Marko Nikolić na DigiTalk konferenciji: Procesuiranje transakcija više nije dovoljno

Marko Nikolić, direktor Sektora za kartice Raiffeisen banke rekao je na predavanju koje je održao tokom DigiTalk konferencije da je pandemija koronavirusa dramatično ubrzala rast onlajn trgovine u svim delovima sveta. I sam ekosistem onlajn trgovine se prilično usložnio. “Puki prihvat i procesuiranje transakcija više nije dovoljno“, istakao je Nikolić.

Marko Nikolić je na predavanju “Odsjaj e-commerce eksplozije“ izjavio da su građani tokom pandemije koronoavirusa e-commerce videli kao jedini kanal koji im omogućava da funkcionišu koliko-toliko normalno.

“Međunarodna trgovinska asocijacija procenjuje da je e-commerce biznis u tom periodu porastao za oko 50 procenata, za samo godinu dana. Pojavile su se kategorije koje do tada nisu bile prisutne, ali i rast trgovine u domaćoj valuti. Mi smo pre korone imali između 20 i 30 odsto domaće onlajn trgovine, a danas između 60 i 70 odsto, što je značajna razlika“, rekao je Nikolić.

Promenilo se i samo ponašanje klijenata, pa su se i oni sve više okretali lokalnim rešenjima kojih će, smatra, u budućnosti biti sve više.

“Pravi uticaj korone se vidi u 2021. godini, kada se obim trgovine udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Kompanije su se tokom 2020. godine, i one koje su planirale, i one koje nisu planirale, maksimalno ubrzale da dođu do tog nivoa da mogu da ’puste’ e-commerce prodavnice“, istakao je Nikolić.

Usložnjavanje ekosistema

Podseća da ni najveći lanci u Srbiji u oblasti trgovine odećom nisu imali onlajn prodavnice do poslednjeg kvartala 2020.

“Infrastruktura kartičnih transakcija je ranije bila dosta jednostavna. Banka izdavalac izda karticu, korisnik odlazi kod trgovca koji u pozadini ima banku prihvatioca i POS terminal na prodajnom mestu, transakcija prolazi kroz šeme kompanija Visa i Mastercard, validira se da korisnik ima novac, i sama transakcija se vrati. Taj ekosistem, onog trenutka kada se prešlo na e-commerce počinje da se značajno komplikuje i usložnjava zbog potreba klijenata, trgovaca i trećih strana“, navodi Nikolić.

Sada to izgleda daleko kompleksnije, jer je i sam ekosistem dosta složeniji nego ranije.

“Ta tranzicija i rast e-commerca koji se desio u relativno kratkom periodu je uzrokovao nastanak sve većeg broja kompanija koje nude najrazličitije modele usluga, a jedne od najčešćih su takozvane Payment service provajderi. One nude stranice za prihvat i dodatne usluge. Neke od najvećih kompanija imaju sisteme koje mogu da prate koliko se njihovi proizvodi prodaju širom planete. Payment service provajderi takvim kompanijama olakšavaju prihvat“, rekao je Nikolić.

Novi modeli i tokenizacija

Na sve to su se, napominje, pojavile kompanije koje nude usluge tzv. ponavljajućih plaćanja (recurring payments), došlo se i do tokenizacije, pa kada se karticom plaća na Netflixu ona postaje token koji dobija novi broj, novi datum isteka.

“Pojavile su se i kompanije koje za veliki broj trgovaca distribuiraju novac, postaju principalni trgovac. To je novi model koji se pojavljuje kod malih i srednjih preduzeća. Velike multinacionalne kompanije prepoznaju benefite takvih kompanija i kupuju ih“, istakao je Nikolić.

Postoji, smatra, potreba i sa strane klijenata i trgovaca za dodatnim uslugama.

“Puki prihvat i procesuiranje transakcija više nije dovoljno. Nije dovoljno samo obavestiti trgovca da mu je legla uplata, već mora da zna mnogo više o tome“, kazao je Nikolić.

Kaže da banke nisu IT kompanije i da i dalje imaju poverenje trgovaca i klijenata.

“Primetno je da se iz modela u kome službe koje se bave prihvatnom mrežom rade u okviru banke i koriste njene resurse, kreće u migraciju ka modelima koji podrazumevaju da te služba postoje kao nezavisni entiteti u okviru banke ili da se prave potpuno odvojene firme za plaćanje koje nude trgovcima razne usluge osim samog prihvata“, naveo je Nikolić.

Risk based autentifikacija

Napominje da je jedan od osnovnih problema kod plaćanja 3D secure validacija.

“Za veliki broj ljudi to bude problem i u jednom trenutku odustanak od kupovine prouzrokovan tom 3D secure validacijom je bio 70 odsto. Sada se koristi takozvana risk based autentifikacija gde se prati koliko je rizično ponašanje svakog klijenta. Ako svakoga meseca plaćate račun za mobilni telefon na određenom sajtu, nije rizično da se treći put traži 3D secure. Vrlo je mala verovatnoća za prevaru. Takva autentifikacija se sve više pojavljuje kao prednost koja se daje klijentima“, rekao je Nikolić.

Vrlo brzo će, kaže, doći EU regulativa koja neće ograničiti prihvat plaćanja samo na banke.

“Novac mora da legne na račun u banci, a na Zapadu to nije tako odavno i gde je potpuno promenjena logika ko gde plaća i šta plaća“, kaže Nikolić.

Na nivou Raiffeisen grupe je, navodi, jedna od primarnih stvari unapređenje naših e-commerce servisa koji će biti još bliži trendovima koji dolaze.

“Rai Accept omogućava da se prati veliki broj izveštaja, da se prate volumeni, transakcije, vremena, ako je klijent odustao da se vidi zašto je odustao, ako je odbijen da otkrijemo zašto. Samo rešenje nudi više alternativnih vidova plaćanja, a postoji i mogućnost da se testira na samom sajtu jer je bitno trgovcima da vide kako bi to sve izgledalo. Sama integracija je bez ikakvih troškova i podržava gotovo sva postojeća rešenja“, zaključio je Nikolić.