Ekonomski izveštaj - septembar 2025

Evropska Centralna Banka (ECB) je na svom septembarskom sastanku ostavila referentnu kamatnu stopu nepromenjenu na nivou od 2,15%, iako podaci o inflaciji pokazuju da je rast zaustavljen. Međutim, neizvesnosti oko američkih carina i nemačke fiskalne politike koje bi mogle delovati inflatorno su bili argument da ECB ostavi kamatu nepromenjenu. Što se tiče projekcija, ECB sada očekuje da će ekonomija evro-zone rasti po stopi od 1,2% gng u 2025. godini (u junu je to bilo očekivanje rasta od 0,9% gng), a za 2026. godinu se očekuje rast ekonomije evro-zone od 1% gng (junska projekcija 1,1% gng). Projekcije inflacije su korigovane na više i za 2025. (sa 2% na2,1%) i za 2026. (sa 1,6% gng na 1,7% gng). Posledično, naše očekivanje je da više neće biti promene kamatne stope do kraja godine, kao ni naredne godine, tako da je ciklus smanjenja euribor-azavršen.

Prema istraživanju agencije Blumberg, svih 17 analitičara očekivalo je da kamatna stopa ostane nepromenjena, posebno nakon objave julskog podatka o inflaciji (4,9%) koja je izašla van inflatornog cilja (+3% +/- 1.5pp) i ostala van cilja i u avgustu, iako je usporila rast (4,7% gng). Odluka NBS-a odražava opreznost institucije u pogledu kretanja domaće inflacije, kao i globalnoginflatornog sentimenta.

Oporavak prerađivačkog sektora u julu sa stopom rasta od 3,2% gng (jun: 1,5% gng), u najvećoj je meri opredelio dinamičan rast industrijske proizvodnje u julu od 5,5% gng (jun: 2,5% gng), ali i proizvodnja električne energije, koja je konačno ostvarila više stope rasta od 4,3% gng (jun: +0,1%gng). Sektor rudarstva je zadržao dinamiku rasta od 12,9% gng (jun: 15% gng).

Rast BDP-a (u stalnim cenama) je samo blago porastao u K2 (2,1% gng), nakon rasta od 1,9%gng u K1, tako da je prosečna stopa rasta ekonomije u prvom delu 2025. godine (2%) bila dosta ispod nivoa ostvarenog u istom periodu prošle godine (4,6% gng). Razlog tome je pad investicija koje su prošle godine bile glavni pokretač rasta BDP-a. Dakle, u K2 investicije su pale za 4% gng posle pada od 0,8% gng u K1. U prvom delu 2024. godine investicije su porasle za 9% gng u proseku kako iz rasta državnih investicija u razne infrastrukturne projekte, tako i iz priliva stranih direktnih investicija, koje su ove godine u padu.

Stopa nezaposlenosti je pala na 8,5% u K2 sa 9,1% u K1, što verujemo da je sezonskog karaktera, većeg zapošljavanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Odluka Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) da zadrži referentnu kamatnu stopu na5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, 4,5% i 7%, respektivno, nije nas iznenadila. Prema istraživanju agencije Blumberg, svih 17 analitičara očekivalo je da kamatna stopa ostane nepromenjena, posebno nakon objave julskog podatka o inflaciji (4,9%) koja je izašla van inflatornog cilja (+3% +/- 1.5pp) i ostala van cilja i u avgustu, iako je usporila rast (4,7% gng). Odluka NBS-a odražava opreznost institucije u pogledu kretanja domaće inflacije, kao i globalnog inflatornog sentimenta.

U vezi sa projekcijom inflacije, NBS smatra da će nova odluka Vlade o ograničavanju veleprodajnih i maloprodajnih marži na 20%, a koja će biti na snazi narednih šest meseci, ublažiti rast potrošačkih cena, posebno cena hrane, usporavajući u septembru, a potom će zadržati svoje stabilno kretanje u okviru ciljanih granica do kraja godine. Za 2026. godinu, NBS očekuje da će kombinacija nižih troškovnih pritisaka sa međunarodnih tržišta, slabljenja dolara u odnosu na evro, dalja restriktivna monetarna politika NBS-a i očekivano prosečna nova poljoprivredna sezona dodatno ublažiti dinamiku inflacije. Niska baza iz septembra ove godine delovaće u suprotnom smeru naredne godine.

Dakle, NBS se zalaže za oprezan i konzervativan monetarni okvir u budućnosti s obzirom na veliku neizvesnost u globalnom okruženju, i pored toga što je sada ta neizvesnost niža u poređenju sa periodom pre nego što su SAD i EU postigle sporazum o carinama, dok je rok za pregovore sa Kinom produžen za dodatnih 90 dana. Sa druge strane, geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju znatan rizik za rast svetske cene nafte i prirodnog gasa, iako su i ovde blago smanjeni rizici nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku i početka pregovora Rusije i Ukrajine.

Što se tiče rasta BDP-a, nakon prosečnog rasta od 2% u prvoj polovini godine, NBS očekuje ubrzanje ekonomije u drugoj polovini godine, podržano sektorom proizvodnje vozila, infrastrukturnim projektima i „Skokom u budućnost – EXPO 2027“, što podržava rast BDP-a od 2,75%za celu 2025. godinu. U periodu 2026-2027. godine, NBS očekuje rast između 4-5%.

Smernice o budućim monetarnim odlukama su ponovljene, tačnije da će buduće odluke zavisiti od novih podataka o ekonomiji, kako domaćih, tako i međunarodnih, a posebno podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će voditi računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnih ekonomskih izgleda.

Vrednost dinara prema evru, posmatrano od početka godine, je ostala gotovo nepromenjena jer je dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1%. Nakon velikih kupovina evra u junu i julu (1.1 mlrd evra na međubankarskom deviznom tržištu), NBS je u avgustu ponovo intervenisala na kupovnoj strani (105 mln evra), tako da je obim ukupnih (neto kupovnih) deviznih intervencija u periodu januar-avgust iznosio 235,0 mln evra, dok su devizne rezerve NBS ponovo porasle na 28.6 mlrd evra.

Kraj leta je doneo smirivanje maloprodajnih cena (+0,2% mnm) nakon mesečnog rasta od 0,6% u julu i 0,9% mesečnog rasta u junu. Međutim, iako je avgust doneo značajno usporavanje mesečne inflacije (+0,2% mesečno), videli smo slično usporavanje na proleće, nakon čega je usledio novi rast cena na leto. Stoga je teško reći da li će se ovaj slabiji trend rasta maloprodajnih cena nastaviti, podržan odlukom Vlade o ograničavanju veleprodajnih i maloprodajnih marži na 20% za narednih šest meseci, ili ćemo videti još rasta cena (hrana i energije, s obzirom na to da su cene električne energije za domaćinstva povećane za 6,6% od 1. oktobra).

Cene većine roba su zadržale sličan (niži) trend u avgustu u poređenju sa julom, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića ponovile rast iz prošlog meseca (+0,6% mesečno). Transport je dao glavni doprinos nižem rastu inflacije (-0,4% mnm), podržan kretanjem cena nafte na svetskim tržištima, zajedno sa cenama rekreacije i kulture, koje su značajno usporile rast u avgustu (+0,9% mnm) zbog završetka prodaje letnjih turističkih aranžmana, a nakon njihovog rasta od 3,3% mesečno u julu.

Mesečno usporavanje inflacije podržalo je usporavanje rasta inflacije na godišnjem nivou (+4,7% godišnje) nakon rasta od 4,9% godišnje u julu, iako je inflacija i dalje van granica cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). Najveći godišnji rast zabeležen je kod cena hrane i bezalkoholnih pića (+7,8% godišnje), iako je došlo do usporavanja u odnosu na nivo iz prethodnog meseca (+8,1% godišnje). Cene transporta i dalje imaju dezinflatorni efekat na godišnjem nivou (+0,1% godišnje).

Bazna inflacija je usporila rast na 4,5% gng u avgustu (jul: 4,7% gng).

Postoji niz faktora koji će nastaviti da deluju dezinflatorno: stabilan devizni kurs (sa povremenim epizodama depresijacije/aprecijacije koje se balansiraju intervencijama NBS-a), restriktivna monetarna politika, cene nafte sa projekcijama koje ne pokazuju značajan rast do kraja godine, niže cene uvoza (avgust: -1,6% godišnje) i mere Vlade o ograničavanju marži veleprodaje i maloprodaje.

S obzirom na i dalje visoku neizvesnost na geopolitičkoj sceni koja obično negativno utiče nacene roba na svetskim tržištima, zajedno sa i dalje neizvesnom putanjom domaćih cena hrane/energije, ostajemo pri našoj projekciji inflacije za kraj godine od 4,7% gng i zadržavamo osnovni scenario bez promene referentne kamatne stope u 2025. godini.

Oporavak prerađivačkog sektora u julu sa stopom rasta od 3,2% gng (jun: 1,5% gng), u najvećoj je meri opredelio dinamičan rast industrijske proizvodnje u julu od 5,5% gng (jun: 2,5% gng), ali i proizvodnja električne energije, koja je konačno ostvarila više stope rasta od 4,3% gng (jun: +0,1% gng). Sektor rudarstva je zadržao dinamiku rasta od 12,9% gng (jun: 15% gng).

U periodu od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je bio u padu za 1,9%, iako je pad bio manji u poređenju sa prošlom godinom (jan-jul/24: -6,2%), jer su manje razmere suše ove godine u poređenju sa 2024. Sektor rudarstva je od počekta godine usporio rast na 5,3% (jan-jul/24: 9,8%), a kao rezultat nižeg priliva stranih direktnih investicija Kine u ovaj sektor ove godine upoređenju sa 2024. kada je Kina imala rekordne investicije u sektor rudarstva. Prerađivački sekto rje zabeležio sličnu dinamiku rasta ove godine (jan-jul: 3,7%) kao i u periodu jan-jul/24: +3,6%, podstaknut rastom izvozne tražnje i kreditne aktivnosti.

Pozitivne stope rasta u junu je ostvarilo 15 od 24 prerađivačka sektora (jun: 14 sektora). Proizvodnja vozila od marta beleži dvocifrene stope rasta, pa i u julu (+42,9% gng), i ima najveću dinamiku rasta u okviru prerađivačkog sektora, a slede je proizvodnja guma iproizvoda od plastike (+23,8% gng). Zdrave stope rasta su prisutne i kod proizvodnje tekstila (+16,4% gng), štampanja i umnožavanja audio i video zapisa (+11,7% gng) i proizvodnje nafte i naftnih derivata (+11,5% gng).

Deluje da će industrija ipak uspeti da ponovi rezultat od prošle godine, zahvaljujući rastu industrije u evrozoni, ali i smanjenim carinama SAD-a prema EU nakon trgovinskih pregovora, pri čemu automobilska industrija ostaje glavni pokretač domaće industrije. Samo što ove godine više nije u fokusu proizvodnja poluprovodnika kao 2024. već proizvodnja automobila i automobilskih guma.

Iako su neto zarade (realne stope) ponovo ubrzale rast u junu na 6,9% gng posle rasta od 3,6% u maju, promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je ostvario neuobičajeno nisku stopu rasta za letnje mesece (+1,9% gng). Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za samo 0,5% u julu (jun: +1,5% gng), potrošnja motornih goriva je porasla za 3,5% gng (jun: 7,5% gng), a potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je rasla po stopi od 3,2% gng (jun:+6,4% gng). Slabiji rast lične potrošnje, Vlada pokušava da ublaži kroz donošenje uredbe kojom se ograničavaju marže u maloprodaji na 20%. Uredba obuhvata 23 kategorije robe – što ukupno iznosi približno 20.000 proizvoda, a ostaje na snazi šest meseci. Ova mera Vlade, po nama ima ograničen domet, rast cena hrane traži sistemska rešenja kako za trgovinski sektor, tako još više za poljoprivredu u okolnostima izmenjenih klimatskih uslova.

Usporavanje rasta deficita spoljne trgovine u periodu januar-jul je nastavljeno (+7,8%gng) nakon rasta od 12,1% gng u periodu januar-jun, a deficit je dostigao vrednost od 5,1 mlrd evra, zahvaljujući stabilnom rastu izvoza (+9,8% gng), a usporavanju rasta uvoza (+9,3% gng). Pokrivenost uvoza izvozom je poboljšana ove godine 79,1% u odnosu na jul 2024. (78,8%) usled oporavka rasta uvoza.

U prvih sedam meseci volumen novog izvoza povećan je za čak 1,7 mlrd evra (januar-jul: 710,9 mln evra) što je najviša vrednost rasta izvoza od decembra 2022. godine. Izvoz je dostigao vrednost od 19,3 mlrd evra. Najznačaniji rast izvoza je zabeležen kod proizvoda od gume, obojenih metala i ostalih proizvoda od metala (+578,3 mln evra) što je približno vrednosti izvoza u prvih sedam meseci 2024. godine (+517,0 mln evra). U poređenju sa 2024. godinom ove godine je povećan izvoz proizvoda od gume i ostalih metala, dok je smanjen izvoz obojenih metala. Druga po važnosti grupa proizvoda koja je uticala na rast izvoza su mašine sa novim volumenom izvoza od 486,2 mln evra (januar-jul 24: 346,9 mln evra), a najviše rast vozila i električnih mašina i aparata. Doprinos rastu izvoza su dali i hemijski proizvodi (januar-jul/25: +222,2 mln evra), kao i izvoz električne energije i gasa (januar-jul/25: +152,6 mln evra).

Uvoz je dostigao vrednost od 24.4 milijardi evra. U periodu januar-jul, volumen uvoza je povećan za 2,1 mlrd evra (januar-jul/24: 864,1 mln evra). Rast je ostvaren kod uvoza gasa i električne energije u iznosu od 357,8 miliona evra (jan-jun/24: -531,4 miliona evra), medicinskih i farmaceutskih proizvoda u iznosu od 320,0 mln evra (jan-jul/24: +63,3 miliona evra) i uvoza obojenih metala u iznosu od 163,2 mln evra (jan-jul/24: -55,5 mln evra). Međutim, najveće povećanje je zabeleženo na pozicijine razvrstana roba (+559,7 mln evra). Iako je uvoz mašina i transportnih uređaja znatno niži ove godine (+263,3 mln evra) u poređenju sa istim periodom prošle godine (+532,9 miliona evra), a kao rezultat ovogodišnjeg usporavanja investicione aktivnosti, ipak je primetan blagi oporavak poslednjih meseci.

Rast izvoza i industrije ove godine je u dobroj meri rezultat rasta tražnje pre primene visokih carina i svakako priliva stranih direktnih investicija koje su stigle u zemlju 2024. godine (4,6 mlrd evra). Međutim, usporen priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih šest meseci (-58,7%),a naročito značajan pad investcija iz Kine (K1: -87% gng), ukazuje da će to ipak imati negativan efekat na razvoj ekonomije ove godine, naročito sa primenom novih carinskih stopa SAD-a prema njenim spoljno-trgovinskim partnerima.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.