Ekonomski izveštaj - februar 2026

NBS je objavila novi „Izveštaj o inflaciji“ i potvrdila projekciju rasta BDP-a za 2026. godinu od 3,5% gng podržanu: rastom potrošnje (usled rasta zarada i penzija) i investicija (realizacija infrastrukturnih projekata u vezi sa projektom „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“), ali i privatnih investicija (očuvana visoka profitabilnost domaće privrede iz prethodnih godina, očekivani nastavak priliva SDI, kao i povoljniji uslovi zaduživanja usled pada EURIBOR-a). Ovaj scenario podrazumeva da će dogovor oko prodaje naftne kompanije NIS biti postignut, tačnije, da će američka administracija odobriti prodaju. 

Dalje, NBS je uzela u obzir najavu Evropske komisije da će prepoloviti kvote za uvoz čelika bezcarine iz zemalja van EU, kao i da će povećati carine sa 25% na 50% ako uvoz čelika prelazi te kvote kako bi zaštitila svoju industriju u EU. S obzirom da je još uvek reč o predlogu i da se vode pregovori, NBS je u svom osnovnom scenariju pretpostavila da proizvodnja osnovnih metala neće biti izložena ozbiljnijim poteškoćama. U izveštaju o inflaciji se pominje i CBAM taksa (taksa za prekogranično prilagođavanje cena ugljenika), koja bi mogla da utiče na rast troškova proizvodnje i izvoza upojedinim sektorima koji su obuhvaćeni ovom regulativom (gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubrivo, vodonik i električna energija). Učešće ovih industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu robe u EU u 2024. godini iznosilo je 13,4%, pri čemu najveće učešće u izvozu imaju gvožđe i čelik (nešto višeod 5%) i električna energija (oko 5%), tako da bi u tim sektorima u određenoj meri mogla da se smanji cenovna konkurentnost od sledeće godine. Kao odgovor na uvođenje poreza CBAM, Republika Srbija je usvojila Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

NBS je u februarskom „Izveštaju o inflaciji“, potvrdila svoju projekciju inflacije za ovu godinu (4%), čemu će niska baza iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, uticati na to da se inflacija krajem ove godine kreće oko nivoa od 4%. Sa druge strane, prema NBS-u „donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja uredbe.“ Dalje dezinflatorno će delovati i rast zarada jer će biti praćen rastom produktivnosti, prosečna poljoprivredna sezona i nastavak restriktivne monetarne politike. 

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno.

I pored očekivanja NBS-a da će inflacija nastaviti da se kreće ove godine u granicama cilja (3%+/- 1.5 pp) i nakon prestanka važenja uredbe kojom su ograničene marže u veleprodaji i maloprodaji do 20%, NBS je ipak zadržala kamatnu stopu na istom nivou. Razlog takvoj odluci leži u činjenici daće do rasta inflacije ipak doći od septembra, obzirom na nisku bazu iz septembra 2025. Dalje, NBS ponavlja da je i dalje neophodan oprez u vođenju monetarne politike usled velikih geopolitičkih neizvesnosti i jačanja protekcionizma. Slučaj sankcionisane naftne kompanije NIS, NBS vidi kao prilično važan faktor u konzervativnom pristupu monetarnoj politici, bar dok se ne pronađe rešenjeza NIS.

NBS je u februarskom „Izveštaju o inflaciji“, potvrdila svoju projekciju inflacije za ovu godinu (4%), čemu će niska baza iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, uticati na to da se inflacija krajem ove godine kreće oko nivoa od 4%. Sa druge strane, prema NBS-u „donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja uredbe.“ Dalje dezinflatorno će delovati i rast zarada jer će biti praćen rastom produktivnosti, prosečna poljoprivredna sezona i nastavak restriktivne monetarne politike, kao i niska uvozna inflacija.

NBS je u februarskom Izveštaju o inflaciji, potvrdila projekciju rasta BDP-a za 2026. godinu od 3,5% gng podržanom: rastom potrošnje (usled rasta zarada i penzija) i investicija (realizacija infrastrukturnih projekta vezanih za projekat „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“). Dalje, kadaje u pitanju neto izvoz, ovde NBS očekuje negativan doprinos BDP-u usled bržeg rasta uvoza. Za 2027. godinu, NBS očekuje rast BDP od 5% gng, najviše usled pozitivnog doprinosa neto izvoza, zahvaljujući očekivanom rastu izvoza usluga usled održavanja specijalizovane međunarodne izložbe „EXPO“.

Tokom januara dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1%. Obim ukupnih (neto prodajnih) deviznih intervencija u januaru je iznosio 610,0 miliona evra, dok su devizne rezerve porasle u januaru za 388,4 miliona evra na nivo od 29.4 milijarde evra. Prilivi u devizne rezerve u januaru ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, donacija, upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovama (181,3 miliona evra), kao i neto tržišnih efekata (876,7miliona evra) koja su rezultat povećanja cene zlata u dolarima, ali i odluke NBS da poveća kupovinu zlata tokom 2025, praksa koja je bila prisutna i kod ostalih centralnih banaka u uslovima povećanih geopolitičkih rizika. Samo u januaru vrednost zlatnih rezervi u evrima je povećana za 933,8 miliona evra, najvećim delom usled delovanja tržišnih faktora (rast cene zlata u dolarima, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru), a manjim delom usled kupovine (povećanja količine) zlata tokom meseca.

Sezonski rast cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,5% mesečno), uglavnom vođen skokom cena povrća, zajedno sa rastom cena stanovanja (+1,5% mesečno) koji je podržan povećanjem cena usluga vodosnabdevanja i rast cena rekreacije i kulture (+1,5% mesečno) zbog praznične sezone, doprineli su mesečnom inflacionom raspoloženju od 0,3% mesečno. Moramo napomenuti da je ovo bio prvi mesečni rast cena hrane od septembra 2025. kada je stupila na snagu Uredba kojom je ograničena marža u maloprodaji i veleporodaji na 20%, verovatno zato što prodavci na pijacama (tezge) nisu obuhvaćeni ovom Uredbom. Dezinflatorni uticaj došao je od cena transporta (-1,1% mesečno). Ostatak potrošačke korpe je zabeležio veoma umeren rast cena ili pad cena.

Ipak, uprkos umerenom rastu cena u januaru, inflacija na godišnjem nivou je usporila rast na 2,4% godišnje u odnosu na 4,6% godišnje u januaru 2025. godine, tako da je bazni efekat glavni krivac za takav razvoj događaja ove godine. Takođe, ovo je bilo usporavanje i u poređenju sa decembrom 2025. (2,7% godišnje). Cene hrane i bezalkoholnih pića pale su za 1% godišnje (januar/25:+4,1% godišnje), cene transporta pale su za 0,4% godišnje, dok su cene rekreacije i kulture porasle za 8,9%, verovatno podržane zimskom sezonom odmora i praznika. Ipak, cene usluga se održavaju na još uvek višim nivoima (5,4% godišnje), dok cene roba nastavljaju trend usporavanja na 1,5% godišnje (decembar/25: 1,8% godišnje).

Ostajemo pri našoj projekciji inflacije od 4,1% na godišnjem nivou, uz podršku: a) prestanka važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta, b) ne očekujemo prosečnu poljoprivrednu sezonu, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina i c) baznog efekta od septembra, a javljaju se i novi rizici koji bi mogli imati inflatorni efekat (pravilo zadržavanja u EU 90/180, koji bi mogao da utiče na poskupljenja uvoza robe, ali za sada to ne uzimamo u osnovni scenario jer postoji mogućnost da EU ipak prilagodi ovu uredbu za transportni sektor), kao i neizvesnost oko kretanja cena nafte na globalnim tržištima usled tenzija oko Irana. Pretpostavljamo da će se prodaja naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u materijalizovati i samim time da neće imati inflatorni uticaj. Svakako, doza opreznosti ostaje, dok se ne vidi i konačan ishod.

NBS je u februarskom „Izveštaju o inflaciji“, potvrdila svoju projekciju inflacije za ovu godinu (4%), čemu će niska baza iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, uticati na to da se inflacija krajem ove godine kreće oko nivoa od 4%. Sa druge strane, prema NBS-u „donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja uredbe.“ Dalje dezinflatorno će delovati i rast zarada jer će biti praćen rastom produktivnosti, prosečna poljoprivredna sezona i nastavak restriktivne monetarne politike. Bazna inflacija je iznosila 4,1% gng u januaru (decembar/25: 4%gng).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.