Ekonomski izveštaj - mart 2026

Još jedna u nizu energetskih kriza, ovaj put uzrokovana ratom na Bliskom istoku, tačnije eskalacijom sukoba između SAD-a, Izraela i Irana, rezultirala je rastom cena nafte na globalnim tržištima na preko 100 dolara po barelu. Rast cena (tačnije rast premije za rizik neisporučivanje nafte) je izazvan strepnjom koliko dugo će trajati blokada moreuza Ormuz, kroz koji prolazi oko 20% globalne nafte i smanjenom proizvodnjom Iraka, Kuvajta, UAE i Saudijske Arabije (usled nemogućnosti isporuke nafte i popunjenosti skladišnih kapaciteta). Tržište svakodnevno procenjuje nove vesti koje pristižu: Međunarodna agencija za energiju će pustiti rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi (na početku rata u Ukrajini, pušteno je 240 miliona barela nafte, što je dovelo do obaranja cena nafte, ali samo zato što nije došlo do pada ponude nafte, jer je Rusija i dalje ostala na tržištu, dok je sada ponuda smanjena zbog blokade moreuza), SAD izdaje novu opštu licencu kojom se privremeno dozvoljava prodaja ruske sirove nafte i naftnih derivata koja je već u tranzitu i trenutno se nalazi na moru, mnoge vlade razmišljaju ili uvode fiksiranje cena nafte i/ili koriste strateške rezerve. Međutim, sve ove vesti samo delimično umiruju tržište. Činjenica je da će do stabilizacije naftnog tržišta ipak doći u scenariju otvaranja moreuza Ormuz, kao i završetka rata. Dalje, cene tečnog gasa su u porastu, jer je transport iz Katara prekinut zbog blokade moreuza, što će imati negativan efekat na cene veštačkog đubriva i hemijsku industriju.

Kakav će biti efekat ove energetske krize na globalnu i našu ekomiju, umnogome zavisi od toga koliko dugo će trajati sukob. Pre ove analize, važno je napomenuti da je domaća ekonomija usporila rast već tokom 2025. godine i da izgledi za značajan oporavak rasta nisu bili povoljni ni pre ovog sukoba. Međutim, za razliku od evropskih zemalja, domaća ekonomija u novu energetsku krizu ulazi sa jakom fiskalnom pozicijom, zahvaljujući kojoj Vlada, u slučaju da ovaj sukob potraje, može razmatrati uvođenje programa podrške privredi i stanovništvu, kao što je to bio slučaj i u prethodnim krizama. Dakle, u scenariju da sukob traje do četiri nedelje, očekujemoda rast cena nafte ima privremen negativan efekat na rast inflacije i usporavanje industrijske proizvodnje, s tim što bi obim tog efekta bio umanjen, jer je Vlada već donela odluku o zabrani izvoza nafte i naftnih derivata (izuzev butana, propana i auto-gasa) do 19. marta i odluku o 20% umanjenja akcize na naftne derivate, sa rokom važenja do 15. aprila. U scenariju produženog trajanja sukoba, za očekivati je da će doći do rasta inflacije, depresijacijskih pritisaka na dinar (koji će biti ublaženi deviznim intervencijama NBS) i značajnog pada industrije, osim ako se kupoprodajna transakcija MOL/NIS ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno. Što se tiče BDP-a u drugom scenariju, očekujemo dalje usporavanje, jer bi se rast cena naftnih derivata prelio na pad potrošnje građana ali i privrede, ali i tu imamo rezerve, jer očekujemo da će Vlada reagovati sa merama (puštanje nafte iz strateških rezervi, programi podrške privredi primenjeni u slučaju prethodnih kriza – COVID-19 i početka rata u Ukrajini). Dalje, podaci BDP-a za četvrti kvartal pokazuju da je došlo do intenziviranja infrastrukturnih investicija u vezi sa projektom EXPO 2027, s obzirom da se približava održavanje ove izložbe, što bi moglo ublažiti negativan efekat rasta cena nafte. Zasada zadržavamo projekciju rasta BDP-a od 2,75% (što je bio konzervativan scenario i pre ove krize u odnosu na projekcije ostalih institucija), ali su korekcije naniže moguće.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao ikamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno.

Na odluku su opet više uticali spoljni faktori nego uslovi na domaćem tržištu. NBS je potvrdila svoja očekivanja da će inflacija ostati niska i u okviru inflacionog koridora (3% ± 1,25 p.p.) tokom2026. godine i na srednji rok. Ove izglede podržava planirano uvođenje sistemskih zakona usmerenih na sprečavanje nefer trgovinskih praksi, kao i predstojeća poljoprivredna sezona, pod pretpostavkom prosečnih prinosa. Međutim, očekuje se da će bazni efekat i lična potrošnja vršiti pritisak na maloprodajne cene. NBS potvrđuje da će zadržati konzervativni pristup monetarne politike zbog „geopolitičkih tenzija i sukoba na Bliskom istoku i njihovog uticaja na rast cena energije i drugih primarnih proizvoda na globalnom tržištu“, što će imati značajan uticaj na domaće cene naftnih derivata. Što se tiče ekonomskih performansi, NBS je napomenula da je industrijska proizvodnja pala u januaru (-9,1% godišnje), uglavnom zbog pada proizvodnje nafte. Ipak, NBS očekuje da će se pronaći dugoročno održivo rešenje za naftnu kompaniju NIS, što će dati pozitivan impuls rastu BDP-a u budućnosti. Dalje, ubrzana ulaganja u projekat „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ i privatna potrošnja takođe će podržati rast BDP-a.

Za očekivati je da bi rat na Bliskom istoku mogao negativno uticati na inflaciju i ekonomske performanse, a obim uticaja zavisi od toga koliko dugo će sukob trajati. Za sada, zadržavamo našu prognozu inflacije na 4,1% za kraj godine i BDP-a na 2,75%, iako su povećani rizici ostvarenja ovih projekcija. Ako sukob potraje duže od četiri nedelje, inflacija bi mogla izaći iz inflatornog koridora, ali i to zavisi od već preduzetih mera Vlade, kada je u pitanju projekcija BDP-a zadržavamo rezerve. Nova energetska kriza pojačava potrebu vođenja restriktivne monetarne politike, što podržava naš scenario nepromenjene kamatne stope od 5,75%. U slučaju značajnog rasta inflacije, za sada ne razmatramo scenario rasta kamatne stope, jer očekujemo da će se inflatorni pritisci rešavati kroz administrativne mere. Ipak, ako sukob potraje i cena nafte na globalnim tržištima duže vremena ostane na nivou preko 100 dolara po barelu, razmatraćemo i taj scenario.

Tokom prva dva meseca 2026. godine dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru prodala 200,0 mln evra, dok su devizne intervencije od početka godine (neto prodajne) iznosile 810,0 mln evra. Devizne rezerve NBS na kraju februara su iznosile su 29,8 mlrd evra, što je najviši nivo do sada. U odnosu na kraj januara povećane su za 421,3 mln evra po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (150,1 mln evra), po osnovuneto prodaje državnih HoV na domaćem finansijskom tržištu (53,6 mln evra), kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima (48,5 mln evra). Neto tržišni efektibili su pozitivni (554,1 mln evra) i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – pre svega, povećanja cene zlata u dolarima za oko 4,8%, kao i jačanja dolara prema evru za oko 1,0%.

Nakon januarskog rasta od 0,3% mnm, potrošačke cene su nastavile rast u februaru (+0,5%mesečno) usled rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,9% mnm), tačnije cena povrća. S obziromda uredba kojom je ograničena marža u maloprodaji i veleprodaji na 20%, ne obuhvata prodavcena pijacama (tezge), cene ove hrane su u porastu. Dalje, rast je bio primetan i kod rasta cenatransporta (+0,9% mmn), nakon pada od 1,1% mnm u januaru, a za očekivati je nastavak rasta usledrasta cena nafte na globalnim tržištima zbog rata na Bliskom istoku. Ostatak potrošačke korpe jezabeležio slabiji rast u odnosu na januar.

Na godišnjem nivou inflacija je blago porasla na 2,5% gng nakon rasta od 2,4% godišnje ujanuaru. Najviši rast je primećen kod cena stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva(+9,1% gng), zdravlja (+6,3% gng), rekreacije i kulture (+8,5% gng), kao i restorana i hotela (+6,3%gng).

Cene hrane i bezalkoholnih pića su pale za 0,7% godišnje, dok su cene transporta pale za 0,2%godišnje. Cene usluga se održavaju na još uvek višim nivoima (5,6% godišnje), dok cene robaodržavaju nepromenjen trend na 1,5% godišnje.

Iako ostajemo pri našoj projekciji inflacije od 4,1% za kraj godine, eskalacija sukoba između SAD,Izraela i Irana, te posledično rast cena nafte na globalnim tržištima (izazvan blokadom moreuzaOrmuz, kroz koji prolazi oko 20% globalne nafte, smanjenom proizvodnjom nafte i strepnjom kolikodugo će sukob trajati), povećavaju rizik da inflacija premaši našu projekciju.

Ukoliko sukob stane za najduže četiri nedelje, možemo reći da bi rast cena naftnih derivataimao pozitivan efekat na rast inflacije, ali bi to bio tranzitorni efekat. Međutim, ukoliko se trajanjeovog sukoba produži na više meseci, za očekivati je nešto viši inflatorni efekat što bi rezultiralokorekcijom projekcije inflacije naviše.

I dalje ostaje da će inflacija polako rasti u narednim mesecima, usled: a) prestanka važenjauredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže, b) ne očekujemo prosečnu poljoprivrednu sezonu,s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina, c) baznog efekta od septembra i d)potencijalno inflatornog efekta novog viznog režima (pravilo zadržavanja u EU 90/180, koji bimogao da utiče na poskupljenja uvoza robe, ali zasada to ne uzimamo u osnovni scenario jer postojimogućnost da EU ipak prilagodi ovu uredbu za transportni sektor). Pretpostavljamo da će seprodaja naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u materijalizovati i samim time da neće imatiinflatorni uticaj. Svakako, doza opreznosti ostaje, dok se ne vidi i konačan ishod.

Bazna inflacija u februaru je iznosila, 4,2% gng (januar: 4,1% gng).

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.