Ekonomski izveštaj - jun 2026

I pored nastavljenog pada priliva stranih direktnih investicija u K1, BDP je oporavio dinamiku rastau istom kvartalu (+3,2% gng) posle slabog rasta od 2% u 2025. Naime, još prošle godine rast potrošnje,kako privatne tako i državne, je amortizovao potencijalno veći pad BDP-a, a sličan trend je nastavljeni ove godine. Stabilizacija zaposlenosti, realni rast zarada i snažan priliv doznaka iz inostranstva su podržali rast lične potrošnje, dok je u slučaju potrošnje države, blago ekspanzivna politika (povećanje penzija, zarada, EXPO) uticala pozitivno na rast BDP-a. Dalje, pozitivan efekat na rast BDP-a imavraćanje operativne licence naftnoj kompaniji NIS i na kraju efekat baze. Uzevši u obzir razvojekonomije u K1, povećali smo projekciju rasta BDP-a za 2026. na 2,8% sa 2,4% gng pod pretpostavkom produžavanja operativne licence NIS-u dok se ne potpiše kupoprodajni ugovor između MOL-a i NIS-a.

Kada je u pitanju prodaja većinskog vlasništva Gasprom nefta u naftnoj kompaniji NIS, očekujemo produženje pregovora do jeseni, ako ne i kasnije i pored potpisivanja ugovora o upravljanju između RS i MOL-a koji omogućava da se, ukoliko MOL postane većinski vlasnik, nastavi razvoj NIS-a, snabdevanje srpskog tržišta i rad Rafinerije u Pančevu. MOL nastavlja pregovore sa Gazprom Neftom u vezi sa kupoprodajom njegovog udela od 56,15% u NIS-u. Operativna licenca je produžena do 1. jula, ali nema informacija o produženju rokova za pregovore. Složena vlasnička struktura doprinosi dugotrajnom procesu pregovora, s obzirom na to da sve uključene strane (Gazprom neft i Vlada kao prodavci, MOL kao kupac i potencijalno treća strana gde je ADNOC ranije pominjan), imaju različite interese i suočavaju se sa različitim političkim pritiscima, što značajno usporava proces. Dakle, duže trajanje pregovora i neizvesnost kada će doći do prodaje, nije rezultat toga što se dogovor ne može postići, već zato što je proces višeslojan geopolitički i finansijski i zahteva međunarodno odobrenje.

Posle više od 12 godina pregovora za članstvo sa EU, Srbija, kao i zemlje Zapadnog Balkana su možda na pragu da steknu status zemlje posmatrača i steknu mogućnost postepenog učešća u telima EU i pristup beneficijama, što bi služilo kao međukorak pre punopravnog članstva. To je predlog Nemačke i Francuske kroz nezvaničan dokument koji će biti predmet odobrenja u EU. Srbija je započela pregovore o pristupanju sa EU 2014. godine i od tada je otvorila 22 poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena. Dugotrajan proces pregovora prvenstveno je posledica političkih pitanja, reformi i usklađivanja sa politikama EU (kao što su odnosi sa Rusijom). Generalno, ovaj model nudi Srbiji kratkoročne koristi poput povećanog finansiranja, bržeg rasta i stabilnosti, dok punopravno članstvo ostaje poželjnije na duži rok, pružajući pun suverenitet i prava donošenja odluka unutar EU. Ipak, ovo predstavlja pozitivan korak napred iz zastoja sa kojim su se zemlje Zapadnog Balkana suočile u kompleksnom procesu pregovora o pristupanju.

Narodna banka Srbije (NBS) je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, u skladu sa našimočekivanjima i tržišnim konsenzusom. Odluka je bila podržana i dalje niskom inflacijom koja se kreće unutar inflacionog koridora (3% +/- 1,5 p.p.) uprkos rastućim cenama nafte na svetskim tržištima, izazvanim ratom u Iranu. Razlog tome je brza akcija Vlade, tačnije donošenje sledećih mera: zabrana izvoza nafte, korišćenje strateških rezervi dizela, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate na 20% i nedeljno fiksiranje cena nafte. Zahvaljujući ovim merama sprečen je značajan rast inflacije. NBS zdržava svoju projekciju inflacije od 4,8% gng u 2026. godini, očekujući da će cene porasti od septembra zbog niske baze, visokih cena energije i drugih primarnih roba. U scenariju da aktuelna energetska kriza ne traje dugo, inflacija bi trebalo da uspori i vrati se u ciljani koridor sredinom 2027. godine. Pored toga, NBS je zadovoljna razvojem BDP-a (3,2% gng u K1 nakon 2% u 2025. godini), što je u skladu sa njihovom projekcijom za celu 2026. godinu (3%).

NBS je ponovila svoje smernice sa poslednjeg sastanka, potvrđujući da će nastaviti voditi opreznu monetarnu politiku i da će ostati posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na druge cene putem inflatornih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

I dalje mislimo da će NBS ostaviti referetnu kamatnu stopu nepromenjenu s obzirom na ipak prisutne rizike (uglavnom geopolitičke) potencijalnog usporavanja ekonomije, tako da zadržavamo našu projekciju referentne stope na 5,75% za kraj godine i ne vidimo uticaj na finansijsko tržište, jer su finansijske institucije uglavnom očekivale ovu odluku. NBS će nastaviti da koristi devizne intervencije uz podršku snažnih deviznih rezervi i druge pomoćne instrumente.

Bruto devizne rezerve NBS na kraju maja su iznosile 29,9 mlrd evra i povećane su u odnosuna kraj aprila za 1,8 mlrd evra. Najveći priliv u devizne rezerve tokom maja ostvaren je po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu (Republika Srbija je emitovala ukupno tri evroobveznice, dve denominovane u evrima i jednu denominovanu u američkim dolarima) u ukupnom iznosu od 2,9 mlrd evra. Najveći odliv iz deviznih rezervi realizovan je po osnovu razduženja države na ime deviznih kredita, prevremene otplate dela preostalog duga po osnovu evroobveznica emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu (s dospećem 2027. godine), dospelih HOV na domaćem tržištu i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 1,3 mlrd evra.

Rezerve zlata na kraju maja iznosile su 54.314,3 kg i imale su vrednost od 6,8 mlrd, i činile 22,8% bruto deviznih rezervi. Tokom prvih pet meseci 2026. godine dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 45 mln evra, dok od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu NBS je neto prodala 1,2 mlrd evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Nakon rasta od 0,8 mesečno u aprilu, potrošačke cene su usporile dinamiku rasta na 0,3% mnm u maju usled usporavanja rasta cena većine proizvoda i usluga. Glavni generatori rasta inflacije u aprilu prikočili su sa rastom u maju: cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za svega 0,1% mnm nakon njihovog mesečnog rasta od 1% u aprilu, a najviše kao rezultat pada cena povrća koje je beležilo sezonski rast u aprilu. Čak su i cene transporta usporile rast za 1% mesečno nakon rasta od 2,2% mesečno u aprilu. I na kraju, cene roba su usporile dinamiku na 0,3% mnm (april: +0,9% mnm), dok su cene usluga zadržale nepromenjenu stopu rasta od 0,4% u maju.

Rast inflacije na godišnjem nivou u maju iznosio je 3,5% nakon rasta od 3,3% gng u aprilu, a rast su podržale: cene transporta (+8,4% gng), stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (+9,5% gng), cene zdravlja (+7,6% gng) i cene alkoholnih pića, duvana i narkotika (+4,9% gng). Cene hrane i bezalkoholnih pića i dalje su imale dezinflatorni uticaj (-1,5% gng). Na kraju, cene usluga i roba su ostale stabilne sa rastom od 5,9% (april: 5,8% gng) i 2,7% gng (april: 2,6% gng) respektivno. 

Vrlo umeren rast potrošačkih cena uprkos visokim cenama energenata, najviše je rezultat odlučnog delovanje Vlade, koje se vidi u nizu mera preduzetih radi smirivanja prelivanja visokih cena nafte na maloprodajne cene. Mere su sledeće: izvoz nafte i naftnih derivata je zabranjen (osim butana, propana i TNG-a), fiksiranje cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou), privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20% i korišćenje strateških rezervi dizela. Dalje, dobra poljoprivredna sezona, kada su u pitanju sveže voće i povrće, je takođe imala pozitivan uticaj na umeren rast inflacije.

Korigovali smo projekciju inflacije sa 6,1% za kraj godine na 5,7% gng usled bolje od očekivane poljoprivredne sezone i dobrog roda voća i povrća i uz očekivanje da će većina gore navedenih mera ostati na snazi do kraja godine. Izuzetak može predstavljati potencijalno ukidanje mere smanjenih akciza na naftne derivate (zasada nema potvrde), što može delovati blago inflatorno. Sa druge strane, očekujemo da će cene nafte na globalnim tržištima ostati povišene tokom cele 2026. godine, bez obzira na postignut sporazum o miru između SAD-a i Irana iz razloga što će Vlade većine zemalja morati da dopune strateške rezerve nafte, koje su delomično korištene tokom ove krize. Dalje, proizvođači nafte na Bliskom istoku, vrlo verovatno neće odmah krenuti sa proizvodnjom, jer su skladišta puna (zbog nemogućnosti transporta usled blokade moreuza), ali i i zbog nesigurnosti da li će zaista doći do odmrzavanja blokade moreuza. Dalje, očekujemo korekcije cena roba s obzirom na značajan rast cena industrijskih proizvođača i rasta uvoznih cena, te uticaj baznog efekta od septembra. Cene industrijskih proizvođača su porasle na 7,7% gng u maju, nakon rasta od 6,4% gng u aprilu, što odražava rast cena energenata, dok su uvozne cene porasle za 2,4% gng nakon rasta od 1% gng u aprilu.

Bazna inflacija je blago porasla na 4,5% gng u maj (april: 4,4% gng).

Kao što smo i očekivali, industrijska proizvodnja je usporila rast na 3,4% gng u aprilu nakon rekordnog rasta od 6,4% gng u martu, usled usporavanja rasta prerađivačkog sektora (+5,3% gng) nakon što je ovaj sektor ostvario rast od 8,4% gng u martu. Dalje, doprinos usporavanju industrije dala je i proizvodnja električne energije nastavljajući silaznu putanju (-7,7% gng) nakon pada od 0,1% gng u martu, dok je sektor rudarstva jedini ostvario bolji performans (+4,8% gng) u odnosu na rast od 1,2% u martu. Naime, na snažan rast industrije u prethodnom mesecu uglavnom je uticao oporavak proizvodnje u NIS-u, ali i rast tražnje/proizvodnje, zasnovan na očekivanju privrede da će se nastaviti rast cena nafte naglobalnim tržištima. Dakle, na martovski rast su u dobroj meri uticali psihološki faktori.

Kada je u pitanju prerađivački sektor, 13 od 24 sektora bilo je u pozitivnoj teritoriji, nakon 16 u martu. Slično prethodnom mesecu, najveći doprinos rastu industrije dali su sledeći sektori: proizvodnja električnih automobila (+52,2% gng), koksa i derivata nafte (+31,6% gng), s obzirom da je NISu produžena operativna licenca od strane američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) do 1. jula, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (+14,0% gng), kao i osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (+15,0% gng). Kada su u pitanju ostali sektori, stabilan rast ostvaruje proizvodnja papira i proizvoda od papira (+9,1% gng), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (+9,4% gng), kao i proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala (+8,7% gng).

Kada pogledamo sentiment indikatore u evrozoni, vidimo da S&P Global PMI indeks za industriju evrozone (pokazatelj kako najveće kompanije vide ekonomski sentiment) usporava rast u maju na 51,6 posle aprilskog rasta na 52,2. Rast u aprilu je bio vođen u dobroj meri očekivanjem značajnog rasta cena nafte na globalnom tržištu, što je podstaklo rast tražnje i akumulaciju rezervi. Sa druge strane,očekivanja su stabilizovana u maju, što je rezultiralo stagnacijom novih porudžbina i usporavanjem proizvodnje. I dalje očekujemo da će visoke cene nafte imati pozitivan efekat na energetski sektor, ali ne i na industriju. Naime, visoke cene nafte su već ukalkulisane u cene većine proizvoda, a pad cena nafte koji je usledio nakon dogovora o primirju SAD-a/Irana bi mogao rezultirati usporavanjem rasta troškova, mada je i to neizvesno, jer zavisi od momenta otvaranja moreuza. 

Neto zarade (realne stope) su zadržale nepromenjenu stopu rasta od 9,5% gng u martu (februar: +9,5% gng). Kao što smo i očekivali, promet u trgovini na malo (stalne cene) je usporio rast na 5,6% gng u aprilu nakon rekordnog rasta od 14% gng u martu koji je bio vođen efektom baze, ali i skokom tražnje za naftom u iščekivanju rasta cena nafte. Posledično, promet u trgovini motornim gorivima je usporio rast u aprilu na 8,7% gng (mart: +27,7% gng). Potrošnja hrane, pića i duvana je takođe usporila rast u aprilu na 5,6% gng (mart: +9,8% gng), kao i potrošnja neprehrambenih proizvoda izuzev automobila, na 4,4% gng (mart: +12,9% gng). Očekujemo da će promet u trgovini nastaviti da raste prosečnom stopom od 5% i u narednim mesecima, podržano rastom zarada i velikim prilivima doznaka iz inostranstva (913 miliona evra (+31,7% gng).

Snažan rast BDP-a od 3,2% gng u K1 ove godine nakon rasta od 2,0% tokom 2025. godine,došao je kao rezultat više faktora, a to su: niska baza iz prvog kvartala 2025: +1,8% gng, vraćanje operativne licence za preradu nafte u Rafineriji Pančevo i psihološkog faktora – rasta tražnje, proizvodnje i potrošnje u martu usled očekivanja nastavka rasta cena nafte na globalnim tržištima. Dakle, prva dva meseca su bila dosta slaba ako gledamo sentiment industrijske proizvodnje, da bi došlo do oporavka u martu mesecu. Rast BDP-a u K1 uglavnom je bio generisan rastom potrošnje države (+5,1% gng), nakon rasta od 4,1% gng u K4/2025, a potom i potrošnje domaćinstava (+4,8% gng), nakon rasta od 3,7% gng u K4/2025. Investicije su usporile rast (+1,4% gng) nakon snažnog rasta od 8,9% gng u K4/2025. godine usled nastavka pada priliva stranih direktnih investicija u K1 na 192 miliona evra (-39,5% gng). Rast lične potrošnje je bio podržan rastom zarada u privatnom sektoru, rastom zarada u javnom sektoru i povećanjem penzija, kao i rastom doznaka koje su u K1/2026. dostigle nivo od 913 miliona evra (+31,7% gng). Neto efekat izvoza na rast BDP-a je bio pozitivan usledbržeg rasta izvoza (+4,6% gng) od uvoza (+3,6% gng). Pad stranih direktnih investicija je očekivan u uslovima nestabilnosti na domaćem tržištu, kao i usled geopolitičkih nestabilnosti. Na strani ponude, najveći doprinos rastu ekonomije dao je sektor trgovine na veliko i malo/saobraćaj i skladištenje/usluge smeštaja (+4,9% gng), nakon rasta od 0,9% u K4/2025, a najveći rast ostvaren je u martu mesecu i potekao je od potrošnje goriva usled zabrinutosti potrošača u vezi sa rastom cena nafte. Učešće ovog sektora u kreiranju BDP-a iznosi 14,8%. Ključni sektor, prerađivački sektor, rudarstvo i proizvodnja električne energije (sa 18,4% učešća u BDP-u), smanjio je stopu pada (-0,7% gng) nakon pada od 3,3%, najviše pod uticajem vraćanja operativne licence NIS-u, što je takođe pozitivno uticalo na rast BDP-a. Sektor telekomunikacija je ostvario rast od 3,5% gng u K1 (K4/25: +4,3% gng). Dalje, pozitivan uticaj na BDP dali su finansijski sektor i sektor osiguranja (+6,9% gng), stručne, naučne, administrativne delatnosti (+6,1% gng) i umetnost, zabava, rekreacija (+6,4% gng), iako je učešće ovih sektora u stvaranju BDP-a značajno niže u odnosu na trgovinuna veliko i malo (oko 6% u proseku). Sudeći prema podacima za K1 (+7,1% gng), deluje da će poljoprivreda ove godine imati pozitivan rezultat usled bolje sezone, bar kada je u pitanju proizvodnja voća i povrća. Sa druge strane, naknadne korekcije podataka za poljopivredu nisu neuobičajene, tako da postoji mogućnost da ove stope budu korigovane na niže. Nakon oporavka u K4/2025. (+10,6% gng), građevinarstvo je opet prešlo u negativnu zonu (-5,1% gng) u K1.

U uslovima povišenih geopolitičkih rizika, rast domaće ekonomije zasnovan na potrošnji jedobrodošao, jer amortizuje potencijalno usporavanje usled pada priliva stranih direktnih investicija. Sadruge strane, takav model je održiv dok god se održava zaposlenost na stabilnom nivou, priliv doznakai rast realnih zarada. Na duži rok ovaj način rasta BDP-a nije održiv, jer samo rast investicija (kako stranihtako i domaćih) može podržati rast produktivnosti, izvoznu bazu i tehnološki transfer.

I pored snažnog rasta BDP-a u K1, za očekivati je usporavanje dinamike rasta u K2 i nadalje, na štoukazuje usporavanje dinamike potrošnje i proizvodnje u aprilu.

Stopa nezaposlenosti je ostala nepromenjena na 8,9% u K1/2026. kao i u K4/2025, a niža je upoređenju sa K1/2025. godine (9,1%).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.