Ekonomski izveštaj - maj 2025.

Carinske tarife i inflacija i dalje dominiraju tržištima, iako pristižu novine o postizanju prvih trgovinskih sporazuma, ali i o daljem nastavku neizvesnosti u pogledu budućih nivoa cena. SAD i Velika Britanija su dogovorile novi trgovinski paket, za koji predstavnici obe strane tvrde da će ojačati buduću saradnju. Neke od novih mera su smanjene carine na automobile i čelik, dok će međusobne trgovinske barijere za poljoprivrednu robu verovatno biti ukinute. Univerzalna carina od 10% na britansku robu izvezenu u SAD ostaje na snazi, uprkos tome što SAD ima blagi trgovinski suficit sa Velikom Britanijom. Ovo sugeriše da će Evropa, kojaima značajan trgovinski suficit sa SAD-om, možda morati da napravi veće ustupke kako bi postigla smanjenje carina. Prema Trampu, ovaj sporazum je samo prvi od mnogih, jer je ranije naglasio da su mnoge zemlje zainteresovane za sklapanje dogovora. Što se tiče američkih carina na kinesku robu, dve najveće svetske sile privremeno snižavaju neke carine na period od 90 dana. Kina će sniziti carine na američku robu sa 125% na 10%, dok će SAD smanjiti carine na kinesku robu sa 145% na 30%

Tokom protekle dve nedelje, EUR/USD se nastavio trgovati u rasponu od 1,13 do 1,14, sa kratkim padom ispod granice od 1,13. Američki dolar je delimično stabilizovan zbog odsustva bilo kakvog snažno negativnog toka vesti iz SAD, a nedavni oporavak američkih berzi dodatno je podržao rezervnu valutu, što sugeriše da se raspoloženje prema američkoj imovini donekle poboljšalo. Ipak, dolar i dalje nosi premiju rizika, a podaci o tržišnom pozicioniranju na tržištima fjučersa i opcija ukazuju na kontinuirani skepticizam prema sigurnom američkom dolaru. Uspeh u pregovorima o američkim tarifama ostaje ključni faktor stabilizacije američkog dolara.

Kada je u pitanju rast BDP-a u Srbiji, prema brzoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ekonomija je porasla za skromnih 2% gng u K1 posle rasta od 3,9% u 2024. godini. Pretpostavljamo da je usporavanje rasta BDP-a rezultat usporavanja lične potrošnje (usled usporavanja rasta realnih zarada i priliva doznaka iz inostranstva), ali i usporavanja investicija, izuzev projekta EXPO 2027. Strane direktne investicije su pale za 64% gng u prva dva meseca, a po isključenju jednokratne transakcije (Telekom prodaja infrastrukture, 420 mln evra u januaru 2024), pad iznosi 36% gng. Sve ukazuje da će slabije biti i privatne investicije. Naša projekcija BDP-a od 3,4% gng za kraj 2025. je podložna reviziji na niže u naredom periodu, uzevši u obzirsve gore navedeno, kao i očekivani značajan negativni efekat neto izvoza.

U novom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je korigovala projekciju rasta BDP-a sa 4,5% gng na 3,5% gng usled lošijih performansi u K1 (rast BDP-a od 2% gng), problema u automobilskoj industriji u Evropi, rasta protekcionizma u svetu, blokada i protesta u zemlji. Ipak, NBS očekuje ubrzanje aktivnosti u drugom delu godine podržano planiranim ubrzanjem proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, aktiviranjem novih kapaciteta u energetici i realizaciji infrastrukturnog projekta „Ekspo 2027”. Za 2026. i 2027. godinu. NBS ocenjuje da su rizici po globalni privredni rast izraženiji naniže, usled mogućeg većeg efekta eskalacije trgovinskih tenzija što bi moglo uticati i na niže investicije i potrošnju globalo, ali i na rast domaće ekonomije.

Kao što se i očekivalo, Narodna banka Srbije (NBS) je ostavila referentnu kamatnu stopu nepromenjenu na nivou od 5,75%, sa odstupanjem koridora kamatnih stopa od +/-1,25 p.p, što je bilo u skladu sa tržišnim očekivanjima agencije Blumberg. Prema zvaničnom saopštenju, niz faktora opravdavao je zadržavanje trenutnih monetarnih uslova, a to su: 1) neizvesna trgovinska politika ključnih globalnih igrača koja izaziva volatilnost na robnim i finansijskim tržištima i time uzrokuje neizvesno inflaciono raspoloženje u budućnosti i 2) klimatske promene koje doprinose visokim cenama kakaoa i kafe na svetskim tržištima i lošoj domaćoj poljoprivrednoj sezoni prošle godine. NBS očekuje da će se inflacija kretati u okviru cilja (3% +/-1,5 p.p.) i doći blizu 3% do kraja godine, uz podršku restriktivne monetarne politike, prosečne poljoprivredne sezone ove godine, nižih cena naftnih derivata, niske uvozne inflacije i rasta plata koji prati rast produktivnosti. Prema našoj proceni, takvi izgledi podržavaju ponovno pokretanje ciklusa smanjenja kamatne stope na sastanku NBS-a ujulu, sa očekivanim smanjenjem stope za 25 baznih poena.

Što se tiče realnog sektora, prema NBS-u, usporavanje BDP-a u K1 (+2% godišnje) je bilo ispod njihovih očekivanja i uglavnom je rezultat slabe spoljne tražnje, problema u evropskoj automobilskoj industriji i povećane averzije prema riziku na globalnom nivou, pored blokada i protesta u zemlji, što je dovelo do manje potrošnje i investicija na domaćem tržištu. U novom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je korigovala projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 4,5% gng na 3,5% gng usled lošijih performansi u K1 (rast BDP-a od 2% gng), problema u automobilskoj industriji u Evropi, rastu protekcionizma u svetu, blokada i protesta u zemlji. Ipak, NBS očekuje ubrzanje aktivnosti u drugom delu godine zbog planiranog ubrzanja proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, aktiviranja novih kapaciteta u energetici, i realizacije infrastrukturnog projekta „Ekspo 2027”. Za 2026. i 2027. godinu NSB i dalje projektuje rast BDP-a u rasponu 4,0 – 5,0%.

Prema NBS, odluke monetarne politike će i dalje zavisiti od podataka, kako lokalnih tako i međunarodnih, posebno podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će se brinuti o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda.

Devizne rezerve su na kraju aprila 2025. godine iznosile 27,7 mlrd evra i pale su za 822 mln evra mesec na mesec, odnosno za 1,6 mlrd evra od početka godine. Najveći odliv iz deviznih rezervi u aprilu odnosi se naneto razduženja države na ime deviznih kredita i plaćanja drugih deviznih obaveza (619,3 mln evra), potom po osnovu povlačenja obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 78,7 mlna evra.

U aprilu vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,2%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto kupila 45mln evra. Od početka godine NBS je neto prodala 910,0 mln evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Nakon usporavanja mesečne dinamike cena u martu (+0,1% mesečno), tempo rasta maloprodajnih cena ponovo se oporavio u aprilu (+0,3% mesečno). Ovo je uglavnom bilo uzrokovano rastom cena hrane (+0,9% mesečno), posebno sezonskim skokom cena voća. Rast je bio vidljiv i u kategorijama odeće (+2,4% mesečno), osiguranja i restorana i hotela (+0,6% mesečno). Cene robe su se oporavile na 0,3% mesečno u aprilu nakon 0,1% mesečno u martu, dok su cene usluga porasle za 0,2% mesečno u aprilu nakon što su pale za 0,1% u prethodnom mesecu.

Godišnja stopa inflacije usporila je rast na 4,0% gng (mart: +4,4% gng), dodatno učvršćujući svoju poziciju unutar cilja (3% +/-1,5 pp), zahvaljujući padu cena transporta (-1,7% godišnje), usled pada cena nafte na svetskim tržištima. Takođe, usporavanje cena usluga pozitivno je uticalo na inflaciju, jer su se one „smirile“ na 5,7% godišnje (sa 7% na početku godine). Cene robe su iznosile 3,4% godišnje (mart: +3,8% godišnje). U poređenju sa aprilom 2024. godine, vidimo da cene hrane i dalje predstavljaju problem koji sprečava osetnije usporavanje inflacije. Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 5% u aprilu u poređenju sa rastom od 2,9% u istom mesecu 2024. godine zbog rasta domaćih cena hrane izazvanih sušom, sezonskim skokom cena hrane tokom proleća, ali i klimatskim promenama koje su uticale na rast cena kakaoa i kafe na globalnim tržištima robe. Sa druge strane, cene transporta (a unutar njih najviše cene energenata) utiču dezinflatorno (-1,7% godšnje) u poređenju sa rastom od 4,5% godišnje u aprilu 2024. godine.

Pretpostavljamo da će usporavanje inflacije dobiti snagu u drugom delu godine, uglavnom zbog slabljenja potrošnje, usled očekivanja kupaca o usporavanju rasta realnih zarada, kao i neizvesnosti u vezi sa razvojem političke situacije u zemlji i spoljnih rizika. Ipak, važni dezinflatorni faktori biće: restriktivna monetarna politika, pretpostavka o prosečnoj predstojećoj poljoprivrednoj sezoni, očekivani pad cena naftnih derivata i niže cene uvoza. Dezinflatorno će delovati i stabilan kurs sa povremenim epizodama depresijacije koje NBS balansira putem deviznih intervencija. I dalje ostajemo pri prognozi inflacije od 3,5% na kraju godine, uz podršku očekivane prosečne poljoprivredne sezone i stabilnog deviznog kursa.

U novom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je korigovala svoju projekciju inflacije za kraj godine na 3,1% (februarska projekcija: 3,5% gng) usled očekivano nižih cena energenata na globalnim tržištima, restriktive monetarne politike, prosečne poljoprivredne sezone, niskih uvoznih cena, slabije eksterne tražnje i rasta realnih zarada u skladu sa rastom produktivnosti, pri čemu postoji rizik loše poljoprivredne sezone zbog promenjivih klimatskih uslova. Uticaj globalnih rizika (rast protekcionizma) na inflaciju je teže proceniti, jer neki od navedenih faktora deluju inflatorno, a drugi dezinflatorno. Rizici projekcije inflacije i privrednog rasta potiču i od brzine rasta domaće tražnje, kao i od ishoda domaće i globalne poljoprivredne sezone, koji su jednako izraženi u oba smera. Bazna inflacija je nastavila silaznu putanju na 5,% gng (mart: 5,1% gng), što je najniži nivo od maja prošle godine.

Snažan i pomalo iznenađujuć oporavak industrijske proizvodnje u martu (+6,9% gng), nakon pada u februaru za 1,8% gng, došao je kao rezultat rasta prerađivačkog sektora (+10,4% gng), stabilnog rasta sektora rudarstva (+4,7% gng) i efekta baze (mart/24: -5,8% gng). Sektor proizvodnje električne energije je još snažnije pao u martu (-6,4% gng), nakon pada od 1,1% gng u prethodnom mesecu, što je i dalje refleksija loših hidrometeroloških uslova iz prethodnog perioda i manjeg hidropotencijala za proizvodnju električne energije, tako da se energija proizvodi iz uglja, što doprinosi relativno stabilnom rastu rudarstva. U martu je uočljiv pozitivan trend kod prerađivačkog sektora  od ukupno 24 sektora, u tom mesecu rast je ostvarilo 14, dok je u februaru rast zabeležen kod 9 sektora. Međutim, prerađivački sektor (ključni sektor u okviru industrijske proizvodnje) rast ipak duguje jednom segmentu, a to je proizvodnja koksa i derivata nafte (+942,7% gng), čiji rast je delimično rezultat efekta baze (mart/24: -92,9% gng) kada je izvršen velik remont (investicionoodržavanje) rafinerije u Pančevu. Međutim, moguće da je na rast proizvodnje koksa i derivata nafte ove godine uticala i odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD da po treći put odloži primenu sankcija Naftnoj industrji Srbije do 27. juna, pa je fokus kompanije bio na stvaranju zaliha naftnih derivata za naredni period. Da podsetimo, NIS se našao se na listi sankcija koju je objavilo 10. januara Ministarstvo finansija SAD zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft.

Prošle godine je industrijska proizvodnja ostvarivala pozitivne stope rasta i nije osetila negativan uticaj pada industrije u evrozoni, a najviše usled kineskih investicija. Da li će to biti slučaj i ove godine, teško je u ovom momentu zaključiti uzevši u obzir američke trgovinske barijere, koje iako popuštaju usled pregovora ključnih trgovinskih partnera, ipak i dalje predstavljaju prepreku investiranju i rastu trgovine.

Pored proizvodnje koksa i derivata, visoke stope rasta su ostvarili: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+31,8%), iako i ovaj sektor počinje da usporava rast usled pada tražnje za vozilima na globalnim tržištima i američke carinske politike, potom proizvodnja vozila (+20,3% gng), štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (+19,3% gng), proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+18,0%), proizvodnja metalnih proizvoda (+15,2% gng), proizvodnja pića (+11,0% gng) i proizvodnja duvanskih proizvoda (+11,2% gng).

Usporen je rast realnih zarada na 5,3% gng u februaru, nakon rasta od 7,2% u januaru, što se reflektuje na stagnaciju prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) u martu. Sa druge strane, promet u trgovini se oporavio u poređenju sa padom od 0,5% gng u februaru. Nultoj stopi rasta prometa u trgovini su doprineli blagi oporavak potrošnje hrane, pića i duvana koja je porasla za 0,2% gng (feb: -1,3% gng) i potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, koja je porasla za 1,9% gng (feb: +1,2% gng). Nasuprot tome, potrošnja motornih goriva je nastavila pad od 4,4% gng (feb: -2,2% godišnje). Za očekivati je da će potrošnja građana imati niske stope rasta tokom ove godine, podržana usporavanjem rasta zarada i doznaka iz inostranstva, a povećane neizvesnosti oko domaćih dešavanja sa protestima studenata.

Deficit spoljne trgovine u periodu januar-mart povećan je za čak 52,8% gng i iznosio je 2,9 mlrd evra, što je rezultat snažnog rasta uvoza (+12,4% gng) koji je u ekspanziji od početka godine, a blagog oporavka izvoza od 1,8% gng. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 71,7% (mart 2024: 79,2%), usled značajno bržeg rasta uvoza od izvoza.

Izvoz je oslabio tokom 2024. godine, usled pada tražnje u evrozoni, čija ekonomija je ozbiljno usporila rast. Takav trend će biti prisutan i tokom 2025, jer se rast ekonomije evrozone neće značajno oporaviti ni ove godine (+1,0% gng) nakon rasta od 0,8% gng u 2024. godini. Zato možemo očekivati i nadalje slabiji izvoz ka EU. S druge strane, nova carinska politika SAD ka EU uticaće indirektno i na domaću spoljnu trgovinu, u smislu da će se evrozona vrlo verovatno više osloniti na sopstvenu industriju umesto na uvoz potrebnih roba i usluga.

Izvoz se blago oporavio u martu (+1,8% gng) posle pada od 0,6% gng u februaru i dostigao vrednost od 7,3 mlrd evra. U prva tri meseca kumulativan rast izvoza iznosio je 127 mln evra i ostvaren je oporavak u poređenju sa prva tri meseca 2024. godine (-79,7mln evra).

Najveći pad izvoza zabeležen je u kategoriji mašina i transportnih uređaja (pogonske mašine, automobili), tako da je kumulativan pad izvoza u prva tri meseca iznosio 400,4 mln evra (jan-mart/24: +106 mln evra). U pogledu hrane, došlo je do usporavanja rasta izvoza (52 mln evra) u poređenju sa jan-mart/24: +75,5 mln evra. Sa druge strane, solidan rast ostvaren je kod proizvoda od kaučuka i obojenih metala u iznosu od 173,2 mln evra, hemijskih proizvoda (eterična ulja, veštačka đubriva, medicinski i farmaceutski proizvodi) u iznosu od 99,3 mln evra, izvoza električne energije i naftnih derivata (+115,4 mln evra).

Uvoz je nastavio snažan rast u martu (+12,4% gng) i u tom mesecu dostigao vrednost od 10,2 milijardi evra, nakon rasta od 9% gngu februaru. Najznačajnije usporavanje rasta volumena primećeno je kod mašina i transportnih uređaja (pogonske mašine, automobili), koje su zabeležile rast od 12,5 mln evra (jan-mart/24: +220,9 miliona evra), usled usporavanja investicione aktivnosti u zemlji.

Rast je ostvaren kod uvoza gasa i električne energije u iznosu od 226,3 miliona evra (jan-mart/24: -431,3 miliona evra), medicinskih i farmaceutskih proizvoda u iznosu od 217 mln evra (jan-mart/24: -76,7 miliona evra), proizvoda od kaučuka i obojenih metala u iznosu od 125,6 miliona evra (jan-mart/24: -78,1 miliona evra), sirove materije, uglavnom metalne rude i otpadaka metala, u iznosu od 76,7 miliona evra (jan-mart/24: -7,8 miliona evra) i na kraju uvoza voća i kafe u iznosu od 76,4 mln evra (jan-mart/24: 109,3 miliona evra), pri čemu je povećan uvoz voća, a smanjen uvoz kafe.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim iostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora