Referentna kamatna stopa NBS nepromenjena, ali repo stopa raste Inflacija usporila rast u decembru, ali na godišnjem nivou dostigla rekordan nivo od 7,9% Značajan oporavak prerađivačkog sektora u novembru
Broj zaraženih omikron varijantom korona viursa rapidno raste globalno, tako da pandemija ostaje dominantna tema i na početku ove godine. Međutim, sve je više dokaza da infekcija omikron varijantom predstavlja mnogo manji rizik od teške progresije bolesti u poređenju sa delta varijantom, gledajući broj hospitalizacija. Ako bi se ovaj trend nastavio, pandemija bi ove godine mogla da izgubi na intenzitetu. Naravno, broj hospitalizacija će biti ključni pokazatelj u donošenju konačnog zaključka.
Nakon naglog rasta inflacije u 2021. godini globalno, većina učesnika na svim većim finansijskim tržištima, uključujući i centralne banke, na kraju 2021. godine uglavnom su izrazili očekivanje da će inflacija značajno usporiti rast tokom ove godine: a) ne očekuje se da će cene energije ponoviti snažan rast iz 2021. godine, b) očekuje se da će problemi uskih grla u snabdevanju koji pokreću cene biti smanjeni u toku ove godine.
Sa druge strane, poslednji objavljeni podaci o inflaciji bili su znatno veći od očekivanih. Stopa inflacije u evrozoni bila je viša za 0,4 procentna poena u novembru i za 0,2 procentna poena viša u decembru nego što su ekonomisti očekivali. Dakle, još uvek se ne vidi vrhunac rasta cena intermedijarnih proizvoda. Kina, koja se drži svoje nulte COVID strategije, nastaviće da se bori protiv pandemije strogim zatvaranjem. To će uticati na proizvodne pogone i luke, tako da će isporuke iz Kine ostati u stagnaciji u narednim mesecima. Proizvođačke cene repromaterijala će verovatno nastaviti brzo da rastu, sa uobičajenim kašnjenjem od nekoliko meseci, a posledično i cene robe će pratiti taj rast.
Sve ovo upućuje na to da bi Evropska centralna banka mogla povećati kamatnu stopu i ranije od trenutnih prognoza (treći kvartal 2023). U SAD-u situacija sa inflacijom je jasna, naime, ekonomija je pregrejana zbog velike pomoći privredi u sprečavanju negativnih posledica širenja virusa i ekspanzivne monetarne politike, tako da FED kreće sa povećanjem kamatne stope u drugom kvartalu, iako neki analitičari smatraju da bi se to moglo desiti već u martu. I dalje očekujemo povećanje kvartalnih stopa od po 25 baznih poena.
Narodna banka Srbije (NBS) 2022. godinu počinje sa nepromenjenom monetarnom politikom, ostavljajući referentnu kamatnu stopu na nivou od 1%, uz potvrdu nastavka zaoštravanja monetarnih uslova kroz povećanje repo stope na reverznim repo aukcijama i povlačenjem viška likvidnosti iz bankarskog sektora. Prosečna ponderisana stopa na repo aukcijama je sa 0,11% (početkom oktobra) porasla na 0,59% na poslednjoj aukciji, podržana povećanim pritiskom troškova na lokalnom i međunarodnom tržištu. Institucija je potvrdila da monetarna politika ima prilično ograničen uticaj na inflaciju hrane i energenata, koje stoje iza rasta inflacije od 7,9% u decembru, dok ima veći uticaj na baznu inflaciju (decembar 2021: 3,5% godišnje), koja je u okviru ciljanog raspona inflacije (3% +/- 1,5pp), a bila je podržana stabilnim deviznim kursom i stabilnim inflatornim očekivanjima.
Nakon veoma snažnog inflatornog pritiska od septembra 2021. (prosečna mesečna inflacija bila je 0,9% u periodu avgust-novembar), mesečni podaci su konačno pokazali usporavanje na 0,4% mesečno u decembru, uglavnom zbog usporavanja rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,3% mesečno) i cena prevoza (+0,0% mesečno), ključnih pokretača inflacije u proteklom periodu. Tome je najviše doprinela odluka Vlade da na 60 dana ograniči rast cena ključnih prehrambenih proizvoda (šećer, meso, hleb, mleko) na nivo od 15. novembra, kao i da ograniči rast cena struje za realni sektor na 30 dana.
NBS je ponovila ocenu tranzitornog karaktera povećane inflacije, očekujući da će inflacija početi da usporava dinamiku od drugog kvartala 2022, dok će se sredinom 2022. vratiti u okvir ciljane inflacije i pasti u donji deo raspona do kraja 2022. godine. Ipak, ako se neki rizici materijalizuju i inflacija ostane iznad gornjeg ranga ciljane inflacije, NBS će promptno reagovati sa svim raspoloživim monetarnim instrumentima.
Što se tiče ključnih makroekonomskih pokazatelja, NBS je zadovoljna rastom BDP-a od 7,5% godišnje u 2021. godini (procena RZZS), sa očekivanjem da će privreda u srednjem roku ostvariti rast od 4%-5%. Niska bazna inflacija, stabilan kurs, visoke devizne rezerve (16,5 milijardi evra), kao i Vladine mere, koje već pozitivno utiču na usporavanje inflacije u decembru, favorizuju odluku da se na februarskom sastanku stopa neće menjati. Ipak, uprkos široko rasprostranjenim očekivanjima stabilizacije cena energenata i hrane na svetskim tržištima, NBS je ponovila da će ostati oprezna, jer su ove kategorije bile glavni pokretači rasta inflacije u 2021. godini. Takođe, trenutak prvog povećanja FED kamatne stope biće u centru pažnje NBS, kao i nove mere Vlade (koje mi očekujemo) kada isteknu postojeće, kako bi se podstaklo dalje usporavanje cene hrane i energije.
Umeren pritisak na dinarsku likvidnost i blago povećana inflatorna očekivanja, podržali su prilično umeren rast BELIBOR-a sa 0,88% u oktobru na trenutnih 0,94%. Dinar je ostao stabilan u odnosu na evro uprkos rastućoj inflaciji, a stabilnost se može pripisati visokim deviznim prilivima (strane direktne investicije, doznake, izvoz) i oživljenom kreditiranju. Devizne intervencije NBS u 2021. godini su pale (0,65 milijardi evra) u odnosu na 1,5 milijardi evra u 2020. godini. Pored deviznih priliva, važan faktor koji doprinosi stabilnosti valute je posvećenost NBS očuvanju stabilnosti dinara, ali i devizne rezerve koje su dostigle najviši istorijski nivo od 16,5 milijardi evra.
Rast inflacije na mesečnom nivou usporio je prvi put od jula meseca i iznosio samo 0,4% posle prosečnog mesečnog rasta cena od 0,9% u periodu avgust-novembar. Glavni nosioci rasta inflacije, hrana i bezalkoholna pića, dramatično su usporili rast na 0,3% mnm i 0,0% mnm. Čini se da je odluka Vlade da preduzme mere u cilju smirivanja inflatornog pritiska ograničenjem rasta cena ključnih prehrambenih proizvoda (šećer, meso, hleb, mleko) na nivo od 15. novembra na 60 dana i ograničenjem rasta cena struje za realni sektor na 30 dana, donela rezultat u vidu usporavanja inflacije. Iako će ta mera uticati na profit proizvođača, barem je potvrđeno da se na inflaciju koja je generisana na strani ponude najbolje utiče preko administrativnih mera.
Da ponovimo, najveći stimulans inflaciji u zemlji, najvećoj od 2012. godine, dale su cene hrane (suša na domaćem tržištu i skok cena veštačkih đubriva na svetskim tržištima zbog vrtoglavog rasta cena gasa), te povećanje cena energenata (cene nafte na globalnom tržištu, ali i električne energije), što je uticalo na rast troškova poljoprivredne proizvodnje. Mogli bismo očekivati da uslede i druge mere Vlade, odnosno intervencije na tržištu iz robnih rezervi i/ili smanjenje poreza za određena dobra, pošto država ima dovoljno fiskalnog kapaciteta za sprovođenje ovih mera.
Iako je ukupna inflacija (7,9% godišnje) prilično visoka, usporavanje dinamike je očigledno, iz gore navedenih razloga. Najveći doprinos tako visokoj inflaciji dale su cene hrane i bezalkoholnih pića (+12,1% godišnje), cene prevoza (+13,5% godišnje), stanovanja (+7,4% godišnje), te pića i duvana (6,4% godišnje). Proizvođačke cene su takođe bile u porastu (novembar: +15,1% godišnje), uglavnom zbog intenziviranog rasta cena električne energije na domaćem tržištu (novembar: +18,5% godišnje). Dalje, cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda porasle su za 30,5% godišnje u novembru 2021. godine zbog suše u Srbiji, globalnog naglog rasta cena đubriva i rasta cena energenata, ali usporavaju rast u odnosu na rast od 38,1% u oktobru mesecu.
Iako NBS očekuje da će inflacija ući u ciljnu inflaciju sredinom leta ove godine (3% +/- 1,5 pp), postoje neizvesnosti izazvane razvojem COVID-19: a) kašnjenja u normalizaciji globalnih lanaca snabdevanja i prelivanja (od cena proizvođača) do potrošačkih cena, što do sada nije bio slučaj; b) mogući dalji rast cena na svetskim tržištima poljoprivrednih proizvoda, zajedno sa cenama sirove nafte (i uticajem na goriva) i c) efekat prenosa rasta uvoznih cena na domaću inflaciju usled mogućeg nastavka rasta inflacije u evro-zoni.
Bazna inflacija je i dalje u okviru ciljanog raspona inflacije i iznosila je 3,5% u decembru, iako je u odnosu na novembar, kada je bazna inflacija iznosila 2,5 primetan njen blagi rast.
Najnovije vesti