Tržišta uglavnom očekuju da će u 2024. godini doći do prvog smanjenja referentnih kamatnih stopa globalno, i kod nas, usled dezinflacije. Međutim, postoje solidni geopolitički rizici koji mogu uticati na volatilan trend cena energenata, pa samim tim i držanje bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena koje pokazuju visoku volatilnost i pod uticajem su sezone, kao i regulisane cene) na nešto višem nivou, što može odložiti smanjenje kamatnih stopa za kraj 2024. godine. Prema trenutnim prognozama RBI istraživanja, očekuje se da će Američke federalne rezerve (FED) krenuti ranije (K2) da smanjuju kamatnu stopu zbog solidnog rasta ekonomije, dok se u slučaju Evropske centralne banke (ECB) očekuje da će smanjiti kamatnu stopu u K3, s obzirom na to da evrozona pokazuje znake recesije.
Kada je u pitanju Narodna Banka Srbije (NBS), očekujemo da će odluka o smanjenju kamatne stope biti doneta u K2 2024 (-25bp na 6,25%), a na odluku će uticati usporavanje inflacije i njen ulazak u inflacioni cilj. U slučaju da inflacija uđe u inflacioni cilj tek u trećem kvartalu, odluka o smanjenju se u tom slučaju odlaže za naredni kvartal tj. K3. Takođe, bankocentričan model finansiranja ekonomije u uslovima rastućih troškova finansiranja u kombinaciji sa slabijom izvoznom tražnjom, uticao je na manju tražnju za kreditima, a samim tim i nižu investicionu aktivnost kompanija, prerađivački sektor i izvoz. Iako ne vidimo da će domaća ekonomija ući u recesiju, ipak očekujemo nastavak manje sklonosti ka potrošnji građana i privrede i u narednoj godini, tako da zadržavanje kamatne stope na visokom nivou, zajedno sa deziniflacijom, ne bi imalo opravdanja. Svakako dinamika smanjenja kamatne stope će ići dosta sporije u odnosu na ciklus rasta ove kamate.
Iako očekujemo da će stopa rasta BDP-a u 2024. godini biti 3%, ovaj rast će uglavnom biti podržan infrastrukturnim investicijama, a u manjoj meri oporavkom lične potrošnje (nastavak rasta realnih zarada), izvozom (usled blagog oporavka tražnje iz evrozone) i privatnim investicijama (nastavak priliva stranih direktnih investicija). RBI istraživanje je upravo smanjio prognozu rasta BDP-a evrozone za 2024. godinu sa 0,8% na 0,5% jer za ekonomski oporavak unije nije dovoljan oporavak samo sektora usluga, već stabilan rast industrijske proizvodnje čiji oporavak zavisi od pada troškova finansiranja, oporavka kreditne ponude i globalne tražnje.
Kada je u pitanju kretanje EUR-RSD, ne očekujemo značajnija odstupanja politike upravljanja deviznim kursom u odnosu na prethodne tri godine. Dakle, politika niske volatilnosti, praćena deviznim intervencijama NBS-a na deviznom tržištu. I dalje očekujemo značajan priliv stranih direktnih investicija u zemlju, usled visokih troškova energetske tranzcije u EU i odluke dosta kompanija da realociraju svoju proizvodnju na tržišta gde su troškovi energenata još uvek niži u odnosu na njihove prosečne cene u EU.
Od oktobra 2021. godine, Evropska Centralna Banka (ECB) je istraživala opcije za dizajn i distribuciju digitalnog evra i u novembru objavila izveštaj o nalazima.
Digitalni evro je digitalni oblik gotovine koji bi se mogao koristiti za sva digitalna plaćanja širom evrozone. Digitalni evro bi se čuvao u elektronskom novčaniku (aplikacija na pametnom telefonu), koji je postavljen kod odabrane banke ili kod drugog posrednika. Ovo bi korisniku omogućilo da obavlja sva svoja uobičajena elektronska plaćanja svojim telefonom ili karticom, onlajn i van mreže.
Projekat predviđa da digitalni evro emituje ECB, a da distribuciju rade posrednici, kao što su banke, koji će biti nadzirani u celom procesu.
Dalje, planira se da postoje određena ograničenja u pogledu iznosa koji korisnici digitalnog evra mogu da drže (fizička lica), kako bi se sprečili prekomerni odlivi iz depozita komercijalnih banaka u digitalni evro. Ta granica bi bila postavljena bliže mogućem datumu lansiranja ovog projekta kako bi odražavala ekonomske uslove koji će preovladavati u to vreme. Kompanije bi imale nultu granicu držanja, što znači da ne bi mogli da akumuliraju zalihe digitalnog evra, ali bi mogli da vrše određene vrste plaćanja. U početku bi se to odnosilo na obradu plaćanja i povraćaja sredstava.
Digitalni evro bi u prvim fazama korišćenja bio dostupan građanima i kompanijama sa sedištem u evrozoni, a proširenje pristupa digitalnom evru na građane i kompanije koje borave u zemljama van evrozone (i šire), biće sledeći korak nakon pokretanja digitalnog evra.
Digitalni evro i evro gotovina će se dopunjavati tako što će služiti različitim potrebama, a oba sredstva će predstavljati zakonsko sredstvo plaćanja.
Digitalni evro bi bio dizajniran tako da nema materijalnog uticaja na finansijsku stabilnost ili funkcionisanje monetarne politike. U tu svrhu su istraženi alati za kontrolu količine digitalnog evra u opticaju. Ograničenja držanja digitalnog evra su identifikovana kao efikasan alat i uključena su u dizajn digitalnog evra.
Korisnici digitalnog evra bi imali potpunu kontrolu nad načinom na koji se koriste njihovi lični podaci. Bez izričitog pristanka korisnika digitalnog evra, njihovi lični podaci se ne mogu koristiti u bilo koje svrhe osim onih koje su zakonski potrebne za uključivanje i obradu digitalnih platnih transakcija u evrima.
Dvogodišnja pripremna faza je počela u novembru, a uključuje: finalizaciju pravilnika o digitalnom evru i odabir provajdera koji bi mogli da razviju platformu i infrastrukturu digitalnog evra; testiranje kako bi se razvio digitalni evro koji ispunjava i zahteve Evrosistema i potrebe korisnika. Odluka o konačnom izdavanju digitalnog evra može se razmatrati tek u kasnijoj fazi, po usvajanju zakonodavnog okvira.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena (6,5%) usled usporavanje globalne i domaće inflacije i očekivanja da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj (3% +/-1,5 pp) sredinom 2024. godine. Ta institucija bi, takođe, želela da proceni uticaj prethodnog pooštravanja monetarne politike (povećanje kamatne stope, povećanje stope obavezne rezerve), ali je i dalje zadovoljna funkcionisanjem mehanizma transmisije kamatnih stopa.
Očekuje se da će usporavanje inflacije u evrozoni podržano padom cena energenata i nižim rastom cena hrane i usluga umanjiti domaću inflaciju kroz pad uvoznih cena. Sve u svemu, niža inflacija i krhki ekonomski rast evrozone sledeće godine, po mišljenju NBS-a, mogli bi da izazovu raniji odgovor Fed-a i ECB-a tako da bi ciklus smanjenja ključnih stopa mogao biti pokrenut pre trenutnih očekivanja. Sa druge strane, snažno tržište rada je i dalje veliki rizik za inflaciju, što zahteva oprez NBS-a. To važi i za geopolitičke tenzije i svetske cene nafte, iako su se cene u poslednje vreme stabilizovale.
Izvršni odbor NBS-a očekuje dalje usporavanje inflacije, oko ili ispod 8% do kraja 2023. godine i njen povratak u inflacioni cilj (3% +/-1,5 pp) sredinom 2024. godine, a potom nastavak usporavanja do 3% na kraju 2024. godine, uz podršku restriktivne monetarne politike, nastavak pada uvozne inflacije, kao i očekivanog daljeg pada inflatornih očekivanja.
Što se tiče rasta BDP-a, NBS procenjuje stopu rasta od 2,5% godišnje u 2023. godini, uz ubrzanje rasta po stopi između 3-4% u 2024. godini potpomognuto infrastrukturnim investicijama (saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture), a nakon toga stabilan rast od 4%..
Ciklus povećanja referentne kamatne stope je završen tokom leta i sada je pitanje kada će početi ciklus smanjenja stope. Očekujemo da bi prva smanjenja ove kamate mogla krenuti krajem K2/24, ali veoma postepenim tempom (-25bp), što odgovara i očekivanom početku smanjenja kamatne stope Fed-a. Ipak, postoje negativni rizici za takav scenario s obzirom na geopolitičke rizike i s tim u vezi povezane rizike nestabilnosti cena energije. Poljoprivredna sezona je još jedan rizik, s obzirom na promenjive vremenske uslove..
Devizne rezerve su u novembru ostale stabilne na 24,2 milijarde evra i bile su niže za 225,7 miliona evra u odnosu na oktobar usled uticaja tržišnih faktora (75,1 mln evra) nastalih kao posledica slabljenja dolara prema evru za oko 3,4%. U suprotnom pravcu je delovalo povećanje cene zlata za oko 1,9% na međunarodnom tržištu. Prvi put od januara je NBS na deviznom tršištu bila na strani prodavca i intervenisala je neto prodajom evra u iznosu od 60 mln. Ukupan nivo deviznih intervencija ove godine je iznosio 3,4 milijarde evra (neto kupovina).
Mesečna dinamika inflacije je blago ubrzala rast u novembru (+0,5% mesečno) nakon rasta od 0,3% mesečno u oktobru podržano novembarskim povećanjem cene električne energije (8%) i gasa (10%), dogovorenim u okviru stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)
Povećanje cena energenata se odrazilo na rast cena stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+3,1% mesečno) sa učešćem u potrošačkoj korpi od 13,58%. Cene alhoholnih pića i duvana po porasle za 1% mečno usled korekcije cena cigareta. Cene hrane i bezalkoholnih pića drže stabilan mesečni rast u drugoj polovini godine zahvaljući dobroj poljoprivrednoj sezoni i smanjenju i fiksiranju cena 36 prehrambenih proizvoda. U novembru su ove cene porasle za samo 0,1% mesečno.
Cene usluga su porasle za 0,4% mesečno (oktobar: +0,6% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,5% mesečno (oktobar: +0,2% mesečno).
Usled pomenutog poskupljenja energenata, dezinflacija je usporila dinamiku usporavanja u novembru na 8,0% godišnje sa 8,5% u prethodnom mesecu, ali se značajnije usporavanje očekuje u decembru. Na usporavanje je, takođe, uticao i efekat baze (novembar/22: 15% godišnje) i još uvek slab promet u trgovini na malo, dobra poljoprivredna sezona, stabilan kurs i fiksiranje cena 36 prehrambenih proizvoda i sedmodnevno prilagođavanje cena naftnih derivata.
Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 9,3% godišnje (oktobar: +10,5% godišnje). Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva porasle su za 13% (oktobar: 10,7% godišnje), a nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva je poraslo za 11,2% (oktobar: +12,7% godišnje). Cene transporta su pale za 0,6% godišnje (oktobar: +1,8% godišnje). Cene robe su porasle za 8,4% godišnje (oktobar: +8,9%), dok su cene usluga porasle za 6,8% (oktobar: +7,1% godišnje).
Stabilno usporavanje inflacije nastaviće se i tokom 2024. godine, uprkos najavljenom povećanju plata u javnom sektoru (10%) i penzija (14,6%) u januaru i povećanju minimalne zarade na 47.154 dinara. Mogli bismo očekivati jednokratni efekat ovih mera u mesecu kada će se vršiti prilagođavanja, ali, s obzirom da rast zarada za inflacionu premiju zaostaje za akumuliranim rastom cena u periodu od januara/21-septembra/23 (32%), ne očekujemo značajan uticaj na rast potrošačkih cena. Dalje, mere koje su do sada sprovodile NBS i Vlada (povećanje kamatnih stopa, povećanje stope obavezne rezerve na depozite kod banaka, sniženje cena i zamrzavanje do kraja godine za 36 prehrambenih proizvoda, koje bi moglo da bude produženo u K1/24) su svakako donele rezultat.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) ostao je stabilan u novembru na 120.4 kao i u oktobru (120.4), jer su, s jedne strane, pale cena mesa i žitarica, dok su porasle cene mleka, šećera i cene jestivih ulja.
Bazna inflacija је usporila rast na 7,0% posle 7,3% u oktobru.
Industrijska proizvodnja je zadržala nepromenjenu stopu rasta od 3,0% godišnje u oktobru (septembar: +3,0% godišnje), a kao rezultat stabilnog rasta rudarstva (+1,7% godišnje) i proizvodnje električne energije (+1,8% godišnje). Proizvodnja električne energije stvaruje viši rast u odnosu na 2022. godinu kada smo uvozili električnu energiju, usled boljih hidrometeroloških uslova, kao i reforme EPS-a. Sa druge strane, taj rast je niži u odnosu na neke periode pre zdravstvene krize usled manje potrošnje električne energije nastale kao posledica viših temperatura za ovo doba godine, tako da se viškovi proizvedene električne energije izvoze.
Prerađivački sektor je ostvario rast od 3,3% godišnje (septembar: 3,0% godišnje) i u konstantnom je rastu od juna meseca. Međutim, rast je koncentrisan u nekoliko sektora, dok je broj sektora koji posluju u negativnoj teritoriji i dalje dosta visok, iako je pao u oktobru na 11 sa 15 u prethodnom mesecu.
Sektori koji se izdvajaju snažnim rastom, a da taj rast nije podržan efektom baze su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+43,4%), najviše optičkih kablova, proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica (+11,6% godišnje) i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (+24,8%). U slučaju sektora proizvodnje osnovnih metala (+76,8% godišnje), hrane (+5,8) i duvana (+8,0%), rast je podržan efektom baze, a samo delomično i oporavkom tražnje.
Glavna prepreka oporavku prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled najava da će pad finansijskih troškova (smanjenje kamatnih stopa), vrlo verovatno biti odložen za drugi deo 2024. godine, a moguće čak i kasnije, na početak 2025. godine. Dalje, povećani geopolitički rizici, kao i smanjena ponuda nafte OPEC zemalja (organizacija zemalja izvoznica nafte ), povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, što sve zajedno utiče na pesimistična očekivanja privrednika.
Gledano od početka godine, industrijska proizvodnja je porasla za 2,4% godišnje (jan-okt/22: 1,7%), najviše usled oporavka proizvodnje električne energije (+13,6%) u poređenju sa padom od 10,5% u istom periodu 2022., a rast je podstaknut gore navedenim razlozima. Prerađivački sektor je usporio rast ove godine (jan-okt/23: +0,3%) u poređenju sa 2,1% u periodu jan-okt/22.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je konačno ostvario nultu stopu rasta u oktobru, što je prvi pozitivan rast od januara meseca 2023. (+1,8% godišnje). Oporavku prometa u trgovini na malo doprinosi rast realnih zarada počevši od maja meseca. U septembru su realne zarade porasle za 3,0% godišnje. Dalje, utiče i činjenica da su zamrznute cene 36 prehrambrenih proizvoda i cena nafte (fiksiranje cena na 7 dana), kao i jednokratne novčane isplate sredstava iz republičkog budžeta targetiranim grupama građana. Potrošnja hrane, pića i duvana je ostvarila nulti rast (septembar: -1,2% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, porastala je za 3,3% (septembar: +1,7% gng), dok je potrošnja motornih goriva pala za 5,1% (septembar: +2,5% gng).
Izvoz je u periodu januar-oktobar nastavio da usporava rast (+4,9% gng), u poređenju sa 29,7% u istom periodu 2022. godine, ali i u odnosu na početak godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u periodu januar-oktobar, vrednost izvoza ka EU iznosila je 15,1 mlrd evra (rast u prvih deset meseci: +402,7 mln evra godišnje), dok je u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 2,9 milijarde evra godišnje. Najveći rast izvoza je i dalje prisutan kod izvoza električnih mašina i transportne opreme i kod izvoza električne energije.
Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, ali i nafte i gasa uticao je na usporavanje rasta uvoza (-6,1% godišnje) u odnosu na rast od 41,1% godišnje u periodu januar-oktobar 2022. godine, a najviše kao rezultat pada volumena uvoza (električne energije najviše), ali i pada cene energenata. Dalje pad uvoza je prisutan kod uvoza hemijskih proizvoda (veštačka đubriva, plastika u primarnoj formi, medicinski i farmaceutski proizvodi), uvoza gvožđa, čelika i ostalih metala, kao i uvoza električnih mašina. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 32,3%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu.
Ubrzanje rasta BDP (u stalnim cenama) u K3 na 3,6% godišnje u K3, nakon rasta od 1,6% godišnje u drugom kvartalu i 0,9% godišnje u prvom kvartalu, rezultat državnih investicija u najvećem delu i jednim delom privatnih investicija. Investicije su porasle za 4,1% (2. kvartal: 3,9%). Početak korekcije zarada u privatnom sektoru rezultiralo je oporavkom lične potrošnje u 3. kvartalu za 1,3% godišnje (2. kvartal: -0,5% godišnje). Potrošnja države se blago oporavila u 3. kvartalu i porasla za 1,7% godišnje (2. kvartal: 1,6% godišnje). Usporavanje spoljne tražnje uticala je na pad izvoza za 1,5% (2. kvartal: 2,4%), dok je uvoz redukovao pad u K3 za 1,2% godišnje (2. kvartal: -5,8%).
Gledano po proizvodnom principu, najveći doprinos rastu BDP-a je došao od građevinarstva (+12,8%) čiji rast je bio podstaknut infrastrukturnim investicijama, poljoprivrede (+9,5%), koja ove godine ostvaruje visoke stope rasta (2. kvartal: 7,9%) nakon dve sušne godine i velikog pada ovog sektora u prethodne dve godine, potom informacija i komunikacijama (6,3%). Posle pada u prva dva kvarala, sektor trgovine na veliko i malo se blago oporavio u trećem kvartalu (+1,6% godišnje), usled umerenog oporavka potrošnje građana. Dalje, sektor rudarstva, energetike i prerađivačke industrije je takođe oporavio rast na 3,4% godišnje posle 0,8% godišnje u 2. kvartalu.
Stopa nezaposlenosti je pala na 9,0% godišnje u K3 posle 9,6% u K2, usled sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi i građevinarstvu. Stopa nezaposlenosti ove godine je ostala nepromenjena u odnosu na 3. kvartal 2022. godine, kada je stopa nezaposlenosti takođe iznosila 9,0%.
U oktobru je ostvaren suficit u iznosu od 7,72 mlrd dinara posle septembarskog deficita od 44,9 milijardi dinara usled snažnog rasta budžetskih prihoda (+20,5% mesečno), a pada rashoda budžeta (-12,3% mesečno). Naime, redovna kvartalna uplata poreza na dodatu vrednost (+28,6% mesečno) i uplata akciza (+34,5% mesečno) po višim akciznim stopama, je generisala snažan rast prihoda. Na strani rashoda, najveći pad na mesečnom nivou je ostvaren na poziciji subvencija i ostalih rashoda, dok su budžetski krediti i kapitalni rashodi ostvarili rast.
U periodu januar-oktobar 2023. godine, ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 5,6 milijardi dinara, u poređenju sa suficitom od 25,4 milijarde dinara u istom periodu 2022. godine. Budžet je kumulativno bio u suficitu samo tokom letnjih meseci, međutim novi program podrške građanima i poljoprivredi je uticao na rast deficita budžeta u septembru, a nove isplate novčane pomoći studentima i povećanje penzija u novembru će uticati na dalje širenje deficita. Sa druge strane, deficit budžeta planiran za ovu godinu iznosi 227 milijardi dinara, tako da ima dovoljno prostora za nešto ekspanzivniju politiku u četvrtom kvartalu.
Prihodi budžeta su u prvih deset meseci porasli za 11,9% mesečno, a najviše porez na dobit preduzeća, zbog ostvarenja visoke neto dobiti preduzeća tokom 2022. godine, porez na dodatu vrednost i akcize usled povećanja akcizne stope na derivate nafte, kafu, cigarete i alkoholna pića od 1. oktobra. Rast je ostvaren i kod donacija i neporeskih prihoda. Međutim, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, primetan je smanjen priliv PDV-a ove godine usled slabijeg sentimenta privrede, dok je značajno povećan priliv po osnovu akciza. Naime u periodu od marta 2022. godine do 30. aprila 2023. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte usled rasta cena ovog energenta na svetskom tržištu nafte, da bi od maja akcizne stope bile korigovane i po tom osnovu ostvaren rast ovog prihoda. U poređenju sa 2022. godinom, ove godine je primetan rast donacija i neporeskih prihoda.
Rashodi budžeta su u prvih deset meseci porasli za 14,4% mesečno, a najviše rashodi za zaposlene (povećanje zarada u prosveti i zdravstvu za 5,5%), subvencije, budžetski krediti, transferi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i rashodi kamata. Kapitalni rashodi i rashodi socijalne zaštite su ostvarili značajan rast. Dinamika rasta rashoda budžeta se ubrzala od septembra, i to najviše subvencije, usled isplata novčane pomoći targetiranim grupama stanovništva i plaćanja kamata zbog dospeća obaveza po tom osnovu.
U oktobru je javni dug dostigao nivo od 35,7 milijardi evra, tj. 51,6% u odnosu na BDP (projekcija Ministarstva finansija je 2,5%). Javni dug je porastao za 2,4 mlrd evra od početka godine, najviše iz spoljnog duga (3,7 milijarde evra), dok je domaći dug pao za 1,3 milijarde evra.
U periodu od 12. novembra do 12. decembra Uprava za javni dug (UJD) je organizovala reotvaranje HOV ročnosti 8 godina u vrednosti od 90,8 milijardi dinara, a prodato je HOV u vrednosti od 23,2 milijarde dinara na prinosu 6,30% (oktobar: 6,39%). Interesovanje su pokazali i domaći i strani investitori. Od početka godine iz aukcija organizovanih na lokalnom tržištu pokriveno je 57,28% potreba za isplatu obveznica koje dospevaju u ovoj godini, dok je ostatak duga pokriven iz emisije evroobveznice emitovane početkom godine. U narednom periodu očekujemo nastavak pada prinosa usled očekivanja početka smanjenja kamatnih stopa.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke), tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti