Ekonomski izveštaj - jun 2025.

Kao što se i očekivalo, Evropska Centralna Banka (ECB) je smanjila kamatnu stopu za 25bp, tako da sada referentna kamatna stopa iznosi 2,15%. Mnogi analitičari smatraju da trenutni nivo kamate označava kraj smanjenja kamatnih stopa, iako ECB nije dala jasnu potvrdu o kraju rezanja kamatne stope.

Sentiment američkog dolara je i dalje pod uticajem (geo)političke neizvesnosti koja potiče iz SAD-a, uključujući pravne neizvesnosti u vezi sa carinama, udvostručavanje carina na čelik i aluminijum i oštre retorike između Kine i SAD, kao i rasprave o jednom ”Velikom lepom zakonu“ (Zakon o budžetu), koji se trenutno razmatra u Senatu, a koji će dodatno pogoršati američki savezni budžet. Politički faktori, dakle, trenutno pokreću odnos dolara i evra, dok klasična korelacija između valutnog para i razlika u kamatnim stopama između dve ekonomije i dalje igra prilično sporednu ulogu. Dodatni faktori neizvesnosti vezani za SAD, kao što je imenovanje novog predsednika FOMC-a (Federal Open Market Comittee, deo Federalnih rezervi i odbor koji donosi odluke o monetarnoj politici u Sjedinjenim Američkim Državama), kao i očekivanja prvog smanjenja kamatnih stopa od strane Fed-a pred kraj godine, verovatno će dodatno nepovoljno uticati na američki dolar.

Dinamično raspoloženje na globalnim tržištima i tekuća politička kriza sa svojim negativnim efektima na (1) maloprodaju (i turizam), kao i na (2) model rasta vođen stranim direktnim investicijama i (3) investicijama u Srbiji u stalno promenljivom globalnomokruženju, rezultirali su novim smanjenjem prognoze BDP-a sa 3,4% (martovska revizija) na 2,8%. Iako na prvi pogled negativni rizici nadmašuju pozitivne, okolnosti se menjaju i scenario gde Vlada podstiče javne investicije (ponovno pokretanje izgradnje puteva), zajedno sa najavama o ulasku novih kineskih/ korejskih investitora na tržište (iako još nepotvrđene) mogu ublažiti veće usporavanje ekonomije. Poljoprivredna sezona ostaje nepoznanica, jer u velikoj meri zavisi od klimatskih uslova, zahvaljujući kojima se suočila sa tri sušna perioda u protekle četiri godine.

Misija Međunarodnog Monetarnog Fonda (MMF) je završila prvu kontrolu u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda. MMF je korigovao projekciju rasta BDP-a na 3% sa 3,5% u 2025. godini. Očekuju da će posle slabijeg rasta BDP-a u K1, doći do jačanja rasta ekonomije podržane infrastrukturnim projektima i rastom izvoza prerađivačkog sektora. Sa druge strane, smatraju da su rizici negativnih izgleda povećani. Usporavanje globalnog rasta i sve veća geoekonomska fragmentacija mogli bi negativno uticati na izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, političke tenzije mogu uticati na poverenje. Međutim, MMF procenjuje da je Srbija ipak izgradila značajne rezerve kako bi reagovala na šokove –devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Smatramo da smo sa našom novom revizijom BDP-a na 2,8% rasta u 2025. godini, došli do tačke gde je većina faktora rizika uključena, tako da je scenario daljih revizija BDP-a naniže, smanjen .

Iako smo očekivali da bi kamatna stopa mogla biti smanjena na junskom sastanku, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je zadržao referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, 4,5% i 7%, respektivno.

Prema zvaničnom saopštenju, odluka o zadržavanju kamatne stope je u velikoj meri podržana spoljnim faktorima: a) neizvesnošću globalne trgovinske politike/rastućim protekcionizmom i b) klimatskim promenama, što uzrokuje neizvesno kretanje cena na tržištima robe i finansija i time doprinosi inflatornom riziku. NBS naglašava da „domaća inflacija zavisi od kretanja na globalnim tržištima robe i finansija, koja se i dalje odlikuju visokim stepenom volatilnosti“.

„Iako su globalne cene primarnih proizvoda, posebno nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta globalne ekonomije, neophodan je oprez jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rastućih carina mogli imati inflatorni efekat“, navodi NBS.

Mi razlog za opreznost NBS-a vidimo u dinamici cena domaće hrane. Prema majskim podacima cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle na 5,7% gng u maju nakon rasta od 5% u aprilu i 1,3% gng u maju 2024. godine. 

Kada je u pitanju BDP, NBS je ponovila svoju prognozu za 2025. godinu (3,5% gng), očekujući da će nakon usporavanja rasta BDP-a u K1 (+2% gng), ekonomija ubrzati tempo rasta u ostatku godine, uz očekivanje ubrzanja proizvodnje u automobilskoj industriji, pokretanja novih energetskih kapaciteta i infrastrukturnog projekta „Srbija EKSPO 2027“. Pozitivan impuls se očekuje od kreditiranja zbog prethodnog monetarnog popuštanja NBS i smanjenja kamatnih stopa ECB-a. 

Smernice o budućim monetarnim odlukama su ponovljene, tačnije da će zavisiti od podataka, kako domaćih tako i međunarodnih, posebno podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će voditi računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda.

Iako smo očekivali da ciklus popuštanja monetarne politike počne u junu, uz podršku slabih fundamenata i usporavanja inflacije, uviđamo da će trenutno visoke stope rasta cena hrane, kao i njihov neizvestan trend kretanja, uticati na odlaganje pada kamate. Nova poljoprivredna sezona će dosta uticati na trenutak kada će odluka biti doneta. Posledično, smanjili smo projekciju referentne kamatne stope na 5,25% sa 5,0% za kraj 2025.

Mesečna dinamika rasta maloprodajnih cena je blago usporila rast u maju (+0,2% mnm) nakon aprilskog rasta od 0,3% mesečno, usled usporavanja rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,4% mnm) nakon rasta od 0,9% mnm u aprilu, usporavanja rasta cena odeće i obuće (+0,5% mnm) nakon rasta od 2,4% gng u prethodnom mesecu i pada cena transporta (-1% mnm). Najznačajniji rast je prisutan kod alkoholnih pića, duvana i narkotika (+1,4% mnm).

Godišnja stopa inflacije je nastavila da usporava na 3,8% gng (april: +4,0% gng), dodatno učvršćujući svoju poziciju unutar cilja (3% +/- 1,5 pp), zahvaljujući padu cena transporta (-3,4% godišnje) do kog je došlo usled pada cena nafte na svetskim tržištima. Prošle godine u maju cene transporta su porasle za 7% gng. Takođe, usporavanje cena usluga pozitivno je uticalo na inflaciju, jer su se one „smirile“ na 5,1% godišnje (april: 5,7%). Rast cena roba je ostao stabilan na 3,4% godišnje.

U poređenju sa majem 2024. godine, vidimo da su cene hrane i dalje na uzlaznoj putanji. Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 5,7% gng nakon rasta od 5% u aprilu i rasta od 1,3% u maju 2024. godine usled više faktora: suša 2024. godine sa svojim uticajem na cene žitarica, mraz u proleće i hladniji klimatski uslovi krajem proleća koji su negativno uticali na prinose voća (kategorija hrane koja je imala najviše stope rasta u maju), kao i rast cena kakaoa i kafe zbog rasta cena ove robe na globalnim tržištima.

Pretpostavljamo da će usporavanje inflacije dobiti snagu u drugom delu godine, delomično i usled efekta baze, ali i slabljenja potrošnje, usled usporavanja rasta realnih zarada, kao i neizvesnosti u vezi sa razvojem političke situacije u zemlji. Ipak, važni dezinflatorni faktori biće: restriktivna monetarna politika, pretpostavka o prosečnoj predstojećoj poljoprivrednoj sezoni, nastavak pada cena naftnih derivata, niže cene uvoza (maj: -0,9% gng), kao i usporavanje bazne inflacije na 4,6% (april: 5% gng). Sa druge strane, cene poljoprivrednih proizvođača, iako usporavaju, i dalje su na visokom nivou od 5,2% gng u aprilu, nakon rasta od 6,6% u martu.

Dezinflatorno će delovati i stabilan kurs sa povremenim epizodama depresijacije koje NBS balansira putem deviznih intervencija. I dalje ostajemo pri prognozi inflacije od 3,5% na kraju godine, obzirom da neizvesna poljoprivredna sezona još uvek predstavlja faktor rizika. 

Usporavanje rasta prerađivačkog sektora na 2,9% gng (mart: +10,4% gng) i pad rudarstva za 0,5% gng (mart: +4,7% gng) su rezultirali usporavanjem rasta ukupne industrije u aprilu na 2,3% gng (mart: +6,9% gng). 

Sektor proizvodnje električne energije je ostvario nultu stopu rasta, što je prvi pozitivan rezultat od oktobra 2024. godine, iako gledajući period od početka 2024. ovaj sektor je imao pozitivan rast samo u oktobru i u aprilu. Moguće je da je i nešto više padavina ovog proleća uticalo na blagi oporavak hidropotencijala.

U aprilu je pozitivne stope rasta ostvarilo 10 od 24 prerađivačka sektora, dok je mesec dana ranije rast zabeležen kod 14 sektora. Proizvodnja koksa i derivata nafte je nakon martovskog rasta od 942,7% gng, i dalje beležila visoke stope rasta u aprilu (+274,2% gng), što je delomično rezultat efekta baze (april/24: -78,0% gng) kada je izvršen velik remont (investiciono održavanje) rafinerije u Pančevu. Međutim, moguće je da je na rast proizvodnje koksa i derivata nafte ove godine uticala i odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD da po treći put odloži primenu sankcija Naftnoj industrji Srbije do 27. juna, pa je fokus kompanije bio na stvaranju zaliha naftnih derivata za naredni period. Da podsetimo, NIS se našao se na listi sankcija koju je objavilo 10. januara Ministarstvo finansija SAD zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft.

Pored proizvodnje koksa i derivata nafte, visoke stope rasta su ostvarili: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+10,0%), koja je imala visoke stope rasta tokom 2024. da bi usporila rast ove godine usled pada tražnje za vozilima na globalnim tržištima i američke carinske politike, potom proizvodnja vozila (+11,1% gng), proizvodnja hemijskih proizvoda (+22,7% gng) i proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+11,0%). 

Prošle godine je industrijska proizvodnja ostvarivala pozitivne stope rasta i nije osetila negativan uticaj pada industrije u evrozoni, a najviše usled kineskih investicija. Da li će to biti slučaj i ove godine, teško je u ovom momentu zaključiti uzevši u obzir američke trgovinske barijere koje, iako popuštaju usled pregovora ključnih trgovinskih partnera, ipak i dalje predstavljaju prepreku investiranju i rastu trgovine.

Rast realnih zarada se u martu oporavio na 6,8% gng (februar: 5,3% gng), što je uticalo na blagi rast prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) na 0,4% gng u aprilu. Pored rasta zarada, oporavku rasta prometa u trgovini, su doprineli i uskršnji praznici koji su rezultirali rastom potrošnje hrane, pića i duvana od 0,7% gng (mart: +0,2% gng) i manjim padom potrošnje motornih goriva aprilu (-0.7% gng) nakon pada od 4,4% gng u martu. Potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je usporila rast na 0,3% gng (mart: +1,9% gng).

Širenje deficita spoljne trgovine u periodu januar-april je usporeno (+30,3% gng) nakon rasta od 52,8% gng u prva tri meseca, a u apsolutnom iznosu deficit je dostigao vrednost od 3,2 mlrd evra. I pored nastavka rasta uvoza (+12,5% gng), usporavanju širenja deficita je najviše doprineo oporavak rasta izvoza (+8,2% gng). Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 77,2% (april 2024: 80,4%), usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.

Izvoz je oslabio tokom 2024. godine, usled pada tražnje u evrozoni, čija ekonomija je ozbiljno usporila rast. Taj trend slabog izvoza je nastavljen u ovoj godini, sve do aprila. Naime, u aprilu je došlo do rasta izvoza od 8,2% gng na nivo od 10,8 mlrd evra, tako da je u prva četiri meseca volumen novog izvoza povećan za čak 823,9 mln evra (januar-april: 363,4 mln evra) što je najviša vrednost rasta izvoza od decembra 2023. godine. Na rast volumena je u dobrom delu uticala i revizija podataka za izvoz u 2024. i 2025. godini, usled izmena u obuhvatu koje se odnose na evidentirani promet u slobodnim zonama.

Skroman rast izvoza je evidentiran kod električne energije (+113,2 mln evra), hemijskih proizvoda u iznosu od 113,9 mln evra (eterična ulja, veštačka đubriva, farmaceutski proizvodi), a čak je došlo i do oporavka izvoza mašina za opštu upotrebu, automobila i telekomunikacijske opreme (+208,6 mln evra). Najznačaniji je oporavak izvoza proizvoda od gume, obojenih metala i ostalih proizvoda od metala (+344,8 mln evra), koji su najviše doprineli rastu izvoza, i pored nove carinske politike SAD-a. Verujemo da je ovaj rast u značajnoj meri rezultat izmena u obuhvatu podataka. 

Uvoz je nastavio snažan rast u aprilu (+12,5% gng) i u tom mesecu dostigao vrednost od 14,0 milijardi evra. U periodu januar-april, volumen uvoza je povećan za 1,6 mlrd evra (januar-april/24: 134 mln evra) i kada se pogleda rang zemalja iz kojih se najviše uvozi roba, Kina se izdvaja sa vrednošću uvoza od 1.9 mlrd evra. Pretpostavljamo da je rastu uvoza značajno doprineo i ugovor o slobodnoj trgovini koji je sa Kinom potpisan u julu 2024. godine. 

Rast je ostvaren kod uvoza gasa i električne energije u iznosu od 282,3 miliona evra (janapril/24: -568,7 miliona evra), medicinskih i farmaceutskih proizvoda u iznosu od 212,7 mln evra (jan-april/24: +52,7 miliona evra) i uvoza obojenih metala u iznosu od 123,4 mln evra (janapril/24: -82,3 mln evra). Međutim, najveće povećanje je zabeleženo na poziciji nerazvrstana roba (+607,2 mln evra). 

Najznačajnije usporavanje rasta volumena primećeno je kod mašina i transportnih uređaja (pogonske mašine, automobili). One su zabeležile rast od 43,5 mln evra (jan-april/24: +431,8 miliona evra), usled usporavanja investicione aktivnosti u zemlji. 

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.