Rejting agencija Standard&Poor’s je unapredila perspektive Srbije za poboljšanje kreditnog rejtinga sa stabilne na pozitivnu perspektivu. U isto vreme, agencija je potvrdila dugoročni i kratkoročni kreditni rejting u stranoj i domaćoj valuti BB+. Unapređenje perspektive na pozitivnu, agencija objašnjava snažnim makro-ekonomskim sentimentom u 2023. godini i mogućim daljim poboljšanjima u eksternoj i fiskalnoj poziciji.
Rejting zemlje je podržan snažnim rastom BDP-a i dobrim perspektivama priliva SDI-a u zemlju, umerenim nivoom javnog duga i kredibilnom makro-ekonomskom politikom. Sa druge strane, rejting je ograničen slabim institucionalnim okvirom zemlje, niskim BDP-om zemlje po glavi stanovnika, još uvek značajnim spoljnim obavezama i visokim nivoom evroizacije.
Prema agenciji, mogućnost unapređenja kreditnog rejtinga zemlje sa trenutnih BB+ na investicioni kreditni rejting (BBB) biće razmotrena u narednih godinu dana, pod uslovom da se poboljša spoljna pozicija zemlje na temelju jačeg izvoza ili stranih direktnih investicija. Pored toga, poboljšanju kreditnog rejtinga bi pomogla jača fiskalna pozicija koja bi rezultirala nižim javnim dugom.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je deveti mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja. Odluka je podržana iako opadajućom, i dalje visokom globalnom inflacijom, očekivanjem NBS-a da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj već u maju mesecu, uprkos neizvesnostima u pogledu cena energenata i roba na svetskim tržištima. Ranije pooštravanje putem povećanja ključne kamatne stope i povećanje stope obavezne rezerve na bankarske depozite pokazalo se kao efikasan alat transmisije monetarne politike.
Industrijska proizvodnja je nastavila da ostvaruje visoke stope rasta i u februaru (+8,4% godišnje), nakon zabeleženog rasta od 6,9% godišnje u januaru. Rastu je delimično doprinela i niska baza iz prethodne godine (februar/2023: 1,9% gng), a delimično i rast prerađivačkog sektora (+10,8% godišnje). Rastu industrije je, takođe, doprineo i sektor rudarstva (+14,9% godišnje), dok je proizvodnja električne energije bila u padu (-2,9% godišnje).
Usporavanje dinamike mesečne inflacije i efekat visoke baze (mart 2023: 16,2% godišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u martu na 5% godišnje sa 5,6% godišnje u prethodnom mesecu. Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u projektovani cilj (+3% +/-1,5pp) najdalje sredinom 2024. podržana, prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom industrije.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je deveti mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja. Odluka je podržana iako opadajućom, i dalje visokom globalnom inflacijom, očekivanjem NBS-a da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj već u maju mesecu, uprkos neizvesnostima u pogledu cena energenata i roba na svetskim tržištima. Ranije pooštravanje putem povećanja ključne kamatne stope i povećanja stope obavezne rezerve na bankarske depozite pokazalo se kao efikasan alat transmisije monetarne politike.
NBS je uzela u obzir usporavanje globalne inflacije i rizike ocenjuje kao uravnotežene. Iako mnoge centralne banke očekuju da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj u drugoj polovini godine, i dalje je potreban oprez, posebno u pogledu kretanja bazne inflacije, gde je rast i dalje vođen rastom zarada. Dok je Evropska centralna banka (ECB) potvrdila da će u junu smanjiti kamatnu stopu, Federalne rezerve (Fed) ostaju oprezne oko toga kada bi trebalo da počne ciklus smanjenja kamatnih stopa. Kao rezultat, RBI istraživanje je pomerio projekciju smanjenja kamatne stope sa juna na septembar mesec. NBS je takođe potvrdila da bi monetarna politika trebalo da ostane oprezna zbog rasta cena nafte na svetskim tržištima u jeku odluke zemalja OPEK+ da ograniče ponudu nafte tokom K2.
NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i njen povratak na ciljnu inflaciju (3% +/-1,5 pp) ranije (maj) nego što se očekivalo u prethodnim projekcijama (sredinom godine). Zatim, očekuje da će inflacija pasti na oko 3% do kraja 2024. i ostati na tom nivou u srednjem roku. Ovaj trend će biti podržan restriktivnom monetarnom politikom, usporavanjem uvozne inflacije, niskom eksternom tražnjom i daljim padom inflacionih očekivanja. Inflaciona očekivanja finansijskih institucija u periodu od godinu dana, već su ušla u ciljnu inflaciju.
Što se tiče rasta BDP-a, NBS je potvrdila svoje procene o ubrzanju rasta između 3% i 4% u 2024. godini, uz podršku infrastrukturnih investicija, umerenog rasta lične potrošnje i privatnih investicija. Iako podaci o domaćoj inflaciji podržavaju smanjenje kamatne stope, nedavni podaci o inflaciji u SAD-u i promenjena projekcija RBI istraživanja o odlaganju smanjenja kamatne stope Fed-a za K3, takođe mogu uticati na odluku NBS-a. Za sada, zadržavamo naš scenario o prvom smanjenu kamate krajem K2, veoma postepenim tempom (-25bp), koja će pratiti smanjenja kamatne stope ECB-a. Svakako pratićemo izjave i Fed-a i ECB-a i odgovoriti sa novim prognozama ako bude bilo potrebno.
Devizne rezerve su u martu dostigle nivo od 24,9 mlrd evra i smanjene su u odnosu na februar (-89.3 mln evra) po osnovu neto razduženja deviznih kredita (221,7 mln evra), izmirenja ostalih deviznih obaveza i drugim osnovima (115,3 mln evra), intervencije NBS (20 mln evra). Najveći priliv u devizne rezerve u martu ostvaren je po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (53,0 mln evra), po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, kamata i naplata kupona i drugim osnovima (82,7 mln evra), pozitivan neto efekat tržišnih faktora (287,0 mln evra), koji je u najvećoj meri rezultat rasta cene zlata za oko 8,1% i jačanja dolara prema evru za oko 0,5%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u martu neto kupila 20 mln evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom marta. Od početka godine, NBS je kupila 320 mln evra.
Mesečni rast inflacije dodatno je smanjio dinamiku rasta u martu na 0,3% mesečno posle rasta od 0,6% mesečno u februaru, usled usporavanja rasta cena alkohola, pića, duvana i narkotika (+0,3% mesečno), cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,0%) i cena transporta (+0,2% mesečno). Sa druge strane cene komunikacija su porasle za 2,9% mesečno.
Cene usluga su porasle za 0,1% mesečno (februar: +0,6% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,8% mesečno (februar: +0,3% mesečno).
Usporavanje dinamike mesečne inflacije i efekat visoke baze (mart 2023: 16,2% godišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u martu na 5% godišnje sa 5,6% godišnje u prethodnom mesecu. Bazni efekat će imati dezinflatorni učinak najmanje do sredine godine. Ipak, stabilan kurs, slaba lična potrošnja, opadajuća inflatorna očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika podjednako daju važan impuls usporavanju inflacije.
Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 2,9% godišnje (februar: +4,7% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 7,6% (februar: 7,6% godišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 6,3% godišnje (februar: 7,5% godišnje). Cene transporta su zadržale istu stopu rasta kao i u februaru od 3,0 godišnje.
Padu inflacije potpomaže i pad uvoznih cena (-3,3%), kao i blagi rast cena industrijskih proizvođača (+0,7% mesečno).
Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u projektovani cilj (+3% +/-1,5pp) sredinom 2024. godine, podržano prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom industrije.
Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је usporila rast na 5,0% godišnje posle rasta od 5,2% u martu.
Industrijska proizvodnja je nastavila da ostvaruje visoke stope rasta i u februaru (+8,4% godišnje), nakon zabeleženog rasta od 6,9% godišnje u januaru. Rastu je delimično doprinela i niska baza iz prethodne godine (februar/2023: 1,9% gng), a delimično i rast prerađivačkog sektora (+10,8% godišnje). Pored toga, rast industrije je bio takođe podržan i sektorom rudarstva (+14,9% godišnje), dok je proizvodnja električne energije bila u padu (-2,9% godišnje).
Nastavak rasta prerađivačkog sektora u februaru (+10,8% godišnje), rezultat je rasta proizvodnje u čak 19 od 24 sektora (januar: 16). Međutim, kao i u januaru, kod većine sektora je prisutan efekat baze (proizvodnja duvana, tekstila, kože, papira, štampanje, hemijskih proizvoda, osnovnih metala), dok sektori koju su imali kontinuiran rast tokom 2023. i nastavili da rastu i ove godine su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, najviše optičkih kablova i proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica. Snažan rast ta dva sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje. Proizvodnja hrane je imala dosta neujednačene stope rasta po mesecima počevši od septembra 2023. godine, kao i proizvodnja pića (takođe od K4/2023. godine).
Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima.
Sa druge strane, sentiment indikatori pokazuju da je skori oporavak BDP-a u evrozoni verovatan, jer su ti indikatori dostigli minimalne nivoe.
Pozitivan efekat na industriju svakako će imati očekivano smanjenje kamatnih stopa od drugog kvartala (Euribora i Belibora) i značajniji oporavak kreditne aktivnosti. Od decembra 2023. uočen je blagi rast kredita ka privredi, najviše kod sektora nekretnina, građevinarstva, snabdevanje električnom energijom i gasom i i trgovine na veliko i malo.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u februaru je ostvario rast od 8,8% godišnje, posle rasta od 4,1% godišnje u januaru. Nastavku rasta prometa doprineo je nastavak rasta realnih zarada tokom januara u privatnom sektoru (+8,9% godišnje), kao i povećanje zarada u javnom sektoru, povećanje penzija i minimalne zarade u prethodnom mesecu. Gledano po kategorijama proizvoda, potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 9,2% gng (januar: 4,7% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, takođe je porasla za 8,1% godišnje (januar: 4,7% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 9,2% (januar: +1,2% gng).
Izvoz je u februaru porastao za 3,2% godišnje posle pada od 1,6% godišnje u januaru i iznosio 4.7 mlrd evra. Rast izvoza u prva dva meseca rezultat je rasta izvoza ka Nemačkoj i Kini. Na rang listi pet najvećih izvoznih tržišta nalaze se Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i, po prvi put, Kina. Gledano po proizvodima, najveći rast je ostvaren kod izvoza obojenih metala, električnih mašina, aparata i uređaja, a ove godine i izvoz žitarica i voća i povrća ponovo beleži rast.
Uvoz je i dalje bio u padu u februaru (-1,3% godišnje), iako se dinamika pada usporila u poređenju sa januarom (-7,5%), jer je evidentan rast uvoza pogonskih mašina i drumskih vozila. Vrednost uvoza na kraju februara je iznosila 5.9 mlrd evra.
Deficit spoljne trgovine je iznosio 1.2 mlrd evra u prva dva meseca i pao je za 15,4% godišnje. Pokrivenost uvoza sa izvozom je iznosila 79,2% u poređenju sa 75,7% u februaru 2023. godine.
Kada su u pitanju strane direktne investicije (SDI), priliv u 2023. godini je dostigao rekordne 4.3 milijarde evra od čega 48,4% priliva je došlo iz Evropske Unije (2022: 33%), a 32,5% iz Kine (2022: 31,8%).
Kada je u pitanju struktura priliva SDI po delatnostima, najveći deo priliva se odnosi na prerađivački sektor (25%), a potom na građevinarstvo, trgovinu na veliko i malo i finansijske delatnosti.
Nakon januarskog suficita budžeta (30,2 milijarde dinara), usledio je deficit u februaru u iznosu od 24,9 mlrd dinara. Tako visok deficit rezultat je pada prihoda budžeta (-8,3% mesečno), a rasta rashoda budžeta (+28,5% mesečno). Kada su u pitanju prihodi, njihov pad je više posledica dinamike uplate prihoda u budžet, tačnije poreza na dodatu vrednost (PDV), čija uplata ide kvartalno. Akcize beleže blagi pad, dok porez na dobit preduzeća i i porez na dohodak građana su ostvarile dobar mesečni rast od po 17,2% i 28,3% respektivno. Na strani rashoda, najveći rast su ostvarili: subvencije, transferi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i ostali rashodi.
U periodu januar-februar, nekonsolidovani budžet je bio u suficitu u iznosu od 5.3 mlrd dinara u poređenju sa deficitom budžeta u istom periodu prošle godine (3 mlrd dinara). Na strani prihoda u prva dva meseca, najveći rast je ostvaren na pozicijama: poreza na dodatu vrednost, akciza i ostalih prihoda. Na strani rashoda, najveći rast je ostvaren na pozicijama: zarade, rashodi kamata i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
U februaru 2024. godine javni dug je dostigao iznos od 36.4 mlrd evra, tj. 47,8% u odnosu na BDP (projekcija Ministarstva finansija). U odnosu na decembar 2023. javni dug je porastao za 224,5 mln evra, od čega spoljni dug je pao za 15,0 mln evra, a unutrašnji dug je porastao za 239,5 mln evra.
U periodu od 12. marta do 13. aprila, Uprava za javni dug (UJD) nije organizovala aukcije hartija od vrednosti (HOV) denominovanih u dinarima, ali je organizovala jednu aukciju HOV denominovanih u evrima (250 mln evra). Prodate su HOV u vrednosti od 66 mln evra na prinosu od 4%.
Ove godine na naplatu dospevaju dinarske i eurske HOV u vrednosti od 1.36 mlrd evra i do 11. aprila, refinansirano je 79,4% portfolija.
Prinosi na sekundarnom tržištu na najdužim dospećima su pali za oko 20bp (oktobar 2031. na 5,75%, august 2032. na 5,85%) po objavi kalendara aukcija HOV za drugi kvartal, koji ne predviđa nijednu novu emisiju HOV denominovanih u dinarima u K2. Sa druge strane, kada su u pitanju eurski denominovane HOV, UJD planira dve primarne aukcije, reotvaranje HOV ročnosti tri godine (dospeće januar 2027). Na aukciji ove obveznice održanoj 09. aprila prodato je HOV u vrednosti od 66 mln evra na prinosu od 4,00%.
Na sekundarnom tržištu primetan je pritisak na strani kupovine, tražena su sva dospeća, tako da je moguće očekivati dalji pad prinosa. Trenutno, glavni faktor za ovo je nedostatak ponude primarnih aukcija, dok će očekivane odluke NBS o referentnoj kamatnoj stopi svakako imati dodatni uticaj na trend kretanja prinosa na sekundarnom tržištu.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno regulisane i kontrolisane cene određenih proizvoda/usluga kao što su npr. cene nafte i naftnih proizvoda, električne energije cene, duvana i alkoholnih pića, kao i hrane.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke)
Tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti