Ekonomski izveštaj - januar 2025

• Na prvom sastanku u ovoj godini, Izvršni odbor Narodne Banke Srbije (NBS) je izglasao da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75% nakon što je ta stopa smanjena tri puta - u junu, julu i septembru 2024. svaki put za 25bp. Odluka je doneta na osnovu očekivanja da će dosadašnja smanjenja kamatne stope imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije. Naime, inflacija je u okviru cilja (3% +/- 1,5pp) i NBS smatra da će ostati unutar inflatornog koridora. Ipak, i dalje prisutni geopolitički rizici i fragmentacija globalnog tržišta mogli bi da izazovu rast inflacije preko volatilnog kretanja cena nafte i gasa. Klimatske promene utiču na rast cena pojedinih primarnih roba (npr. cene kakaoa) usled suše i smanjene ponude te robe, i na kraju na rast inflacije. Svi ti događaji će uticati na kretanje monetarne politike.
• Devizne rezerve su na kraju 2024. godine iznosile 29.3 mlrd i u odnosu na 2023 godinu ostvaren je rast rezervi u iznosu od 4.4 mlrd evra, a najviše po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu neto kupovinom u iznosu od 2.7 mlrd evra.
• Rast industrijske proizvodnje je usporio tempo na svega 1% godišnje u novembru nakon rekordnog rasta od 8,1% godišnje u oktobru, što je bila najviša stopa rasta od februara. Usporavanju industrije najviše su doprineli: prerađivački sektor sa stopom rasta od svega 2,2% gng (oktobar:+9,1% gng) i pad proizvodnje električne energije od 5,8% gng (oktobar: +7,8%).
• Uprkos rastu realnih zarada od 8,8% u oktobru (septembar: +8,4% godišnje), promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je u novembru zabeležio najnižu stopu rasta ove godine (+1,4%) posle oktobarskih 3,4% gng. U poređenju sa visokim stopama rasta u prvom delu godine, niske stope rasta prometa u trgovini na malo u drugom delu godine se mogu delimično objasniti manjim efektom baze iz prethodne godine, a delimično i većim usmeravanjem rasta zarada u štednju (novembar: nominalan rast od 9,4% godišnje) umesto u potrošnju.
• Deficit spoljne trgovine je iznosio 8,6 mlrd evra i u prvih jedanest meseci je porastao za 20,4% godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 75,7% i manja je od pokrivenosti u istom periodu 2023. godine (78,7%), najviše usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.

• Na prvom sastanku u ovoj godini, Izvršni odbor Narodne Banke Srbije (NBS) je izglasao da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75% nakon što je ta stopa smanjena tri puta - u junu, julu i septembru 2024. svaki put za 25bp. Odluka je doneta na osnovu očekivanja da će dosadašnja smanjenja kamatne stope imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije.
• Naime, inflacija je u okviru cilja (3% +/- 1,5pp) i NBS smatra da će ostati unutar inflatornog koridora. Ipak, i dalje prisutni geopolitički rizici i fragmentacija globalnog tržišta mogli bi da izazovu rast inflacije preko volatilnog kretanja cena nafte i gasa. Klimatske promene utiču na rast cena pojedinih primarnih roba (npr. cene kakaoa) usled suše i smanjene ponude te robe, i na kraju na rast inflacije. Svi ti događaji će uticati na kretanje monetarne politike.
• Što se tiče rasta BDP-a, NBS je zadovoljna ekonomskim sentimentom, koji je podržan rastom lične potrošnje, investicijama i oporavkom kreditiranja usled smanjenja kamatnih stopa.
• Smernice u pogledu budućeg kretanja kamatne stope su sledeće: NBS će pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da će buduće odluke o monetarnoj politici zavisiti od sastanka do sastanka, tj. od novih podataka, a naročito podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će nastojati da obezbedi održavanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
• Mi i dalje očekujemo da će referentna kamatna stopa ostati nepromenjena tokom K1 2025. zbog visoke bazne inflacije i visokih, iako u padu, cena poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, stabilan kurs, slaba uvozna inflacija i usporavanje lične potrošnje imaju dezinflatorni efekat. Zadržavamo prognozu inflacije na kraju 2025. godine na nivou od 3,5%, iako postoje rizici koji se odražavaju u neizvesnoj poljoprivrednoj sezoni i nesigurnim cenama energenata/ roba na globalnim tržištima. Prvo smanjenje kamatne stope će verovatno uslediti sredinom K2, zbog očekivanog usporavanja bazne inflacije, ali i zbog usklađivanja razlike u kamatnim stopama EUR/RSD s obzirom na očekivano značajno smanjenje kamatne stope ECB-a (koje kreditiranje indeksirano u evrima čini atraktivnim) i NBS težnje za povećanjem dinarskog kreditiranja.
• Devizne rezerve su na kraju 2024. godine iznosile 29.3 mlrd i u odnosu na 2023 godinu ostvaren je rast rezervi u iznosu od 4.4 mlrd evra po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu neto kupovinom u iznosu od 2.7 mlrd evra. Prilivi su ostvareni i po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 837,9 mln evra, upravljanja deviznim rezervama (550,8 mln evra), donacija i po drugim osnovima (331,3 mln evra). Ovi prilivi su bili više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi realizovane neto razduženjem države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 1.8 mlrd evra. Dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,1% od početka godine. 
  NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto kupila 410,0 mln evra, dok je od početka 2024. godine neto kupila 2.7 mlrd evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, tj. sprečavanja snažnih aprecijacijskih pritisaka.

• Inflacija u poslednjem mesecu 2024. usporila je rast na 0,1% mesečno u poređenju sa rastom od 0,3% mesečno u novembru, što je podržano padom cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,3% mesečno), dok je sentiment cena za mnoge robe i usluge bio stabilan.
• Slab rast mesečne inflacije u decembru je potpomogao stabilizaciji godišnje inflacije na 4,3%. Iako je inflacija tokom 2024. godine konačno ušla u granice cilja prvi put od septembra 2021), na početku godine smo očekivali da će nivo inflacije biti nešto niži. Ipak, nepovoljni i još uvek teško procenjivi vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama izazvali su česte suše koje su negativno uticale na ponudu i cene različitih poljoprivrednih proizvoda i na taj način sprečile izraženije usporavanje inflacije. S druge strane, stabilan kurs, usporavanje lične potrošnje u drugoj polovini 2024. i slabiji rast uvoznih cena i dalje imaju dezinflatorni efekat. Očekuje se da će ti faktori delovati i tokom 2025. godine. Uprkos suši, cene hrane i bezalkoholnih pića su prepolovile rast na 4% godišnje u poređenju sa rastom od 8,4% godišnje u decembru 2023. Sa druge strane, nestabilne cene nafte na svetskim tržištima i korekcije akciza doprinele su rastu cena transporta (+2,4% godišnje) naspram 1,1% u decembru 2023.
• Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su ponovo pale za 0,5% godišnje (novembar: -0,1% godišnje) usled usporavanja rasta cena u evrozoni. Cene industrijskih proizvođača (ukupno) su porasle za 1,4% godišnje u decembru, posle rasta od 0,8% u novembru. Ohrabrujući je slabiji rast cena poljoprivrednih proizvođača u novembru 2024. godine (+5% godišnje), nakon dvocifrenog rasta u oktobru (+11,4% godišnje).
• Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su drastično usporile rast na 3,5% godišnje (decembar 2023: 11,6% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva od 6,2% godišnje (decembar 2023: 9,4% godišnje). Cene alkoholnih pića, duvana i narkotika su zadržale visoke stope rasta od 7,7% godišnje usled rasta cena akciznih proizvoda (decembar 2023: 8,8%).
• I dalje verujemo da će inflacija ostati na silaznoj putanji i dostići 3,5% na kraju 2025.godine, podržano gore navedenim dezinflatornim faktorima i opreznom monetarnom politikom, iako postoje rizici koji se ogledaju u neizvesnoj poljoprivrednoj sezoni i kretanju cena energenata/ roba na globalnim tržištima.

• Rast industrijske proizvodnje je usporio tempo na svega 1% godišnje u novembru nakon rekordnog rasta od 8,1% godišnje u oktobru, što je bila najviša stopa rasta od februara. Usporavanju industrije najviše su doprineli: prerađivački sektor sa stopom rasta od svega 2,2% gng (oktobar: +9,1% gng) i pad proizvodnje električne energije od 5,8% gng (oktobar: +7,8%), delimično generisan manjom potrošnjom usled nešto viših temperatura za to doba godine, ali i manjom proizvodnjom električne energije usled suše i loših hidrometeroloških uslova. Sa druge strane, sektor rudarstva je imao višu stopu rasta u novembru (+4,8% gng) nakon oktobarskog rasta od 0,4% gng.
• Struktura prerađivačkog sektora pokazuje da je došlo do usporavanja ključnog nosioca rasta ovog sektora u 2024. godini, a to je proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+48% gng) u poređenju sa prosečnom stopom rasta od 95,5% ostvarenom uperiodu jan-nov/24.
• Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 4,6% (januar-novembar/23: +0,5%), proizvodnja električne energije je pala za 5,9% (januar-novembar/23: +13,3%), dok je rudarstvo poraslo za 7,1% (januar-novembar/23: +1,4%). Međutim, iako stope rasta industrije izgledaju mnogo bolje u odnosu na 2023. godinu, a svakako mnogo bolje u poređenju sa industrijom evrozone koja je u padu od polovine 2023. godine, rast domaće industrije je koncentrisan u svega nekoliko sektora, dakle nije široko diversifikovan po industriji.
• Gledano od početka godine, 10 sektora je imalo negativne stope rasta od ukupo 24 sektora. Dalje, visoke stope rasta, gledano od početka godine, je imala proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+79,1%), proizvodnja osnovnih metala (+33,3%), proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+14,8%), proizvodnja metalnih proizvoda (+13,5%) i proizvodnja papira i proizvoda od papira (+10%), dok je preostalih 9 sektora imalo umerene stope rasta.
• U novembru broj sektora koji su ostvarili rast je bio u padu, tako da je od ukupno 24 sektora, 11 sektora ostvarilo rast u novembru u poređenju sa 16 u oktobru.
• Rast gore navedenih sektora je rezultat snažnog priliva stranih direktnih investicija od 2020. godine koje podjednako dolaze iz Evropske unije i sve više iz Republike Kine, ali i oporavka rasta kredita usled pada kamatnih stopa. Strane direktne investicije u prvih deset meseci 2024. su iznosile 3,5 mlrd evra.

• Uprkos rastu realnih zarada od 8,8% u oktobru (septembar: +8,4% godišnje), promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je u novembru zabeležio najnižu stopu rasta ove godine (+1,4%) posle oktobarskih 3,4% gng. U poređenju sa visokim stopama rasta u prvom delu godine, niske stope rasta prometa u trgovini na malo u drugom delu godine se mogu delimično objasniti manjim efektom baze iz prethodne godine, a delimično i većim usmeravanjem rasta zarada u štednju (novembar: nominalan rast od 9,4% godišnje) umesto u potrošnju.
• Potrošnja hrane, pića i duvana je ostvarila najnižu stopu rasta ove godine od 0,1% godišnje (oktobar: 2,5% godišnje gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je usporila rast na 2,5% gng (oktobar: +5,8% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 2,0% gng (oktobar: 0,7% godišnje).
• Izvoz je porastao za 1,7% godišnje u novembru (oktobar: +1,9% godišnje) i dostigao vrednost od 26,9 mlrd evra. Iako je rast izvoza u prvih jedanaest meseci bio niži (+444,9 mln evra) u poređenju sa istim periodom 2023. godine (+1,1 mlrd evra), a kao rezultat manje izvozne tražnje EU, ipak se vidi blagi oporavak izvoza od septembra 2024. Izvoz obojenih metala ostvario je najznačajniji oporavak rasta u 2024. godini (jan-nov: +791,9 mn evra), značajno više nego u istom periodu 2023. godine (jan-nov:+185,4 mln evra). Vidan je i oporavak izvoza žitarica (+263,7 mln evra), dok je u periodu jan-nov/23 iznosio -247,8 mln evra.
• Najveći pad je zabeležen kod izvoza električne energije (jan-nov: -600,5 mln evra). U istom periodu 2023. godine izvoz struje je beležio rast od 439,9 mln. Izvoz mašina je usporio ove godine (jan-nov: -266,0 mln evra) u poređenju sa rastom od 1,4 mlrd evra u periodu jan-nov/23.
• Uvoz je nastavio rast po stopi od 5,7% godišnje (oktobar: +5,7% gng) i na kraju novembra dostigao vrednost od 35,4 mlrd evra. U periodu januar-novembar uvoz je porastao za 1,9 mlrd evra (januar-novembar/23: -2,0 mlrd evra), a rast je rezultat oporavka uvoza mašina (jan-nov: +540,8mln evra), visokog iznosa uvoza na poziciji neraspoređeno (jan-nov: +657,1 mln evra), ali i vidnog oporavka uvoza hrane, proizvoda od metala, eteričnih ulja, farmaceutskih proizvoda, metalnih ruda i otpadnih metala i ostalih proizvoda, po oko 200-250 mln evra po kategoriji.
• Deficit spoljne trgovine je iznosio 8,6 mlrd evra i u prvih jedanest meseci je porastao za 20,4% godišnje. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 75,7% i manja je od pokrivenosti u istom periodu 2023. godine (78,7%), najviše usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.

• Pad kapitalnih investicija u novembru (-46,3% mnm) je rezultirao padom rashoda budžeta od 17,4% mnm, što je zajedno sa padom prihoda budžeta od 7,2% mnm dovelo do smanjenja deficita na 30,5 mlrd dinara u novembru sa 59 mlrd dinara. Od ostalih pozicija rashoda, najveći pad je ostvaren kod rashoda kamata, dok je rast ostvaren kod transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Na strani prihoda, najveći pad je zabeležen kod poreza na dodatu vrednost (+17,2% mnm).
• Nakon što je budžet tokom cele godine bio u suficitu, kumulativni iznos od oktobra je prešao u zonu deficita i u periodu januar-novembar iznosio 70,9 mlrd dinara, što je prihvatljiv nivo, s obzirom na to da je revizijom Zakona o budžetu za 2024. godinu defict planiran u iznosu od 263 mlrd dinara. U principu, sve kategorije rashoda beleže rast tokom ove godine, ali se po visini iznosa na prvom mestu izdvajaju kapitalni rashodi, a potom i rashodi za zaposlene i transferi organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, usled rasta zarada u javnom sektoru i penzija.
• Na strani prihoda, najveći rast u prvih jedanaest meseci je ostvaren na poziciji poreza na dodatu vrednost, a potom kod neporeskih prihoda, poreza na dobit preduzeća i akciza.
• Od juna, javni dug se kreće stabilnom putanjom bez značajnog mesečnog rasta. U novembru nivo javnog duga je iznosio 38,4 mlrd evra, tj. 46,8% u odnosu na BDP (projekcija BDP-a Ministarstva finansija, revizija BDP-a RZZS). Od početka godine, javni dug je porastao za 2,2 mlrd evra, od čega je spoljni dug porastao za 2,2 mlrd evra, a unutrašnji za 75,4 mln evra.
• Srbija, koja je kod stranaca odavno zaradila epitet “sigurne luke”, na dobrom je putu da još jednom opravda ovu ulogu. Za razliku od stranih tržišta koja su dosta volatilna zbog postojanja neizvesnosti koliko dugo će FED pauzirati sa spuštanjem kamatne stope sa jedne strane, a sa druge strane brigom tržišta da li će ECB zadržati dinamiku spuštanja kamatne stope ove godine kao prethodne, na sekundranom tržištu dinarskih državnih obveznica Republike Srbije nije bilo volatilnosti.
• Usled nepostojanja alternativa za investiranje u lokalnoj valuti, tražnja i dalje premašuje ponudu. Uprava za javni dug je zakazala samo dve aukcije u prvom kvartalu i to samo HOV dinarski denominovane ročnosti deset i pet godina. Očekuje se velika tražnja kako stranih, tako i lokalnih investitora i lako se može desiti da se ponovi scenario od prošle godine kada je država na prvim aukcijama u godini prodala znatno veće iznose od planiranih.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.