Evropska Centralna Banka (ECB) na svom poslednjem sastanku u martu, je odučila da ostavi nepromenjenu kamatnu stopu na nivou od 4,5%, i nisu data naznake kada bi moglo da se očekuje prvo smanjenje te stope. RBI Istraživanje smatra da će ta centralna banka, ipak, smanjiti kamatnu stopu u drugom kvartalu na 4,25%.
ECB je smanjio prognozu rasta BDP-a za 2024. godinu na 0,6% sa 0,8% (projekcija BDP-a RBI Istraživanja iznosi 0,5%). Projekcija inflacije za ovu godinu je smanjena na 2,3% sa 2,7%. Te korekcije ukazuju da ECB očekuje da će inflacija ući u projektovani cilj u 2025. godini.
Prema preliminarnim rezultatima, recesija je izbegnuta u evrozoni u drugoj polovini 2023. godine, međutim industrijska proizvodnja je u velikoj meri stagnirala. Prema istraživanjima (ZEV, ifo, Sentik), učesnici na ekonomskom i finansijskom tržištu očekuju pozitivniji ekonomski razvoj nego što je nedavno zabeleženo, što je potvrđeno kroz sentiment indikatore. Naime, očekivanja o razvoju ekonomije u narednom periodu od strane kompanija u industrijskom i uslužnom sektoru dostigla su minimalan nivo (npr. PMI indikator), što ukazuje da se uskoro može očekivati oporavak BDP-a.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je osmi mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja, jer iako globalna inflacija pada, njeni nivoi još uvek su povišeni, a sa druge strane očekivanje je da će se domaća inflacija vratiti u ciljani okvir (3% +/-1,5 pp) do sredine godine.
Industrijska proizvodnja je ostvarila iznenađujuće visok rast u januaru (+6,9% godišnje), nakon rasta od 1,7% godišnje u decembru, usled rasta prerađivačkog sektora (+6,7% godišnje), što je najviša stopa rasta ovog sektora od maja 2022. godine (+11,2% godišnje). Rastu industrije je doprineo i sektor proizvodnje električne energije (+11,7% godišnje). Kada je u pitanju sektor rudarstva, nastavljen je trend pada (-1,1% godišnje).
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u januaru je ostvario rast od 4,1% godišnje posle 3,6% godišnje u decembru 2023. Tome je doprineo nastavak rasta realnih zarada tokom januara u privatnom sektoru (decembar 2023: +5,1% godišnje), povećanje zarada u javnom sektoru (+10% godišnje) i povećanje penzija (+14,8% godišnje), kao i povećanje minimalne zarade na 47.000 dinara (+17,8% godišnje).
Malo ubrzana dinamika mesečne inflacije i efekat visoke baze (februar 2023: 16,1% međugodišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u februaru na 5,6% međugodišnje. Bazni efekat će imati dezinflatorni učinak najmanje do sredine godine. Ipak, stabilan kurs, slaba lična potrošnja, opadajuća inflatorna očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika podjednako daju važan impuls usporavanju inflacije.
Prema preliminarnim rezultatima, recesija je izbegnuta u evrozoni u drugoj polovini 2023. godine, međutim industrijska proizvodnja je u velikoj meri stagnirala. Prema istraživanjima (ZEV, ifo, Sentik), učesnici na ekonomskom i finansijskom tržištu očekuju pozitivniji ekonomski razvoj nego što je nedavno zabeleženo, što je potvrđeno kroz sentiment indikatore. Naime, očekivanja o razvoju ekonomije u narednom periodu od strane kompanija u industrijskom i uslužnom sektoru dostigla su minimalan nivo (npr. PMI indikator), što ukazuje da se uskoro može očekivati oporavak BDP-a.
Po našem mišljenju, poslovna aktivnost, kako u uslužnom, tako i u industrijskom sektoru, mora nastaviti da se poboljšava da bi se desio preokret. Čak i ako usluge predstavljaju daleko najveći deo privrede i verovatno će pokretati privredu u većoj meri, nijedan rast ekonomije se nikada nije dogodio bez oživljavanja industrije, barem istorijski.
Građevinarstvo i industrijska proizvodnja doživljavaju spor/blago recesioni razvoj u mnogim kvartalima. Za građevinski sektor, glavna prepreka oporavku su primetno veći troškovi (finansiranja, materijala i, u poslednje vreme, sve više plata). Za industrijski sektor, prepreka oporavku su slaba izvozna tražnja, investicije i privatna potrošnja.
Procene rasta BDP-a za SAD i Kinu – koje su ključne za rast globalne ekonomije i važni su trgovinski partneri za evrozonu – za ovu godinu su smanjene na 1,4% međugodišnje i 4,6% međugodišnje (konsenzus prema Focus Economics-u), što će uticati i na to da izvoz neće biti faktor ekonomskog oporavka evrozone.
Kada su u pitanju investicije, ne očekuje se značajan oporavak usled i dalje restriktivne monetarne politike i političke neizvesnosti (u Evropi će se održati veliki broj izbora, u toku je kampanja za predsedničke izbore u SAD) i geopolitičkih događaja (konflikt Rusije i Ukrajine, izraelske operacije će se verovatno nastaviti, dok su tenzije na Bliskom istoku i dalje pojačane, sa direktnim uticajem na transportne rute). Svi ti sporovi imaju potencijal da izvrše značajan pritisak na ekonomske uslove. Ono što je pozitivno jeste da je šok troškova energije sada splasnuo.
Međutim, uprkos restriktivnoj monetarnoj politici i geopolitičkim rizicima, privreda se dosta dobro nosi i izbegnuta je recesija zahvaljujući uslužnom sektoru. Činjenica da je vrhunac kamatnih stopa iza nas i da se prva smanjenja kamatne stope očekuju već u drugom kvartalu, uticaće pozitivno na oporavak prvo investicione tražnje i samim time i na oporavak BDP-a.
Situacija na tržištu rada je neobična u istorijskom kontekstu. Naime, uobičajen trend je da slabiji razvoj BDP-a vodi rastu nezaposlenosti, ali u poslednje tri godine, stopa nezaposlenosti je niska, a ukupna zaposlenost je visoka, broj slobodnih radnih mesta je iznad proseka i mnoge kompanije i dalje traže zaposlene, čak i u industrijskom i građevinskom sektoru. Na to utiču sistemski faktori (pad kontignenta radne snage usled pada stope fertiliteta, kao i migracije).
Da rezimiramo, početak 2024. godine je bio slab u smislu rasta BDP-a, ali se oporavak očekuje u drugom delu godine usled: a) rasta zarada koje će voditi većoj realnoj potrošnji, b) umerenog doprinosa izvoza usled oporavka globalne ekonomije, c) sporijeg oporavka investicija zbog geopolitičke neizvesnosti.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je osmi mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja, jer iako globalna inflacija pada, njeni nivoi još uvek su povišeni, a sa druge strane očekivanje je da će se domaća inflacija vratiti u ciljani okvir (3% +/-1,5 pp) do sredine godine.
Pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i sektora privrede u periodu od narednih godinu dana, i slabo kreditiranje privrede i stanovništva, takođe podržavaju odluku, dok je prethodno pooštravanje putem povećanja ključne stope i povećanje stope obavezne rezerve na depozite banaka, pokazalo pozitivan efekat na usporavanje inflacije.
NBS je uzela u obzir usporavanje globalne inflacije i približavanje nivoima pre pandemije, usled slabljenja troškova, ublažavanjem zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog pooštravanja monetarne politike. Institucija je ponovila oprezan stav zbog i dalje prisutnih geopolitičkih rizika i fragmentacije globalnih trgovinskih blokova. Dakle, uprkos porastu cena transportnih i drugih logističkih usluga usred geopolitičkih tenzija i poteškoća u transportu robe kroz Crveno more, do sada je izbegnut veći uticaj na rast cena nafte, drugih energenata i primarnih proizvoda, kao i na inflaciju, delimično i usled niže globalne tražnje. Sa druge strane, globalna fragmentacija u trgovinske blokove bi mogla da izazove značajne gubitke u svetskoj proizvodnji, posebno u evrozoni. Uzimajući u obzir sve navedene rizike, NBS zadržava oprez i očekuje da će FED i ECB zadržati sličan stav.
Izvršni odbor NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i njeno vraćanje na ciljnu inflaciju (3% +/-1,5 pp) sredinom 2024. godine, uz pad na 3% do kraja 2024. godine, uz podršku restriktivne monetarne politike, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivano dalje smanjenje inflatornih očekivanja.
Što se tiče BDP-a, NBS procenjuje ubrzanje njegovog rasta između 3% i 4% u 2024. godini, uz podršku infrastrukturnih investicija (saobraćajne, komunalne i energetske), umerenog rasta lične potrošnje i privatnih investicija.
NBS naglašava da će buduće monetarne odluke zavisiti od globalne i domaće inflacije, ali i kretanje BDP-a. Držimo se našeg scenarija prvog smanjenja kamatne stope krajem K2, što odgovara vremenu odluke Fed-a o kamatnoj stopi. Očekuje se da će smanjenja biti dosta umerena, po 25 baznih poena po sastanku. Naravno, sledeći rizici mogu uticati da smanjenje kamatne stope ide sporije: geopolitička dešavanja i povezane rizike nestabilnosti cena energije, poljoprivredna sezona s obzirom na nestabilne vremenske uslove.
Devizne rezerve su u februaru dostigle nivo od 25 mlrd evra i neznatno su smanjene u odnosu na januar (-5.5 mln evra). Najveći priliv u devizne rezerve ostvaren je po osnovu intervencija NBS-a neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu (priliv po osnovu saldiranja intervencija iznosio je 435,0 mln evra), a potom iz donacija i upravljanja deviznim rezervama (87,9 mln evra). Najveći odlivi se odnose na neto razduženje deviznih kredita i hartija od vrednosti, i drugih deviznih obaveza (399,0 mln evra) i ostali odlivi (77,5 mln evra).
NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 345 mln evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom februara.
Mesečna dinamika inflacije dodatno je ubrzala rast na 0,6% mesečno u februaru nakon rasta od 0,3% mesečno u januaru zbog rasta cena alkohola, pića, duvana i narkotika (+2% mesečno), odnosno cena duvana i cena transporta (+1,9%), dok su cene hrane i bezalkoholnih pića zadržale stabilan sentiment (+0,4% mesečno).
Cene usluga su porasle za 0,3% mesečno (januar: +0,5% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,6% mesečno (januar: +0,2% mesečno).
Malo ubrzana dinamika mesečne inflacije i efekat visoke baze (februar 2023: 16,1% međugodišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u februaru na 5,6% međugodišnje. Bazni efekat će imati dezinflatorni učinak najmanje do sredine godine. Ipak, stabilan kurs, slaba lična potrošnja, opadajuća inflatorna očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika podjednako daju važan impuls usporavanju inflacije.
Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 4,7% međugodišnje (januar: +7,2% međugodišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 7,6% (januar: 8,4% međugodišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 7,5% međugodišnje (januar: 8,2% međugodišnje). Cene transporta su porasle za 3,0 godišnje (januar: +1,9% godišnje). Padu inflacije potpomaže i pad uvoznih cena (-3,5%), kao i nulti rast cena industrijskih proizvođača.
Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u ciljanu inflaciju (+3% +/-1,5pp) sredinom 2024. podržana padom cena energenata, prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom industrije. S obzirom na ubrzanu dinamiku dezinflacije na početku godine, smanjili smo našu projekciju inflacije na 3% sa 4% za kraj 2024. godine.
Bazna inflacija је usporila rast na 5,2% u februaru nakon rasta od 5,9% u januaru 2024.
Industrijska proizvodnja je ostvarila iznenađujuće visok rast u januaru (+6,9% godišnje), nakon rasta od 1,7% godišnje u decembru, usled rasta prerađivačkog sektora (+6,7% godišnje), što je najviša stopa rasta ovog sektora od maja 2022. godine (+11,2% godišnje). Rastu industrije je doprineo i sektor proizvodnje električne energije (+11,7% godišnje). Kada je u pitanju sektor rudarstva, nastavljen je trend pada (-1,1% godišnje).
Iznenađujući rast prerađivačkog sektora u januaru (+6,9% godišnje), rezultat je rasta proizvodnje u čak 16 od 24 sektora, što je suprotno trendu tokom 2023. godine, kada je uglavnom oko 12 sektora bilo u negativnoj teritoriji. Međutim, kod većine sektora je prisutan efekat baze (proizvodnja duvana, tekstila, kože, papira, štampanje, hemijskih proizvoda, osnovnih metala), dok sektori koju su imali kontinuiran rast tokom 2023. i nastavili da rastu i ove godine su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, najviše optičkih kablova i proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica. Proizvodnja hrane je imala dosta neujednačene stope rasta po mesecima počevši od septembra 2023. kao i proizvodnja pića (takođe od K4/2023. godine).
Snažan rast ta dva sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje.
Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Dalje, pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, što utiče na pesimistična očekivanja privrednika.
Pozitivan efekat na industriju svakako će imati očekivano smanjenje kamatnih stopa od drugog kvartala (Euribora i Belibora) i značajniji oporavak kreditne aktivnosti. Od decembra 2023. uočen je blagi rast kredita ka privredi, najviše kod sektora nekretnina, građevinarstva, snabdevanje električnom energijom i gasom i i trgovine na veliko i malo.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u januaru je ostvario rast od 4,1% godišnje posle 3,6% godišnje u decembru 2023. Tome je doprineo nastavak rasta realnih zarada tokom januara u privatnom sektoru (decembar 2023: +5,1% godišnje), povećanje zarada u javnom sektoru (+10% godišnje) i povećanje penzija (+14,8% godišnje), kao i povećanje minimalne zarade na 47.000 dinara (+17,8% godišnje). Gledano po kategorijama proizvoda, potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 4,7% (decembar 2023: 2,9% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, takođe je porasla za 4,7% godišnje (decembar 2023: 4,6% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 1,2% (decembar 2023: +2,5% gng).
Stopa nezaposlenosti je blago porasla na 9,1% u četvrtom kvartalu sa 9,0% u trećem kvartalu 2023. Međutim, u odnosu na četvrti kvartal 2022. (9,4%) stopa nezaposlenosti je u blagom padu u 2023. godini.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno regulisane i kontrolisane cene određenih proizvoda/usluga kao što su npr. cene nafte i naftnih proizvoda, električne energije cene, duvana i alkoholnih pića, kao i hrane.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke)
Tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti