Ekonomski izveštaj - avgust 2025

EU i SAD su konačno dogovorile trgovinski sporazum sa carinskom stopom od 15% (umesto predloženih 30%), a koji će biti praćen investicionim obavezama EU kompanija vrednim 600 mlrd dolara, kupovinom energenata u vrednosti od 750 mlrd dolara i obavezom EU o kupovini vojne opreme. Izvoz SAD-a ka EU će imati nultu carinsku stopu. Auto-industrija je bila u najvećoj meri u fokusu pregovarača iz EU, i rezultat pregovora je smanjenje carine na izvoz evropskih automobilau SAD na 15% sa 25%. Dalje, carine na čelik i aluminijum ostaju na nivou od 50%, što za EU nije povoljno rešenje s obzirom na to da je SAD drugo izvozno tržište po veličini Evropskoj uniji. Za velik broj ostalih proizvoda SAD će uraditi istraživanje i naknadno objaviti stope. Iako je ovim dogovorom, otklonjena neizvesnost, on sam po sebi nije baš najpovoljniji za EU. Međunarodni monetarni fond (MMF) je povećao prognozu rasta BDP-a evrozone u 2025. godini sa 0,8% (aprilski broj „Globalne ekonomske perspektive“) na 1% u julskom izveštaju.

Rejting agencija Fitch je potvrdila BB+ rejting Srbije sa pozitivnim perspektivama. Potvrda kreditnog rejtinga je rezultat prudentne fiskalne politike, visokih deviznih rezervi i visokog BDP-a po glavi stanovnika, dok je potvrda pozitivnih perspektiva za unapređenje kreditnog rejtinga vezana za očekivanja rasta ekonomije, podstaknutog projektom EXPO 2027, smanjenjem javnog duga i upravljanjem inflacijom.

NBS je u svom novom „Izveštaju o inflaciji“ korigovala projekciju inflacije na 4,6% za kraj 2025. godine sa 3,1% (majska projekcija), a odluka je zasnovana na sledećim faktorima: nepovoljne vremenske prilike na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone, više cene voća i povrća i volatilno kretanje cena nafte na globalnim tržištima. Mi smo takođe revidirali našu projekciju inflacije za 2025. godinu sa 3,9% gng na 4,7% gng najviše usled još uvek neizvesnog kretanja cena hrane u narednim mesecima, a na osnovu snažnog rasta cena hrane od proletos.

Rast BDP-a u drugom kvartalu od samo 2% je bilo iznenađenje za nas, s obzirom na to da je lična potrošnja imala više stope rasta u K2 u odnosu na K1 i da se izvoz oporavio u K2. Sve ovo ukazuje da je vrlo verovatno, investiciona aktivnost ponovila negativan rast u K2. S tim u vezi, zadržali smo očekivanje o nastavku slabijeg priliva stranih direktnih investicija u uslovima i dalje povećanih geopolitičkih rizika (volatilnost cena nafte i carinska politika), što će imati negativan efekat na investicionu aktivnost. Pozitivan efekat će doći od stabilne dinamike potrošnje građanai blago negativnog neto izvoznog efekta (usled oporavka rasta izvoza), ali nedovoljno da bi se ublažio negativan efekat investicione aktivnosti. Kao rezultat, ponovo smo smanjili projekciju rasta BDP-a sa 2,8% na 2,5% za 2025. godinu.

NBS je takođe smanjila projekciju rasta BDP-a sa 3,5% (majski izveštaj) na 2,75%, ali uz očekivanje ubrzanja ekonomske aktivnosti u drugom delu godine usled rasta proizvodnje i izvoza automobila, kao i realizacije projekta „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027".

Odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, 4,5% i 7%, respektivno, nije nas iznenadila. Prema istraživanju agencije Blumberg, 14 od 16 analitičara (uključujući i nas) očekivalo jeda kamatna stopa ostane nepromenjena, posebno nakon objave junskog podatka o inflaciji (4,6%) koja je nastavila da raste u julu na 4,9% gng, usled značajnog rasta cena energenata.

Prema zvaničnom saopštenju, odluka da stopa ostane nepromenjena, opravdana je sledećim faktorima: a) rast cena hrane na domaćem i globalnom tržištu usled klimatskih promena, b) promenjivo kretanje cena nafte na globalnim tržištima usred sukoba na Bliskom istoku i c) stalniglobalni trgovinski rizici, uprkos trgovinskom sporazumu postignutom između SAD-a i nekoliko partnera, uključujući EU, zbog nedostatka informacija o sprovođenju sporazuma. Uzevši sve u obzir, NBS je u svom novom „Izveštaju o inflaciji“ korigovala projekciju inflacije na 4,6% za kraj 2025. godine sa 3,1% (majska projekcija). Kao glavni argumenti za povećanje projekcije navedeni su nepovoljne vremenske prilike na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone, više cene voća i povrća i volatilno kretanje cena nafte. Kada je u pitanju 2026. godina, NBS je blago korigovala navišeprojekciju na 3,3% sa 3,1% (majski izveštaj).

Dalje, NBS je korigovala projekciju rasta BDP-a sa 3,5% (majski izveštaj) na 2,75% za ovu godinu na osnovu očekivano manjeg rasta poljoprivrednog sektora, niže aktivnosti građevinarstva i energetike od očekivanog u K2. Međutim, i dalje očekuju ubrzanje ekonomske aktivnosti u drugom delu godine usled rasta proizvodnje i izvoza automobila, realizacija projekta „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, dok se najveći doprinos očekuje od privatne potrošnje podržane rastom zarada (u privatnom i državnom sektoru) i penzija. Za 2026. i 2027. godinu je zadržan rast u rasponu od 4,0–5,0%.

Smernice o budućim monetarnim odlukama su ponovljene, tačnije da će buduće odluke zavisiti od novih podataka o ekonomiji, kako domaćih, tako i međunarodnih, a posebno podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će voditi računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda. Obzirom na povećanu projekciju inflacije NBS-a, kao i naše projekcije inflacije od 4,7%, korigovali smo projekciju kamatne stope i ove godine ne očekujemo smanjenje ove stope, jer će inflacija biti van inflatornog koridora.

Vrednost dinara prema evru, posmatrano od početka godine, je ostala gotovo nepromenjena jer je dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1%. Nakon kupovine 600,0 mln evra na međubankarskom deviznom tržištu u junu, NBS je nastavila da kupuje evre u julu (530 mln evra), suprotno ovogodišnjem trendu intervencija na strani prodaje usled pada deviznih priliva (strane direktne investicije, doznake iz inostranstva). Intervencije u junu i julu ukazuju na veće devizne prilive. Zahvaljujući visokim deviznim intervencijama na strani kupovine, neto obim ukupnih deviznih intervencija u periodu januar-jul je pao na 130,0 mln evra, dok su devizne rezerve NBS ponovo porasle na 28.3 mlrd evra.

Nakon rasta mesečne inflacije u junu od 0,9%, dinamika mesečne inflacije je usporila u julu (+0,6% mnm). Ipak, dinamika je i dalje značajna, podržana skokom cena transporta (+1,1% mesečno), odnosno cena nafte (+1,8% mesečno), koje su porasle na globalnom tržištu nafte usled rata između Irana i Izraela. Dalje, sezona odmora i prodaja turističkih aranžmana doprineli su rastu cena rekreacije i kulture (+3,3% mesečno). Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su tempo u julu (+0,6%mnm) nakon rasta od 1,7% u junu. Ipak, iako je mesečni iznos malo izgubio na dinamici, ostao je visok, s obzirom na prosečnu mesečnu inflaciju ove godine od 0,4%.

Godišnji rast cena bio je prilično visok (+4,9% gng) nakon rasta od 4,6% gng u junu. Najveći rast zabeležen je kod cena hrane i bezalkoholnih pića (+8,1% gng), koje su zadržale rastući trend od marta ove godine i daleko su iznad nivoa iz jula 2024. (+1,4% gng). Rast cenaje najviše primećen kod cena voća (+35,7% gng), kafe, kakaoa i čaja (+27% gng) i povrća (+14,8% gng). Ostale kategorije robe i usluga uglavnom su pratile slične trendove kao i prethodnog meseca. Cene transporta imale su dezinflatorni efekat na godišnjem nivou (-1,1% gng). Dok se rast cena energije u međuvremenu stabilizovao sa očekivanim dezinflatornim uticajem sledećeg meseca, periodični skokovi vođeni geopolitikom su realni. Ipak, veći problem predstavljaju cene hrane, koje imaju trend rasta i na globalnim tržištima. Naime, globalne cene hrane, merene indeksom cena hrane FAO, takođe rastu od prošle godine. Prema podacima iz jula, rast je nastavljen (+30,1%).

Vlada najavljuje program pomoći građanima, uključujući ograničavanje profitnih marži u maloprodaji na 20%/22% kako bi se smanjile cene (preko 15% do 20%), pre svega cene hrane, a sa druge strane obezbeđivanje povoljnih kamatnih stopa za građane sa nižim prihodima. Iako će ove mere imati efekat, mada uglavnom kratkoročni, poželjan scenario je strateški pristup poljoprivredi, jer će nepovoljni klimatski uslovi ostati faktor rizika i u narednim godinama.

Dezinflatorni faktori i dalje ostaju: stabilan devizni kurs (volatilnost će biti ublažene deviznim intervencijama NBS), restriktivna monetarna politika, projekcije cene nafte koje ne pokazuju značajan rast do kraja godine, niže cene uvoza (jun: -1,8% gng) i stabilna bazna inflacija (jul: 4,7% gng). Međutim, pritisak na rast cena hrane bi mogao da potraje zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Shodno tome, revidirali smo našu projekciju inflacije za 2025. godinu sa 3,9% gng na 4,7% gng. U „Izveštaju o inflaciji“, NBS je ponovila da je teško davati predikcije kako će izgledati putanja kamatne stope u narednom periodu u uslovima visokih geopolitičkih tenzija izazvanih ratnim sukobima, kao i promenjivom tarifnom politikom SAD, sa jedne strane, a sa druge strane činjenicom da je trenutni rast inflacije izazvan sa strane ponude (rast cena hrane) na koju monetarna politika ima ograničen uticaj. NBS je naglasila da klimatske promene traže strateški pristup rešavanju problema u svim oblastima koje su pogođene, a naročito novu strategiju poljoprivrede u smislu ulaganja u vodoprivredu i snabdevanje vodom, primenu IT rešenja u biljnoj proizvodnji itd.

Industrijska proizvodnja je ponovo usporila rast na 2,5% gng u junu (maj: +4,4% gng) i to usled usporavanja rasta prerađivačkog sektora (+1,5% gng) koji je u maju beležio godišnji rast od 7,0%, a usporavanje je najverovatnije vođeno početkom sezone godišnjih odmora i smanjenim kapacitetom rada, kao i očekivanjima kompanija izvoznika u SAD o konačnoj odluci američke administracije o carinskim tarifama. Naime, SAD su uvele carine od 35% na domaći izvoz na američko tržište od 1. avgusta. Iako je učešće izvoza Srbije u SAD izuzetno nisko (2%), određeni broj kompanija biće pogođen ovim merama, između ostalih, tu su i kineske kompanije koje izvoze gume. Zatim, biće pogođen i izvoz industrijskih mašina, obojenih metala itd.

Kada je u pitanju energetski sektor, rudarstvo je beležilo visoke stope rasta u junu (+15% gng), nakon pada od 4,4% u maju, najviše usled rasta eksploatacije uglja i eksploatacije rude metala. Sa druge strane, proizvodnja električne energije ostvarila je skroman rast od 0,5% gng (maj: -5,7% gng).

Gledajući period od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je pao za 4% od početka godine (jan-jun/24:-4,7%), pod uticajem manje količina padavina i samim time manjeg hidropotencijala za proizvodnju električne energije. Sektor rudarstva je od počekta godine usporio rast za 4,1% (jan-jun/24: 10,5%), kao rezultat najave američkih carinskih tarifa na čelik, ali i najave sankcija OFAC-a prema NIS-u. Prerađivački sektor je zabeležio rast od 3,7% u periodu jan-jun (jan-jun/24: +2,8%), usled oporavka izvozne tražnje i rasta kreditne aktivnosti.

Pozitivne stope rasta u junu je ostvarilo 14 od 24 prerađivačka sektora (maj: 16 sektora). Proizvodnja vozila (+26,1% gng), guma i proizvoda od plastike (+16,5% gng) i osnovnih metala (+15,5% gng), su beležili najviše stope rasta u junu, a slede ih štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (+13,7% gng) i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (+12,6% gng).

Izuzev proizvodnje guma i plastičnih proizvoda, gde je prisutan stabilan rast i u uslovima tranzicije automobilskog sektora (tražnja za ovim proizvodom postoji i kod hibridnih i električnih vozila), većina ostalih sektora ima dosta volatilan sentiment ove godine, a najviše pod uticajem promene izvozne tražnje u uslovima promenjive carinske politike SAD-a. Deluje da će industrija ipak uspeti da ponovi rezultat od prošle godine, zahvaljujući rastu industrije u evro zoni, ali i smanjenim carinama SAD-a prema EU.

Neto zarade (realne stope) su prepolovile rast na 3,6% u maju, nakon rasta od 8,7% u aprilu, što je uticalo na usporavanje rasta prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) na 4,3% gng u junu (maj: +5,6% gng). Potrošnja hrane, pića i duvana je bila nešto slabija u junu(+1,5% gng) nakon rasta od 3,3% gng u maju, potrošnja motornih goriva je i dalje imala lep rast od7,0% gng (maj: 7,9% gng gng), a potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je rasla po stopi od 6,4% gng (april: +7,1% gng).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora