Ekonomski izveštaj - oktobar 2025

Nakon nekoliko odlaganja, SAD su uvele sankcije najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji, NIS, i pored toga što je sankcionisani Gaspromnjeft menjao vlasničku strukturu i smanjio svoj udeo ispod 50%. Predsednik Srbije je izjavio da nacionalizacija nije realan scenario i da Srbija ima rezerve nafte do 1. novembra, dok analitičari pretpostavljaju da ima dovoljno goriva za najmanje dva do tri meseca. NIS je važan igrač u naftnoj industriji i infrastrukturi Srbije i ima važnu ulogu u smislu svog doprinosa budžetu Republike Srbije, čineći 12% ukupnih budžetskih prihoda u 2023. godini. Takođe, zauzima važnu poziciju u ekonomiji, doprinoseći prosečno 5,1% rastu BDP-a godišnje od 2010. do 2020. godine. Šta možemo očekivati u narednom periodu? Zasada su pokrenuti razgovori sa vlasnicima NIS-a kako bi se saznalo šta će biti njihovi koraci u rešavanju krize. Dok se ne objavi i zvaničan plan rešavanja ove krize, mi smo razmatrali dva scenarija, a moguće je da će se kroz pregovore doći i do nekog trećeg rešenja.

Prvi scenario: nema promene u strukturi vlasništva, država uvozi naftne derivate u sopstvenom kapacitetu. Međutim, ovaj scenario donosi dva problema:

• Logistička pitanja u vezi sa transportom naftnih derivata u količini koja treba da zameni domaću proizvodnju. Opcije transporta su: železnički, drumski i vodeni transport. Međutim, ostaje pitanje da li je postojeća infrastruktura spremna za takav transport i koji bi bili troškovi transporta.Potencijalno rešenje mogla bi da bude izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske, planirana za početak 2026. godine, ali ostaje pitanje prerade nafte ako ne dođe do promene vlasništva NIS
• Potencijalno viši troškovi uvoza naftnih derivata, za razliku od nižih troškova prerade sirove nafte u Srbiji, mogli bi da podignu cenu naftnih derivata na benzinskim stanicama i na kraju izvrše pritisak na inflaciju. Ipak, verujemo da će Vlada voditi računa da ne dođe do značajnog povećanjacena, i to: a) ograničavanjem cena snabdevanja, b) smanjenjem akciza uprkos njihovom trenutnom učešću od 19% u budžetskim prihodima i c) subvencionisanjem uvoznika ili uvođenjem drugih mera za ublažavanje rasta inflacije

Drugi scenario: uvođenje novog strateškog partnera, iako postoje mnoge prepreke u vezi sa tehničkim aspektima sprovođenja sporazuma.

Do kraja godine ne očekujemo negativne efekte na ekonomiju, dok u 2026. godini očekujemo da ekonomija oseti efekte uvođenja sankcija. Iako kvantifikaciju efekta nije lako izračunati u ovom trenutku, jer zavisi od scenarija koji će se realizovati, izvršili smo korekcije makro-parametara za 2026. godinu. Kada je u pitanju rast BDP-a za 2026. godinu, projekciju smo smanjili na 2,75% sa 3,5% usled a) neizvesnosti oko rešavanja uvoza naftnih derivata, b) neizvesnosti oko priliva SDI-a u uslovima visokih carinskih tarifa i c) nastavka usporavanja lične potrošnje. Projekcija je naravno podložna korekciji na više, kada Vlada donese konačnu odluku o načinu rešavanja ove situacije. Ključne snage su svakoko visoke devizne rezerve i posvećenost NBS-a očuvanju stabilnosti deviznog kursa, kao i jaka fiskalna pozicija.

Odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, 4,5% i 7% respektivno, uglavnom je bila očekivana. Pri donošenju odluke NBS je uzela u obzir ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore izdomaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. Septembarska inflacija je značajno usporila rast na 2,9% gng nakon rasta od 4,7% gng u avgustu, a tome je najviše doprineo pad cena hrane i bezalkoholnih pića (-1,6% gng), usled primene Uredbe kojom je na šest meseci ograničena marža u trgovini na veliko i malo na 20%. NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko 3% do kraja godine.

Za 2026. godinu NBS očekuje pozitivan efekat na slabljenje inflacije putem kanala popuštanja inflatornih pritisaka sa globalnih tržišta po osnovu nižih troškovnih pritisaka i efekta slabljenja dolara prema evru, kao i prosečnu novu poljoprivrednu sezonu. Sa druge strane, inflatorno mogudelovati rast zarada i niska baza ove godine, iako NBS očekuje da će naredne godine inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja (3+/-1.5 pp)..

Naravno, NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, ali procenjuje „da su neizvesnosti u međunarodnom okruženju, iako manje nego u prvoj polovini godine, i dalje izražene. Geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za rast cena energenata“. Dalje, još uvek treba da se sagleda iefekat novih carinskih mera.

Što se tiče rasta BDP-a, nakon prosečnog rasta od 2% u prvoj polovini godine, NBS očekuje ubrzanje rasta u drugoj polovini godine, podržano sektorom proizvodnje vozila, infrastrukturnim projektom „Skok u budućnost – EXPO 2027“ i pojačanom kreditnom aktivnošću.

Smernice o budućim monetarnim odlukama su ponovljene, tačnije da će buduće odluke zavisiti od novih podataka o ekonomiji, kako domaćih, tako i međunarodnih, a posebno podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će voditi računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskihizgleda.

Naša nova projekcija referentne kamatne stope za kraj 2025. godine uključuje jedno smanjenje stope za 25bp na 5,50% (prethodna projekcija je bila 5,75%). U narednoj godini zadržavamo projekciju od 5% sa dva smanjenja stope po 25bp, sa rezervom da smanjenja stope budu i manja, što zavisi od izabranog scenarija rešavanja NIS-ovog poslovanja i uticaja tog rešenja na inflaciju.

Posmatrano od početka godine, dinar je prema evru nominalno oslabio za 0,2%. Nakon velikih kupovina evra u junu i julu (1.1 milijarda evra na međubankarskom deviznom tržištu), NBS je u avgustu ponovo intervenisala na kupovnoj strani (105 miliona evra), a u septembru sa kupovinom195 miliona evra, tako da je obim ukupnih (neto kupovnih) deviznih intervencija u periodu januar-septembar iznosio 430,0 miliona evra, dok su devizne rezerve NBS ponovo porasle na 29.1 milijarda evra.

Inflacija je u septembru pala za 1,6% u odnosu na prethodni mesec, prvenstveno zbog pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-4,5% mnm). Pad cena hrane može se pripisati nedavnoj Vladinoj odluci da ograniči trgovačke marže u veleprodaji i maloprodaji na 20%. Ova odluka je sprovedena kao odgovor na rast cena hrane od proleća usled niskih temperatura, mraza i suše.

Rast cena u septembru je rezultirao padom cena robe od 2% u odnosu na prethodni mesec, nakon prosečnog rasta od 0,4% tokom prvih osam meseci. Slično tome, cene usluga su pale za 0,4% u odnosu na prethodni mesec nakon prosečnog rasta od 0,5% u istom periodu. Izraženiji padovi su primećeni u segmentu opreme za stan i tekuće održavanje (-1,1% mnm), zatim u segmentu rekreacije i kulture (-3,2% mnm) zbog završetka letnje sezone odmora.

Verujemo da je pad mesečnih cena u septembru verovatno jednokratan događaj, vođen ograničenjem marži (na snazi narednih šest meseci, do marta 2026. godine). Nasuprot tome, povećanje cena električne energije za domaćinstva od 6,6% u oktobru može doprineti rastu cena.

Usporavanje mesečne inflacije se takođe ogleda u godišnjoj stopi, koja je usporila rast na 2,9% godišnje (sa 4,7% godišnje u avgustu), čime se ponovo vratila u raspon ciljane inflacije od 3% ± 1,5 procentnih poena. Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 1,7% godišnje (sa 7,8%godišnje u avgustu), dok su cene opreme za stan i tekuće održavanje usporile rast na 2,7% godišnje (sa 4,6% godišnje u avgustu). Nasuprot tome, cene transporta su porasle na 2,2% godišnje u septembru, u odnosu na 0,2% godišnje u prethodnom mesecu. Bazna inflacija je značajno usporila rast na 3,9% gng (avgust: 4,5% gng), a usporavanje moguće da ukazuje i na slabu tražnju potrošača.

Tržište nije očekivalo tako značajno usporavanje inflacije, projektujući više stope rasta. Iako su administrativne mere dale pozitivan podsticaj za usporavanje inflacije, sistemska pitanja, poput investicija u poljoprivredu usled promenljivih klimatskih uslova, nisu adekvatno rešena. Shodnotome, kada ove mere budu ukinute, možemo očekivati rast cena hrane u slučaju ponovne suše ili drugih nepovoljnih klimatskih pojava. Pored toga, rizici rasta inflacije u 2026. godini postoje u smislu rešenja koje će biti izabrano vezano za snabdevanje naftnim derivatima, kada se postojeće rezerve nafte iscrpe.

Usporavanje inflacije vođeno primenom gore navedenih mera, rezultiralo je revizijom naše projekcije inflacije za 2025. godinu na 3,5% gng sa prethodnih 4,7% gng, dok je projekcija za 2026. godinu zadržana na nivou od 4,1% gng samo zato što ne znamo koji će scenario za NIS bitidogovoren i na koji način će Vlada rešiti pitanje snabdevanja naftnim derivatima. Dakle, ostajemo oprezni u pogledu buduće putanje inflacije, jer još uvek nedostaje sistematski pristup rešavanju uticaja klimatskih promena na cene hrane i trenutne krize uzrokovane uvođenjem sankcija NIS-u.

Pad prerađivačkog sektora u avgustu od 1,7% gng (jul: 3,2% gng) je u najvećoj meri uticao na usporavanje industrijske proizvodnje (+0,4% gng) posle rasta od 5,5% gng u julu i pored dobrih performansi energetskog sektora. Proizvodnja električne energije je nastavila da raste dinamično u istom mesecu (+8,5%) nakon rasta od 14,3% gng u prethodnom mesecu, dok je sektor rudarstva usporio rast na 6,6% gng (jul: +12,9% gng).

U periodu od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je bio u padu za 0,7%, iako je pad bio manji u poređenju sa prošlom godinom (jan-avg/24:-7,2%), jer su manje razmere suše ove godine u poređenju sa 2024. Sektor rudarstva je od početka godine usporio rast na 5,5%(jan-avg/24: 7,4%), a kao rezultat nižeg priliva stranih direktnih investicija Kine u ovaj sektor ove godine u poređenju sa 2024, kada je Kina imala rekordne investicije u sektor rudarstva. Prerađivački sektor je blago usporio rast ove godine (jan-avg:+3,0%) u poređenju sa jan-avg/24: +4,1%, verovatno delimično i pod uticajem primene novih carinskih stopa SAD ka EU, ali i ka Srbiji, iako su volumeni razmene naše zemlje sa SAD-om na dosta niskim nivoima, ali u većoj meri usled sezone godišnjih odmora.

Pozitivne stope rasta u avgustu ostvarilo je 10 od 24 prerađivačka sektora (jul: 15 sektora). Proizvodnja vozila od marta beleži dvocifrene stope rasta, pa i u avgustu (+27,3% gng), i ima najveću dinamiku rasta u okviru prerađivačkog sektora, a slede je proizvodnja guma i proizvoda od plastike (+19,8% gng). U avgustu se značajnom stopom rasta izdvojio i segment štampanja i umnožavanja audio i video zapisa (+40,5% gng), što nije uobičajen rast za ovu industriju i moguće je da se odnosi na snimanje filmova, kao i proizvodnja drveta i proizvoda od drveta (+9,5% gng). Deluje da će industrija ipak uspeti da ponovi rezultat od prošle godine, zahvaljujući rastu industrije u evrozoni, ali i smanjenim carinama SAD-a prema EU nakon trgovinskih pregovora, pri čemu automobilska industrija ostaje glavni pokretač domaće industrije. Ove godine nije više u fokusu proizvodnja poluprovodnika kao 2024, već proizvodnja automobila i automobilskih guma.

Neto zarade (realne stope) su ostvarile rast od 6,2% u julu (jun: +6,9% gng), a promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) se blago oporavio u avgustu (+2,7% gng) nakon rasta od 1,9% gng u prethodnom mesecu. Potrošnja hrane, pića i duvana je zadržala sličnu stopu rasta od 0,4% gng (jul: +0,5% gng), potrošnja motornih goriva je porasla za 2,2% gng (jul: 3,5% gng gng), a potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je oporavila rast na 6,4% gng (jul: +3,2% gng).

Usporavanje rasta deficita spoljne trgovine u periodu januar-avgust je nastavljeno (+6,0% gng) nakon rasta od 7,8% gng u periodu januar-jul, a deficit je dostigao vrednost od 5,8 milijardi evra, zahvaljujući stabilnom rastu izvoza (+8,6% gng), a usporavanju rasta uvoza (+8,0% gng). Pokrivenost uvoza izvozom je poboljšana ove godine 79,1% u odnosu na avgust 2024. godine (78,7%) usled oporavka rasta izvoza.

U prvih osam meseci volumen novog izvoza povećan je za čak 1,7 milijardi evra (januaravgust: 923,0 miliona evra) što je najviša vrednost rasta izvoza od decembra 2022. godine. Izvoz je dostigao vrednost od 21,7 milijardi evra. Najznačaniji rast izvoza je zabeležen kod proizvoda od gume, obojenih metala i ostalih proizvoda od metala (+574,4 mln evra) što je približno vrednosti izvoza u prvih osam meseci 2024. godine (+517,4 mln evra). U poređenju sa 2024. godinom, ove godine je povećan izvoz proizvoda od gume i ostalih metala, dok je smanjen izvoz obojenih metala. Druga po važnosti grupa proizvoda koja je uticala na rast izvoza su mašine sa novim volumenom izvoza od 498,0 miliona evra (januar-avgust 24: 410,0 mln evra), a najviše rast vozila i mašina za opštu upotrebu. Doprinos rastu izvoza su dali i hemijski proizvodi (januaravgust/ 25: +247,4 mln evra), kao i izvoz električne energije (januar-avgust/25: +148,4 mln evra).

Uvoz je dostigao vrednost od 27.5 milijardi evra. U periodu januar-avgust, volumen uvoza je povećan za 2,1 milijardu evra (januar-avgust/24: 1.2 mlrd evra). Rast je ostvaren kod uvoza gasa i električne energije u iznosu od 299,0 miliona evra (jan-avgust/24: -478,1 miliona evra), medicinskih ifarmaceutskih proizvoda u iznosu od 351,4 miliona evra (jan-avgust/24: +52,5 miliona evra) i uvoza obojenih metala u iznosu od 164,1 milion evra (jan-avgust/24: -55,5 mln evra). Međutim, najveće povećanje je zabeleženo na poziciji nerazvrstana roba (+634,2 mln evra). Iako je uvoz mašina itransportnih uređaja znatno niži ove godine (+270,4 mln evra) u poređenju sa istim periodom prošle godine (+595,7 miliona evra), a kao rezultat ovogodišnjeg usporavanja investicione aktivnosti, ipak je primetan blagi oporavak poslednjih meseci.

Rast izvoza i industrije ove godine je u dobroj meri rezultat rasta tražnje pre primene visokih carina i svakako priliva stranih direktnih investicija koje su stigle u zemlju 2024. godine (4,6 mlrd evra). Međutim, pad stranih direktnih investicija (SDI) u prvih sedam meseci (-55,3%), anaročito značajan pad investicija iz Kine (H1: -94% gng), ukazuje da će to ipak imati negativan efekat na razvoj ekonomije ove godine, naročito sa primenom novih carinskih stopa SAD-a prema njenim spoljno-trgovinskim partnerima. Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da se Srbija izuzme od planiranog povećanja carina od 50% na uvoz čelika u EU, pozivajući se na njen status kandidata za članstvo u EU i Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU. EK je već ograničila uvoz čelika iz Srbije i sada uvodi dodatnu carinu od 50% na izvoz koji prelazi količine dozvoljene postojećim kvotama, a odluka je usledila nakon poteza SAD u junu da poveća carine na aluminijum i čelik sa 25 na 50%. Povećanje carina je negativno uticalo na poslovanje čeličane u vlasništvu HBIS-a, kao i na ukupni izvoz Srbije. U prvih osam meseci ove godine, Srbija je izvezla čelika i gvožđa u EU u vrednosti od 358,8 miliona evra (-8% gng).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.