Republički zavod za statistiku je objavio preliminarne ekonomske pokazatelje za 2023. godinu. Bruto domaći proizvod (BDP) je zadržao istu stopu rasta od 2,5% kao i u 2022. godini, kada smo imali energetsku krizu, ali i snažne finansijske programe podrške Vlade ka privredi i građanima. U 2023. godini, Vlada je odustala od novih paketa podrške privredi, s obzirom da su cene energenata na globalnim tržištima bile u padu,
iako su na domaćem tržištu bile korigovane u tri navrata, što je bilo dogovoreno u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om.
U suštini, rast ekonomije obezbeđen je najvećim delom kroz kapitalne investicije države u infrastrukturu i manjim delom kroz privatne investicije. Lična potrošnja je bila u padu do polovine godine, da bi krenuo lagani oporavak sa blagim rastom realnih zarada i usporavanjem inflacije. Naravno, nivoi potrošnje su daleko od nivoa iz perioda pre rasta inflacije. Dalje, izvoz je u drugom delu godine dosta usporio jer je pala tražnja zemalja EU, a uvoz je bio u padu, jer je industrijska proizvodnja bila slabija i nije bilo toliko potrebe za uvozom repromaterijala.
Generalno, industrija je ostvarila umeren rast uglavnom zahvaljujući oporavku sektora proizvodnje električne energije (bolji hidrometeorološki uslovi, korekcija cena električne energije, preorijentacija na uvoz kamenog uglja), a u manjoj meri rastu prerađivačkog sektora, ali koji je bio usmeren na samo nekoliko industrijskih grana, dok je najveći broj grana bio u padu usled visokih troškova kamata i pada eksterne tražnje.
Inflacija je konačno tokom prethodne godine krenula da pada sa nivoa od 15,1% godišnje (kraj 2022.) na 7,6% (kraj 2023.), usled pada cena energenata na globalnim tržištima i pada cena hrane globalno i lokalno (bolja poljoprivredna sezona usled boljih meteoroloških uslova i pada cena poljoprivrednih proizvođača). Očekujemo nastavak pada inflacije na 4% do kraja ove godine.
Tokom 2023. godine, dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,1%. Stabilnost deviznog kursa u uslovima pojačanih aprecijacijskih pritisaka na dinar usled snažnih deviznih priliva (strane direktne investicije, doznake), održana je usled značajnih devizinih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu, gde je NBS neto kupila 3.9 miijardi evra, što predstavlja rekordno visok iznos neto kupovine deviza. Posledično, devizne rezerve NBS-a su u decembru dostigle nivo od 24.9 milijardi evra
Fokus – Veštačka inteligencija (AI)
Šta je zapravo veštačka inteligencija? Veštačka inteligencija (AI) je grana računarske nauke koja je nastala kao polje istraživanja 1956. godine sa osnovnom idejom imitacije ljudskog učenja i razmišljanja. Sistemi veštačke inteligencije su softverski i hardverski sistemi koje su razvili ljudi koji deluju u vezi sa složenim ciljem na fizičkom ili digitalnom nivou. Kroz mašinsko učenje, velike količine podataka mogu se analizirati i obraditi brzo i precizno. Oni mogu prepoznati svoje okruženje, interpretirati strukturirane ili nestrukturirane podatke i koristiti složene algoritme da preduzmu odgovarajuće mere za postizanje određenog cilja. Za većinu stanovništva, termin veštačka inteligencija bio je samo apstraktan koncept sve dok OpenAI nije javno prezentovao ChatGPT krajem novembra 2022.
Veštačka inteligencija je nedavno doživela veoma brz rast. Ako uporedimo AI aplikaciju ChatGPT sa drugim aplikacijama zasnovanim na internetu i pogledamo koliko je vremena trebalo da te aplikacije dostignu 100 miliona korisnika, ChatGPT je dostigao ovaj cilj za samo dva meseca. Ovo brzo širenje naglašava veliki potencijal i brzo prihvatanje AI, ali je, takođe, posledica činjenice da je neophodna infrastruktura (internet) sada dostupna širom sveta.
Ključno pitanje je koje efekte će AI imati na rast produktivnosti ekonomije. Dosta studija je na tu temu urađeno i one sugerišu da upotreba GenAI sistema može dosta poboljšati radnu efikasnost, a da alati AI mogu značajno ubrzati proces učenja, posebno za nove i manje kvalifikovane zaposlene. Ovo ne samo da dovodi do efekta sustizanja, već bi, takođe, moglo značajno povećati ukupnu produktivnost privrede ako se sistemi AI koriste na širokom nivou.
Kada je u pitanju uticaj na kretanje zaposlenosti, široka upotreba AI će dovesti do kratkoročnog povećanja nezaposlenosti u pojedinim industrijama, ali smatramo da to neće dovesti do veće stope nezaposlenosti na duži rok, zato što bi tehnologija mogla stvoriti nova radna mesta direktno (kroz otvaranje radnih mesta u oblastima razvoja i inženjering sistema AI) i indirektno (kroz povećanje ukupne ekonomske proizvodnje, što zauzvrat stvara nova
radna mesta). Sistemi zasnovani na AI mogu pomoći da se efikasnije povežu osobe koje traže posao i kompanije sa odgovarajućim slobodnim radnim mestima.
Dalje pitanje je koji sektori će ostvariti najveći potencijal razvoja od upotrebe AI. Studije, pokazuju da 65% zadataka zasnovanih na jeziku, imaju veliki potencijal da budu automatizovani korišćenjem velikih jezičkih modela. Najveći potencijal postoji za sektor bankarstva i osiguranja. Najmanji potencijal leži u sektorima sa jakim fokusom na fizičke
aktivnosti. Industrija proizvodnje poluprovodnika i softverskih aplikacija već ostvaruje velike koristi od upotrebe AI.
Što se tiče smanjenja troškova kroz automatizaciju procesa, najveće koristi se ostvaruju u oblasti upravljanja lancem snabdevanja (40%), potom u finansijskom sektoru (32%) i prerađivačkom sektoru (32%). Povećanje prometa je prvenstveno ostvareno u oblastima razvoja proizvoda, marketinga i prodaje. Poboljšana analiza podataka o kupcima, takođe, omogućava preciznije predviđanje potreba kupaca i posledično povećanje prometa.
Verujemo da će AI tehnologija doneti velike i trajne promene u načinu na koji radimo na dug rok, što će značajno povećati efikasnost i produktivnost. Međutim, teško je predvideti kada i u kojoj meri će se ovaj razvoj materijalizovati, jer je revolucija AI još uvek u povoju — barem u relativnom smislu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena usled usporavanja globalne i domaće inflacije, kao i očekivanja da će se inflacija vratiti u okvir ciljane inflacije (3% +/-1,5 pp) do sredine ove godine. Pad inflacionih očekivanja finansijskih institucija i preduzeća u periodu od narednih godinu dana, kao i slabo kreditiranje privrede i stanovništva, takođe idu u prilog odluci da kamatna stopa ostane nepromenjena. Očigledno da je prethodno pooštravanje kroz povećanje ključne stope i povećanje stope obavezne rezerve na depozite kod banaka, pokazalo efikasnost
transmisionog mehanizma monetarne politike.
NBS je svesna mogućnosti prevremenog smanjenja kamatnih stopa od strane FED-a i ECB-a zbog usporavanja inflacije i činjenice da je rast svetske privrede ispod dugogodišnjeg proseka. Ipak, tržište rada (korekcija zarada za rast inflacije) zahtevaće oprezan stav. Dalje, makroekonomsko raspoloženje u Kini i geopolitičke tenzije takođe zahtevaju oprezan stav.
Izvršni odbor NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i njeno vraćanje u okvir ciljane inflacije (3% +/-1,5 pp) sredinom 2024. godine, uz pad na 3% do kraja 2024. godine, uz podršku restriktivne monetarne politike, usporavanja uvozne inflacije, kao i očekivanog daljeg pada inflatornih očekivanja.
Što se tiče rasta BDP-a, NBS procenjuje ubrzanje rasta BDP-a između 3%-4% u 2024. godini uz podršku infrastrukturnih investicija (saobraćaj, komunalna i energetska infrastruktura),
umerenog rasta lične potrošnje i privatnih investicija.
Ciklus povećanja referentne kamatne stope je završen tokom leta i sada je pitanje kada će početi ciklus smanjenja stope. Očekujemo da bi prva smanjenja ove kamate mogla krenuti krajem 2. kvartala 2024, ali veoma postepenim tempom (-25bp), što odgovara i očekivanom početku smanjenja kamatne stope FED-a. Ipak, postoje negativni rizici za takav scenario, s obzirom na geopolitičke rizike i, s tim u vezi, povezane rizike nestabilnosti cena energenata. Poljoprivredna sezona je još jedan rizik, s obzirom na promenjive vremenske uslove.
Devizne rezerve su u decembru dostigle nivo od 24.9 milijardi evra. Mesečni rast deviznih rezervi od 746 miliona evra najvećim delom je došao od deviznih intervencija NBS-a (455 miliona evra). U odnosu na početak godine, devizne rezerve su uvećane za 5.5 milijardi evra i to uglavnom usled deviznih intervencija neto kupovine deviza NBS na tržištu (4 milijarde evra), potom iz priliva po osnovu upravljanja deviznim rezervama (351,6 miliona evra), donacija i drugim osnovima (926,6 miliona evra). Ovi prilivi su bili dovoljni da nadomeste odlive po osnovu neto smanjenja deviznih obaveza države i ostalim osnovima za 276,6 miliona evra.
NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru kupila 590 miliona evra u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka dinara u odnosu na evro, podržanih snažnim prilivima doznaka i stranih direktnih investicija tokom cele godine.
U 2023. godini, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu neto kupila 3.9 miijardi evra, što predstavlja rekordno visok iznos neto kupovine deviza.
Tokom 2023. godine, dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,1%.
Mesečna dinamika inflacije je usporila rast u decembru (+0,1%) posle rasta od 0,5% mesečno u novembru, čiji rast je bio podržan novembarskim povećanjem cena električne energije (8%) i gasa (10%), dogovorenim u okviru stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Rast cena kod većine proizvoda je bio jako umeren, tako da su cene robe porasle za 0,0% mesečno (novembar: +0,5% mesečno), dok su cene usluga povećane za 0,5% mesečno (novembar: +0,4% mesečno), a najviše cene rekreacije i kulture (+1,2%).
Cene hrane i bezalkoholnih pića drže stabilan mesečni rast u drugoj polovini godine zahvaljući dobroj poljoprivrednoj sezoni, kao i smanjenju i fiksiranju cena 36 prehrambenih proizvoda. U decembru su ove cene porasle za samo 0,2% mesečno.
Na godišnjem nivou, cene su nastavile da usporavaju rast na 7,6% u decembru (novembar: 8%). Na usporavanje je uticao efekat baze (decembar 2022: 15% godišnje) i još uvek slab promet u trgovini na malo, dobra poljoprivredna sezona, stabilan kurs i fiksiranje cena 36 prehrambenih proizvoda, te sedmodnevno prilagođavanje cena naftnih derivata. U poređenju sa 2022. godinom, kada je inflacija bila u usponu i dostigla nivo od 15,1% na kraju godine, ove godine je inflacija značajno usporila rast. Maksimum je dostignut u martu mesecu (16,2%) i od tada je inflacija u padu. Usporavanje inflacije je rezultat restriktivne monetarne
politike, pada cena energenata na globalnim tržištima, stabilnog deviznog kursa i dobre poljoprivredne sezone.
Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 8,4% godišnje (2022: +23,4% godišnje). Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su usporile rast na 11,6% (2022: 19,3% godišnje), dok su cene opreme za stan i tekuće održavanje usporile rast na 9,4% (2022: +18,2% godišnje). Cene transporta su porasle za 1,1% godišnje (2022: +9,2% godišnje). Cene robe su porasle za 8,0% godišnje (2022: +17,3%), dok su cene usluga porasle za 6,4% (2022: +8,5% godišnje).
Stabilno usporavanje inflacije nastaviće se i tokom 2024. godine, uprkos najavljenom povećanju plata u javnom sektoru (10%) i penzija (14,6%) u januaru, kao i povećanju minimalne zarade na 47.154 dinara. Mogli bismo da očekujemo jednokratni efekat ovih mera u mesecu kada će se vršiti prilagođavanja, ali, s obzirom da rast zarada za inflacionu premiju zaostaje za akumuliranim rastom cena u periodu od januara 2021. do septembra 2023. (32%), ne očekujemo značajan uticaj na rast potrošačkih cena. Dalje, mere koje su do sada sprovodile NBS i Vlada (povećanje kamatnih stopa, povećanje stope obavezne rezerve na depozite kod
banaka, sniženje cena i zamrzavanje do kraja godine za 36 prehrambenih proizvoda, koje bi moglo da bude produženo u 1. kvartalu 2024) svakako su donele rezultat.
Bazna inflacija је usporila rast na 6,5% u decembru 2023. sa 7,0% u novembru 2023. godine.
Industrijska proizvodnja je porasla za 3,6% godišnje u novembru posle rasta od 3,0% godišnje u oktobru, a kao rezultat stabilnog rasta proizvodnje električne energije (+10,3% godišnje), a delomično i rasta prerađivačkog sektora (+2,4% godišnje). Proizvodnja električne energije ostvaruje viši rast u odnosu na 2022. godinu kada smo uvozili električnu energiju, usled boljih hidrometeroloških uslova prošle godine, povećanja cena električne energije dogovorene u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om, kao i reforme EPS-a. Sa druge strane, taj rast je niži u odnosu na neke periode pre zdravstvene krize usled manje potrošnje električne energije nastale kao posledica viših temperatura za ovo doba godine, ali i manje potrošnje privrede, tako da se viškovi proizvedene električne energije izvoze.
Prerađivački sektor je ostvario rast od 2,4% godišnje (oktobar: 3,3% godišnje) i uglavnom je u zoni rasta od juna meseca, delimično kao posledica niske baze iz 2022, ali i nižih cena energenata. Međutim, rast je koncentrisan u nekoliko sektora, dok je broj sektora koji posluju u negativnoj teritoriji i dalje dosta visok (12), posle 11 u prethodnom mesecu.
Sektori koji se izdvajaju snažnim rastom, a da taj rast nije podržan efektom baze su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+49,9%), najviše optičkih kablova, proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica (+5,6% godišnje) i proizvodnja tekstila (+12,9%). Rast proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda (+13,5%), proizvodnje osnovnih metala (+59,1% godišnje) i duvana (+18,0%), podržan je efektom baze, a samo delimično i oporavkom tražnje.
Glavna prepreka oporavku prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova (smanjenje kamatnih stopa) i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Dalje, povećani geopolitički rizici, kao i smanjena ponuda nafte OPEK zemalja (organizacija zemalja izvoznica nafte), povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, što sve zajedno utiče na pesimistična očekivanja privrednika.
Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja je porasla za 2,6% godišnje (jan-nov/22: 1,7%), najviše usled oporavka proizvodnje električne energije (+13,3%) u poređenju sa padom od 8,9% u istom periodu 2022, a rast je podstaknut gore navedenim razlozima. Prerađivački sektor je usporio rast ove godine (jan-nov/23: +0,5%) u poređenju sa 1,8% u periodu jan-nov/22. Rudarstvo je poraslo za 1,4% u istom periodu 2023. godine u poređenju sa rastom od 21,9% u periodu periodu jan-nov/22, a kao posledica većeg oslonca na uvoz rude u odnosu na prethodne periode korišćenja sopstvenih rudnih zaliha.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) konačno je porastao za 3,6% godišnje u novembru (oktobar: +0% godišnje). Oporavku prometa u trgovini na malo doprinosi rast realnih zarada počevši od maja meseca, a u oktobru realne zarade su porasle za čak 6,1% godišnje. Dalje utiče i činjenica da su zamrznute cene 36 prehrambrenih proizvoda i cena nafte (fiksiranje cena na 7 dana), kao i jednokratne novčane isplate sredstava iz republičkog budžeta targetiranim grupama građana. Potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 3,1% (oktobar: 0% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, porasla je za 6,3% (oktobar: +3,3% gng), dok je potrošnja motornih goriva pala za 0,8% (oktobar: -5,1% gng).
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145 e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke)
Tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti