Ekonomski izveštaj - decembar 2025

S obzirom na prilično složeno trenutno okruženje u zemlji, stvoreno neizvesnostima koje proizlaze iz rešavanja vlasničke strukture u sankcionisanoj naftnoj kompaniji NIS i pretnje sekundarnim sankcijama od strane SAD-a — usmerenim na banke koje posluju sa sankcionisanim NIS-om, NBS je preuzela ulogu smirivanja tržišta, slično kao i u prethodnim krizama. Stoga, NBS češće komunicira, jer su kompanije i građani preplavljeni različitim analizama/scenarijima u vezi sa uvozom nafte i izgledima sekundarnih sankcija. U vezi sa rizikom uvođenja sankcija, NBS je objavila da će obustaviti platni promet sa NIS-om ako kompanija ne dobije dozvolu za rad do predviđenog roka i da ni na koji način neće biti dovedeno u pitanje stabilnost finansijskog sistema. 

Tendencija depresijacije EUR/RSD od kraja novembra -podstaknuta isplatom dividendi, uvozom energenata i povećanom kupovinom deviza od strane građana, a usled medijskog izveštavanja o NIS-u i sekundarnim sankcijama, što izaziva neizvesnost među građanima - smirena je deviznim intervencijama NBS-a. Međutim dinar je blago oslabio u odnosu na evro na 117,4, jer NBS očekuje da će se pritisak smiriti u narednom periodu. Mi zadržavamo našu prognozu EUR/RSD za kraj 2026. godine na 117,3, jer će NBS ostati posvećena politici stabilnog deviznog kursa, s obzirom na to da je devizni kurs ključan za kontrolu inflatornih pritisaka. Takođe, izbegavajući scenario depresijacije, NBS štiti ekonomiju s obzirom na visoku evroizaciju ekonomije. 

Složenost makroekonomskog okruženja u narednom periodu, kako na globalnom, tako i na domaćem tržitu, će držati NBS koncentrisanom na svakodnenvo praćenje kretanja deviznog kursa uz korišćenje deviznih intervencija, a uz zadržavanje referentne kamatne stope na istom nivou. Stoga smo prilagodili prognozu ključne kamatne stope za 2026. godinu na 5,75% sa 5,0%, očekujući da neće biti smanjenja kamatne stope u 2026. što je podržano: a) verovatnim oporavkom inflacije nakon završetka ograničenja trgovinske marže u veleprodaji/maloprodaji i neizvesnim klimatskim uslovima, dok inflacija ostaje u granicama cilja b) neizvesnim sentimentom cena naftnih derivata, s obzirom na neizvesnosti koje prate rešavanje vlasničke strukture NIS-a.

Mesečna dinamika cena podržala je da inflacija na godišnjem nivou ostane nepromenjena od 2,8% (oktobar: 2,8% godišnje), što je u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). Cene hrane i bezalkoholnih pića su po prvi put pale na godišnjem nivou za 0,7% godišnje (oktobar: +0,3% godišnje), dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,5% godišnje, podržane oktobarskim povećanjem cena električne energije

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno, što znači da su uslovi kamatnih stopa ostali nepromenjeni. Odluka je bila u skladu sa tržišnim konsenzusom. 

Uprkos obuzdanoj inflaciji (novembar: +2,8% gng) i očekivanjima Narodne banke Srbije (NBS) daće inflacija ostati u inflacionom koridoru (3% +/- 1,25 p.p.) u 2026. godini, NBS ostaje oprezna, ostavljajući efektivnu kamatnu stopu nepromenjenom. Odluka je bila uglavnom očekivana među analitičarima ankete Blumberg. Stoga, referentna stopa i dalje iznosi 5,75%, sa koridorom kamatnih stopa koji odstupa za +/- 1,25 p.p. Prema NBS-u, odluka je zasnovana na a) složenom i nestabilnom globalnom okruženju sa njegovim uticajem na robna i finansijska tržišta i b) trenutnoj situaciji na domaćem tržištu nafte i rizicima vezanim za proizvodnju nafte. Kada je u pitanju BDP, NBS je potvrdila svoju prognozu od 3,5% za 2026. godinu, podržanu potrošnjom i investicijama, uzimajući u obzir rizike koji bi mogli negativno uticati na projekciju: moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala i negativan uticaj trgovinskih i geopolitičkih tenzija na poverenje potrošačai investicija. 

S obzirom na prilično složeno trenutno okruženje u zemlji, stvoreno neizvesnostima koje proizlaze iz rešavanja vlasničke strukture u sankcionisanoj naftnoj kompaniji NIS i pretnje sekundarnim sankcijama od strane SAD-a — usmerenim na banke koje posluju sa sankcionisanim NIS-om, NBS je preuzela ulogu smirivanja tržišta, slično kao i u prethodnim krizama. Stoga, NBS češće komunicira, jer su kompanije i građani preplavljeni različitim analizama/scenarijima u vezi sa uvozom nafte i izgledima sekundarnih sankcija. U vezi sa rizikom uvođenja sankcija, NBS je objavila da će obustaviti platni promet sa NIS-om ako  kompanija ne dobije dozvolu za rad do predviđenog roka i da ni na koji način neće biti dovedeno u pitanje i stabilnostfinansijskog sistema.

Tendencija depresijacije EUR/RSD od kraja novembra -podstaknuta isplatom dividendi, uvozom energenata i povećanom kupovinom deviza od strane građana, a usled medijskog izveštavanja o NIS-u i sekundarnim sankcijama, što izaziva neizvesnost među građanima - smirena je deviznim intervencijama, iako je dinar blago pao u odnosu na evro na 117,4, jer NBS očekuje da će se pritisak smiriti u narednom periodu. Mi zadržavamo našu prognozu EUR/RSD za kraj 2026. godine na 117,3, jer će NBS ostati posvećena politici stabilnog deviznog kursa, s obzirom na to da je devizni kurs ključan za kontrolu inflatornih pritisaka. Takođe, izbegavajući scenario depresijacije, NBS štiti ekonomiju s obzirom na visoku evroizaciju ekonomije. 

Od početka godine, dinar je prema evru nominalno oslabio za 0,3%. NBS je intervenisala na prodajnoj strani (210 miliona evra), tako da je obim ukupnih (neto kupovnih) deviznih intervencija u periodu januar-novembar iznosio 145,0 miliona evra. Mesečni rast deviznih rezervi NBS (+2,5 miliona evra) rezultirao je nepromenjenim nivoom deviznih rezervi u iznosu od 29.4 milijarde evra unovembru.

U novembru je došlo do smiravanja rasta potrošačkih cena (+0,2% mnm), nakon rasta od 0,5% mnm, a usporavanje je podržano nastavkom pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,7% mnm), usporavanjem rasta cena stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva (+0,4% mnm), što predstavlja uobičajenu stopu rasta za ovu katergoriju, ali je usporavanje u odnosu na oktobarmesec kada je došlo do poskupljenja cena električne energije za domaćinstva. Usporio je i mesečni rast cena odeće i obuće (+0,6% mnm), dok su tendencije rasta prisutne kod cena telekomunikacije, transporta, usluga zdravlja i edukacije.

Mesečna dinamika cena podržala je inflaciju da na godišnjem nivou ostane nepromenjena od 2,8% (oktobar: 2,8% godišnje), što je u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). Cene hrane i bezalkoholnih pića su po prvi put pale na godišnjem nivou za 0,7% godišnje (oktobar: +0,3% godišnje), dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,5% godišnje, podržane oktobarskim povećanjem cena električne energije. Cene transporta zabeležile su rast od 2,6% godišnje (oktobar: 1,7% godišnje) usled njihovog mesečnog rasta. Cene roba su blago usporile rast u novembru na 1,9% gng (oktobar: 2,1% godišnje), dok su cene usluga povećane za 5,3% gng (oktobar: 4,8% godišnje).

Administrativne mere su očigledno pozitivno uticale na usporavanje inflacije, tako da će inflacija u narednim mesecima ostati u okviru cilja inflacije, dok u 2026. godini rizici rasta cena su povišeni. Stoga smo zadržali našu projekciju inflacije na 4,1% za kraj godine u 2026. godini iz nekoliko razloga. Prvo, odluka o ograničenju profitne marže ističe u martu, i tu već očekujemo blagi rast cena, dalje cene hrane su izložene rizicima rasta izazvanim efektima klimatskih promena, kao što su mraz i suša. Nažalost, ovi pritisci se ne mogu ublažiti poboljšanom poljoprivrednom infrastrukturom zbog odsustva strateškog investicionog pristupa u sektoru. Drugo, značajni rizici rasta proizilaze iz diverzifikacije snabdevanja naftnim derivatima i gasom. Rešenje u vezi sa sankcionisanom naftnom kompanijom NIS – bilo kroz nacionalizaciju, novog strateškog partnera ili alternativno rešenje – je još uvek nepoznato. 

Bazna inflacije je ubrzala rast na 4,1% gng (oktobar: +3,8% godišnje).

Snažan pad proizvodnje električne energije (-14,6% gng) i pad prerađivačkog sektora (-0,7% gng), rezultirali su padom ukupne industrijske proizvodnje (-2,3% gng) u oktobru. Pozitivan rezultat je ostvaren samo u sektoru rudarstva (+5,9% gng). Od ukupno 24 sektora, 9 sektora je ostvarilo pozitivne stope rasta u oktobru, a najviše se izdvaja proizvodnja vozila (+56,5% gng), štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (+21,1% gng), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+17,1% gng) i proizvodnja proizvoda od gume i plastike (+10,9% gng). Sa druge strane, najveći pad je ostvaren kod proizvodnje koksa i derivata nafte (-30,3% gng), proizvodnje odevnih predmeta (-21,7% gng) i proizvodnje hemijskih proizvoda (-13,2% gng). Pad proizvodnje električne energije u oktobru je posledica manjeg hidropotencijala usled izmenjenih klimatskih uslova, ali i usporenog ulaganja u obnovljive izvore energije.

Gledano od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je bio u padu za 1,7%, što je manje u poređenju jan-okt/24 (-5,9%), jer su manje razmere suše u poređenju sa 2024. godinom. Sektor rudarstva je od početka godine usporio rast na 4,9% (jan-okt/24: 7,4%), a kao rezultat nižeg priliva stranih direktnih investicija Kine u ovaj sektor u poređenju sa 2024, kada je Kina rekordno investirala u sektor rudarstva. Prerađivački sektor je značajno usporio rast (janokt:+ 2,5%) u poređenju sa periodom jan-okt/24:+4,8%, verovatno delimično i pod uticajem primene novih carinskih stopa SAD-a ka EU, ali i ka Srbiji, iako su volumeni razmene naše zemlje sa SAD-om na dosta niskim nivoima, nižeg priliva stranih direktnih investicija, nestabilne političke situacije u zemlji usled protesta, kao i sankcija američke administracije ka naftnoj industriji NIS.

Rast prerađivačke industrije od početka godine, isključivo je rezultat rasta auto-industrije, dok ostali sektori beleže ili pad proizvodnje (11 sektora) ili vrlo skroman rast. Proizvodnja vozila (jan-okt: +29%) i auto-guma (jan-sept: +18,6%) dominiraju u odnosu na sve ostale sektore, a proizvodnja automobila dominira i u odnosu na prethodnu godinu (janokt/ 24: +5,8% gng). 

Septembarski rast neto zarada (realne stope) od 10,5% gng (avgust: +4,4% gng) je uticao i na rast prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) u oktobru od 7,4% gng (realne stope) nakon rasta od 4,7% gng. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 6,9% gng (septembar: +2,7% gng), podržano uvođenjem ograničenja na marže u veleprodaji i maloprodaji na 20%. Snažan rast je zabeležila i potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, od 9,3% gng (septembar: +5,7% gng), dok je potrošnja motornih goriva usporila rast na 4,2% gng (septembar: 7,4% gng). Oktobarski rast prometa u trgovini nije znak da je došlo do potpunog oporavka prometa, što potvrđuju i podaci gledano od početka godine (jan-okt: +3,2%) u poređenju sa istim periodomprotekle godine (jan-okt/24: +6,3%). Stopa nezaposlenosti je pala na 8,2% u trećem kvartalu, posle 8,5% u drugom kvartalu i 9,1% u prvom kvartalu, a na sličnom nivou je u poređenju sa trećim kvartalom 2024. godine (8,1%).

BDP (u stalnim cenama) je zadržao stopu rasta od 2% gng u trećem kvartalu, nakon rasta od 2% gng u drugom kvartalu i 1,8% gng u prvom kvartalu. Značajno usporavanje rasta ekonomije u prvih devet meseci sa prosečnom stopom rasta od 1,9% u poređenju sa istim periodom 2024. (+4,2%) je prvenstveno rezultat pogoršanih geopolitičkih uslova (promenjive i visoke carinske stope američke administracije) koji su doveli do pada stranih direktnih investicija u zemlji, uvođenje sankcija naftnoj industriji NIS, nastavak neizvesnosti oko konačnog rešavanja statusa ove kompanije, kao i tekuća dešavanja u vezi sa protestima, što je sve zajedno uticalo na opreznost u potrošnji i veću sklonost ka štednji.

Gledano sa rashodne strane, niska stopa rasta ekonomije ove godine je rezultat pada investicija koje su pale za 2,1% gng u trećem kvartalu, nakon pada od 3,9% gng u drugom kvartalu i pada od 0,8% gng u prvom kvartalu, usled pada stranih direktnih investicija. Kada je u pitanju lična potrošnja, iako ostvaruje solidne stope rasta (prosečan rast za devet meseci iznosi 2,8%), ona je značajno ispod proseka u prvih devet meseci 2024. godine (+5,3%). U drugom i trećem kvartalu je čak došlo i do poboljšanja rasta lične potrošnje, 3,1% gng i 3,4% gng respektivno, nakon rasta od 1,8% gng u prvom kvartalu, što je moguće vezano za oporavak priliva doznaka, kao i uvođenje ograničenja marže za cene u maloprodaji i veleprodaji. Potrošnja države je takođe oporavila rast u trećem kvartalu (+3,9% gng) i drugom kvartalu (+3,8% gng), nakon rasta od 0,5% u prvom kvartalu. Međutim, u poređenju sa prvih devet meseci 2024. godine sa prosečnim rastom od 5,3%, ove godine su realizovane ipak dosta niže stope rasta. Na kraju, negativan efekat neto izvoza je značajno smanjen u trećem kvartalu, jer su i uvoz i izvoz usporili rast u trećem kvartalu.

Gledano po proizvodnom principu, ključni sektor koji je doprineo niskoj stopi rasta i dalje je građevinarstvo sa stopom pada od 11,7% gng (K2: +15,8% gng i K1:-5,3% gng), usled usporavanja investiranja. Trgovina na veliko i malo (učešće u strukturi BDP-a 15,5%) je ove godine dramatično usporila rast nakon rasta od 5,6% u 2024. godini, usled usporavanja rasta zarada i uvođenja ograničenja na marže u veleprodaji i maloprodaji. S druge strane, nakon lošeg performansa u prvom kvartalu (-1,1% gng), usledio je blagi oporavak trgovine na veliko i malo u drugom kvartalu (+1,1% gng), podržan većom potrošnjom usled uskršnjih i prvomajskih praznika i u trećem kvartalu (+1,3% gng), kao rezultat kupovine turističkih letnjih aranžmana. Ključni sektor ekonomije, prerađivački i energetski sektor (učešće u strukturi BDP-a 17,8%) popravio je rast u drugom kvartalu na 3% gng (K1: +2% gng), kao i u trećem kvartalu (+2,9% gng), i to najviše zahvaljujući visokim stopama rasta u auto-industriji. Telekomunikacije (učešće u strukturi BDPa 8,7%) su oporavile rast u trećem kvartalu (+6% gng), nakon rasta od 5,9% u drugom kvartalu (K1: 7% gng), i drže zdravu dinamiku s obzirom na pad lične potrošnje. Poslovanje nekretninama (učešće u strukturi BDP-a 7,1%) drži nisku, ali stabilnu stopu rasta od 0,8% gng u trećem kvartalu, 0,9% u drugom kvartalu i 1% gng u prvom kvartalu, što su više stope rasta u odnosu na celu 2024. godinu sa prosečnom stopom rasta od 0,4%. Najzad, kod sektora poljoprivrede (učešće u strukturi BDP-a 3,3%), stope rasta su pretrpele značajne korekcije prema poslednjem izveštaju, u smislu da je u trećem kvartalu ostvaren pad od 0,2% gng, nakon rasta od 0,2% gng u drugom kvartalu i pada od 0,4% gng u prvom kvartalu. Prema prethodnim izveštajima, ovaj sektor je realizovao u prva dva kvartala prosečan rast od 2,5%.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.