Rejting agencija „Standard and Poor’s“ povećala perspektive za podizanje rejtinga sa stabilnih na pozitivne Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena, ali repo stopa raste Cene hrane i energije i dalje podstiču rast inflacije na 7,5% u novembru Investicije i potrošnja uticale na rast BDP-a od 7,7% u trećem kvartalu
Nakon pauze tokom 2020. godine zbog pandemije, pregovori o članstvu u EU su ponovo pokrenuti i EK je Srbiji odobrila otvaranje Klastera 4, koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje. Poglavlja u okviru klastera 4 su: poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina). Kao rezultat dosadašnjih pregovora, Srbija ima otvorena 22 od ukupno 35 poglavlja.
Mnogi analitičari se slažu da postoje značajni inflatorni rizici u dugom roku zbog izrazito ekspanzivnih monetarnih i fiskalnih politika koje su vođene u prethodnom periodu, pa će velika količina novca koja je plasirana na tržište, verovatno nastaviti da kruži i u narednim godinama, što je argument za veću inflaciju ali u dugom roku. Pored toga, opadajuće učešće radno aktivnog stanovništva u mnogim ekonomski važnim regionima sveta, deglobalizacija i klimatska politika, imaće svoj uticaj.
Međutim, postoje jaki argumenti za privremeni pad inflacije u evrozoni u 2022. godini:
a) cene energenata: iako je rast cena energije podstakao snažan rast inflacije od jeseni, ne očekujemo da će cene energenata rasti tako snažno u 2022. godini, iako će cene prirodnog gasa verovatno nastaviti da rastu još neko vreme, posebno u Nemačkoj. Pandemija i uvođenje restrikcija umanjiće potražnju za benzinom. Osim toga, ponovo će oslabiti disciplina kada je u pitanu količinja proizvodnje nafte u kartelu OPEK-a. Ovo bi trebalo značajno da smanji inflaciju u 2022.
b) nestašice poluproizvoda (poluprovodnici ili uska grla u transportu) značajno su uticali na rast bazne inflacije, a očekivanja privrednika su da će se ova uska grla nastaviti do sredine sledeće godine. U tom smislu, pritisak na povećanje cena iz ovog pravca će verovatno ostati visok, bar u prvoj polovini godine. Međutim, sa smanjenjem širenja virusa početkom leta, inflatorni pritisak bi trebalo da popusti.
c) troškovi zarada: nedavni rast kolektivno ugovorenih plata u evrozoni je bio najslabiji od uvođenja evra, što će uticati na ublažavanje inflacije u 2022. godini. Naravno, novi kolektivni ugovori koji će se zaključiti, biće veći pod uticajem sadašnje visoke inflacije.
Očekivano, Izvršni odbor NBS na svom poslednjem sastanku u 2021. godini, na kom odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi, ostavio je ovu stopu nepromenjenu na 1%. Ova stopa je poslednji put promenjena u decembru 2020. godine kada je smanjena za 25bp na 1% i zadržana na tom nivou tokom cele 2021. godine i pored snažnog rasta inflacije od septembra, kako kod nas, tako i na svim zapadnim tržištima. Naime, NBS je od početka septembra kada je krenuo novi talas inflatornih pritisaka, frekventnom i transparentnom komunikacijom sa tržištem efikasno upravljala inflacionim očekivanjima, a na taj način delimično uticala da se izbegnu potencijalne volatilnosti na deviznom tržištu, što je smanjilo pritisak na dalji rast inflacije iz ta dva kanala (devizni kurs i inflaciona očekivanja).
Ključni generatori rasta inflacije na domaćem tržištu, cene hrane čiji rast je indukovan sušom koja je prouzrokovala pad prinosa mnogih kultura i cene energije (nafte primarno) usled rasta cena ove robe na globalnim tržištima, su faktori na koje monetarne mere imaju ograničen efekat, dok mere Vlade imaju veći uticaj. Dakle, razlozi zašto je NBS ostala pri odluci da ostavi kamatnu stopu nepromenjenu na 1% su: a) iako visoka, NBS procenjuje da je inflacija tranzitornog karaktera jer se očekuje stabilizacija cena energenata globalno, a cena hrane na domaćem tržištu usled očekivano bolje poljoprivredne sezone u 2022. godini, b) stabilan devizni kurs i c) niska bazna inflacija koja je iznosila 3% godišnje u novembru (ukupna inflacija isključujući nestabilne cene energenata i hrane).
Međutim, NBS nastavlja sa pooštravanjem monetarnih uslova kroz povećanje repo stope na reverzne repo aukcije i povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora. Naime, NBS je od početka oktobra prestala da organizuje aukcije repo otkupa hartija od vrednosti preko kojih je bankarskom sektoru obezbeđivala dinarsku likvidnost. Dalje, NBS je počela da povećava prosečnu ponderisanu stopu na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti sa 0,11% (početkom oktobra) na 0,34% na poslednjoj aukciji.
Krajem novembra, Vlada RS je odlučila da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso i mleko sa 2,8% mlečne masti), a odlučeno je da namirnice ne prelaze nivo cena koje su važile na dan 15. novembra 2021. godine u trajanju od 60 dana. Takođe, ograničen je rast cena električne energije na 30 dana za privredu. Smatramo da je dobro da je mera vremenski ograničena, ali veći efekat, a manje posledice za proizvođače bi imala mera intervencija iz robnih rezervi i smanjenje poreza na deficitarnu robu, jer država ima dovoljno sredstava u budžetu da finansira ove dve mere, a sa druge strane mera ne bi uticala na profitabilnost proizvođača.
NBS očekuje da će inflacija početi da usporava dinamiku rasta od drugog kvartala 2022, dok će se sredinom 2022. vratiti na ciljnu inflaciju, pa čak i pomeriti u donji deo raspona do kraja 2022. Ipak, ako se neki rizici materijalizuju i inflacija ostane iznad gornjeg ranga ciljane inflacije duže vreme, NBS je najavila da će blagovremeno reagovati svim raspoloživim instrumentima.
Umeren pritisak na dinarsku likvidnost i blago povećana inflatorna očekivanja, podržali su prilično umeren rast BELIBOR-a. Nasuprot trendu depresijacije u CIE, dinar je ostao stabilan u odnosu na evro uprkos rastućoj inflaciji i umerenim odlivom kapitala usred sve većih očekivanja da FED i ECB možda i ranije povećaju kamatne stope. Stabilnost dinara u odnosu na evro može se pripisati visokim deviznim prilivima (strane direktne investicije, doznake, izvoz) i oživljenom kreditiranju. Devizne intervencije NBS su ove godine čak i pale (0,9 mlrd evra za 11 meseci) u odnosu na 1,6 mlrd evra u istom periodu 2020. godine. Pored deviznih priliva, važan faktor koji doprinosi stabilnosti valute je posvećenost NBS očuvanju stabilnosti dinara, ali i devizne rezerve koje su dostigle najviši istorijski nivo od 16,5 mlrd evra.
Rast inflacije na mesečnom nivou ostao je nepromenjen u oktobru na 0,9% mesečno usled rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+1,5% mesečno). Glavni krivac za dinamiku na godišnjem nivou (+7,5% gng) bile su cene hrane i bezalkoholnih pića (+11,4% gng), čiji je doprinos potrošačkoj korpi visok (31,4%). Dalje, stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva su zabeležili značajan rast (+6,9% gng) uglavnom zbog rasta cena energije i, konačno, cena transporta (+13,8% gng). Dakle, inflaciju podstiču lokalni faktori, odnosno suša koja je prouzrokovala manji prinos povrća i voća, cene ulja i cene mesa.
Smatramo da će cene hrane imati inflatorni uticaj u narednih godinu dana, odnosno do početka nove poljoprivredne sezone, od koje se očekuje da će biti bolja od tekuće sezone i spoljnim faktorima (nastavak rasta cena hrane na svetskim tržištima, smanjena ponuda pojedinih primarnih prehrambenih proizvoda zbog teških vremenskih uslova širom sveta, zajedno sa povećanom potražnjom nakon ukidanja restrikcija kretanja, kao i kašnjenja u transportu). Dalje, energetska kriza će takođe nastaviti da ima inflatorni uticaj i u narednim mesecima, ali samo u pogledu cena nafte, s obzirom da je cena gasa ranije dogovorena, pa nema cenovnog pritiska. Bazna inflacija je vrlo malo porasla u novembru na 3% godišnje posle 2,7% u oktobru i ostala u okviru targeta inflacije (3% +/- 1,5pp).
Stope inflacije u zapadnim zemljama su nastavile da rastu poslednjih meseci, prevazilazeći očekivanja. Kao posledica toga, centralne banke takođe podižu svoje prognoze inflacije, ali nemaju isti stav po pitanju promene referentnih kamatnih stopa. Predsednik Odbora federalnih rezervi Džerom Pauel više ne opisuje porast inflacije kao „privremeni,” za razliku od ECB. Ove nedelje sve tri ključne centralne banke imaju sastanke i sledeća su očekivanja tržišta za svaku banku pojedinačno:
a) ECB – neće produžiti PEEP program ali se očekuje nastavak otkupa obveznica u okviru ovog programa do kraja K1 2022. godine. U svakom slučaju, ECB nastavlja sa ultra ekspanzivnom monetarnom politikom i naredne godine, dakle ne razmatra povećanje ključne kamatne stope;
b) FED je već počeo sa normalizacijom monetarne politike, tako što je smanjio vrednost otkupa obveznica, ali se očekuje da će odlučiti o prestanku kupovine obveznica već u prvom kvartalu 2022. godine jer ova institucija procenjuje da je rast ekonomije i zaposlenosti dovoljno snažan, da nema potrebe za finansijskom podrškom od strane Vlade. Tako da su naša očekivanja da će FED povećati ključnu kamatnu stopu već u trećem kvartalu 2022. godine;
c) BOE – rast zaposlenosti, BDP-a i inflacije su podržavali očekivanja tržišta da će Centralna banka Engleske podići kamatnu stopu ove godine, ali pojava omikron soja korona virusa pomera ta očekivanja na prvi kvartal 2022. godine. Odlučnija akcija Fed-a od ECB-a protiv inflatornih rizika, u smislu ranijeg povećanja kamatnih stopa u SAD-u će uticati na to da dolar ima tendenciju dalje apresijacije u narednoj godini, iako je ova odluka Fed-a već delimično uključena u trenutnu procenu vrednosti dolara u odnosu na evro.
Usporavanje rasta sektora rudarstva na 39,5% gng u oktobru posle 51,8% gng u septembru, kao i nastavak poslovanja prerađivačkog sektora u negativnoj zoni (-0,2% gng), doduše sa ostvarenim manjim padom u odnosu na septembar (-1,5% gng), doprineli su usporavanju rasta industrijske proizvodnje u oktobru (+0,9% gng) posle 1,5% u prethodnom mesecu. Proizvodnja električne energije je i dalje bila u negativnoj teritoriji (-10,5%) posle pada od 7,1% gng u septembru. I dalje je 11 (od ukupno 24 sektora) bilo u pozitivnoj teritoriji, kao i u septembru.
Ipak, neki sektori su ostvarili značajan rast proizvodnje, a to su: proizvodnja baznih metala, koksa i derivata nafte, papira i proizvoda od papira, te proizvodnja duvana. Podaci za prerađivački sektor u EU pokazuju stabilan rast ovog sektora, izuzev Nemačke, najviše zbog usporavanja automobilske industrije. Mogući razlozi još uvek negativnog performansa prerađivačkog sektora na početku nove poslovne sezone: 1. treći paket mera podrške privredi za sprečavanje negativnih posledica širenja zdravstvene krize na privredu u najvećoj meri je potrošen i 2. rast troškova proizvodnje (rast cene energenata na globalnim tržištima koji je podstakao rast cena nafte na domaćem tržištu, rast cena električne energije i rast cena ostalih inputa na domaćem tržištu).
Sa druge strane, rast industrije od početka godine iznosio je čak 6,5% (okt. ’20: +0,3%) kao rezultat oporavka globalne ekonomije ove godine i rasta izvozne tražnje u prvom delu godine.Izvoz je blago usporio (+27,0%), nakon ostvarenog rasta od 28,1% u septembru, a vrednost izvoza iznosila je 17,6 milijardi evra. Uvoz je nastavio rast i u oktobru (+23,5%), nakon rasta od 23,4% u septembru i dostigao vrednost od 22,9 milijardi evra. Rast je delimično rezultat rasta cena metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima i slabljenja evra u odnosu na dolar. Kao rezultat snažnog rasta uvoza, deficit spoljne trgovine porastao je za 13,2% godišnje, dok je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 76,6% u poređenju sa 74,6% u oktobru 2020. godine. U periodu januar-oktobar, ostvaren je rast uvoza od 4,4 milijarde evra (10m/2020: -0,9 milijardi evra).
Najveći rast uvoza ostvaren je kod obojenih metala, gvožđa, čelika, drugih metala, električnih mašina i aparata, te drumskih vozila, hemijskih proizvoda (plastika u primarnoj formi i medicinski proizvodi) i uvoza nafte (delimično usled rasta cena nafte na globalnim tržištima). U periodu jan-okt, ostvaren je rast izvoza od 3,7 milijarde evra (10m/2020: -0,75 milijardi evra), a najveći rast izvoza u prvih deset meseci ostvaren je kod izvoza žitarica i proizvoda od žitarica (iako se primećuje usporavanje izvoza od oktobra), voća i povrća, metalnih ruda i otpada metala, hemijskih proizvoda (eterična ulja, plastika u primarnoj i ostalim formama), obojenih metala, gvožđa i čelika, proizvoda od kaučuka i električnih mašina, aparata i uređaja.
Promet u trgovini na malo u oktobru je nastavio sa usporavanjem (+4,0% gng) posle 4,3% gng u septembru, što korespondira sa činjenicom da su isplaćene sve zarade u okviru Vladinog programa podrške privredi, a uticalo je možda i povećanje cena hrane jer je potrošnja hrane, pića i duvana porasla za samo 2,6% gng (prosek 2021: 7,2%). Potrošnja neprehrambenih proizvoda je blago usporila rast na 4,6% gng, dok je potrošnja motornih goriva ubrzala rast na 6,2% gng posle 5,2% u prethodnom mesecu i pored rasta cena goriva.
Iako je u trećem kvartalu došlo do usporavanja rasta BDP-a (+7,7% gng), snažan rast u drugom kvartalu (+13,7% gng) je dobrim delom bio podržan efektom baze. Rast ekonomije u K3 je generisan investicijama (+12,6% gng), potrošnjom domaćinstava (+8,2% gng) i naglim oporavkom potrošnje države (+7,8% gng), što je delomično i rezultat efekta baze. Neto efekat izvoza na rast BDP-a bio je negativan usled bržeg rasta uvoza od izvoza, ali je taj negativan efekat bio manji u odnosu na drugi kvartal. Obe kategorije su ostvarile snažan rast u K3, usled rasta izvozne tražnje i oporavka uvoza dobara za nove investicije. Uvoz je porastao u K3 za 22,9%, dok je izvoz porastao za 22,5%.
Gledano sa strane ponude, najznačajni rast je ostvaren u sektoru trgovine na veliko i malo (+17,0%), usled sezone godišnjih odmora, pa samim time i povećane potrošnje, kao i sektor umetnosti i zabave (22,7%), iako sa skromnim doprinosom stvaranju BDP-a (2,5%). Sezona godišnjih odmora sa druge strane, kao i skoro potrošena sredstva u okviru Vladinog paketa podrške privredi, uticala je na značajno usporavanje rasta prerađivačkog sektora u K3 (+2,6%). Sektor građevinarstva je nastavio rast u K3 (+15,8%) podržan kako državnim, tako i privatnim investicijama. Iako je ove godine poljoprivreda bila pogođena sušom i ostvarila pad od 4,7% godišnje (prosek od prvog do trećeg kvartala), to nije imalo tako snažan uticaj na ukupnu ekonomiju kao ranijih godina kada smo imali suše. Naime, veliki podsticaji dati od strane države privredi, niske kamatne stope, ali i nove industrije koje su se otvorile u međuvremenu i uključile se u međunarodne tokove robe i usluga, doprinele su da rast ekonomije više ne zavisi u tolikoj meri od poljoprivrede.
Stopa nezaposlenosti nastavila je da pada u K3 na 10,5% sa 11,1% u K2 i 12,8% u K1. U trećem kvartalu, u odnosu na drugi kvartal, kod lica starosti 15+ godina došlo je do smanjenja kontingenta stanovništva van radne snage (-95.600) na račun povećanja aktivnog stanovništva (+83.000). U okviru kontingenta aktivnog stanovništva došlo je do povećanja broja zaposlenih (+93.400) i smanjenja broja nezaposlenih (-10.500). U okviru ukupne zaposlenosti, formalna zaposlenost je povećana za 36.500, i to u sektorima delatnosti građevinarstva (+25.400), prerađivačke industrije (+15.300) i trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila (+12.400). Rast neformalne zaposlenosti iznosi 57.000, a najviše u sektorima delatnosti poljoprivrede, lova i šumarstvo (+20.300) i građevinarstva (+15.300).
Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa srednjim nivoom obrazovanja i u starosnoj kategoriji 55–64 godine. U poređenju sa K3 2020, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 9,8%, „pogoršanje“ racija je rezultat metodologije praćenja stanovništva koje nije moglo da traži posao ili nije bilo u mogućnosti da počne da radi, zbog uticaja mera sprečavanja širenja koronavirusa, i samim time, smatrano je neaktivnim (van radne snage) a ne nezaposlenim (prema definicijama Međunarodne organizacije rada – MOR). U prilog tome govori i međugodišnje smanjenje stope stanovništva van radne snage sa 47,0% na 44,2%, i povećanje stope zaposlenosti sa 47,8% na 50,0%. Naša prognoza rasta BDP-a za narednu godinu od 4,5% godišnje zasniva se na zdravom rastu investicija, prvenstveno infrastrukturnih projekata, a potom lične potrošnje, podstaknute rastom stranih direktnih investicija i umerenog rasta zapošljavanja. Rizici ostvarenja projekcija: a) duže od očekivanog zastoja u lancima snabdevanja i distribucije, pa samim time i usporavanja proizvodnje (negativno) i b) cene nafte gasa, električne struje, žitarica, metala (u slučaju rasta, negativan uticaj) i c) prosečna poljoprivredna sezona (pozitivan uticaj).
Deficit nekonsolidovanog budžeta u septembru mesecu (-22,1 milijardi dinara) smanjen je u oktobru na 4,9 milijardi dinara usled pada rashoda budžeta (-6,8% mesečno), a istovremenog rasta budžetskih prihoda (+7,0%). Rast prihoda bio je najviše generisan rastom poreza na dodatu vrednost i akcizama. Što se tiče rashoda, najveći pad beleže kapitalni rashodi i rashodi po osnovu otplate kamata, a rast je ostvaren kod transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO). Iako fiskalna konsolidacija još nije na dnevnom redu ove godine, manje ekspanzivna politika je očigledna, podržana manjom potrošnjom (tj. manje subvencija za stimulativne mere, manji transferi društvenim organizacijama), ali i zdravim rastom prihoda od poreza usled oporavka ekonomije.
Kao rezultat, deficit budžeta je u periodu januar-oktobar pao na 97,8 milijardi dinara (-71,9% godišnje), zaostajući značajno za iznosom planiranim za period januar-oktobar (254 milijardi dinara). Nižem deficitu ove godine doprinosi oporavak ekonomije, koji se reflektuje kroz viši nivo poreskih prihoda u prvih deset meseci (+15,5% godišnje), naročito PDV-a u zemlji, poreza na dobit preduzeća, a kao rezultat rasta neto dobiti privrede u 2020. godini i, na kraju, akciza. Rashodi budžeta su pali za 6,5% godišnje u istom periodu usled pada transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, subvencija i ostalih tekućih rashoda, međutim kapitalni rashodi su beležili zdrav rast usled pokretanja novih infrastrukturnih projekata.
Rejting agencija „Standard and Poor’s“ je povećala perspektivu za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilne na pozitivnu, a ključni argument poboljšanja perspektive je procena agencije o rezilijentnosti domaće ekonomije „na negativne efekte tekućeg talasa pandemije u uslovima oprezne makroekonomske politike“. Agencija očekuje da, u odsustvu značajnog pogoršanja epidemioloških uslova, Srbija u srednjem roku postigne relativno visoke i uravnotežene stope rasta. Zajedno sa novim aranžmanom za koordinaciju politike sa MMF-om, ovo bi trebalo da podrži napore Vlade da konsoliduje javne finansije i stabilizuje putanju javnog duga. Istovremeno, visoki neto prilivi stranih direktnih investicija trebalo bi da nastave da obezbede finansiranje deficita tekućeg računa u Srbiji i održe jaku poziciju deviznih rezervi Srbije.
Tokom oktobra meseca, javni dug je porastao za samo 21 miliona evra na nivo od 29,6 milijardi evra. Od početka godine, javni dug porastao je za 2,9 milijardi evra usled emitovanja duga iz spoljnih izvora (+2,8 milijardi evra), a u odnosu na BDP iznosio je 57,6% (Raiffeisen RESEARCH prognoza BDP-a). Uprava za javni dug (UJD) je organizovala tokom novembra meseca dve aukcije, jedna je bila aukcija re-otkupa države. U pitanju je dinarski denominovana hartija od vrednosti ročnosti 3 godine, a vrednost ponude je iznosila 70 milijardi dinara. Tržište je ponudilo HOV u vrednosti od samo 6,2 milijardi dinara. Dalje, UJD je organizovala aukciju HOV ročnosi 5 godina u vrednosti od 43,6 milijardi dinara, međutim nije bilo interesovanja tržišta. U decembru mesecu, UJD je organizvala aukciju HOV ročnosti 12,5 godina i ponudila reotkup HOV u vrednosti od 148,3 milijardi dinara, dok je tržište bilo spremno da ponudi samo 2 milijarde dinara na prinosu od 4,15%. Što se tiče hartija od vrednosti denominovanih u evrima, UJD je organizovala aukciju tokom novembra ročnosti 12 godina (66,1 miliona evra), a otkupljeno je HOV u vrednosti od 15,4 miliona evra na prinosu od 1,60%. Prinosi na hartije od vrednosti na sekundarnom trgovanju su u porastu od oktobra, kako je krenuo rast inflacije i odluka NBS o rastu repo stope na reverzne repo aukcije.
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno kontrolisane cene određenih proizvoda/usluga kao što su npr. cene nafte i naftnih proizvoda, električne energije cene duvana i alkoholnih pića, kao i hrane.
Najnovije vesti