Ekonomski izveštaj - mart 2025

• EU je najavila velike javne investicione programe kroz „ReArm Europe“ u vrednosti od 800 milijardi evra u cilju povećanja vojne bezbednosti, a Nemačka je obećala investicije u infrastrukturu u vrednosti od 500 milijardi evra. Za procenu ekonomskog uticaja ovih programa, treba uzeti u obzirda se oba programa uglavnom finansiraju iz duga, dakle, dodatni novac se zapravo upumpava u privredu. Dalje, značajan deo sredstava verovatno će se sliti u evropsku proizvodnju s obzirom na značajan evropski industrijski kompleks. Iskorišćenost kapaciteta u evropskoj industriji je trenutno niska i, s obzirom na pretnju američkih carina, ovi projekti mogu da se suoče sa stalnim preprekama. Iako mnogi detalji još nisu poznati i još se razrađuju, logično je da se može očekivati efekat na rast BDP-a. Po našem mišljenju, svaki dodatni potrošen evro treba da generiše najmanje jedan evro dodatne vrednosti. Inflatorni efekti će verovatno biti niski s obzirom na slabu industrijsku aktivnosti strukturne probleme Evrope kao lokacije za civilna industrijska dobra.
• Najave ovih programa su dovele do značajnih kretanja na finansijskim tržištima. Kamatne stope i tržišta valuta posebno su doživela velike fluktuacije. EUR/USD je porastao za 4,9% od početka marta i sada se trguje oko granice od 1,09. Glavni razlog ovog jačanja evra u odnosu nadolar nakon meseci slabosti evra, je upravo najava pomenutih programa. S obzirom na geopolitičko okruženje, optimizam je možda donekle preran, ali zahteva ponovnu procenu prognoza EUR/USD iEUR/CHF, tako da su projekcije obe valute pod revizijom.
• Potpuno drugačiji razvoj može se videti u SAD, s obzirom na poslednje iznenađujuće slabe makroekonomske podatke. Značajan rast EUR/USD je stoga vođen ne samo eksplicitnom snagom evra već i izvesnom slabošću dolara (dolar je takođe depresirao u odnosu na druge valute, iakomnogo manje). Aktuelne notacije EUR/USD sadrže značajan stepen optimizma, na primer u pogleduekonomskog efekta najavljenih investicionih programa, ali i u pogledu mogućeg rešenja konflikta u Ukrajini.
• Kada je u pitanju domaće tržište, dostupni podaci za ovu godinu pokazuju nastavak blagog usporavanja lične potrošnje, iako je ona u januaru bila podstaknuta sezonom godišnjih odmora i praznika. Svakako se vidi uticaj na usporavanje BDP-a u K4 2024. godine, kao i usporavanje rasta investicija u istom kvartalu. Za očekivati je sličan trend i u K1 2025, ovaj put pod uticajem geopolitičkih turbulencija i protesta u Srbiji. Iako je inflacija blago povišena u februaru, slične trendove (rast inflacije) beleže i ostala tržišta u regionu Centralne i Istočne Evrope (CEE), usled volatilnosti cena nafte i hrane na globalnim tržištima, a lokalni faktor koji je uticao na rast inflacije je bila korekcija akciza. Stabilnost deviznog kursa je zadržana, dok su devizne intervencije smanjene u februaru u odnosu na januar. Prema rečima NBS, usporen je priliv stranih direktnih investicija (SDI) na početku godine, što je u skladu i sa našim očekivanjima da protesti utiču na kreiranje percepcije investitora kada je u pitanju novi priliv SDI. Ono što su jake strane, u ovom trenutku, su: visoke devizne rezerve, odluka NBS da drži devizni kurs stabilnim, inflacija (iako blago povišena, ipak je u ciljanom koridoru) i suficit budžeta, bar po januarskim podacima.

• Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75%, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta. Izvršni odbor je ocenio da je, uprkos usporavanju i stabilizaciji inflacije (februar: 4,5% gng), neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom na i dalje postojeće geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesnu međunarodnu trgovinsku politiku. Postoji i zabrinutost zbog neizvesnog kretanja cena energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskim tržištima, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama.
• NBS smatra da se efekti prethodnog smanjenja kamatnih stopa (-75bps u 2024. godini) mogu očekivati i u narednom periodu. Ciklus snižavanja kamatnih stopa prekinut je u septembru 2024. Nastavak rasta inflacije u februaru nije bio iznenađenje, što je Narodna banka Srbije (NBS) predvidela i potvrdila u svom najnovijem izveštaju o inflaciji. Dakle, inflacija će se tokom K1 zadržati oko gornjeg opsega ciljane inflacije, a očekuje se umereno usporavanje u K2.
• NBS je potvrdila projekciju BDP-a za 2025. godinu od 4,5%, vođenu domaćom tražnjom, odnosno ličnom potrošnjom (veći raspoloživi dohodak i pozitivni trendovi na tržištu rada) i investicijama u osnovna sredstva (povećanje profitabilnosti privrede, očekivane visoke SDI, kapitalne investicije države, posebno, projekat EXPO 2027 i pad kamata u Srbiji i evrozoni). NBS kaže da je ,,teško proceniti u kojoj meri će rast protekcionizma na globalnom nivou i uvođenje novih tarifa SAD prema EU, uticati na privrednu aktivnost u Srbiji, a postoji i rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje". Raiffesen istraživanje je već prilagodio prognozu BDPa za 2025. godinu, tj. smanjili smo projekciju sa 4,3% gng na 3,8% gng, očekujući da će SDI usporiti ove godine nakon rekordnog rasta u 2024. godini, usred povećanih geopolitičkih tenzija i produženih protesta u zemlji. NBS je potvrdila da „priliv stranih direktnih investicija u dosadašnjem toku godinei dalje pokazuje izvesno usporavanje“ jer nam još nedostaju zvanični podaci za ovu godinu.
• Devizne rezerve su na kraju februara 2025. godine iznosile 28.8 mlrd evra i pale su za 225,3 mesec na mesec, odnosno za 505,1 mln evra od početka godine. Odlivi iz deviznih rezervi: intervencije Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (325,0 mln evra), neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza (145,7 mln evra). Prilivi u devizne rezerve u februaru ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (69,2 mln evra), kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovama (54,2 mln evra). U februaru, kao i od početka 2025. godine, zabeleženo je nominalno slabljenje dinara prema evru za 0,1%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 325,0 mln evra. Od početka godine, NBS je neto prodala 745,0 mln evra (jan-feb/24: neto kupila 300 mln evra) radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

• Februarski podaci pokazuju nastavak povišene mesečne dinamike inflacije (+0,5% mesečno), nakon januarskog rasta od 0,6%. Januarski rast je podržao visoku godišnju inflaciju (+4,5% gng), iako je sa februarom ona ušla u cilj (3% +/- 1,5pp).
• Nastavak rasta inflacije u februaru nije bilo iznenađenje za tržište, jer je Narodna banka Srbije (NBS) to predvidela i potvrdila u najnovijem izveštaju o inflaciji. Dakle, očekuje se da će se inflacija zadržati oko gornje granice cilja tokom K1, a potom da blago uspori kretanje u K2, što podržava našu prognozu nepromenjene referentne kamatne stope u K1 i njeno prvo smanjenje (-25bps) sredinom K2.
• Kontinuirani visoki inflatorni pritisak uglavnom je vođen cenama hrane u februaru (+0,5% mesečno), nakon njihovog rasta od 0,6% mesečno u januaru i alkoholnih pića, duvana i narkotika (februar: +2,1% mesečno). Povećanje cena hrane podržano je cenama bezalkoholnih pića (+3,2%mesečno) i cenama kafe, čaja i kakaoa (+7,4% mesečno). Ovaj rast je bio podstaknut mešavinom lokalnih (povećanje akciza) i eksternih faktora (rast cena roba na svetskim tržištima). Kada su upitanju alkoholna pića, duvan i narkotici, rast cena je uglavnom lokalnog karaktera (rast akciza, koje se u februaru redovno usklađuju sa rastom inflacije). Rast cena ostalih roba i usluga u potrošačkoj korpi, bile su u skladu sa našim očekivanjima i u velikoj meri su usporile dinamiku uodnosu na januar. Važno je napomenuti da su se cena usluga zadržale na veoma visokom nivou (7,0% gng), iako je mesečna dinamika izgubila snagu u februaru (+0,3% mesečno) nakon januarskog rasta od 0,7% mesečno. S druge strane, cene robe su imale stabilan i visok mesečni obrazac (+0,6%na mesečnom nivou), dok je godišnji rast bio niži (u odnosu na cene usluga) i ostao na nivou od 3,8% međugodišnje. Ono što podržava silaznu putanju inflacije je:
  1. stabilan kurs (EUR/RSD) sa ponovnim jačanjem dinara u odnosu na evro (uglavnom zahvaljujući deviznim intervencijama NBS);
  2. pad cena goriva na svetskim tržištima tokom marta što će statistički zavod obračunavati u martu;
  3. očekivano slabija lična potrošnja;
  4. niske uvozne cene
• Inflatorna očekivanja su pomalo nestabilna, jer najnoviji podaci pokazuju da su inflatorna očekivanja finansijskih institucija u narednih godinu dana porasla sa 3,75% u decembru 2024. na3,9% u januaru. Nije lako proceniti u kojoj meri je bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca ove godine (prvo jednodnevni, pa petodnevni) pozitivno uticao na stabilizaciju/ pad rasta cena hrane, ali većina artikala nije zabeležila značajniji rast u februaru. Mi zadržavamo prognozu rasta inflacije na 3,5%, uz podršku očekivane prosečne poljoprivredne sezone i stabilnog devizog kursa. Bazna inflacija jezadržala stabilan rast od 5,6% gng u februaru.

• Industrijska proizvodnja je započela godinu sa dosta niskom stopom rasta od svega0,4% gng nakon rasta od 2,7% godišnje u decembru 2024. Usporavanje je delimično i posledica visoke baze iz prošle godine, jer je u januaru 2024. godine, industrijska proizvodnja porasla za 6,9% gng, ali ne samo to. Prerađivački sektor je usporio rast na 2,6% gng ovog januara u poređenju sa rastom od 6,7% gng u istom periodu prošle godine, dok je proizvodnja električne energije pala za 9,1% gng u poređenju sa rastom od 11,7% gng u januaru 2024. godine. Najbolje rezultate je ostvario sektor rudarstva sa stopom rasta od 6,9% gng usled rasta eksploatacije rude bakra (jan/24: -1,1% gng).
• Od ukupno 24 sektora, 13 sektora je ostvarilo pad u januaru ove godine u poređenju sa 8 sektora u januaru 2024. godine. Najviše stope rasta su ostvarili: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+54,4%), koja beleži visoke stope rasta od 2022. godine, potom proizvodnja gume i plastičnih proizvoda (+27,7%), proizvodnja hemije i hemijskih proizvoda (+10,9% gng), proizvodnja duvanskih proizvoda (+11,6%), proizvodnja drveta i proizvoda od drveta (+13,3% gng) i proizvodnja osnovnih metala (+12,7%), iako ovaj poslednji sektor usporava od početka 2024. godine.
• Usporavanje industrijske proizvodnje u januaru je moguće sezonske prirode, period zimskih godišnjih odmora, kao i sezona praznika. Svakako, u poređenju sa industrijom evrozone koja je u padu od polovine 2023. godine, performans domaće industrije je pozitivan zahvaljujući stranim direktnim investicijama, kako investicijama iz EU, tako još više i investicijama iz Kine u sektor rudarstva, ali i ostale sektore. Dosta je rizika koji mogu nepovoljno uticati na usporavanje industrijske proizvodnje ove godine (slabe ekonomske perspektive evro-zone, ključnog spoljnotrgovinskog partnera zemlje, dinamično geopolitičko okruženje, nastavak neizvesnih domaćih okolnosti), ali postoji i dosta faktora koji mogu uticati pozitivno (niske kamatne stope i očekivan nastavak pada kamata, euribor će padati do juna, a domaće kamate više u drugom delu godine,očekivan nastavak rasta kineskih investicija i diversifikacija izvozih tržišta koja je krenula od pre dve godine).
• Uprkos rastu realnih zarada od 9,1% u decembru 2024. (novembar/24: +7,5% godišnje), prometu trgovini na malo (u stalnim cenama) je u januaru zabeležio relativno nisku stopu rasta od2,7%, a sa druge strane je to poboljšanje u odnosu na decembar 2024. (+0,8%). Relativni oporavak prometa u trgovini u januaru, svakako je bio i pod uticajem sezone godišnjih odmora i praznika. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 2,1% godišnje (dec 24: -0,7% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je porasla za 2,7% gng (dec 24: +4,1% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 4,1% gng (dec 24: -3,0% godišnje). Štednja stanovništva jeporasla po stopi od 8,0% gng u januaru.

• Rast BDP-a (u stalnim cenama) je usporio u četvrtom kvartalu 2024. godine (+3,3% gng), nakon rasta od 3,3% gng u K3/24, 4,4% gng u K2/24 i 4,6% gng u K1/24. Na nivou cele godine, ekonomija je porasla za 3,9% gng u poređenju sa 3,8% gng u 2023. godini, a najveći deo rasta se dogodio uprvom delu 2024. godine, dok je u drugom delu godine došlo do usporavanja rasta BDP-a i pored pada kamatnih stopa (euribora i belibora), usled usporavanja rasta lične potrošnje i investicija. Učetvrtom kvartalu lična potrošnja je ostvarila rast od 3,8% gng nakon rasta od 3,9% u K3/24, i prosečnog rasta od 4,55% u prvom delu 2024. godine. Usporavanje lične potrošnje je delimično podržano blagim rastom stope nezaposlenosti u K4, ali i većim rastom štednje usled očekivanja da će doći do usporavanja rasta realnih zarada usled usporavanja rasta inflacije.
• Nešto slabiji rast ekonomije u K4 je bio podržan i slabijim rastom investicija u poslednjem kvartalu (+1,2% gng), nakon rasta investicija od 9,1% gng u K3, potom 9,2% gng u K2 i 7,8% gng uK1/24. Rast investicija u prvom delu godine je bio podržan rastom kapitalnih investicija, dobrim delom izgradnjom projekata u okviru BELEXPO 2027, ali i privatnih investicija finansiranih iz stranih direktnih investicija koje su dostigle rekordan nivo u 2024. godini u iznosu od 4,6 mlrd evra (neto iznos).
• Izvoz je beležio slabiji rast u odnosu na uvoz, ali u poređenju sa 2023. godinom, oporavio je rast delimično i usled rasta tražnje sa tržišta Kine, moguće i zbog početka primene Ugovora oslobodnoj trgovini sa Kinom, čija primena je krenula 1. jula 2024. godine. Stopa rasta izvoza u K4 je iznosila 3,1% gng, nakon rasta od 3,6% gng u K3/24, 4,6% gng u K2 i 1,6% gng u K1/24. Sa drugestrane uvoz je značajno porastao usled povećanog uvoza mašina neophodnih u investicijama, alii razne druge robe. Uvoz je porastao za 7,10% gng u K4/24, 14,7% gng u K3/24, 8,4% gng u K3/24 i3,1% gng u K1/24.
• Gledano po proizvodnom principu, najznačajniji pokretač rasta BDP-a je bio sektor informacija i komunikacija sa stopom rasta od 9,8% gng u K4/24, nakon rasta od 7,8% gng uK3/24, 7,0% gng u K2/24 i 7,2% gng u K1/24. Visoku stopu rasta je imao i sektor trgovine na veliko i malo (K4/24: +6,0% gng), 4,5% gng u K3/24, 8,2% gng u K2/24 i 6,9% gng u K1/24. Dinamikom rasta se istakao i sektor stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa prosečnom stopom rasta od 7,4% u drugom delu 2024. godine, a 6,5% u prvom delu 2024. Ključni sektor, rudarstvo, energetika i prerađivačka industrija, sa učešćem u kreiranju BDP-a od 18,3%, je oporavio rast tokom 2024. godine. U prvom delu prethodne godine, ovaj sektor je rastao po prosečnoj stopi od 2,3% gng, da bi u drugom delu godine porastao za 3,55% gng. Sektor poljoprivrede je imao lošije rezultate u 2024. u odnosu na 2023, zbog mraza u prolećnim mesecima i kasnije suše tokom leta, tako da je u svim kvartalima beležio pad i za celu godinu je dostigao pad od 8,1% gng.
• Stopa nezaposlenosti je porasla na 8,6% u K4/24 nakon 8,1% u K3/24, što verujemo da je sezonskog karaktera, manjeg zapošljavanja u poljoprivredi i građevinarstvu. Prosečna stopa nezaposlenosti u 2024. je iznosila 8,6% u poređenju sa 9,4% u 2023. godini, što predstavlja najnižu stopu nezaposlenosti u periodu posle korone.

• Suficit budžeta u januaru 2025. godine je pao za 81,6% godišnje usled rasta rashoda za 21,9% gng, a sa druge strane skromnog rasta prihoda od 3,8% gng. Rast rashoda uglavnom je rezultat rasta transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (+170% gng), a odnosi se na povećanje penzija za 10,9%. Nakon usklađivanja, prosečna penzija za januar iznosi oko 50.687 dinara. Prosvetarima su povećane zarade za 11%, dok je minimalna cena rada povećana za 13,7%, sa 271 na 308 dinara po radnom satu, bez poreza i doprinosa. Visina minimalne zarade zavisiće od broja radnih dana odnosno radnih sati u određenom mesecu i iznosiće oko 53.592 dinara ili 457 evra.
• Prihodi budžeta su u januaru imali skroman rast ove godine (+3,8% gng) u poređenju sa rastom od 15,1% gng u januaru 2024, usled usporavanja rasta PDV-a ali i usporavanja rasta inflacije, dok su akcize ostvarile solidan rast ove godine (+10,6% gng).
• Javni dug u januaru je iznosio 39 mlrd evra, i uvećan je za 140,8 mln evra u odnosu na decembar 2024. godine (iz spoljnog duga +66,3 mln evra, a iz unutrašnjeg duga +74,5 mln evra). Javni dug u odnosu na BDP je iznosio 44,2% prema podacima Ministarstva finansija, a prema projekciji analitičara Raiffeisen banke iznosi 43,9%.
• Kada je u pitanju tržište državnih hartija od vrednosti, možemo reći da je ostalo pošteđeno volatilnosti koja je prisutna na stranim tržištima. Iščekivala se aukcija obveznice sa dospećem jul 2035, na kojoj je prodaja premašila očekivanja (25.15 mlrd rsd), dok je prinos u odnosu na januarsku aukciju pao za 5 bps, sa 5,25% na 5,20%. Za najzanimiljivij podatak odnosno strukturu investitora moraćemo da sačekamo kraj meseca kada će biti objavljeno učešće banaka u saldiranju primarne aukcije, što je indikativan podatak za to ko su bili učesnici. Na stranom finansijskom tržištu, prinosina eurski denominovane hartije od vrednosti Srbije su porasli za oko 30 bps dok su prinosi na dolarski denominovane HOV pali za oko 20 bps. Volatilnost je i dalje prisutna, najave tarifnih ratova utiču na neizvesnost ekonomske perspektive što je ono što ulagači u obveznice najviše traže.
• Kada je u pitanju procenat refinansiranja HOV koje dospevaju za naplatu u 2025. godini (1.97 mlrd evra), do polovine marta je iznosio čak 59.3%.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.