Ekonomski izveštaj - maj 2026

Realni indikatori za prvi kvartal pokazuju snažan oporavak industrijske proizvodnje, prometa u trgovini i rast BDP-a od čak 3% gng (brza procena, konačan rezultat biće objavljen krajem maja). Dobri rezultati u martu, nakon jako slabog sentimenta u januaru i februaru, rezultat su, na prvom mestu, obnovljenog procesa prerade nafte u Rafineriji Pančevo, po dobijanju operativne licence u januaru koju je američka Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) produžila do 16. juna. Dalje, rezultatima su doprineli i intenzivirani radovi na projektu EXPO 2027, kao i proizvodnja/izvoz električnih vozila. Deluje da je i psihološki faktor imao važnu ulogu, u smislu da je rast industrijske proizvodnje, kao i lične potrošnje, bio podstaknut očekivanjem viših cena nafte.

Iako će obnovljen proces prerade nafte u NIS-u (sa očekivanjem da se operativna licenca produžava dok god se ne završe pregovori MOL-a i NIS-a) i infrastrukturni projekti u vezi sa projektom EXPO 2027, imati pozitivan efekat na rast BDP-a i u narednim kvartalima, treba imati na umu da se energetski šok obično mnogo brže odražava na inflaciju nego na industriju i BDP. To znači da bi uticaj na BDP mogao postati vidljiviji u narednim kvartalima, usled očekivano produženog ciklusa visokih cena nafte i naftnih derivata, čak i u scenariju dogovora o završetku rata u Iranu. Zasada, ostavljamo projekciju rasta BDP-a od 2,4% u 2026. sa rizikom da rast bude i viši, ako prevagne pozitivan uticaj faktora rasta u prvom kvartalu, ali i da bude niži u scenariju da moreuz Ormuz ostane zatvoren još neko vreme.

U novom „Izveštaju o inflaciji“, NBS je objavila nove projekcije BDP-a i inflacije. Projekcija BDP-a za 2026. godinu je smanjena na 3% sa 3,5% usled rasta cena energenata na globalnim tržištima, dok je za 2027. godinu revidirana na 4,5% gng sa 5%, takođe usled globalne neizvesnosti. U srednjem roku, NBS očekuje da će ekonomska aktivnost rasti po stopi od 3,5%. Rast BDP-a biće podržan potrošnjom i investicijama, a najviše projektima u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo2027“, sa negativnim efektom neto izvoza. U 2027. godini očekuje se pozitivan efekat neto izvoza usled rasta izvoza usluga povezanih sa održavanjem Ekspo izložbe. Kada je u pitanju inflacija, projekcija za 2026. je povećana sa 4% gng 4,8% (kraj godine), usled viših cena nafte i ostalih primarnih proizvoda i niske baze od septembra. Za 2027. godinu, NBS je blago povećala projekciju sa 3,6% gng na 3,9% gng i očekivanjem vraćanja inflacije u inflatorni koridor, podržano restriktivnom monetarnom politikom i slabljenjem troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i usporavanja rasta zarada. Rizici projekcija se uglavnom odnose na izražene geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja sukoba u Persijskom zalivu, domaću poljoprivrednu sezonu, društveno-politička zbivanja u zemlji, kao i da li će biti nastavljen ekspanzivan trend proizvodnje električnih vozila u Srbiji.

Misija Međunardnog monetarnog Fonda (MMF) je završila treće razmatranje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a. MMF je ukazao na značajne rizike po osnovu konflikta na Bliskom istoku na investicije i potrošnju, preko visokih cena energenata. Visoke devizne rezerve, umeren javni dug i stabilan bankarski sektor Srbije, snažna su zaštita od ovih rizika. MMF projektuje rast BDP-a od 2,8% u 2026, 4% u 2027. godini, a prosečnu inflaciju od 3,5% u 2026. i 4,5% u 2027. godini.

Narodna banka Srbije (NBS) je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, u skladu sa našim očekivanjima i tržišnim konsenzusom.

Odluka je bila podržana i dalje niskom inflacijom (april: 3,3% gng) koja se kreće unutar inflacionog koridora (3% +/- 1,5 p.p). NBS očekuje umeren rast inflacije u budućnosti, podržan rastućim cenama nafte i, posledično, prelivanjem na domaće cene, kao i niskom bazom od septembra. Ipak, NBS procenjuje da će povećanje maloprodajnih cena biti kratkotrajno, tako da će vrhunac biti dostignut do kraja ove, tj. do početka 2027. godine.

NBS je potvrdila svoje očekivanje da se značajno povećanje cena, nakon isteka odluke o ograničenju marže od 20% u februaru, ipak nije desilo. Mi, sa druge strane, očekujemo, da je pretnja po rast cena hrane i dalje prisutna (uglavnom primarnih proizvoda) zbog promenjivih klimatskih uslova i niskih infrastrukturnih investicija u poljoprivredi, dok će cene prerađene hrane ostati stabilne, ali samo još neko vreme, uz podršku: a) pregovora o preuzimanju trgovinskih lanaca, što podstiče sve igrače da se fokusiraju na to kako će nova konkurencija delovati u pogledu cena, umesto da povećavaju cene i b) novog Zakona o trgovinskim praksama koji indirektno onemogućava česte i nenajavljene korekcije cena.

NBS je svesna da će rat na Bliskom istoku nesumnjivo negativno uticati na troškove transporta, đubriva, lance snabdevanja, investicije i poverenje potrošača, direktno utičući na ekonomiju zemlje preko troškova energenata, s obzirom da je Srbija neto uvoznik energenata. Kada je reč o ekonomskoj aktivnosti, NBS je zadovoljna rastom BDP-a od 3% gng u prvom kvartalu (RZZS brza procena), očekujući da će pozitivan doprinos ekonomskom rastu biti obezbeđen od potrošnje, investicija (Skok u budućnost– Serbia Ekspo 2027) i kreditiranja. Međutim, kretanje ekonomije u narednom periodu, biće izloženo neizvesnom geopolitičkom raspoloženju izazvanom rastom cena nafte.

NBS je značajno promenila svoje smernice za pravac budućih monetarnih odluka, potvrđujući da će se pridržavati oprezne monetarne politike, uz naglašavanje da će ostati posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa. Posebno je važna rečenica „Ako proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na druge cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“. Zasada se još uvek držimo scenarija da će NBS zadržati kamatnu stopu nepromenjenu s obzirom na značajne rizike usporavanja ekonomije, a da će intenzivnije koristiti ostale instrumente, pored deviznih intervencija, sa ciljem uticaja na likvidnost fin. Sistema i količine novca u opticaju. Bruto devizne rezerve NBS na kraju aprila su iznosile 28,2 mlrd evra, što je pad za 329,5 mln evra u odnosu na kraj marta, najviše po osnovu neto razduženja države (devizni krediti/izmirenje drugih deviznih obaveza-226,3 mln evra). Tokom prva četiri meseca dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1%, a NBS je na međubankarskom deviznom tržištu od početka godine neto prodala 1,2 mlrd evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

I dalje visoke cene nafte na svetskim tržištima, podržane ratom u Iranu, doprinele su rastu domaće inflacije u aprilu na 0,8% mesečno, nakon rasta od 0,5% mesečno u martu. Dakle, ubrzanje mesečnih maloprodajnih cena podstaklo je rast cena hrane i bezalkoholnih pića (+1% mesečno), tačnije cena povrća (+7,4% mesečno) i cena transporta (+2,2% mesečno). Dalje, pozitivan zamah zabeležen je kod odeće i obuće (+2,5% mesečno).

Godišnji rast u aprilu iznosio je 3,3% gng nakon rasta od 2,8% gng u martu, a rast su podržale: cene transporta (+6,3% gng), stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (+9,2% gng) i cene alkoholnih pića, duvana i narkotika (+6,1% gng). Cene hrane i bezalkoholnih pića i dalje su imale dezinflatorni uticaj (-1,1% gng). Na kraju, cene usluga su porasle na 5,8% (mart: 5,6% gng), dok su cene robe porasle na 2,6% gng (mart: 2% gng).

Uprkos tržišnim očekivanjima da će se inflacija značajno oporaviti nakon što je uredba o ograničenju maloprodajnih marži ukinuta krajem februara, nije došlo do značajnog rasta cena. Razlozi za to su sledeći: a) pregovori o preuzimanju trgovinskih lanaca podstakli su sve igrače da se fokusiraju na to kako će nova konkurencija delovati u pogledu cena, umesto da odmah reaguju povećanjem cena i b) predstojeći Zakon o trgovinskim praksama koji indirektno onemogućava česte i nenajavljene korekcije cena.

Na kraju, odlučno delovanje Vlade, koje se vidi u nizu mera preduzetih radi smirivanja rastućeg prelivanja cena nafte na maloprodajne cene, takođe je imalo pozitivan uticaj, u smislu da nije došlo do značajnijeg rasta inflacije. Mere su sledeće: izvoz nafte i naftnih derivata je zabranjen (osim butana, propana i TNG-a) do maja; fiksiranje cena naftnih derivata (na nedeljnom nivou) je produženo do 23. juna; privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 25% važi do 15. maja i korištenje strateških rezervi dizela.

Zasada zadržavamo našu projekciju inflacije od 6,1% na kraju godine, uz očekivanje da će sve gore navedene mere ostati na snazi do kraja godine, a usled: a) očekivanja da će cene nafte na globalnim tržištima ostati povišene tokom cele 2026. godine, što će uticati na rast cena robe i usluga i b) očekvanog rasta cena hrane, kako primarnih proizvoda (promenjivi klimatski uslovi), kao i cena roba s obzirom na nagli rast cena industrijskih proizvođača i c) rast uvoznih cena. Cene industrijskih proizvođača su porasle na 6,4% gng u aprilu, nakon rasta od 4,3% gng u martu i 0,5% gng u februaru, što odražava rast cena energenata. I na kraju, rast inflacije će biti podržan baznim efektom od septembra. Rizici da inflacija ipak bude niža u odnosu na našu projekciju su prisutni u scenariju bolje poljoprivredne sezone, stabilizacije cena nafte na nižim nivoima i vrlo umerene korekcije cena roba, tako da ostavljamo mogućnost korekcije projekcije.

Bazna inflacija je blago porasla na 4,4% gng u aprilu (mart: 4,2% gng).

Loš start industrijske proizvodnje na početku godine sa padom od 9,1% gng u januaru i 0,3% gng u februaru je promenjen u martu, zahvaljujući oporavku prerade nafte u rafineriji Pančevo. Dakle, industrijska proizvodnja beleži rast od 6,4% gng u martu, a prelazak u pozitivnu zonu je podržan oporavkom prerađivačkog sektora (+8,4% gng), nakon rasta od 1,2% gng u februaru. Rudarstvo je poraslo za 1,2% gng (februar: -9,0% gng), a proizvodnja el. energije je pala za 0,1% gng (februar: -1,6% gng).

Kada je u pitanju prerađivački sektor, čak 16 od 24 sektora je bilo u pozitivnoj teritoriji, nakon samo 10 u februaru i moguće da je oporavak proizvodnje nafte u rafineriji Pančevo, usled dobijanja, a potom i produženja operativne licence od strane američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) do 16. juna, imalo pozitivan efekat i na ostale industrijske grane. Proizvodnja električnih automobila (+52,7% gng), koksa i derivata nafte (+38,7% gng), hemikalija i hemijskih proizvoda (+32,1% gng), kao i osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (+19,6% gng) su u najvećoj meri doprineli rastu industrijske proizvodnje u martu. Oporavak hemijske i farmaceutske industrije rezultat je povratka pune proizvodnje u velikim pogonima, izvozne farmacije i povećane industrijske tražnje za hemijskim intermedijarima. Kada su u pitanju ostali sektori, vidan je oporavak proizvodnje duvanskih proizvoda (+12,7% gng) i proizvodnje nameštaja (+8,9% gng). Objašnjenje oporavka industrije možemo pronaći i u pokazateljima sentimenta u evrozoni. Aprilski S&P Global PMI indeks za industriju evrozone (pokazatelj kako najveće kompanije vide ekonomski sentiment) pokazuje rast indeksa na 52,2 u aprilu 2026. godine, najviši nivo u poslednje četiri godine (mart: 51,6). Rast indeksa je posledica poboljšanja tražnje, tj. novih porudžbina, usled očekivanja viših cena nafte, ali i posledično ostalih proizvoda, usled rata u Persijskom zalivu.

Dakle, rast cena nafte može krakoročno imati pozitivan efekat na sentiment indikatore i industriju (realne indikatore) i čak imati pozitivan efekat na energetski sektor. Sa druge strane, većina proizvođača podiže troškove i smanjuje marže, što će u srednjem roku ipak imati negativan efekat na industriju, dok potencijalne koristi energetskog sektora ostaju ograničene regulativom i geopolitičkom neizvesnošću.

Neto zarade (realne stope) su porasle za 9,5% gng u februaru (januar: +7,6% gng). Rast prometa u trgovini na malo (stalne cene) je skočio u martu na čak 14% gng (februar: +4,6% gng) i rezultat je efekta baze (mart/25: +0% gng), kao i skoka tražnje za naftom (+27,7% gng) nakon rasta od 2,3% u februaru, usled zabrinutosti kupaca koliki će biti rast cena nafte u narednom periodu. Potrošnja hrane, pića i duvana je takođe imala uzlazni trend u martu od 9,8% gng (februar: +5,3% gng), kao i potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila 12,9% gng (februar: +4,8% gng). Snažan rast potrošnje je uglavnom usmeren na robu koja je potencijalno deficitarna ili joj preti značajan rast cene. Pokretač rasta tražnje je u dobroj meri psihološke prirode, tako da ne očekujemo dvocifren rast potrošnje nadalje, iako će stope rasta ostati solidne usled rasta zarada i snažnog priliva doznaka iz inostranstva.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.