativnu robu koja se proizvodi u SAD, ili će odustati od određene robe. Ako se, pored toga, tarife ne prenesu u potpunosti na konačne cene, to će smanjiti marže američkih uvoznika ili evropskih dobavljača, koji bi mogli da preispitaju svoje poslovne aktivnosti zbog očekivanog pada profitabilnosti. Dakle, na srednji rok, ne samo da se može očekivati pad izvozne aktivnosti, već se – kako se nada američka administracija – postavlja pitanje lokacije poslovanja. Ne uzimajući u obzir ove potencijalno negativne efekte na evropsku investicionu aktivnost, procenjujemo negativne efekte na BDP u evrozoni na 0,2 do 0,9 % u zavisnosti od zemlje do zemlje (bez Irske). U svakom slučaju, očekivane posledice su dovoljno značajne da bi se revidirale prognoze rasta BDP za evrozonu za 2025. godinu sa 1,2% na 1,0% i za 2026. sa 1,7% na 1,5%.
• Na finansijskim tržištima, promene u trgovinskoj politici SAD izazvale su značajna tržišna kretanja, jer su se investitori nadali manje oštrom pristupu američke administracije. Tržišta se trenutno više brinu kakve će stope rasta globalna ekonomija ostvariti nego za inflaciju. Slabost američkog dolara sugeriše da se negativne ekonomske implikacije za SAD smatraju izraženijim nego u Evropi. Da li će američka ekonomija pasti u recesiju ili ne, imaće značajan uticaj na finansijska tržišta 2025. godine.
• Rejting agecija „Standard&Poor's“ objavila je novi periodični pregled za Srbiju koji ne uključuje procenu kreditnog rejtinga Srbije ili perspektive rejtinga, već je fokus bio na analizi trenutne makroekonomske situacije u svetlu pogorošanih geopolitičkih rizika, kao i domaćih rizika. Agencija je zadržala snažne izglede za rast BDP-a u srednjem roku, podržane poboljšanjima u fiskalnoj i u eksternoj poziciji. Makroekonomski okvir zemlje je, po njima, ojačan novim nefinansijskim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kroz instrument za koordinaciju politike. Agencija napominje da trenutni ekonomski pokazatelji ne ukazuju na značajno slabljenje privredne aktivnosti do sada u ovoj godini, ali da postoje negativni rizici, koji proizlaze iz slabijih ekonomskih kretanja na glavnim izvoznim tržištima Srbije – posebno u evrozoni – kao i iz potencijalnog povećanja carina, odloženih sankcija Naftnoj industriji Srbije i domaće političke nestabilnosti.
• Narodna banka Srbije je, očekivano, ostavila referentnu kamantu stopu nepromenjenu na 5,75%, s obzirom na još uvek povišenu inflaciju (mart: 4,4% gng), iako u inflacionom targetu, vodeći računa o inflatornim rizicima kako na domaćem tako i na globalnim tržištima. Pritisak na devizni kurs je smanjen u martu, što pokazuju manje devizne intervencije NBS na deviznom tržištu. Sa druge strane, realni indikatori još uvek ne pokazuju dramatično usporavanje ili pogoršavanje, ali svakako postoje indicije da geopolitika, naročito tarifna politika, kao i domaća dešavanja, utiču na prve znake mogućeg usporavanja potrošnje stanovništva i industrije. Nestabilna geopolitička dešavanja i česte promene tarifne politike SAD uticaće negativno na investicije globalno, pa i kod nas, a sa druge strane, neizvesnost na domaćem tržištu, vezano za nastavak protesta, uticaće na smanjenu potrošnju građana, što nas je motivisalo da smanjimo prognozu rasta domaćeg BDP-a na 3,4% sa 3,8% za 2025. godinu. Nova projekcija najviše odražava uticaj carinske politike SAD-a koja će se indirektno (preko carinske politike prema SAD i Kini) odraziti na domaći izvoz i investicije.

• Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75%, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta. Dobar deo zapisnika objavljenog po završetku sednice posvećen je inflaciji. Naime, NBS smatra da treba nastaviti sa vođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom da volatilna globalna robna i finansijska tržišta, zajedno sa američkom carinskom politikom, imaju oprečan uticaj na kretanje cena. Naime, visoke carine (čiju primenu je Trampova administracija, bar u jednom delu, kada su u pitanju recipročne carine, pauzirala na 90 dana) su i dalje faktor rizika za globalni privredni rast, naročito u smislu neizvesnosti istih, pa samim time i kretanja cena primarnih proizvoda, naročito nafte, ali povećavaju rizik zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije.
• „Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija prošlogodišnja domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.“
• NBS je potvrdila svoju projekciju inflacije, očekujući da će se inflacija kretati oko gornjeg opsega ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp) u prvoj polovini godine, dok će se u horizontu projekcije približavati 3%, uz očekivanje da će inflacija početi da usporava od drugog dela ove godine, podržana prosečnom poljoprivrednom sezonom, niskim rastom uvoznih cena i usporavanjem rasta realnih zarada. Očekujemo da će poskupljenje struje za komercijalni sektor u rasponu od 8% do 12%, iako to još uvek nije zvanično potvrđeno od strane EPS-a i mraz u martu koji je oštetio prinos voća u Srbiji, imati inflatorni uticaj, dok će stabilan kurs, uvozne cene i usporavanje privatne potrošnje imati dezinflatorni uticaj. Što se tiče ekonomije, NBS je svesna da će tarifna politika SAD i lokalni protesti uticati na ekonomski trend, ali ostaje uverena da će EKSPO 2027, aktiviranje novih energetskih kapaciteta i proizvodnja električnih vozila i automobilskih guma doprineti ubrzanju privrede u narednim kvartalima. Konsenzus i dalje ukazuje da tržište očekuje visoke stope rasta u zemlji (oko 4%) uprkos izazovnom okruženju na lokalnom i globalnom nivou.
• Devizne rezerve su na kraju marta 2025. godine iznosile 28.5 mlrd evra i pale su za 265,7 mesec na mesec, odnosno za 767,6 mln evra od početka godine. Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u neto iznosu od 210,0 mln evra, kao i po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 208,5 mln evra. Prilivi u devizne rezerve u martu ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 88,7 mln evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u neto iznosu od 92,8 mln evra. U martu vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,2%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u martu neto prodala 210,0 mln evra. Od početka godine NBS je neto prodala 955,0 mln evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

• Nakon snažnog rasta mesečnih cena u januaru (podstaknuto praznicima i godišnjim odmorima) i februaru (usled povećanja akciza i zbog skoka cena kakaoa i kafe na globalnim tržištima), mesečna inflacija usporila je svoj tempo rasta u martu (+0,1% mesečno), usporavajući godišnji rast na 4,4% u odnosu na 4,5% u februaru. Glavni pokretač ovakvog kretanja cena bile su cene transporta, koje su pale za 0,7% mesečno (februar: +0,7% mesečno), što odražava razvoj globalnog tržišta nafte, ali je takođe primećeno značajno usporavanje cena alkoholnih pića, duvana i narkotika (+0,3% mesečno) nakon skoka u februaru (+2,1% mesečno). Cene hrane su ove godine zadržale stabilan obrazac u martu (+0,5%), a martovski rast bio je podstaknut sezonskim rastom cena voća i povrća, kao i skokovima cena kafe i kakaoa. Sve u svemu, cene robe usporile su rast na 0,1% na mesečnom nivou nakon februarskih 0,6% mnm, dok su cene usluga pale za 0,1% mesečno (februar: +0,3% mnm).
• Inflacija na godišnjem nivou skromno je usporila rast na 4,4% gng sa 4,5% u februaru, nalazeći se u okviru ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp), zahvaljujući usporavanju mesečnih cena. Dalje, ovogodišnja inflacija je ispod nivoa inflacije u martu 2024. godine (5% gng). Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za čak 4,8% gng (mart/24: +2,9% gng), čemu je najviše doprineo rast cena hleba i žitarica, koje su poskupele usled suše prošle godine, ali i rasta cena kakaoa i kafe na globalnim tržištima. Dalje, cene alkoholnih pića, duvana i narkotika zadržale su visoke stope rasta od 7,7% gng (mart/24: 8% gng), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 5,9% gng (mart/24: 6,3% gng), dok su cene transporta porasle za 1,3% gng (mart/24: 3,0% gng).
• Pretpostavljamo da će usporavanje inflacije dobiti snagu u drugom delu godine, uglavnom zbog slabljenja potrošnje usled očekivanja kupaca o usporavanju rasta realnih zarada, kao i neizvesnosti u vezi sa razvojem političke situacije u zemlji i spoljnih rizika. Ipak, važan dezinflatorni faktor biće: restriktivna monetarna politika, pretpostavka o prosečnoj predstojećoj poljoprivrednoj sezoni, očekivani pad cena naftnih derivata i niže cene uvoza. Ono što podržava nastavak usporavanja inflacije je i stabilan kurs sa povremenim epizodama depresijacije koje NBS balansira putemdeviznih intervencija.
• Inflatorna očekivanja finansijskih institucija u februaru za period od godinu dana stabilizovala su se na 3,9%, takođe podržavajući stabilnost cena. S druge strane, očekivano povećanje cena električne energije za preduzeća u kombinaciji sa mrazevima (koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju), moglo bi da zadrži inflaciju fiksiranom oko gornjeg opsega ciljane inflacije tokom celog proleća.
• Što se tiče izgleda inflacije, ostajemo pri prognozi od 3,5% na kraju godine, uz podršku očekivane prosečne poljoprivredne sezone i stabilnog deviznog kursa. Bazna inflacija konačno je usporila rast na 5,1% gng (februar: 5,6% gng), čemu je doprineo izlazak iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja usluga mobilne telefonije.

• Industrijska proizvodnja je u februaru pala za 1,8% gng nakon 0,4% gng rasta u januaru. Pad industrije delimično je rezultat visoke baze kod ukupne industrijske proizvodnje (feb/24: +8,4% gng), kao i kod prerađivačkog sektora koji je pao za 2,5% gng (feb/24: +10,8% gng). Pad sektora proizvodnje električne energije od 1,1% gng uglavnom je sličan trendu iz februara 2024. godine (- 2,9% gng). Rudarstvo je jedini sektor koji je ostvario rast od 3,1% gng, iako su to značajno niže stope rasta u poređenju sa istim periodom 2024. godine, pa je usporavanje delomično i rezultat efektabaze (+14,9% gng), a delomično i usporavanja rasta proizvodnje bakra i gvožđa. Moguće je da su niže stope rasta rudarstva povezane sa donošenjem odluke SAD da uvedu carine na izvoz čelika i aluminijuma iz EU u SAD.
• Kada je u pitanju uvođenje tarifa SAD na uvoz čelika i aluminijuma iz EU, možda je najbolje napraviti paralelu sa prvim Trampovim mandatom kada su uvedene carine na čelik i aluminijum ka EU. Te mere ni tada nisu direktno pogađale domaću ekonomiju, ali jesu indirektno, jer je EU 2019. godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je tada bila i Srbija, kako bi se zaštitila od uvoza jeftinog čelika. Sve treće zemlje mogle su da izvezu svega 3,3 miliona tona čelika, a samo Srbija je 2018. godine u EU izvezla milion tona čelika. Te kvote su kasnije povećavane, ali su na snazi već šest godina, a prošle godine su produžene do 2026. godine (iako je Bajdenova administracija carine prema EU ukinula 2021. godine), što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije. Da li će se sličan scenario ponoviti, teško je reći. Verujemo da je EU u fazi procene uticaja tarifne politike na njihovu industriju i da će pokretanje „ReArm“ programa (EU program investiranja u odbranu) donekle ublažiti negativan efekat tarifne politike. U svakom slučaju, moguća izlazna strategija Srbije u scenariju eventualnog uvođenja uvoznih kvota EU jeste preusmeravanje izvoza na kinesko tržište, naročito imajući u vidu Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom.
• S obzirom da je američka administracija odložila na 90 dana primenu recipročnih carina na uvoz robe, izuzev na uvoz kineske robe gde su carine uvećane na 125%, teško je u ovom trenutku sagledati pun efekat ovih odluka koje su očigledno podložne novim promenama. One zemlje koje budu obuhvaćene olakšicama i dalje će biti oporezovane po osnovnoj stopi od 10% koja je stupila na snagu, ali i dalje ostaje na snazi carina od 25% na automobile, auto-delove,aluminijum i čelik. Posledično, domaću ekonomiju mogu da pogode carine koje je SAD uvela na uvoz automobila i automobilskih kompomenti iz EU, jer se domaća automobilska industrija u dobrom delu oslanja na evropsku u smislu izvoza automobilskih komponenti. Nove carine, zajedno sa padom tražnje za automobilima u EU, ukazuju da će ovaj sektor u Srbiji imati pad izvoza i slabe performanse proizvodnje tokom ove godine.

• Kada su u pitanju nove mere carinske politike SAD prema domaćem izvozu (carina od 37%), primena je za sada pauzirana. Da su mere primenjene, ključni sektori koji bi bili pogođeni uključuju automobilsku industriju, posebno automobilske gume, kao i odbrambenu industriju, uglavnom izvoz municije, a u manjoj meri bi uticale na poljoprivredno-prehrambene proizvode koji se izvoze u SAD. Sa druge strane, efekat ne bi bio materijalan, s obzirom da izvoz u SAD čini oko 2%  ukupnog izvoza Srbije, što ga čini 19. najvećim izvoznim tržištem po važnosti, a u 2024. godini je dostiglo vrednost od 600 mln evra. Indirektno bi mogle da imaju uticaj na priliv SDI (kineskih) koje, u jednom delu, imaju fokus na izvozno tržište SAD-a, iako je najveći deo kineskih kompanija ipak usmeren na tržište EU, ali i Kine.
• Od ukupno 24 sektora, 15 sektora je ostvarilo pad (januar: 13 sektora). Najviše stope rasta ostvarili su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+36,0%), iako i ovaj sektor počinje da usporava rast usled pada tražnje za vozilima na globalnim tržištima i američke carinske politike, potom proizvodnja drveta i proizvoda od drveta (+24,6% gng), proizvodnja osnovnih metala (+18,8%), proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+14,3%), proizvodnja pića (+9,7% gng) i proizvodnja vozila (+9,8% gng).
• Iako deluje da su realne zarade usporile rast na 7,2% gng posle rasta od 9,1% u decembru 2024, decembarske zarade uključuju i isplatu bonusa. Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u februaru pao je za 0,5% gng (januar: +2,7% gng), što je prvi pad od septembra 2023. godine. Padu su doprineli: očekivanje potrošača o usporavanju rasta zarada, pad doznaka (januar: -24,9% gng), bojkot trgovinskih lanaca i neizvesnost na koji način će biti rešena trenutna politička kriza u zemlji. Potrošnja hrane, pića i duvana pala je za 1,3% gng (jan: +2,1% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, porasla je za 1,2% gng (jan: +2,7% gng), dok je potrošnja motornih goriva pala za 2,2% gng (jan: +4,1% godišnje).
• Deficit spoljne trgovine u periodu januar-februar povećan je za čak 47% gng i iznosio je 1,7 mlrd evra, što je rezultat snažnog rasta uvoza (+9% gng), a pada izvoza od 0,6% gng. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 77,7% (2024: 79,8%), usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.
• Značajno usporavanje izvoza krenulo je već tokom 2024. godine usled usporavanja tražnje evrozone, čija ekonomija je ozbiljno usporila rast. Takav trend će biti prisutan i tokom ove godine, jer se rast ekonomije evrozone neće značajno oporaviti ni ove godine (+1,0% gng) nakon rasta od 0,8% gng u 2024. godini, pa samim time možemo očekivati i nadalje slabiji izvoz ka EU. S druge strane, nova carinska politika SAD ka EU uticaće indirektno i na domaću spoljnu trgovinu, u smislu da će se evrozona vrlo verovatno više osloniti na sopstvenu industriju umesto na uvoz potrebnih roba i usluga. Izvoz je pao za 0,6% godišnje u februaru (januar: +1,7% godišnje) i dostigao vrednost od 4,7 mlrd evra. Kumulativan pad izvoza u periodu januar-februar iznosio je 28 mln evra (janfeb/ 24: +187,8 mln evra). Najveći pad izvoza zabeležen je u kategoriji mašina i transportnih uređaja (pogonske mašine, automobili), tako da je kumulativan pad izvoza u prva dva meseca iznosio 323 mln evra (jan-feb/24: +173,2 mln evra). Kod izvoza hrane, došlo je do usporavanja rasta izvoza (15,6 mln evra) u poređenju sa jan-feb/24: +68,8 mln evra.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.