Ekonomski izveštaj - april 2026

Snažan rast cena energenata na globalnim tržištima izazvan ratom na Bliskom istoku, dešava se u trenutku kada je domaća ekonomija već usporila rast u 2025. godini (2% gng), dok su pregovori o prodaji ruskog većinskog udela u naftnoj kompaniji NIS, kompaniji MOL, još uvek u toku (produžen je rok za pregovore i operativna licenca). Snabdevanje gasom iz Rusije je potvrđeno za naredna tri meseca, dok, prema rečima vlasti, postoje rezerve naftnih derivata za oko 90 dana. Snabdevanje naftom nije ugroženo ratom u Iranu, jer je zemlja povećala uvoz nafte iz Kazahstana u 2025. godini.

Uprkos izazovnom okruženju, zemlja ulazi u krizu sa još uvek čvrstim uporištem u javnim finansijama (što pruža prostor za potencijalni novi program subvencija/podrške za privredu), visokim deviznim rezervama (28.5 mlrd evra), kredibilnom monetarnom politikom, ubrzanim infrastrukturnim investicijama vezanim za projekat EXPO 2027 i rastućom ličnom potrošnjom (podržanom rastom realnih zarada i prilivom doznaka). Ipak, izgledi za snažniji ekonomskioporavak nisu bili posebno povoljni čak ni pre izbijanja rata u Iranu, jer model baziran na stranim direktnim investicijama u nestabilnom geopolitičkom okruženju deluje da je iscrpljen. Očekivano slab priliv stranih direktnih investicija i produžena akvizicije NIS/MOL podržali su našu konzervativnu projekciju BDP-a od 2,75% gng u starom scenariju. U novom scenariju koji reflektuje više cene energenata (svakako ispod USD 100 po barelu nafte), korigovali smo projekciju rasta BDP-a sa 2,75% u 2026. na 2,4% gng. Usporavanje ekonomije biće rezultat viših cena naftnih derivata, što će dovesti do usporavanja potrošnje domaćinstava i preduzeća, kao i činjenice da naftna kompanija NIS, iako ima dozvolu za rad, još uvek ne radi punim kapacitetom, a neizvesno je da li će pregovori o prodaji zaista biti završeni u roku (22. maj). Međutim, iako očekujemo usporavanje lične potrošnje, ono dolazi nakon visokih stopa rasta iz 2025, dok su investicije (uglavnom infrastrukturne investicije vezane za projekat EXPO 2027.) ponovo pokrenute u K4 2025. godine kako se približava izložba – maj 2027. Iz tog razoga, očekujemo da će oba ova segmenta i dalje imati pozitivan uticaj na ekonomiju u budućnosti. Dalje, sve mere koje je Vlada preduzela do sada, donekle će ublažiti negativan efekat rasta cena energenata. Te mere su: 1. zabrana izvoza nafte i naftnih derivata (odnosi se na izvoz dizela, benzina i sirove nafte) do 2. maja, 2. fiksiranje cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou) produženo je do 23. juna 3. smanjenje akciza na naftne derivate za 25%, sa važenjem do 24. aprila i 3. puštanje 40 hiljada tona dizela iz rezervi, posebno na sektor transporta i poljoprivrede.

Još uvek ne raspolažemo sa novim makro-ekonomskim podacima da bismo mogli sagledati efekat rasta cena nafte na ekonomiju i raspoloženje kompanija, izuzev inflacije za mart (+2,8% gng), čiji rast je, očekivano, uglavnom bio podržan rastom cena nafte. Dakle, nove ekonomske projekcije (niži rast BDP-a i viša inflacija), reflektuju rast cena nafte od kraja februara, ali i činjenicu da cene nafte neće tako brzo pasti na nivo pre početka rata u Iranu, čak i da se uskoro postigne dogovor o završetku sukoba. Razlog tome su niže zalihe nafte, kao i dalja očekivanja neizvesnosti koje će cene nafte držati povišenim. Međunarodni Monetarni fond (MMF) je smanjio projekciju rasta BDP-a Srbije na 2,75% sa 3% za 2026, a projekcija prosečne inflacije je povećana na 5,2% sa 4%. MMF naglašava da su projekcije referentne, dakle ne predstavljaju osnovni scenario jer su pripremljene sa dostupnim podacima zaključno sa 10. Martom, dok su mnoge mere Vlade usledile nakon tog datuma.

Rat u Iranu traje već oko sedam nedelja, a premija za geopolitičke rizike na tržištima nafte se već bila akumulirala mnogo ranije (nekih 2-3 meseca pre izbijanja rata). Stoga su cene nafte već oko 30-40 USD po barelu više nego u scenariju bez ozbiljne eskalacije na Bliskom istoku. Posledično, određena makroekonomska šteta već je načinjena bez obzira na to kako se sukob dalje bude razvijao. Čak i u slučaju dogovora o miru u narednim danima, logistička trenja oko Ormuskog moreuza i lanaca snabdevanja nastaviće se još neko vreme. Za očekivati je da će cene nafte verovatno ostati u rasponu od 80-90 USD po barelu, možda i do četvrtog kvartala 2027. godine, u odnosu na 55-60 USD po barelu u scenariju bez rata. Scenario mnogo viših cena nafte izgleda da je za sada isključen, s obzirom na to da je izbegnuta velika eskalacija kada je u pitanju regionalna energetska infrastruktura. Generalno, trenutno identifikujemo četiri glavne makroekonomske posledice koje je izazvao rat u Iranu:

1. Pre rata u Iranu postojala je šansa da se rast u Evropi polako približi nivoima u SAD u 2026. i 2027. godini, međutim sada većina analitičara smanjuje prognoze za EU. RBI istraživanje je smanjio projekciju rasta BDP-a evrozone na 0,5% gng sa 1,4% u 2026, dok je za SAD obrnut slučaj, jer su neto izvoznici energenata. Dakle, rast američke ekonomije nije ugrožen zbog rata u Iranu.
2. Glavne centralne banke moraće da prilagode monetarne politike kako bi ublažile negativan efekat rasta cena nafte na rast inflacije, jer će ukupna i bazna inflacija ostati blizu ili čak iznad ciljeva centralnih banaka, a očekuju se dalja povećanja. Čak i ako ovogodišnji inflacioni šok ne bude tako ozbiljan kao tokom poslednje stagflacione krize u Evropi, ECB će, vrlo verovatno, morati da poveća kamatnu stopu ove godine.
3. Ipak, ne verujemo da će kamatne stope ostati duže vremena na visokim nivoima, u scenarijupovećanja kamatnih stopa od strane ECB 2026. godine ili odlaganja/bez smanjenja kamatnih stopaod strane FED-a 2027. godine. ECB je poslednjih godina stavila do znanja da namerava da se vrati konvencionalnijem okviru monetarne politike – fleksibilnija povećanja i smanjenja kamatnih stopa.
4. Kreatori ekonomske politike u Evropi suočiće se sa teškim pitanjima u budućnosti. Slabi izgledi za ekonomski rast slabe fiskalnu poziciju i dovode u pitanje održivosti javnog duga u određenim delovima Evrope, dok je prostor politike subvencija/podrške privredi/građanima, veoma ograničen. ECB će možda morati da balasira rizike rasta i inflacije, dok će na kreiranje monetarne politike ECBa marginalno uticati slabiji izgledi za rast ekonomije Nemačke, Italije i Francuske.

Pažljivo pratimo situaciju na Bliskom istoku. Bilo kakav znak postizanja dogovora između SAD-a i Irana – posebno oko nuklearnih tema – mogao bi da pruži još jednu dobru dozu olakšanja tržištu. Međutim, čini se da Evropa već trpi određenu makroekonomsku štetu. Stoga, nema lakog povratka na prognoze pre rata sa Iranom, kada su u pitanju ključne makroekonomske varijable i nivoi kamatnihstopa/prinosa. U narednim danima RBI istraživanje će objaviti nove projekcije nafte, kamatnihstopa i EURUSD, kao i nove pretpostavke ovog scenarija.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno.

Odluku je podržala i dalje niska inflacija (mart: 2,8% gng), koja se kreće unutar inflacionog koridora (3% ± 1,5 p.p.). NBS je ponovila svoje očekivanje ubrzanja inflacije od septembra (vođeno baznim efektom), dok pretpostavka o umerenom rastu cena energenata na globalnom tržištu nije više validna zbog rata u Iranu. NBS potvrđuje da će nove geopolitičke tenzije na Bliskom istoku negativno uticati na rast domaćih cena energenata, jer je Srbija neto uvoznik energije, ali takođe očekuje negativan efekat na cene veštačkih đubriva, lance snabdevanja, investicije, poverenje potrošača, itd.

Vlada je već preduzela mere kako bi sprečila prelivanje rasta cena energenata na domaće cene: izvoz nafte i naftnih derivata je zabranjen (osim butana, propana i tečnog naftnog gasa) do 2. maja; fiksiranje cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou) produženo je do 23. juna; a privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 25% važi do 24. aprila. Ipak, NBS je potvrdila da „ako proceni da rast cena nafte na globalnom nivou ima izraženije sekundarne efekte na druge cene nego inflatorna očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“. Pošto se šokovi ponude retko rešavaju monetarnom politikom, vlasti bi mogle biti sklonije da koriste administrativne mere nego da povećaju kamatnu stopu, s obzirom na kombinaciju usporavanja BDP-a (zbog prelivanja šoka cena energenata na visoke troškoveproizvodnje) i rasta inflacije, tako da ostavljamo projekciju kamatne stope od 5,75%.

NBS će proceniti održivost svojih prognoza BDP-a i inflacije, s obzirom na značajno pogoršano globalno okruženje u poređenju sa scenarijom BDP-a i inflacije pre rata, osmišljavajući različite scenarije za procenu rizika i kreirajući odgovarajuće mere za utvrđivanje da li je stabilnost inflacije ugrožena. Što se tiče ekonomske aktivnosti, NBS je zadovoljna industrijskim oporavkom, koji je podržan oporavkom proizvodnje nafte, i očekuje da će se u budućnosti pronaći rešenje za sankcionisani NIS, što će pozitivno uticati na ekonomiju. NBS i dalje očekuje da će investicioni projekti u vezi sa projektom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, zajedno sa ličnom potrošnjom i pozitivnim neto izvozom, podržati ekonomski rast. S druge strane, NBS priznaje da globalne neizvesnosti i dalje mogu opteretiti investicije, potrošnju i tokove kapitala.

Mi smo revidirali naše projekcije (viša inflacija, niži BDP, relativna stabilnost deviznog kursa) pretpostavljajući da će ipak doći do otvaranja Ormuskog moreuza u narednim nedeljama, ali svakako cene energenata, industrijskih inputa, hemikalija, metala i đubriva, neće tako brzo pasti.

Devizne rezerve NBS u martu su dostigle nivo od 28,5 milijardi evra i smanjene su za 1,3 milijardi evra u odnosu na februar, usled plaćanja obaveza prema ino-kreditorima i drugih deviznih obaveza (443,3 miliona evra) i deviznih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu (410,0 miliona evra). Dalje, neto tržišni efekti bili su negativni u iznosu od 608,4 miliona evra i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – pre svega smanjenja cene zlata u dolarima za oko 11,8%.

Rast mesečne inflacije od 0,5% u martu uglavnom je podržan rastom cena transporta. Rat u Iranu, koji je izazvao skok globalnih cena nafte iznad sto američkih dolara po barelu, odrazio se na domaće tržište, uzrokujući rast cena transporta od 2,3% mnm, što je najveći mesečni porast od novembra 2025. godine (+1,4% mnm). Pored toga, mesečni rast inflacije podržale su i cene alkoholnih pića, duvana i narkotika (+1,9% mnm), kao i cene zdravstvene zaštite (+1,2% mnm). Za razliku od prethodnih meseci, cene hrane i bezalkoholnih pića nisu pokazale rast, uprkos tome što odluka o ograničenju marže od 20% više nije važeća.

Godišnja inflacija u martu iznosila je 2,8% gng, nakon rasta od 2,5% gng u prethodnom mesecu. Roba koja je uticala na mesečni rast inflacije takođe je uticala i na godišnji rast. To su bile cene transporta (+2,7% gng), cene alkoholnih pića, duvana i narkotika (+5,9% gng), kao i cene zdravstvene zaštite (+7,3% gng). Rast cena energije podržao je rast cena roba, koje su porasle za 2% gng nakon rasta od 1,5% gng u februaru, dok su cene usluga zadržale stabilan trend od 5,6% gng, kao i u februaru. Dalje, cene industrijskih proizvođača regovale su na rast cene energenata i porasle su za 4,3% gng (februar: +0,5% gng), dok su uvozne cene i dalje u padu (-1% gng) i za sada imaju dezinflatorni efekat, iako manji u odnosu na februar kada su ove cene pale za 3,4% gng.

S obzirom da Persijski zaliv obezbeđuje oko 33% svetskog izvoza đubriva, za očekivati je da će doći do rasta cena uree, amonijaka i đubriva, pa posledično i rasta cena hrane, s tim što bismo taj efekat osetili u većoj meri u drugom delu godine, jer su rezerve veštačkih đubriva uglavnom obezbeđene za prolećnu sezonu.

Vlada je uvela mere za sprečavanje značajnog negativnog uticaja rasta cena nafte na globalnim tržištima na rast ukupne inflacije, uključujući: zabranu izvoza nafte i naftnih derivata (osim butana, propana i tečnog naftnog gasa) do 2. maja, produženje utvrđivanja cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou) do 23. juna i privremeno smanjenje akciza na naftne derivate za 25% koje važi do 24. aprila.

Inicijativa o pregovorima o primirju između SAD-a i Irana (do 21. aprila), može rezultirati i prekidom sukoba i padom cene nafte, ali cene nafte neće tako brzo pasti na nivo pre početka rata u Iranu, usled nižih zaliha nafte kao i očekivano i dalje prisutnih neizvesnosti koje će cene nafte držati povišenim. Posledično podigli smo projekciju inflacije na 6,1% za kraj godine. Inflacija će svakako biti pod pritiskom ove godine i zbog neizvesne poljoprivredne sezone i efekta baze od septembra. Pretpostavljamo da će se predstojeći sporazum o prodaji naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u konačno materijalizovati i stoga neće imati inflatorni uticaj. Međutim, postoji mogućnost da se odluka odloži do druge polovine godine.

Bazna inflacija u martu je ostala nepromenjena u odnosu na februar i iznosila, 4,2% gng.

Nakon lošeg starta na početku godine i značajnog pada industrijske proizvodnje u januaru (-9,1%gng), industrija je i dalje bila u negativnoj zoni u februaru (-0,3% gng), iako se obim pada značajno umanjio, a usled oporavka prerađivačkog sektora (+1,2% gng) nakon njegovog pada u prethodnom mesecu (-12,4% gng).

Energetski sektor je i dalje bio u padu, rudarstvo je palo za čak 9% gng (januar: -2,3% gng), dok je proizvodnja električne energije pala za 1,6% gng (januar: 0,8% gng).

Kada je u pitanju prerađivački sektor, 14 od 24 sektora je bilo u padu (januar: 16) i možemo reći da je to nastavak slabog performansa iz prethodne godine. Proizvodnja koksa i derivata nafte je smanjila pad u februaru (-10,3% gng) nakon pada od 73,3% gng u prethodnom mesecu, podržano produžetkom operativne licence američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC). Poslednje produženje licence važi do 17 aprila. Kada su u pitanju ostali sektori, najveći rast i dalje ostvaruje proizvodnja električnih vozila (+45,4% gng), a potom proizvodnja mašina (+16,7% gng), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+9,3% gng), proizvodnja papira i proizvoda od papira (+9,5% gng), proizvodnja proizvoda od gume i plastike (+6% gng). Ostali sektori su uglavnom bili u negativnoj teritoriji, a verujemo da na ovakve rezultate utiču i sankcije NIS-u. Kada su u pitanju pregovori o prodaji između MOL-a/NIS-a, rok za završetak pregovora je produžen do 22. maja, a novih vesti u vezi sa pregovorima za sada nema. Verujemo da će transkacija biti odobrena u narednom periodu što je i naš osnovni scenario, na kom su pripremljene nove projekcije.

Rat u Iranu je izazvao značajan poremećaj u snabdevanju naftom, uz zatvaranje Ormuskog moreuza i smanjenje proizvodnje u regionu za više miliona barela dnevno, rezultirajući izuzetnim rastom cena brent nafte, ali i prirodnog gasa nakon gašenja proizvodnje u Kataru. Iako je ovaj sukob doveo do rasta cena nafte i gasa na globalnim tržištima, razmere ove krize su mnogo manje u odnosu na energetsku krizu iz 2022. godine, jer se tada desio izuzetno veliki rast cena gasa. Naše očekivanje je da će Ormuski moreuz ipak biti otvoren u narednim nedeljama, ali svakako cene energenata, industrijskih inputa, hemikalija, metala i đubriva, neće brzo pasti.

Neto zarade (realne stope) su porasle za 7,6% gng u januaru (decembar/25: +11,5% gng). Promet utrgovini na malo (stalne cene) je blago usporio u februaru za 4,6% gng (januar: +5,5% gng). Potrošnja hrane, pića i duvana je ostala stabilna sa stopom rasta od 5,3% gng u februaru (januar: +5,2% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, je usporila rast na 4,8% gng (januar: +8,8% gng), dok se potrošnja motornih goriva blago oporavila sa rastom od 2,3% gng (januar: +1,8% gng).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.