Ekonomski izveštaj - januar 2026

Kao što je početak 2025. godine bio obeležen uspostavljanjem visokih carinskih tarifa od strane američke administracije, što je obeležilo celu prethodnu godinu, tako je i početak ove godine obeležila Trampova spoljna politika – američka intervencija u Venecueli, pretnje Grenlandu, Kubi i, konačno, demonstracije u Iranu. Dakle, geopolitičke vesti i dalje dominiraju tržištima. Uprkos američkoj intervenciji u Venecueli, globalna finansijska tržišta su započela novu godinu u pozitivnom trendu. Suprotno uobičajenom preokretu u kretanju cena plemenitih metala, državne obveznice koje predstavljaju sigurna utočišta nisu dobile podsticaj od geopolitičkih tenzija dok su premije kreditnog rizika ostale na istorijski niskom nivou. Međutim, geostrateške implikacije i njihov uticaj na cene nafte i proizvodnju nafte, verovatno će biti mnogo značajnije ako se desi scenario kolapsa iranskog režima, nego u slučaju Venecuele, što se već i odražava na cene nafte na globalnim tržištima. Ovo bi moglo posebno da pogodi Kinu jer bi predstavljao gubitak drugog sankcionisanog izvora nafte. Međutim, uzevši u obzir nepredvidljivost kretanja geopolitičke scene, zahtevno je i sagledavati konačne efekte na sve uključene zemlje. 

Što se tiče domaćg tržišta, i dalje su u fokusu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su obeležile godišnjicu. Naime, 10. januara 2025, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD je prvi put uvela sankcije NIS-u, a potom i odložila primenu nekoliko puta sve do 9. oktobra 2025. godine, kada su sankcije zvanično uvedene. Od tada se dogodilo mnogo preokreta, a neizvesnost oko ishoda ove priče i dalje postoji. Sankcije su uvedene zbog većinskog vlasništva ruskog Gaspromnjefta u kompaniji. Ubrzo nakon uvođenja sankcija, proizvodnja u rafineriji nafte u povezanoj kompaniji u Pančevu je obustavljena zbog odluke OFAC-a o zabrani prerade sirove nafte, ali je iznenada, bez prethodne najave, i ukinuta. OFAC je 31. decembra 2025. odobrio operativnu dozvolu kompaniji u Pančevu do 23. januara, dok je rok za pregovore o prodaji produžen sa 13. februara na 24. mart. 

Iako sankcije traju već tri meseca, ne vidimo nestašicu nafte i naftnih derivata na tržištu, verovatno zbog dovoljne akumulacije rezervi nafte od strane države, ali i zbog preusmeravanja kompanija, posebno u transportnom sektoru, na druge dobavljače početkom 2025. godine. Produženje licence je dobrodošlo i očekuje se da će podržati oporavak rezervi nafte, bar donekle i moguće da je povezano sa glasinama o pregovorima o akviziciji NIS-a sa mađarskim MOL-om, čiji predstavnici su prethodne nedelje stigli u Srbiju i, prema pisanju medija, istraživali poslovanje kompanije. MOL je prisutan na tržištu preko mreže benzinskih stanica i najveći je uvoznik dizela u Srbiju. MOL-ova akvizija bi pojačala operacije ove kompanije u Srbiji, ali i prisustvo na regionalnom tržištu, s obzirom na MOL-ovo prisustvo u Hrvatskoj (preko INA-e) i Slovačkoj, gde poseduje rafinerije, i prisustvo u Rumuniji i Sloveniji. Međutim, teško je utvrditi šta će biti konačan ishod kada je u pitanju NIS i da li je zaista MOL konačan izbor NIS-a, jer prodaja većinskog vlasništva mora biti odobrena od strane OFAC-a. Verujemo da ćemo u u narednim nedeljama imati više saznanja o konačnom rešenju za NIS. Što se tiče snabdevanja gasom iz Rusije, postignut je dogovor o snabdevanju Srbije gasom do 31. marta 2026. godine. 

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno. 

Odluka o zadržavanju kamatne stope na istom nivou je ponovo podržana dešavanjima na globalnom tržištu, a ne toliko dešavanjima na domaćem tržištu. Šta nas navodi na ovaj zaključak? NBS je potvrdila da je inflacija obuzdana dok je projektovana inflacija u okviru inflatornog koridora (3% ± 1,25 procentnih poena) tokom cele 2026. godine i nadalje. NBS projekcija inflacije je podržana najavljenim donošenjem sistemskih zakona za sprečavanje nefer trgovinskih praksi, ublažavanjem troškovnih pritisaka sa međunarodnih tržišta, novom poljoprivrednom sezonom (očekuje se da će biti prosečna) i stabilnim deviznim kursom. Bazni efekat će vršiti pritisak na rast maloprodajnih cena. Sve u svemu, imamo kontrolisan scenario razvoja domaćeg tržišta. Uglavom se slažemo sa pretpostavkama NBS izuzev što očekujemo novi rast cena hrane, uglavnom zbog nestabilnih i teško predvidljivih klimatskih uslova kakve smo videli u poslednje četiri do pet godina, a koji su uticali na poljoprivredne prinose. Naša projekcija inflacije za 2026. godinu (4,1% gng) poklapa se sa prognozom NBS-a (4,0% gng), barem za sada. 

Što se tiče globalnih tržišta i njihovog značaja u donošenju odluke, NBS naglašava potrebu za povećanim oprezom u vođenju monetarne politike s obzirom na nepredvidivost geopolitike i jačanje protekcionizma, što smanjuje poverenje investitora i potrošača na globalnom nivou, a istovremeno će uticati i na domaću proizvodnju i izvoz. Slučaj sankcionisane naftne kompanije NIS vidimo kao prilično važan faktor u konzervativnom pristupu monetarnoj politici, bar dok se ne pronađe rešenje za NIS.

Kada je u pitanju projekcija BDP-a, NBS je potvrdila svoju prognozu od 3,5% za 2026. godinu, predvođenu potrošnjom i investicijama, odnosno projektom „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027“. Novina je da NBS sada očekuje pozitivan doprinos neto izvoza, u velikoj meri podržan izložbom Expo 2027. Ovog puta nisu pomenuti rizici koji bi doveli do pada/ usporavanja rasta BDP-a.

Iako je inflacija obuzdana, NBS će zadržati konzervativan monetarni okvir i nadalje, i ostati posvećena održavanju stabilnosti EUR/RSD s obzirom na složenost geopolitike i domaćih pitanja, a bez promene kamatne stope, kao i podržavanju ekonomskog rasta kroz rast kreditiranja. Iako se NBS projekcije (kao i naše) zasnivaju na očekivanju rešenja vlasničke strukture NIS-a, opreznost se zadržava dok se ne vidi konačan ishod.

EUR/RSD se stabilizovao na nivou od oko 117,3, a privremeni pritisak na kupovinu evra tokom decembra, izazvan medijskim izveštavanjem o sekundarnim sankcijama koje su uznemirile kupce, očigledno je prošao. Od početka godine dinar je prema evru nominalno oslabio za 0,2%. Obim ukupnih (neto prodajnih) deviznih intervencija u 2025. godini je iznosio 580,0 mln evra, dok su devizne rezerve tokom 2025. godine pale za 286,2 mln evra na nivo od 29 mlrd evra, što i nije značajan pad, obzirom na značajan pritisak na dinar u prvom delu godine (usled pada stranih investicija) i pred kraj godine usled povećane tražnje za evrom i značajnih deviznih intervencija NBS. 

U decembru 2025. cene su usporile rast na mesečnom nivou (+0,1% mnm) nakon rasta od 0,2% mnm u novembru, usled nastavka pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,5% mnm), kao i pada cena transporta (-0,3% mnm), tačnije, pada cena goriva. 

Mesečna dinamika cena podržala je blago usporavanje inflacije na godišnjem nivou na 2,7% (novembar: 2,8% godišnje) što je u okviru cilja inflacije (3% +/- 1,5 pp). U poređenju sa 2024. godinom kada je inflacija iznosila 4,3% gng, možemo reći da je rast cena obuzdan ali je to, uglavnom, rezultat odluke o ograničenju maloprodajnih marži, tako da su administrativne mere odigrale značajnu ulogu. Iako su slične mere preduzele i druge institucije u regionu centralne i istočne Evrope, ovaj potez ukazuje na nedostatak sistemskog pristupa, tačnije neadekvatne politike investiranja u poljoprivredu u uslovima izmenjenih klimatskih uslova. 

Cene hrane i bezalkoholnih pića su pale na godišnjem nivou za 0,9% (2024: +4,0% gng), cene odeće su usporile rast na 2,2% gng (2024: +4,1% gng), dok su cene opreme za stan i tekuće održavanje usporile rast na 0,3% gng (2024: +6,2% gng), a cene transporta na 1,9% gng (2024: +2,4% gng). Cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasle za 7,5% gng, podržane oktobarskim povećanjem cena električne energije (2024: +3,5% gng). Cene alkoholnih pića, duvana i narkotika i dalje drže visoku stopu rasta od 6,4% gng (2024: 7,7% gng), kao i cene zdravlja sa stopom rasta od 5,9% gng (2024: 5,7% gng) i cene restorana i hotela sa stopom rasta od 7,1% gng (2024: 9,6% gng).

Cene roba su usporile rast za 1,8% gng (2024: 3,5% gng), dok su cene usluga, iako usporile rast, i dalje na dosta visokom nivou od 5,6% (2024: 6,7%). 

Očekujemo da inflacija u narednim mesecima ostane u okviru cilja inflacije, ali su rizici rasta cena povišeni usled sledećih rizika. Prvo, očekujemo blagi rast cena, izazvan efektima klimatskih promena na poljoprivredne prinose. Drugo, rizici diverzifikacije snabdevanja naftnim derivatima i gasom, kao i rešenje vezano za NIS. Treće, nacionalni porez na emisiju CO2 koji je stupio na snagu ove godine. Ovaj porez dolazi kao odgovor Srbije na sličan porez EU kojem zemlja takođe sada podleže u okviru Mehanizma za prilagođavanje ugljeničnih granica (CBAM). Porez iznosi 4 evra po toni ekvivalenta CO2, što uključuje N2O i PFC. Industrije koje plaćaju ovaj porez su: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, proizvodnja cementa, proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, proizvodnja aluminijuma, proizvodnja električne energije. Kada je u pitanju efekat na cene, on može biti postepen (taksa se plaća godišnje) i delimično ublažen konkurencijom i državnim olakšicama (poreski krediti, izuzeci, tehnološki podsticaji). Tako da za sada uzimamo u obizir ovaj faktor, ali ga ne kvantifikujemo. 

Bazna inflacija je smanjena u 2025. godini na 4% gng u poređenju sa 5,3% gng u 2024. godini.

Nastavak pada prerađivačkog sektora u novembru (-3,8% gng) nakon pada od 0,7% gng u oktobru je najviše doprineo negativnom trendu ukupne industrijske proizvodnje zemlje u istom mesecu (-3,4% gng) nakon pada industrije od 2,3% gng u oktobru. Sektor rudarstva je i dalje u pozitivnoj teritoriji (+2,3% gng) usled pojačane ekspolatacije ruda metala, dok je proizvodnja električne energije smanjila pad u novembru (-4,4% gng) pod uticajem grejne sezone.

Kada je u pitanju prerađivački sektor, novembarski pad od 3,8% je najviša stopa pada u 2025. godini i u najvećoj meri je rezulat pada proizvodnje koksa i derivata nafte (-44,0% gng) usled uvođenja sankcija naftnoj kompaniji NIS u oktobru 2025. i zabrane prerade sirove nafte. Iako su sankcije na snazi skoro više od tri meseca, još uvek se ne osećaju nestašice nafte i naftnih derivata, a kao rezultat očigledno ranije akumuliranih rezervi nafte od strane države, ali i preusmeravanje domaćih kompanija, najviše transportnog sektora, na ostale snabdevače naftom u zemlji i inostranstvu, već u januaru 2025. kada su i prvi put uvedene sankcije NIS-u. Da podsetimo, sankcije NIS-u su uvele Sjedinjene Američke Države (SAD), na osnovu odluke Ministarstva finansija OFAC-a (Office of Foreign Assets Control), a razlog je rusko vlasništvo u kompaniji (Gaspromnjeft).

Od ukupno 24 sektora, samo 7 sektora je ostvarilo pozitivne stope rasta u novembru (9 u oktobru), a posebno se izdvaja proizvodnja vozila (+44,7% gng) i u manjoj meri proizvodnja proizvoda od gume i plastike (+8,2% gng), dok su ostali sektori koji su beležili pozitivne stope rasta u prethodnim mesecima, značajno usporili rast ili čak bili u padu.

Gledano od početka 2025. godine, sektor proizvodnje električne energije je bio u padu za 2,1%, što je manje u poređenju jan-nov/24 (-5,9%), jer su manje razmere suše u poređenju sa 2024. godinom. Sektor rudarstva je od početka godine usporio rast na 4,7% (jan-nov/24: 7,1%), a kao rezultat nižeg priliva stranih direktnih investicija Kine u ovaj sektor u poređenju sa 2024, kada je Kina rekordno investirala u sektor rudarstva. Međutim, rudarstvo ostvaruje više stope rasta u poređenju sa ostala dva sektora, usled interventne proizvodnje nafte i normalnog rada proizvodnje bakra i gvožda. Prerađivački sektor je značajno usporio rast (jan-nov: +1,9%) u poređenju sa periodom jan-nov/24: +4,6%, delimično i pod uticajem primene novih carinskih stopa SAD-a ka EU, ali i ka Srbiji, iako su volumeni razmene naše zemlje sa SAD-om na dosta niskim nivoima, nižeg priliva stranih direktnih investicija, nestabilne političke situacije u zemlji usled protesta, kao i sankcija američke administracije ka naftnoj industriji NIS. 

Rast prerađivačke industrije od početka godine isključivo je rezultat rasta auto industrije, dok ostali sektori beleže ili pad proizvodnje (15 sektora) ili vrlo skroman rast. Proizvodnja vozila (jan-nov: +30,5%) i auto-guma (jan-nov: +17,6%) dominiraju u odnosu na sve ostale sektore, a proizvodnja automobila dominira i u odnosu na prethodnu godinu (jan-nov/24: +4,7% gng). Proizvodnja koksa i derivata nafte je pala za samo 2,2% od početka godine (jan-nov/24: -11,4% gng), usled interventne prerade sirove nafte tokom odlaganja sankcija

Iako je rast zarada bio prisutan kod većine sektora u oktobru, najveći doprinos rastu neto zarada (realne stope) od 9,4% gng (septembar: +10,5% gng), dao je sektor proizvodnje koksa i naftnih derivata (+42,3% gng) zbog vanrednih isplata zarada zaposlenima u NIS-u, a pre produženja sankcija ovoj kompaniji. Oporavak rasta neto zarada, kao i uvođenje mere ograničenja trgovinskih marži na 20% u maloprodaji i veleprodaji, uticali su na oporavak prometa u trgovini na malo (u stalnim cenama) u novembru na 7,6% gng (oktobar: +7,4% gng).

Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 8,1% gng (oktobar: +6,9% gng), dok je potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, porasla za 8,7% gng (oktobar: +9,3% gng), međutim potrošnja motornih goriva je u odnosu na druga dva sektora, usporila rast na 3,3% gng (oktobar: 4,2% gng).

Oktobarski rast prometa u trgovini nije znak da je došlo do potpunog oporavka prometa što potvrđuju i podaci gledano od početka godine (jan-nov: +3,6%) u poređenju sa istim periodom protekle godine (jan-nov/24: +5,8%)

Potrošnja građana je finansirana rastom zarada i stabilnim prilivom doznaka iz inostranstva koje su dostigle iznos od 3 mlrd evra u prvih deset meseci 2025. godine (jan-okt/24: 3 mlrd evra).

Za razliku od priliva od doznaka koji beleže neometan rast zadnjih nekoliko godina, neto strane direktne investicije (SDI) su pale za 53,2% u prvih deset meseci 2025. u poređenju sa istim periodom 2024. godine, a kao rezultat pada priliva investicija iz Kine (-97,3% gng), ali i pada investcija iz EU (-36,3% gng). Pad priliva SDI-a je prisutan i u drugim zemljama CIE, a kao posledica nestabilne geopolitičke situacije koja itekako utiče na konzervativnu investicionu percepciju investitora i odlaganje novog investiciong ciklusa za stabilnija vremena i okruženje. U ovom trenutku, očekujemo da će prliv SDI-a u Srbiju ostati na sličnom nivou kao i 2025. godine pod pretpostavkom dolaska novog strateškog partnera u NIS, jer će i dalje preovladavati nestabini globalni uslovi. Gledano po delatnostima, najveći pad investicija je osetio sektor rudarstva i građevinarstva, dok je umeren priliv ipak ostvaren u sektoru proizvodnje guma i trgovine na veliko i malo. 

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.