Ekonomski izveštaj - februar 2025.

• Iako su investitori očekivali da će po dobijanju prvog investicionog rejtinga (BBB-) u oktobru2024, od strane agencije Standard&Poor’s, rejting unaprediti i ostale dve agencije, ta očekivanja su se promenila na početku godine usled turbulencija na globalnom tržištu (dolazak Trampove administracije) i dešavanja na domaćem tržištu, tako da potvrda kreditnog rejtinga na BB+ od strane Fitch rejting agencije u januaru, nije došla kao iznenađenje.
• Prema agenciji, ta potvrda je rezultat kredibilne fiskalne politike, dobrih perspektiva rasta ekonomije, visokih deviznih rezervi i BDP-a po glavi stanovnika. Ono što je pozitivno u datim okolnostima je što je zadržana pozitivna perspektiva u vezi sa unapređenjem kreditnog rejtinga na osnovu očekivanja te agencije o snažnom ekonomskom rastu pod uticajem projekta „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027“, smanjenja javnog duga, jačanja spoljne pozicije i stabilnog upravljanja nedavnim inflatornim šokovima.
• Narodna Banka Srbije je u februarskom Izveštaju o inflaciji, zadržala prognozu rasta BDP-a zemlje u 2025. godni od 4,5% gng (uključuje efekat prenetih tendencija iz prethodne godine), dok je u novembarskom izveštaju naglasila da će rast biti u rasponu od 4%-5% u 2025. i 2026. godini. U novom izveštaju, NBS očekuje za 2026. i 2027. godinu rast od 4% do 5%. Rastu ekonomije ove godine, doprineće rast lične potrošnje (niska stopa nezaposlenosti i veći raspoloživ dohodak) i investicije (kapitalne investicije države u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu), nastavak rasta stranih direktnih investicija, pad kamatnih stopa i povećana profitabilnost privrede. Dalje, rast investicione aktivnosti i lične potrošnje će po NBS-u uticati na rast uvoza, tako da će neto efekat izvoza biti i dalje negativan.
• Sa druge strane, naše očekivanje je da će tekuća dešavanja u zemlji, kao i protekcionističe mere u globalnoj trgovini, ipak imati uticaj na drugačiji ekonomski sentiment ove godine, u odnosu na našu inicijalnu prognozu, koja se zasnivala na rastu BDP-a od 4,3% gng. Uzevši u obzir nove domaće okolnosti i intenziviranja rizika sa globalnih tržišta (rast cena naftnih derivata i rast protekcionizma u globalnoj trgovini), očekujemo blago usporavanje rasta BDP-a na 3,8% gng, na osnovu nastavka usporavanja rasta lične potrošnje započetog u K3/24. i blagog usporavanja rasta kapitalnih investicija (tehnička Vlada nije u mogućnosti da operativno deluje oko projekata u toku, a nepoznato je još uvek da li će biti organizovani vanredni izbori). Kada je u pitanju lična potrošnja, usporavanje se dešava jer se rast zarada više usmerava na štednju umesto u tekuću potrošnju, a to će se nastaviti i ove godine jer se očekuje usporavanje rasta zarada, a sa druge strane povećane su neizvesnosti na domaćem tržištu. Očekujemo i usporavanje rasta stranih direktnih investicija, naročito iz EU, pod uticajem globalnih i domaćih dešavanja. Svakako, korigovane projekcije, ne znače pad ekonomije, već više odslikavaju prisutne rizike i neka su vrsta signala da će domaća ekonomija, iako imati dobre performanse, ipak biti na nešto nižem nivou u odnosu na 2024.

• Kao što je većina učesnika na tržištu očekivala, Izvršni odbor Narodne Banke Srbije (NBS) je nasvom drugom sastanku u ovoj godini, izglasao da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75%, nakon što je ta stopa smanjena tri puta - u junu, julu i septembru 2024. godine, svaki put za 25bp.
• Odluka je doneta na osnovu očekivanja da će dosadašnja smanjenja kamatne stope imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu uz nastavak zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije, imajući u vidu uslove u međunarodnom okruženju. Tu se posebno izdvaja još uvek visoka globalna inflacija, a naročito nove protekcionističke mere koje bi mogle da utiču na međunarodno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sposledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost. Naravno, već sada se oseća efekat uvođenja protekconističkih mera u trgovini (uvođenje carina SAD prema glavnim spoljnotrgovnskim partnerima) na volatilno kretanje cena energenata, dok sa druge strane, klimatske promene (najaviše suša), utiču na rast cena pojedinih prehrambenih sirovina.
• Smernice u pogledu budućeg kretanja kamatne stope su sledeće: NBS će pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da će buduće odluke o monetarnoj politici zavisiti od sastanka do sastanka, tj. od novih podataka, a naročito podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će nastojati da obezbedi održavanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
• Mi i dalje očekujemo da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena i na martovskom sastanku zbog visoke i rastuće bazne (januar: 5,6% gng), kao i ukupne inflacije (januar: 4,6% gng). S druge strane, slaba uvozna inflacija i usporavanje lične potrošnje imaju dezinflatorni efekat. Prvo smanjenje kamatne stope će verovatno uslediti sredinom K2, zbog očekivanog usporavanja bazne i ukupne inflacije, ali i zbog usklađivanja razlike u kamatnim stopama EUR/RSD s obzirom na očekivano značajno smanjenje kamatne stope Evropske centralne banke (koje kreditiranje indeksirano u evrima čini atraktivnim) i težnje NBS za povećanjem dinarskog kreditiranja.
• Devizne rezerve su na kraju januara 2025. godine iznosile 29.0 mlrd evra i smanjene su za 276,1mn evra u odnosu na decembar 2024. Padu deviznih rezervi doprinele su: intervencije NBS na domaćem deviznom tržištu (275,0 mln evra), povlačenje obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 226,0 mln evra (veći iznos povlačenja je uobičajen za početak godine nakon većeg izdvajanja krajem prethodne godine), kao i po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza (237,3 mln evra). Prilivi u devizne rezerve ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama (kamata i kupona) u iznosu od 44,5 mln evra, donacija i po drugim osnovama u neto iznosu od 59,5 mln evra. Dinar je u januaru nominalno oslabio prema evru za 0,1%. NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 420,0 mln evra, u poređenju sa januarom 2024. kada je NBS prodala 45 mln evra.

• Mesečna inflacija je započela godinu rastom od 0,6% mnm u poređenju sa rastom od samo 0,1% mesečno u decembru 2024. godine. Gotovo sve grupe proizvoda i usluga su imale rast i pored kampanje udruženja za zaštitu potrošača o bojkotu kupovine u glavnim trgovinskim lancima. Najveći rast je ostvaren kod hrane i bezalkoholnih pića čije cene su porasle za 0,6% mnm (dec: 24:0,1% mnm), a najviše cene povrća, kafe, čaja i kakaa, dalje, cene transporta (+1,2% mnm), cene komunikacije (+1,3% mnm) i cene rekreacije (+0,7% mnm). Cene roba su porasle za 0,6% mnm upoređenju sa 0,1% mnm u decembru 2024. godine, dok su cene usluga porasle za 0,7% mnm upoređenju sa rastom od 0,2% mnm u decembru 2024. godine.
• Snažniji mesečni rast inflacije doprineo je rastu godišnje inflacije na 4,6%, tako da je inflacija malo izašla van inflatornog cilja (3% +/-1.5 pp). Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 4,1% gng, cene alkoholnih pića, duvana i narkotika su zadržale visoke stope rasta od 7,6% godišnje, cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva su porasle za 6,3% godišnje, cene transporta su porasle za 3,5% godišnje.
• Prema februarskom Izveštaju o inflaciji, NBS je malo korigovala naviše projekciju rasta inflacije na 3,5% gng na kraju 2025. sa 3,2% gng u novembarskom izveštaju o inflaciji. U prvom delu godine se očekuje da će inflacija da se kreće oko gornjeg nivoa cilja da bi se u drugom delu godine spustila oko centralne projekcije. Razlog povećanja projekcije su više cene naftnih derivata usled rasta cena nafte na globalnim tržištima, kao i jačanja dolara u odnosu na evro, a delom i usled većeg rasta cena hrane.
• Mi zadržavamo projekciju inflacije od 3,5% gng na kraju 2025, iako postoje rizici da može biti viša u slučaju da se ponovi sušna godina. Naime, još uvek teško procenjivi vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama su važan faktor koji utiče na kretanje cena hrane. Takođe, volatilne cene naftnih derivata na globalnom tržištu (delimično i usled jačanja dolara u odnosu na evro), mogu uticati nepovoljno na kretanje inflacije u nastavku godine.
• S druge strane, usporavanje lične potrošnje od druge polovine 2024. i slabiji rast uvoznih cena idalje imaju dezinflatorni efekat. Uprkos suši, cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda i ribarstva su dalje usporile rast na 1,7% gng u decembru 2024. posle rasta od 5% godišnje u novembru 2024.
• Bazna inflacija je porasla sa 5,3% u decembru 2024. na 5,6% gng januaru 2025.

• Na kraju godine, industrijska proizvodnja je ostvarila rast od 2,7% godišnje posle skromnih 1% godišnje u novembru 2024. godine. Oporavak rasta industrije u decembru rezultat je rasta prerađivačkog sektora sa stopom rasta od 5,6% gng (novembar/24: +2,2% gng) i rasta sektora rudarstva po stopi od 9,9% godišnje (novembar/24: +4,8% gng), usled rasta eksploatacije rude bakra. Pad proizvodnje električne energije od 12,2% gng (novembar: -5,8%), delimično je generisan manjom potrošnjom usled nešto viših temperatura za to doba godine, ali i manjom proizvodnjom električne energije usled suše i loših hidrometeroloških uslova.
• Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 4,7% (2023:+0,7%), proizvodnja električne energije je pala za 6,5% (2023: +12,7%), dok je rudarstvo poraslo za 7,4% (2023: -0,1%). Snažnom rastu prerađivačkog sektora je pogodovao značajan rast stranih direktnih investicija koji je u periodu januar-novembar 2024. godine dostigao iznos od 4,6 mlrd evra (jan-nov/23: 4,3 mlrd evra).
• Međutim, iako stope rasta industrije izgledaju mnogo bolje u odnosu na 2023. godinu, a svakako mnogo bolje u poređenju sa industrijom evrozone koja je u padu od polovine 2023. godine, rast domaće industrije je koncentrisan u svega nekoliko sektora, dakle nije široko diversifikovan po industriji. Gledano od početka godine, 16 sektora je imalo pozitivne stope rasta od ukupno 24 sektora (2023: 12). Najveće stope rasta su ostvarili: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+68,7%), koja beleži visoke stope rasta od 2022. godine, potom proizvodnja osnovnih metala (+33,4%), proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+16,4%), proizvodnja metalnih proizvoda (+13,9%) i proizvodnja papira i proizvoda od papira (+8,9%), dok je preostalih 19 sektora imalo umerene stope rasta. Najveći priliv stranih direktnih investicija (SDI) po sektorima u prvih devet meseci je bio usmeren na sektor građevinarstva, rudarstva i prerađivački sektor.
• Prema brzoj (fleš) proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP-a (u realnom iznosu) je iznosio 3,3% godišnje u četvrtom kvartalu 2024. godine nakon rasta od 3,1% u K3, 4,2% u K2 i 4,7% u K1 2024. Usporavanje rasta BDP-a rezultat je efekta baze iz 2023. godine, ali i usporavanja rasta lične potrošnje u drugom delu 2024. godine.

• Uprkos rastu realnih zarada od 7,5% u novembru (oktobar/24: +8,8% godišnje), promet utrgovini na malo (u stalnim cenama) je u decembru 2024. zabeležio je najnižu stopu rasta ove godine (+0,8%). U poređenju sa visokim stopama rasta u prvom delu godine, niske stope rasta prometa u trgovini na malo u drugom delu godine se mogu delimično objasniti manjim efektom baze iz prethodne godine, a delimično i većim usmeravanjem rasta zarada u štednju (decembar/24: nominalan rast od 9,3% godišnje) umesto u potrošnju.
• Gledano od početka godine, promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je porastao za 5,4% u poređenju sa padom od 1,9% u 2023. godini kada još uvek nije bilo usklađivanja zarada za rast inflacije, a potrošačke cene su beležile dvocifrene stope rasta. Usklađivanje zarada sa rastom inflacije tokom 2024. godine je posledično dovela do rasta potrošnje u maloprodaji. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 5,2% godišnje (2023: -2,8% od početka godine), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je ostvarila rast od 7,5% gng (2023: -0,8% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 1,6% gng (2023: -2,2% godišnje).
• Izvoz je porastao za 1,8% godišnje u decembru (decembar/23: +3,7% godišnje) i dostigao vrednost od 29,2 mlrd evra. Iako je rast izvoza u 2024. godini (+528,8 mln evra) bio niži u poređenju sa 2023. godinom (+1,0 mlrd evra) kao rezultat manje izvozne tražnje EU, ipak se vidi blagi oporavak izvoza od septembra 2024. Izvoz obojenih metala ostvario je najznačajniji oporavak rasta u 2024. godini (+843,3 mn evra), značajno više nego u istom periodu 2023. godine (2023: +221,2 mln evra). Vidan je i oporavak izvoza žitarica (+258,4 mln evra), dok je u 2023. ostvario pad u iznosu od 210,2 mln evra.
• Najveći pad je zabeležen kod izvoza električne energije (-598,8 mln evra). U 2023. godini izvoz struje je beležio rast od 418,2 mln. Izvoz mašina je usporio rast ove godine (-376,9 mln evra) u poređenju sa rastom od 1,3 mlrd evra u 2023. godini.
• Uvoz je nastavio rast po stopi od 5,9% godišnje u decembru 2024. (2023: -5,5% gng) i na kraju godine dostigao vrednost od 39,0 mlrd evra. U toku 2024. godine uvoz je porastao za 2,2 mlrd evra (2023: -2,1 mlrd evra), a rast je rezultat oporavka uvoza mašina (+569,9 mln evra), visokog iznosa uvoza na poziciji neraspoređeno (+650,9 mln evra), ali i oporavka uvoza hrane, proizvoda od metala, eteričnih ulja, farmaceutskih proizvoda, metalnih ruda i otpadnih metala i ostalih proizvoda, po oko 250-300 mln evra po kategoriji.
• Deficit spoljne trgovine je iznosio 9,8 mlrd evra što je povećanje od 19,9% godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 74,8% i manja je od pokrivenosti u 2023. godine (77,7%), najviše usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.