Ekonomski izveštaj - novembar 2025

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je završila drugo razmatranje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). MMF je korigovao projekciju rasta ekonomije u 2025. godini na 2,1% gng sa 2,4% nakon objave brze procene rasta BDP-a za treći kvartal (+2% gng) koja je potvrdila usporavanje ekonomije ove godine. Prema MMF-u rast u 2025. godini odražava slabije javne investicije, niži priliv stranih direktnih investicija i slabiju potrošnju. Za narednu godinu, MMF očekuje rast BDP-a od 3% gng „zahvaljujući kontinuiranom povećanju raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnim kreditnim uslovima, novim proizvodnim izvoznim kapacitetima irešavanju neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem energijom povezane sa NIS-om“. Dalje, institucija očekuje da će inflacija u 2026. godini verovatno umereno porasti.

Kada su u pitanju rizici vezani za ostvarenje projektovanog rasta BDP-a u 2026. izdvojeni su dugotrajno rešavanje NIS-a i domaćih političkih tenzija. Sa druge strane, MMF smatra da ovi rizici mogu biti ublaženi usled postojanja značajnih fiskalnih i spoljnih bafera, uključujući visoke devizne rezerve i državne depozite, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. 

RZZS je objavio brzu procenu BDP-a za treći kvartal (+2,0% gng). Nastavak slabijeg rasta BDP-a nakon rasta od 1,9% gng u K1 i 2% gng u K2, najverovatnije je rezultat i dalje slabe investicione aktivnosti, kao i usporavanja potrošnje građana. 

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozite i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno, što znači da su uslovi kamatnih stopa ostali nepromenjeni. Odluka je bila u skladu sa tržišnim konsenzusom. 

Mesečna dinamika cena dovela je do umerenog usporavanja inflacije na godišnjem nivou od 2,8% (septembar: 2,9% godišnje), što je u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). Cene hrane i bezalkoholnih pića dodatno su usporile rast na 0,3% godišnje (septembar: +1,7% godišnje), dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,2% godišnje, podržane mesečnim povećanjem cena električne energije. 

Oporavak industrijske proizvodnje u septembru (+2,5% gng) je najviše bio pod uticajem oporavka prerađivačkog sektora (+2,4% gng), nakon njegovog pada od 1,7% gng u prethodnom mesecu. Energetski sektor je usporio rast u septembru, tačnije proizvodnja električne energije je porasla za 4,5% gng (avgust: +8,5%), dok je sektor rudarstva usporio rast na 0,6% gng (avgust: +6,6% gng).

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozite i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno, što znači da su uslovi kamatnih stopa ostali nepromenjeni. 

Odluka je bila u skladu sa tržišnim konsenzusom. Odluka o zadržavanju kamatne stope je doneta uprkos činjenici da je inflacija ušla u cilj inflacije u septembru (3% +/- 1,5 pp) sa rastom od 2,9% gng, sa daljim usporavanjem od 2,8% gng u oktobru. NBS nastavlja da održava konzervativan pristup u pogledu razvoja inflacije, vodeći računa i o spoljnim i o domaćim faktorima. Dalje, NBS je ponovila očekivanje da će inflacija ostati stabilna u inflacionom koridoru na srednji rok, podržana „najavljenim usvajanjem sistemskih zakona koji će sprečiti nelojalne trgovinske prakse, ublažavanjem troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, efektima prethodnog slabljenja dolara u odnosu na evro, kao i dolaskom nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje, dok će rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine delovati u suprotnom smeru.“ 

Mi smo dali 50:50% šanse da NBS ipak smanji kamatnu stopu, nakon jednogodišnje pauze, posebno zbog očekivanja NBS da će inflacija ostati unutar inflacionog koridora u srednjem roku. Očigledno je da postoje izvesne zabrinutosti u vezi sa budućim tokom inflacije, posebno zato što je usporavanje inflacije od septembra prvenstveno podržano uredbom Vlade o ograničavanju veleprodajne/maloprodajne marže na 20%. Kada se ove mere ukinu, cene hrane mogu porasti u slučaju ponovne suše ili drugih nepovoljnih klimatskih događaja, koje smo videli u proteklim godinama. Rizici od inflacije u 2026. godini postoje u zavisnosti od izabranog rešenja za snabdevanje naftnim derivatima, kada se trenutne rezerve nafte iscrpe. 

NBS je potvrdila da je i dalje potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, ali više naglašavajući rizike povezane sa globalnim tržištima, tačnije politikom visokih carina i protekcionizmom koji bi mogli da utiču na globalna tržišta roba i finansijska tržišta, a indirektno i na domaću inflaciju, izvoz i proizvodnju. Što se tiče rasta BDP-a, nakon prosečnog rasta od 2% gng u prvoj polovini godine, prema brzoj proceni RZZS, BDP je porastao za 2% gng u trećem kvartalu. NBS procenjuje da je rast podržan auto-industrijom, kako proizvodnjom tako i izvozom, dok je i dalje slabiji rast posledica manjih investicija i potrošnje usled nestabilnog globalnog raspoloženja. NBS je ponovila da će buduće monetarne odluke zavisiti od domaćih i međunarodnih podataka, posebno inflacije. NBS će voditi računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda. Iako je i dalje validna projekcija referentne kamatne stope od 5,50% u 2025. godini, verovatnoća smanjenja kamate u decembru je smanjena. Posmatrano od početka godine, dinar je prema evru nominalno oslabio za 0,2%. Nakon velikih deviznih intervencija na kupovnoj strani u periodu od juna do septembra (1.4 milijarde evra), NBS je u oktobru intervenisala na prodajnoj strani (75 miliona evra), tako da je obim ukupnih (neto kupovnih) deviznih intervencija u periodu januar-oktobar iznosio 355,0 miliona evra. Mesečni rast deviznih rezervi NBS (+312,3 miliona evra) na 29.4 milijarde evra u oktobru uglavnom je bio opredeljen povećanjem cena zlata u dolarima.

Nakon pada inflacije u septembru (-1,6% mnm), a kao rezultat odluke Vlade da ograniči marže u veleprodaji i maloprodaji na 20%, usledio je rast maloprodajnih cena u oktobru (+0,5% mnm), usled povećanja cena električne energije za domaćinstva od 6,6%. Posledično, najveći rast je zabeležen u kategoriji stanovanje, voda, električne energije, gasa i drugih goriva (+4,5% mnm), sa udelom u korpi potrošačkih cena od 13,58%. Dalje, sezonski rast cena odeće i obuće (+1,2% mnm) dao je impuls mesečnom rastu inflacije. Kada su u pitanju ostali proizvodi i usluge u potrošačkoj korpi, primetan je ili veoma umeren rast ili pad. 

Cene hrane i bezalkoholnih pića zadržale su trend pada u oktobru (-0,9% mnm), nakon pada od 4,5% mnm u prethodnom mesecu. Najizraženiji pad vidljiv je kod cena voća. 

Mesečna dinamika cena dovela je do umerenog usporavanja inflacije na godišnjem nivou od 2,8% (septembar: 2,9% godišnje), što je u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). Cene hrane i bezalkoholnih pića dodatno su usporile rast na 0,3% godišnje (septembar: +1,7% godišnje), dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,2% godišnje, podržane mesečnim povećanjem cena električne energije. Cene transporta zabeležile su stabilan rast od 1,7% godišnje (septembar: 2,2% godišnje). 

S obzirom na to da su administrativne mere očigledno pozitivno uticale na usporavanje inflacije i da će inflacija u narednim mesecima ostati u okviru cilja inflacije, revidirali smo našu prognozu indeksa potrošačkih cena za 2025. godinu na 3,1% sa 3,5% godišnje. Ipak, inflatorni momentum u 2026. godini je izložen rizicima rasta. Stoga smo zadržali našu projekciju na 4,1% na kraju godine u 2026. godini iz nekoliko razloga. Prvo, odluka o ograničenju profitne marže ističe u martu, izlažući cene hrane rizicima rasta izazvanim efektima klimatskih promena, kao što su mraz i suša. Nažalost, ovi pritisci se ne mogu ublažiti poboljšanom poljoprivrednom infrastrukturom zbog odsustva strateškog investicionog pristupa u sektoru. Drugo, značajni rizici rasta proizilaze iz diverzifikacije snabdevanja naftnim derivatima i gasom. Rešenje u vezi sa sankcionisanom naftnom kompanijom NIS – bilo kroz nacionalizaciju, novog strateškog partnera ili alternativno rešenje – ostaje na čekanju. U međuvremenu, diverzifikacija snabdevanja gasom je ubrzana nedavnim preporukama EU za pojačano praćenje prelaska sa ruskog gasa, uz obustavu uvoza ruskog gasa. Što se tiče statusa NIS-a, Gasprom, vlasnik Naftne industrije Srbije, podneo je zahtev Kancelariji za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, tražeći produženje svoje operativne licence, navodeći u zahtevu da je „ruska strana izrazila spremnost da se odrekne kontrole i uticaja nad NIS-om trećoj strani“.

Bazna inflacije je usporila rast na 3,8% godišnje posle rasta od 3,9% godišnje u septembru.

Oporavak industrijske proizvodnje u septembru (+2,5% gng) je najviše bio pod uticajem oporavka prerađivačkog sektora (+2,4% gng), nakon njegovog pada od 1,7% gng u prethodnom mesecu. Energetski sektor je usporio rast u septembru, tačnije proizvodnja električne energije je porasla za 4,5% gng (avgust: +8,5%), dok je sektor rudarstva usporio rast na 0,6% gng (avgust: +6,6% gng). Zamajac rastu prerađivačkog sektora u septembru je došao od proizvodnje motornih vozila (+45,1% gng), proizvodnje metalnih proizvoda (+23,7 gng), štampanja i umnožavanja audio i video zapisa (+20,6% gng), kao i proizvodnje proizvoda od gume i plastike (+15,7% gng).

U periodu od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je bio u padu za 0,2%, što je manje u poređenju jan-sept/24 (-7,7%), jer su manje razmere suše u poređenju sa 2024. godinom. Sektor rudarstva je od početka godine usporio rast na 4,9% (jan-sept/24: 8,4%), a kao rezultat nižeg priliva stranih direktnih investicija Kine u ovaj sektor u poređenju sa 2024, kada je Kina rekordno investirala u sektor rudarstva. Prerađivački sektor je blago usporio rast (jan-sept:+3,0%) u poređenju sa jan-sept/24: +4,4%, verovatno delimično i pod uticajem primene novih carinskih stopa SAD-a ka EU, ali i ka Srbiji, iako su volumeni razmene naše zemlje sa SAD-om na dosta niskim nivoima. 

Pozitivne stope rasta u septembru ostvarilo je 11 od 24 prerađivačka sektora (avgust: 10 sektora). Međutim, i pored rasta izvozne tražnje i rasta kredita, rast prerađivačkog sektora je bio koncentrisan u tek nekoliko grana, gde se rastom najviše izdvajaju: proizvodnje vozila (jan-sept: +26%) i automobilskih guma (jan-sept: +19,6%), a značajniji rast je ostvarilo i štampanje i umnožavanje audio i video zapisa (+10,7% od početka godine), i moguće je da se odnosi na snimanje filmova. Iako su proizvodnja koksa i derivata nafte (+7,4% od početka godine) i proizvodnja osnovnih metala (+8,4% od početka godine), ostvarile značajan rast, za očekivati je usporavanje dinamike do kraja godine, jer je došlo do pada (kod naftnih derivata), tj. usporavanja rasta kod osnovnih metala, gledajući podatke u prethodna tri meseca. Deluje da će industrija ipak uspeti da ponovi rezultat od prošle godine, zahvaljujući rastu industrije u evrozoni i smanjenim carinama SADa prema EU nakon trgovinskih pregovora, iako je rast koncentrisan u auto-industriji. 

Neto zarade (realne stope) su ostvarile rast od 4,4% u avgustu (jul: +6,2% gng), a promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) se blago oporavio u septembru (+4,7% gng) nakon rasta od 2,7% gng u prethodnom mesecu. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 2,7% gng (avgust: +0,4% gng), podržano sezonskim rastom potražnje za povrćem, kao i uvođenjem ograničenja na marže u veleprodaji i maloprodaji na 20%. Rast je zabeležila i potrošnja motornih goriva za 7,4% gng (avgust: 2,2% gng), dok je potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, blago usporila rasta na 5,7% gng (avgust: +6,4% gng).

Usporavanje rasta deficita spoljne trgovine u periodu januar-septembar je nastavljeno (+5,6% gng) nakon rasta od 6% gng u periodu januar-avgust, a deficit je dostigao vrednost od 6,4 milijarde evra, a kao rezultat bržeg rasta izvoza (+8,9% gng) u odnosu na uvoz (+8,2% gng). Pokrivenost uvoza izvozom je poboljšana ove godine 79,4% u odnosu na septembar 2024. godine (78,9%) usled oporavka rasta izvoza. 

Izvoz je dostigao vrednost od 24.6 milijardi evra, a u prvih devet meseci volumen novog izvoza povećan je za 2,0 milijarde evra (januar-septembar: 1.1 milijarda evra), što je najviša vrednost rasta izvoza od decembra 2022. godine. Najznačaniji rast izvoza je zabeležen kod proizvoda od gume, obojenih metala i ostalih proizvoda od metala (+629,8 miliona evra) što je približno vrednosti izvoza u prvih devet meseci 2024. godine (+630,2 miliona evra). U poređenju sa 2024. godinom, ove godine je povećan izvoz proizvoda od gume i ostalih metala, dok je smanjen izvoz obojenih metala. Druga po važnosti grupa proizvoda koja je uticala na rast izvoza su mašine sa novim volumenom izvoza od 656,1 miliona evra (januar-septembar 24: 434,3 miliona evra), a najviše rast vozila i mašina za opštu upotrebu. Doprinos rastu izvoza su dali i hemijski proizvodi (januar-septembar/25: +285,3 miliona evra), a najviše medicinski i farmaceutski proizvodi, eterična ulja i veštačka đubriva, kao i izvoz električne energije (januar-septembar/25: +155,4 miliona evra). 

Uvoz je dostigao vrednost od 31 milijardu evra. U periodu januar-septembar, volumen uvoza je povećan za 2,4 milijarde evra (januar-septembar/24: 1,5 milijardi evra). Rast je ostvaren kod uvoza gasa i električne energije u iznosu od 286,3 miliona evra (jan-septembar/24: -440,3 miliona evra), medicinskih i farmaceutskih proizvoda u iznosu od 354,7 miliona evra (jan-septembar/24: +82,6 miliona evra) i uvoza obojenih metala, gvožđa, čelika u iznosu od 290,4 milion evra (janseptembar/24: 181,3 miliona evra). Međutim, najveće povećanje je zabeleženo na poziciji nerazvrstana roba (+681,1 miliona evra). Uvoz mašina i transportnih uređaja (+440,9 miliona evra), iako niži u poređenju sa istim periodom prošle godine (+584,3 miliona evra), usled ovogodišnjeg usporavanja investicione aktivnosti, oporavio je rast poslednjih meseci. 

Rast izvoza i industrije ove godine je u dobroj meri rezultat rasta tražnje pre primene visokih carina i svakako priliva stranih direktnih investicija koje su stigle u zemlju 2024. godine (4,6 milijardi evra). Međutim, pad stranih direktnih investicija (SDI) u prvih osam meseci (-54%), a naročitoznačajan pad investicija iz Kine (H1: -94% gng) već se reflektovao kroz usporavanje rasta ekonomije ove godine.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.