NBS povećala kamatnu stopu na 3,50%, Inflacija nastavila rast na 13,2% u avgustu, Devizne rezerve i dalje u porastu
Pored visoke inflacije, koja je glavni razlog ponovnog ubrzanja dinamike povećanja referentne kamatne stope (+50bp na 3,5%), odluka NBS bila je podržana i stabilnim fundamentima (BDP, izvoz, promet u trgovini) koji daju
dovoljno prostora NBS-u da poveća kamatu bez bojazni da će odluka voditi ekonomiju u recesiju. S obzirom da NBS očekuje da će privreda početi da usporava u drugoj polovini ove godine, očekujemo povećanje od 50 bp na oktobarskom sastanku, a zatim i usporavanje rasta kamatne stope na projektovanih 4,25% na kraju 2022. godine i 4,50% na kraju 2023. godine.
Iako NBS očekuje vrhunac inflacije u 3. kvartalu, a nakon toga i usporavanje inflacije, deluje da postoje visoki rizici da će inflacija nastaviti da raste uprkos očekivanom padu tražnje, zbog velike neizvesnosti cena energenata i hrane na svetskim tržištima, a samim tim i neizvesnosti u vezi sa uvoznim cenama, dok je rast cena energije podržan geopolitičkom krizom i promenom energetske strategije EU.
Kada je u pitanju 2023. godina, korigovali smo projekciju rasta BDP-a na 2,4% sa 3,0% usled korekcije rasta BDP-a EU na 0,3% sa 1% u 2023. godini (RBI istraživanje), ali i zbog nove obustave isporuke gasa Rusije ka EU i
neizvesnosti kada i kako će se pokrenuti isporuka i u kojoj količini će gas biti distribuiran. Posledično, možemo očekivati negativan uticaj na rast domaće ekonomije preko izvoznog kanala u 2023, s obzirom da je EU naš ključni spoljnotrgovinski partner, naročito na izvoznoj strani. Nastavak rasta kamatnih stopa imaće efekat usporavanja kreditne tražnje kod svih segmenata, pa samim time i potrošnje. Sa druge strane, očekujemo da će infrastrukturne investicije i moguće nove mere stimulisanja potrošnje (za sada najavljen rast penzija i zarada) donekle ublažiti dalje usporavanje BDP-a.
Iako smo očekivali da će slabljenje dinara u odnosu na evro početi sa novom grejnom sezonom i većim uvozom energenata, sada smo promenili stav jer su devizne rezerve tokom leta značajno povećane, što otvara prostor za NBS da ponovo bude aktivna na deviznom tržištu od oktobra, a to implicira manje slabljenje dinara u odnosu na evro u 4. kvartalu. Posledično, korigovali smo prognozu EUR/RSD na 117,6 sa 118,1 za ovu godinu, a zadržali smo prognozu 118,3 za 2023. godinu.
Pridruživši se globalnim centralnim bankama u njihovom nastojanju da ukrote inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) odlučila se za najveće povećanje stope od svog postojanja, 75 baznih poena, tako da je glavna stopa refinansiranja porasla sa 0,5% na 1,25%, a depozitna sa 0,0% na 0,75%.
Pridruživši se globalnim centralnim bankama u njihovom nastojanju da ukrote inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) odlučila se za najveće povećanje stope od svog postojanja, 75 baznih poena, tako da je glavna stopa refinansiranja porasa sa 0,5% na 1,25%, a depozitna sa 0,0% na 0,75%. Pooštravanje monetarne politike je trenutno fokusirano samo na kamatne stope, a tek naknadno će se ECB baviti i ostalim instrumentima, tj. direktnim snabdevanjem likvidnošću banaka putem operacija refinansiranja (TLTRO) koje se ne smanjuje, kao što to čini američki Fed. U EU, rast kamatnih stopa je čak praćen dodatnim kvantitativnim popuštanjima (quantitative easing) kako bi se mogle preduzeti mere protiv nepoželjnih turbulencija – pre svega rastućih premija za rizik određenih zemalja. ECB predsednica Lagard nije želela da daje bilo kakve smernice do kog nivoa će ciklus povećanja kamatne stope ići.
Namera je da se ključne kamatne stope podignu na neutralan nivo ili na nivo na kome bi se ciljna inflacija dostigla u srednjem roku. Naše mišljenje je da će sledeće povećanje kamata koje je planirano za oktobar biti u rasponu između 50 i 75 baznih poena. ECB je objavila i nove prognoze rasta BDP-a za narednu godinu koje su značajno smanjene, a procene inflacije za 2022. i 2023. su prilagođene na više. Smatramo da su nove prognoze inflacije ECB-a za 2023. (ispod 6%) i 2024. previše optimistične. Sa prognozom od 2,3% u 2024. godini, ECB vidi da se inflacija ponovo približava cilju u 2024. godini, dok mi vidimo da će inflacija biti najmanje 3% i u 2024. godini. RBI istraživanje je prilagodilo prognoze inflacije, očekujući prosečnu godišnju stopu inflacije od 8% ove godine, 6% sledeće godine i oko 3% u 2024. za evrozonu. Ovo jasno pokazuje da je srednjoročni problem inflacije u Evropi u punoj snazi. Pogotovo što bi bazna inflacija u navedenom periodu, prema našim očekivanjima, takođe trebalo da ostane trajno znatno iznad cilja ECB-a i mogla bi da prebliži granici od 5% još dugo u 2023. godini. Budući da će vlade verovatno ograničiti rast cena energije i u 2023, to stvara dodatan prostor za veću inflaciju u 2024.
Iz tog razloga ne očekujemo da će inflacija pasti ispod granice od 3% do kraja 2024, tako da su velike šanse da će se viša inflacija zadržati mnogo duže nego što smo do sada očekivali. Na kraju, ECB ne može brzim podizanjem referentnih stopa sniziti cene energije, sprečiti bilo kakav prenos troškova ili zadržati rast inflacije podstaknut rastom plata, tačnije, nije za očekivati da će rast kamatnih stopa smanjiti inflaciju tako brzo. Međutim, namera ECB-a je da zaustavi tendencije vremenski dugog trajanja inflacije, kao i da drži inflaciona očekivanja pod kontrolom tako što će se ponašati kredibilno. Rastuća inflaciona očekivanja dovela bi do ponovljenih krugova visokih poskupljenja. Jasno je će ova ekonomska politika u početku usporiti privredu, a time i razvoj poslovanja i prihoda, ali će se i potpuni pozitivan efekat stabilne, adekvatne inflacije ipak naknadno javiti.
Nakon letnjeg usporavanja rasta kamatnih stopa (jul i avgust za po 25bp), NBS je odlučila da ponovo ubrza tempo rasta na početku nove poslovne sezone. Nekoliko je razloga koji podržavaju odluku. To je, pre svega, posledica veoma povoljnog makroekonomskog okruženja u prvoj polovini godine sa prosečnim rastom BDP-a od 4,1%, izuzetnog rasta volumena izvoza, stabilnog rasta industrijske proizvodnje i prometa u trgovini na malo. Dalje, sa pogoršanim globalnim ekonomskim izgledima za 2023. godinu, čini se da je bolje da se planirani rast kamatnih stopa desi ove godine. Treći faktor je održavanje atraktivne razlike kamatnih stopa u odnosu na tržište evra, s obzirom na ubrzanje povećanja kamatne stope ECB-a. Četvrti razlog je, naravno, visoka ukupna inflacija i visoka bazna inflacija, potpomognute rastom cena energije i hrane i pretnjom da će cene obe kategorije u narednim mesecima rasti.
Cene hrane nastaviće da rastu zbog neočekivane suše u Srbiji, ali i u EU, dok rast cena energenata podržava tekuća geopolitička kriza i promene energetske strategije EU. Iako NBS očekuje vrhunac inflacije u 3. kvartalu, a nakon toga i usporavanje inflacije, deluje da postoje visoki rizici da će inflacija nastaviti da raste uprkos očekivanom padu tražnje, zbog velike neizvesnosti cena energenata i hrane na svetskim tržištima, a samim tim i neizvesnosti u vezi sa uvoznim cenama, dok je rast cena energije podržan geopolitičkom krizom i promenom energetske strategije EU.
Jačanje EUR/RSD je nastavljeno tokom letnje sezone uz podršku deviznih tokova (doznake, prihodi od turizma) i manje tražnje za devizama od strane uvoznika energenata. Iako smo očekivali da će slabljenje dinara u odnosu na evro početi sa početkom nove grejne sezone i očekivano manjim deviznim intervencijam NBS-a, s obzirom na iznose utrošene na intervencije u 1. kvartalu, sada smo promenili stav. To je zbog činjenice da su devizne rezerve tokom leta povećane (august: 15,9 mlrd evra), što je otvorilo prostor da NBS ponovo bude aktivna na deviznom tržištu od oktobra, što implicira manje slabljenje dinara u odnosu na evro u 4. kvartalu.
Posledično, korigovali smo prognozu EUR/RSD na 117,6 sa 118,1 za ovu godinu a zadržali smo prognozu 118,3 za 2023. godinu. Tokom leta evro je izgubio 4% u odnosu na dolar i prvih nekoliko dana septembra nije došlo do promene kursa. Na ovakav trend kretanja ne utiču toliko monetarne politike američke centralne banke (FED) i Evropske centralne banke (ECB), tj. dinamika povećanja kamatnih stopa na ovim tržištima, već trenutno okruženje prevelikih geopolitičkih i ekonomskih rizika za evrozonu koji sprečavaju oporavak evra. Neizvesnost u pogledu veličine negativnih ekonomskih implikacija evropske energetske krize (blaga zimska recesija ili produženi pad) trebalo bi da ograniči obim bilo kakvog tehničkog oporavka evra. Istovremeno, nedavni pokazatelji američkog poslovnog ciklusa nagovestili su za sada veću otpornost američke privrede na ciklus zaoštravanja FED-a. Tradicionalnije faktore rizika koji utiču na evro, kao što su predstojeći opšti izbori u Italiji, takođe treba pomenuti i oni bi mogli dodatno da pomute raspoloženje prema evru.
Generalno, vidimo prilično teško okruženje za evro. Značajniji rast kamate ECB i moguće pozitivne vesti ministara energetike EU mogli bi da stabilizuju EUR/USD oko pariteta. Ipak, ekonomski podaci će se pogoršati za evrozonu, posebno kada pozitivni efekti turističke sezone izblede i ograničenja potražnje za energentima budu materijalizovana (bilo kao odgovor na visoke cene ili zbog stvarnog nedostatka ponude). Prema tome, vidimo da je bilans rizika nagnut ka snažnom dolaru sa rizicima smanjenja u našoj projekciji na kraju godine na 1,02 i projektovanom oporavku nakon toga. Projekcija EUR/USD je za sada pod revizijom.
Na mesečnu dinamiku inflacije (+1,2% mesečno) uticale su cene hrane i bezalkoholnih pića (+2,5% mesečno), odnosno cene voća, hleba i žitarica sa učešćem od 31,3% u korpi indeksa potrošačkih cena. Dalje, cene stanovanja, vode, struje, gasa i ostalih goriva porasle su za 3,9% mesečno (sa 13,56% učešća u korpi indeksa potrošačkih cena). Kao rezultat toga, cene robe su porasle za 1,5% na mesečnom nivou (jul: +0,9% mesečno), dok su cene usluga smirile tempo na 0,4% mesečno (jul: +1,5% mesečno). Na godišnjem nivou, inflacija je dostigla rast od 13,2% nakon 12,8% međugodišnje u julu, uz podršku cena hrane i bezalkoholnih pića (+20,4% međugodišnje), transporta (+15,0% međugodišnje), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+13,5% godišnje), oprema stanova i tekuće održavanje (+12,7% godišnje) i alkoholna pića i duvan (+7,1% godišnje).
Cene industrijskih proizvođača usporavaju tempo u avgustu (+15,3% godišnje) posle julskih 17,7%, kao i uvozne cene (+16,9% godišnje), posle 18,4% u julu. Cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda su u julu skočile za 45,1% međugodišnje, nakon 37,0% u junu. Vlada je produžila ograničenje cena osnovnih životnih namirnica do 30. septembra. Odluka se odnosi na cene belog kristal šećera, UHT mleka, mesa i piletine, brašna i jestivog suncokretovog ulja. Takođe, produženo je ograničenje cena naftnih derivata do 30. septembra, odnosno Vlada će nastaviti da utvrđuje maksimalne cene evro premium 95 dizela i benzina, koje se usklađuju svakog petka.
Dalje, Ministarstvo rudarstva i energetike dalo je preporuke za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državne organe, jedinice lokalne samouprave, državna preduzeća, privredu i domaćinstva. Institucijama i preduzećima preporučeno je racionalnije korišćenje javne rasvete i dekorativne rasvete, zamena stolarije, postavljanje solarnih panela i druge mere, što bi rezultiralo manjom potrošnjom energije za 15% u odnosu na isti period prošle godine. Što se tiče domaćinstava, preporučeno je smanjenje potrošnje električne i toplotne energije, a mera bi bila da proizvođači električne energije stimulišu uštede kroz odobravanje dodatnih popusta za kupce koji smanje mesečnu potrošnju u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ne vidimo relaksaciju u pogledu kretanja nivoa inflacije u jesen/zimu, usled visoke inflacije u zoni evra i
manjih prinosa određenih poljoprivrednih kultura i još uvek neizvesnog raspoloženja u vezi sa cenama energenata na globalnim tržištima.
Bazna inflacija (potrošačke cene po isključenju cene energije, hrane, alkohola i cigareta) je dostigla nivo od 7,9% godišnje u avgustu nakon rasta od 7,5% godišnje u julu mesecu, ali je dinamika sporija u odnosu na prethodni mesec. Mere monetarne politike usmerene na sprečavanje daljeg rasta inflacije sve su više praćene i merama vlada. Te mere do sada ostaju relativno niske u poređenju sa odgovorom na pandemiju, međutim, sve veća zabrinutost zbog zime dovodi do daljeg proširenja paketa, kao što je primećeno u Hrvatskoj i Albaniji. U Hrvatskoj je Vlada predstavila novi paket mera (vredan oko 2,8 milijarde evra): ograničavanje cena električne energije za sve sektore, cene gasa za domaćinstva ranije su bile fiksirane do 1. aprila 2023. godine, poreske olakšice i smanjenja akciza na gorivo, ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, itd. U Albaniji je Vlada takođe usvojila novi krizni paketa mera: indeksiranje penzija, rast zarada i minimalne zarade, podrška najugroženijim kategorijama stanovništva, subvencije poljoprivredi, ribarstvu i transportu i druge mere.
Sezona godišnjih odmora s jedne strane i rast troškova proizvodnje s druge strane, rezultirali su padom industrijske proizvodnje u julu (-1,6% godišnje), posle rasta od 3,7% godišnje u junu. Tome je najviše doprineo pad prerađivačkog sektora (-3,4% godišnje) posle rasta od 3,2% godišnje u junu. Rudarstvo je blago poboljšalo dinamiku rasta u julu (+22,5%) nakon junskih 21,6%, dok je proizvodnja električne energije i dalje bila u negativnoj teritoriji (-5,6%) nakon pada od 4,1% godišnje u prethodnom mesecu.
Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja je porasla za 2,7%, što je dosta niže u odnosu na period januar-jul/2021. godine (+7,8%), kada su visoke stope rasta industrije bile podstaknute Vladinim programom podrške privredi i građanima u ublažanju negativnih posledica širenja virusa kovid-19. U poređenju sa periodom pre zdravstvene krize, industrija ostvaruje slične stope rasta kao u tom periodu, bez obzira na sadašnje nove okolnosti, tj. geopolitičku krizu i visoke cene energenata, čemu najviše doprinosi rast izvozne tražnje (+28,9%), ali i veći od očekivanog priliv stranih direktnih investicija (jun: 1,45 milijardi evra). Rudarstvo+ je od početka godine ostvarilo rast od 33,6%, preprađivački sektor je porastao za 3,3% od početka godine, a proizvodnja električne energije je u istom periodu je pala za 13,4%.
Od ukupno 24 sektora, 19 sektora bilo je u negativnoj teritoriji, posle 8 u junu mesecu i pretpostavljamo da je razlog tome sezona godišnjih odmora koji se u većoj meri koriste ove godine u odnosu na prethodnu, s obzirom da su ove godine u potpunosti ukinute sve restrikcije u vezi sa virusom kovid-19. Sektori koji su se izdvojili sa višim stopama rasta su: proizvodnja nafte, proizvodnja papira, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda, proizvodnja optičkih kablova i proizvodnja mašina.
Izvoz ostvaruje dvocifrene stope rasta još od polovine 2021. godine, tj. otkako je krenuo oporavak globalne trgovine. U prvih sedam meseci, iz zemlje je izvezeno robe u vrednosti od 3,4 milijarde evra (jul/21: 2,6 milijardi evra), a rast je podstaknut izvozom metalnih ruda i otpadaka metala (jul/21-jul/22: +784,3 miliona evra), gvožđe, čelik, obojenih metala, guma (jul/21 jul/22: +861,2 miliona evra), mašina (jul/21-jul/22: +580,2 miliona evra), hemijskih proizvoda (jul/21-jul/22: +417,8 miliona evra).
Uvoz je ostvario rast od 40,0% u julu, dok je na godišnjem nivou uvezeno robe u vrednosti od 6,2 milijardi evra (jul/2021: 2,2 milijardi evra). Rast je dobrim delom rezultat rasta cena nafte, gasa, metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i povećanog uvoza energenata (nafte, uglja, električne energije, gasa), kumulativne vrednosti za sedam meseci od 2,2 milijarde evra. Dalje, značajan rast uvoza je ostvaren kod uvoza obojenih metala, gvožđa, ostalih metala i ostalih proizvoda (jul/21-jul/22: +1,0 milijardi evra), hemijskih proizvoda (jul/21- jul/22: +864,4 miliona evra) i mašina (jul/21-jul/22: +641 miliona evra). Iako visok, deficit spoljne trgovine usporio je rast na 76,3% godišnje u prvih sedam meseci usled usporavanja rasta uvoza energenata.
Stopa rasta prometa u trgovini na malo u julu je nastavila da usporava rast na 4,0% godišnje, posle
4,8% u junu. Usporavanje je primetno kod potrošnje hrane, pića i duvana (+0,7%), posle 2,5% u junu i kod potrošnje neprehrambenih proizvoda (+2,5%), posle 3,1% u junu. Sezona godišnjih odmora i dalje drži potrošnju motornih goriva na visokom nivou u julu (+11,8%) nakon 12,3% rasta godišnje u junu.
Uprkos izbijanju geopolitičke krize i očekivanja da će posledično doći do značajnijeg usporavanja rasta BDP-a u 2. kvartalu, ostvaren je zapravo solidan rast od 3,9% godišnje, posle rasta od 4,3% godišnje u 1. kvartalu. Rast je bio podržan najviše prerađivačkim i energetski sektorom (+4,6% godišnje), trgovinom na veliko i malo (+8,4% godišnje), informacijama i komunikacijama (+4,9% godišnje) i, na kraju, sektorom umetnosti i zabave (+12,8% godišnje), ali sa malim doprinosom BDP-u (2,2%). Poljoprivreda je ponovila negativan trend u prvoj polovini godine (-5,3%) u poređenju sa prvom polovinom 2021. godine (-5,4%).
Gledano sa rashodne strane, najveći doprinos dali su lična potrošnja (+4,0% godišnje) i potrošnja države (+4,5% godišnje), dok je neto izvoz dao pozitivan doprinos u 2. kvartalu, posle negativnog doprinosa u 1. kvartalu najviše usled smanjenog uvoza energenata u 2. kvartalu. Investicije su značajno usporile rast ove godine (1,4% u proseku za prvu polovinu godine) u odnosu na isti period 2021. godine (14,7% u proseku za prvu polovinu godine), što je rezultat generalno smanjene investicione potrošnje usled porasta neizvesnosti tokom 2. kvartala po izbijanju rata između Rusije i Ukrajine. U avgustovskom Izveštaju o inflaciji, Narodna banka Srbije potvrdila je projekciju rasta BDP-a u 2022. godini (raspon od 3,5%-4,5%), podstaknuto rastom lične potrošnje kroz rast zaposlenosti i zarada, ali i privatne investicije kroz rast stranih direktnih investicija (projektovanih 3,3 milijarde evra). Projekcija za 2023. godinu smanjena je za 0,5 pp na raspon od 3,5%-4,5%, pod pretpostavkom da se geopolitičke tenzije neće dalje produbljivati i da se neće prekidati snabdevanje gasom u zoni evra.
Naša prognoza rasta BDP-a za ovu godinu je i dalje 3,3%, usled očekivanog usporavanja u drugom delu godine, najviše zbog visokih troškova proizvodnje i očekivanog usporavanja rasta ekonomije evrozone. Sa druge strane, značajan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvih šest meseci (1,5 milijardi evra) ukazuje da postoji mogućnost da stopa rasta BDP-a ipak buda i viša od 3,3%. Kada je u pitanju 2023. godina, korigovali smo projekciju rasta rasta BDP-a na 2,4% sa 3,0% usled korekcije rasta BDP-a EU od strane RBI istraživanja, na 0,3% sa 1% u 2023. godini, ali i zbog nove obustave isporuke gasa Rusije ka EU i neizvesnosti kada i kako će se pokrenuti isporuka i ukojoj količini će gas biti distribuiran. Posledično, možemo očekivati negativan uticaj na rast domaće ekonomije preko izvoznog kanala, s obzirom da je EU naš ključni spoljnotrgovinski partner, naročito na izvoznoj strani. Pored toga, nastavak rasta kamatnih stopa imaće efekat usporavanja kreditne tražnje kod svih segmenata, pa samim time i potrošnje. Sa druge strane, očekujemo da će infrastrukturne investicije i moguće nove mere stimulisanja potrošnje (za sada najavljen rast penzija i zarada u javnom sektoru), donekle ublažiti dalje usporavanje BDP-a.
Stopa nezaposlenosti pala je na 8,9% u 2. kvartalu posle 10,6% u 1. kvartalu, usled rasta zapošljavanja u prerađivačkom sektoru i sezonskog zapošljavanja u sektoru građevinarstva. Takođe, u odnosu na 2. kvartal 2021. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 11,1%, zaposlenost ove godine je najvećim delom generisana formalnim zapošljavanjem u prerađivačkom sektoru, ali i značajnim rastom zaposlenosti u sektoru građevinarstva. Stopa neformalne zaposlenosti u 2. kvartalu na nivou svih delatnosti iznosila je 14,3%. Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede iznosila je 54,8%, dok je u delatnostima van poljoprivrede ova stopa imala vrednost od 7,5%.
Nekonsolidovani budžet je treći mesec zaredom ostvario suficit koji je u julu iznosio 36,8 milijardi dinara (jun: 35,4 milijardi dinara) usled značajnijeg pada rashoda budžeta (-9,9% mesečno) u odnosu na prihode budžeta (-7,0% mesečno). Na rashodnoj strani, najveći pad ostvarili su kapitalni rashodi, što možemo delomično objasniti jako visokim temperaturama i posledično ograničenim kapacitetom rada u građevini. Kada su u pitanju prihodi, njihov pad je najvećim delom rezultat „pada“ poreza na dobit preduzeća, jer se najveći deo obaveza uplaćuje u junu, dok se u narednim mesecima uplaćuju manji nivoi ove poreske obaveze. Sa druge strane, rast je ostvaren kod poreza na dodatu vrednost (+21,4% mesečno) i akciza (+28,9% mesečno), a od neporeskih prihoda, rast je ostvaren kod ostalih prihoda.
U periodu januar-jul ostvaren je suficit u iznosu od 1,2 milijardi dinara i, u poređenju sa deficitom od 39,6 milijardi dinara u istom periodu 2021. godine, kada je implementiran Vladin treći paket podrške privredi u sprečavanju negativnih posledica širenja korona virusa. Usporavanju rasta deficita od marta meseca doprineo je rast prihoda budžeta (7M: +17,5% godišnje), najviše porez na dodatu vrednost (uvozna komponenta), poreza na dobit preduzeća i carine, dok su rashodi imali sporiju dinamiku rasta (+12,1% godišnje) u odnosu na prihode, ali i u odnosu na 2021. godinu, kada je isplaćena pomoć u vrednosti od 2,1 milijarde evra privredi i stanovništvu da bi se otklonili negativni efekti kovid-19 krize. Najznačajniju dinamiku rasta ostvarili su kapitalni rashodi (+53,2% godišnje), ali i transferi org. obaveznog socijalnog osiguranja (+24,1% godišnje) i zarade u javnom sektoru (+9,7% godišnje).
Javni dug je porastao u julu na 31,5 milijarde evra (+144,8 miliona evra mesečno), od čega se 198,4 miliona evra odnosi na spoljni dug, dok je unutrašnji dug pao za 53,6 miliona evra. Javni dug u odnosu na BDP je porastao na 57,7% (kalkulacija RBI Istraživanje, BDP rast od 3,3% u 2022. godini). Dinamika rasta javnog duga od početka godine (+1,32 milijarde evra) je manja u odnosu na isti period 2021. godine (+1,7 milijardi evra). Javni dug iz spoljnih izvora porastao je za 1,6 milijardi evra (od toga 700 miliona evra sredstva alokacije Međunarodnog monetarnog fonda), dok je iz domaćih izvora smanjen za 301,4 miliona evra.
Uprava za javni dug (UJD) organizovala je reotvaranje 10-godišnje HOV denominovane u dinarima. Ponuđena je HOV u vrednosti od 136,5 milijardi dinara, a prodate su HOV u vrednosti od samo 5,1 milijardi dinara na prinosu od 6,8%. Kada su u pitanju HOV denominovane u evrima, poslednja aukcija organizovana je u junu mesecu. Rast referentne kamatne stope (NBS i ECB) nije uticao na pomeranja prinosa, budući da su te odluke bile očekivane i već uračunate u prinose na tržištu. U toku 2022. godine, na naplatu dospevaju HOV u vrednosti od 1,9 milijarde evra, od čega 623 miliona evra HOV denominovanih u evrima i HOV denominovanih u dinarima u vrednosti od 158,4 milijardi dinara. Sa 12. septembrom, UJD je refinansirala 81,0% portfolija dospelog za refinansiranje ove godine.
Najnovije vesti