Finansijska edukacija i rodna ravnopravnost - razbijanje stereotipa je pitanje razvoja
Milanu Rikanović, direktorku Kancelarije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women, upoznali smo prošle godine, kada je na naš poziv održala inspirativno predavanje na ESG danu. Povodom Međunarodnog dana žena, nastavljamo razgovor o aktuelnom stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, o tome da li se nešto promenilo za ovih šest meseci, kojim tempom i u kom smeru se nastavlja ova tema.
U javnosti se često može čuti stav da je rodna ravnopravnost već postignuta i da ta tema možda više nije toliko relevantna. Iz perspektive Vašeg rada „na terenu“, da li je zaista tako? Šta nam o tome govore aktuelni podaci i statistika u Srbiji?
Slika rodne ravnopravnosti u Srbiji danas pokazuje istovremeno i napredak i izazove. Podaci i iskustvo iz prakse pokazuju da je napredak u oblasti rodne ravnopravnosti nesporan, ali i da razlike i dalje postoje i utiču na svakodnevni život žena imuškaraca.
U Srbiji je, na primer, prema prethodnom Indeksu rodne ravnopravnosti, koji prati položaj žena i muškaraca u ključnim oblastima društvenog i ekonomskog života, postignut rezultat od oko 58 od mogućih 100 poena. To znači da su napravljeni važni koraci napred, ali i da postoji značajan prostor za dalje unapređenje, posebno u oblastima ekonomskog učešća, raspodele neplaćenog rada i odlučivanja.
Jedan od ključnih izazova odnosi se na tržište rada. Žene u Srbiji i dalje ređe učestvuju na tržištu rada i češće su ekonomski neaktivne, dok su u većem procentu zaposlene u sektorima koji su slabije plaćeni. Istovremeno, veliki deo neplaćenog rada, odnosno brige o deci, starijim članovima porodice i domaćinstvu, i dalje nesrazmerno pada na žene. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji u proseku provode više od četiri sata dnevno u ovim aktivnostima, gotovo dvostruko više od muškaraca. Taj rad je ključan za funkcionisanje porodice i društva, ali često ostaje nevidljiv i neprepoznat u ekonomskim statistikama i javnim politikama.
Upravo takva raspodela odgovornosti utiče i na ekonomske prilike žena. Žene češće rade kraće radno vreme ili odustaju od određenih poslovnih prilika zbog obaveza u privatnoj sferi, što dugoročno utiče na njihove karijere, prihode i ekonomsku sigurnost.
Takođe, iako su žene sve vidljivije u javnom životu, i dalje su manje zastupljene na najvišim pozicijama odlučivanja, kako u poslovnom sektoru, tako i u drugim oblastima društva. Uz to, rodno zasnovano nasilje, uključujući i sve prisutnije digitalno nasilje, ostaje ozbiljan izazov koji zahteva kontinuiranu pažnju institucija i društva u celini.
Zato danas o rodnoj ravnopravnosti sve češće govorimo ne samo kao o pitanju prava, već i kao o pitanju društvenog i ekonomskog razvoja. Društva u kojima žene i muškarci imaju jednake mogućnosti da rade, napreduju, učestvuju u donošenju odluka i žive bez nasilja, ujedno su i stabilnija, otpornija i uspešnija društva.
Rodni stereotipi i dalje utiču na to kako devojčice i žene biraju „prihvatljive” profesije. Iz Vašeg iskustva, i posebno iskustva u radu sa STEAM oblasti, da li se menja ta slika u Srbiji i kojim tempom? I, možda najvažnije, na koji način kompanije mogu da doprinesu razbijanju ovih ukorenjenih stereotipa?
Rodni stereotipi i dalje imaju snažan uticaj na obrazovne i profesionalne izbore devojčica i žena, ali je važno reći da se slika u Srbiji postepeno menja. Sve više devojaka upisuje fakultete i programe u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, a vidljivost uspešnih žena u tim oblastima takođe raste. Ipak, promene se dešavaju sporije nego što bismo želeli, jer stereotipi o takozvanim „ženskim“ i „muškim“ poslovima i profesijama počinju da se formiraju vrlo rano, često već u detinjstvu, kroz poruke koje dolaze iz porodice, obrazovnog sistema, medija i društva u celini.
Upravo zato je važno da devojčice od najranijeg uzrasta imaju priliku da vide da su nauka, tehnologija i inovacije jednako otvorene za njih. Kada imaju uzore, podršku i ohrabrenje, one se mnogo češće odlučuju za ove oblasti.
Kompanije u tome mogu imati izuzetno važnu ulogu. One mogu da podrže programe mentorstva, stipendije i edukativne inicijative koje devojkama približavaju STEAM oblasti, ali i da kroz svoje interne politike i kulturu rada šalju jasnu poruku da su različitost i jednake mogućnosti vrednost, a ne samo deklarativni cilj. To podrazumeva, na primer, podsticanje ravnopravnog učešća žena u tehničkim i liderskim timovima, transparentne procese zapošljavanja i napredovanja, programe mentorstva i profesionalnog razvoja, kao i radno okruženje koje omogućava bolje usklađivanje profesionalnih i porodičnih obaveza. Takođe, vidljivost žena na stručnim i liderskim pozicijama u kompanijama ima važan uticaj, ne samo zato što pokazuje mladim generacijama da su ove karijere realan i dostižan izbor, već i zato što žene svojim znanjem, iskustvom i perspektivama direktno doprinose kvalitetnijem donošenju odluka i razvoju organizacija.
Na kraju, razbijanje stereotipa nije samo pitanje jednakosti, već i pitanje razvoja. Društva i kompanije koje uspeju da uključe pun potencijal žena dobijaju širi spektar ideja, perspektiva i rešenja što je danas, u svetu brzih promena, ogromna prednost.
Finansijska edukacija je jedan od ključnih preduslova za ekonomsko osnaživanje žena, posebno onih koje pokreću ili vode sopstveni biznis. Na osnovu Vašeg iskustva, koje su grupe najviše pogođene nedostatkom finansijske edukacije i na koji način finansijske institucije mogu pomoći u smanjenju tih barijera?
Finansijska edukacija zaista predstavlja jedan od ključnih preduslova za ekonomsko osnaživanje žena, jer znanje o finansijama često znači i veću sigurnost u donošenju poslovnih i životnih odluka. U praksi često vidimo da žene oklevaju kada treba da pokrenu ili prošire biznis, ne zato što im nedostaje ideja ili motivacije, već zato što se ne osećaju dovoljno sigurno u radu sa finansijama.
Kada žena razume tokove novca, ona stiče sigurnost da ravnopravno pregovara i sa bankama i sa poslovnim partnerima. Znanje tada skida barijeru i otvara vrata.
Nedostatak finansijske edukacije posebno pogađa žene u ruralnim sredinama, žene koje pokreću male ili porodične biznise, kao i one koje su duže vreme bile izvan tržišta rada zbog brige o porodici. Za mnoge od njih prepreke nisu samo nedostatak kapitala, već i ograničen pristup informacijama o finansijskim proizvodima, kreditima ili mogućnostima finansiranja.
Upravo tu finansijske institucije mogu imati veoma važnu ulogu. Najbolje rezultate daju programi koji spajaju praktične obuke sa direktnom podrškom, radionice u kojima se prolazi kroz konkretne poslovne primere, mentorski programi u kojima iskusne preduzetnice podržavaju početnice, ali i otvoreni razgovori sa bankarima gde preduzetnice mogu da postave pitanja i dobiju savete bez formalnog pritiska.
Dodatni efekat daju i praktični alati, poput simulacija kreditiranja ili digitalnih kalkulatora, koji omogućavaju da žene same vide kako izgleda otplata kredita, koliki su troškovi i kakav je rizik. Kada informacije postanu jasne i transparentne, raste i poverenje u finansijski sektor, a odluke o razvoju biznisa postaju sigurnije.
Važnu ulogu u tome imaju i programi podrške koji ženama pružaju priliku da uče, povežu se i razvijaju svoje poslovne ideje. Kroz naše programe podrške ženskom preduzetništvu, žene ne samo da predstavljaju svoje proizvode i usluge, već kroz mentoring, umrežavanje i partnerske inicijative stiču nova znanja, kontakte i prilike za razvoj. Ovakve inicijative jasno pokazuju koliko je snažna kombinacija edukacije, podrške i pristupa tržištu.
Zato često kažemo da je finansijska edukacija najpovoljnije „osiguranje“ za rast biznisa jer omogućava da se ideje žena pretvore u održive i uspešne poslovne poduhvate, a istovremeno donosi korist i finansijskom sektoru kroz nove, stabilne i pouzdane klijentkinje.
Ravnopravnost i inkluzija su teme od posebnog značaja za našu banku. Od svih aktivno zaposlenih, 51% žena je na rukovodećim pozicijama, dok je 53% žena na pozicijama menadžera. Ovo su rezultati na koje smo ponosni ali i polazna tačka za dalju diskusiju o tome kako da nastavimo da gradimo kulturu jednakih mogućnosti.