Američke federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) su pauzirale u oktobru i novembru sa promenom kamatnih stopa, što je i bilo u skladu sa očekivanjem finansijskog tržišta. Međutim, razlozi donošenja takvih odluka su drugačiji u slučaju FED-a (snažan rast ekonomije koji bi mogao da podstakne još jedno povećanje kamatne stope do kraja godine) i ECB-a (slab rast ekonomije u drugom delu godine). Ovakav sentiment se odražava na kretanje EUR/USD, u smislu jačanja dolara u odnosu na evro, mada se i evro oporavlja jer tržište prihvata nove informacije koje ECB redovno komunicira sa tržištem, a to je da će se ekonomija evrozone suočiti sa kontrakcijom ili u najboljem slučaju stagnacijom, i da će odluke ECB-a zavisiti od kretanja indikatora.
Evropska komisija je usvojila novi Plan rasta za zapadni Balkan, sa ciljem da donese neke od prednosti članstva u region pre pristupanja EU, podstakne ekonomski rast i ubrza preko potrebnu socio-ekonomsku konvergenciju. Cilj bi trebalo da bude omogućavanje partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija. Za to je predložen novi instrument za reformu i rast za zapadni Balkan vredan 6 milijardi evra za period od 2024-2027. godine. Sredstva će biti isplaćena nakon ispunjenja dogovorenih reformi. Novi plan rasta za zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba:
1. Jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se zapadni Balkan uskladi sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvori relevantne sektore i oblasti za sve zemlje u regionu u isto vreme, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.
2. Podsticanje ekonomske integracije u okviru zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim ekonomijama.
3. Ubrzanje fundamentalnih reformi, podrška zapadnom Balkanu na putu ka članstvu u EU, poboljšanje održivog ekonomskog rasta uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti.
4. Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reformu i rast za zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta vrednog 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u koncesionim zajmovima, a plaćanje je uslovljeno time da zemlje zapadnog Balkana ispune specifične društveno-ekonomske i fundamentalne reforme.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena zbog usporavanja globalne i domaće inflacije. Referentna stopa je poslednji put povećana u julu za 25 baznih poena na trenutnih 6,5%. Očigledno je da su slabljenju inflacije doprinele prethodne monetarne mere, odnosno povećanje ključne stope, povećanje stope obavezne rezerve i, po našem mišljenju, stabilnost kursa putem deviznih intervencija (3,4 milijarde evra). Dodatni impulsi proizašli su iz usporavanja inflatornih očekivanja, dobre poljoprivredne sezone i slabih stopa rasta kredita privrede i stanovništva.
NBS ističe da će ostati oprezna, s obzirom na geopolitičke rizike nakon eskalacije bliskoistočnog sukoba i nestabilnog kretanja cena sirove nafte i hrane na globalnim tržištima. Svakako, cene roba su prošle godine dostigle svoj vrhunac i ne očekuje se da će sledeće godine ponoviti te nivoe, ali će ostati malo povišene.
Sterilizacija dinara kroz povećanje stope obavezne rezerve nakon pokretanja novog programa podsticaja (550 miliona evra) naizgled pozitivno utiče na usporavanje inflacije. Shodno tome, vrlo je verovatno da će se inflacija završiti na nivou znatno ispod 8% do kraja 2023. godine, suprotno našim očekivanjima od 8,5%. Iznenađujuće snažno usporavanje inflacije potvrđuje našu prognozu o nepromenjenoj referentnoj kamatnoj stopi do drugog kvartala 2024. godine, kada očekujemo da će smanjenje stope početi, ali prilično postepenim tempom.
NBS je zadovoljna rastom BDP-a u trećem kvartalu (+3,5% godišnje).
Devizne rezerve u septembru su dostigle novi istorijski maksimum (24,4 milijarde evra), a mesečni rast je bio u najvećoj meri podržan intervencijama NBS na domaćem deviznom tržištu (160 miliona evra) i priliva po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve (65,4 miliona eva). Nivo intervencija NBS na deviznom tršištu je bio na najnižem nivou u oktobru mesecu i iznosio svega 25 miliona evra. Ukupan nivo deviznih intervencija ove godine je iznosio 3,4 milijarde evra.
Dinamika mesečne inflacije je ostala nepromenjena u oktobru (+0,3% mesečno) kao i u septembru (+0,3% mesečno), podržana nultim rastom cena hrane i bezalkoholnih pića i usporavanjem rasta cena transporta (+0,2% mesečno nakon rasta od 1,8% mesečno u septembru) usled nižih cena nafte na globalnim tržištima u odnosu na septembar. Rast cena odeće i obuće (+1,7% mesečno) i cena obrazovanja (+2,9% mesečno) je više sezonskog karaktera i povezan je sa početkom nove poslovne sezone posle godišnjih odmora i školske godine. Cene usluga su porasle za 0,6% mesečno (septembar: -0.3% mnm), a cene robe su porasle za 0,2% mesečno (septembar: +0,5% mesečno).
Godišnja inflacija je značajno usporila rast na 8,5% godišnje u oktobru, nakon rasta od 10,2% godišnje u septembru, i konačno dostigla jednocifren broj prvi put od aprila 2022. godine. Usporavanje je podržano u najvećoj meri visokom bazom iz prethodne godine (oktobar/2022: +15% godišnje), ali i slabom ličnom potrošnjom i dobrom poljoprivrednom sezonom.
Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 10,5% godišnje (septembar: +14,4% godišnje), dok su cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva porasle za 10,7% godišnje (septembar: +15,8% godišnje), a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstava porasle su za 12,7% međugodišnje (septembar: +14,1% međugodišnje). Transport je usporio rast na 1,8% godišnje posle rasta od 2,3% godišnje u septembru. Cene robe su porasle za 8,9% godišnje (sept: 10,0% godišnje), dok su cene usluga porasle za 7,1% godišnje (sept: 7,9% godišnje).
Pad trgovine na malo (septembar: -0,7%), uvoznih cena (oktobar: -4,9%) i cena poljoprivrednih proizvođača (oktobar: -25,5%), zajedno sa stabilnim deviznim kursom, sa svoje strane su doprineli usporavanju inflacije. Cene industrijskih proizvođača su usporile rast u oktobru na 0,8% posle rasta od 2,2% u septembru, usled usporavanja rasta cena nafte na svetskim tržištima. Postoje i drugi dezinflatorni faktori, još uvek kontrolisana fiskalna potrošnja i pad inflatornih očekivanja.
Efekat visoke baze iz prethodne godine, kao i sve mere koje su Vlada i NBS zajednički sprovodile u proteklih godinu i po dana, daju rezultate, bar kada je u pitanju inflacija za ovu godinu. Povećanje plata i penzija u javnom sektoru u januaru 2024. godine i efekat povećanja akciza iz oktobra ove godine imaće blago inflatorni efekat, ali i dalje smatramo da će inflacija ući u ciljani target (+3% +/-1,5 pp) tokom leta 2024, zahvaljujući prethodno restriktivnoj monetarnoj politici, kao i dalje slaboj ličnoj potrošnji i industriji u uslovima povišenog geopolitičkog rizika.
Indeks cena hrane FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama) pao je u oktobru na 120.6 posle 121.3, u septembru, jer su, s jedne strane, pale cena mesa, žitarica i šećera, dok su porasle cene mleka, a cene jestivih ulja su ostale stabilne na globalnim tržištima.
Bazna inflacija је usporila rast na 7,3% posle 8,2% u septembru.
Usporavanje rasta industrijske proizvodnje na 3,0% godišnje u septembru (avgust: +5,8% godišnje), rezultat je: efekta baze (septembar/2022: -0,3%), usporavanja rasta sektora rudarstva (+1,1%) nakon rasta od 17% godišnje u prethodnom mesecu i usporavanja rasta sektora proizvodnje električne energije na 3,9% (avgust: 16,6% godišnje). Ovakav trend kretanja energetskog sektora je uobičajen za septembar mesec, s jedne strane usled povoljnih meteroloških uslova, a sa druge strane možda i usled manje potrošnje privrede.
Prerađivački sektor je nastavio da raste na 3% godišnje posle 2,4% u avgustu mesecu i ovaj sektor je u konstantnom rastu od juna meseca. Međutim, rast je koncentrisan u nekoliko sektora, dok je broj sektora koji posluju u negativnoj teritoriji u konstantnom usponu, tako da je u septembru ponovo povećan broj sektora u negativnoj teritoriji na 15 sa 14 u avgustu.
Sektori koji se izdvajaju snažnim rastom, a da taj rast nije podržan efektom baze su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (+34,9%), najviše optičkih kablova i proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica (+7,4% godišnje). U slučaju sektora proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda (+28,4%), osnovnih metala (+38,1% godišnje), hrane (+13,7) i duvana (+14,4%), rast je podržan efektom baze, a samo delomično i oporavkom tražnje.
Glavna prepreka oporavku prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled najava da će pad finansijskih troškova (smanjenje kamatnih stopa), vrlo verovatno biti odložen za drugi deo 2024. godine, a moguće čak i kasnije, na početak 2025. godine. Dalje, povećani geopolitički rizici usled otvaranja novih ratnih žarišta (Palestina/Izrael), povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, kao i smanjena ponuda nafte OPEC zemalja, što sve zajedno utiče na pesimistična očekivanja privrednika.
Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je nastavio da usporava dinamiku pada u septembru na -0,7% posle -1,5% u avgustu, nakon što je u periodu od aprila do juna beležio stabilne stope pada od oko 6%. Usporavanju pada doprinosi rast realnih zarada, 1,2% godišnje u maju i junu, a potom 1,9% u julu i 2,6% u avgustu. Potrošnja hrane, pića i duvana je pala za 1,2% (avgust: -2,3% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, pala je za 1,7% (avgust: -1,2% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 2,5% (avgust: +0,3% gng).
Prema brzoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP (realne cene) je porastao za 3,5% godišnje, posle rasta od 1,7% gng u drugom kvartalu i 0,9% u prvom kvartalu. Podaci o rashodnoj i proizvodnoj strukturi BDP-a biće objavljeni 30. novembra. Pretpostavljamo da su pokretači rasta slični kao i u drugom kvartalu, dakle da je rast BDP-a generisan iz infrastrukturnih projekata, s obzirom da izvoz usporava, a lična potrošnja građana je još uvek niska.
Izvoz je u periodu januar-septembar nastavio da usporava rast (+5,6% gng), u poređenju sa 30,2% u istom periodu 2022. godine, ali i u odnosu na početak godine, usled usporavanja izvozne tražnje EU. Naime, u periodu januar-septembar, vrednost izvoza ka EU iznosila je 13,6 mlrd evra (rast u prvih devet meseci: +440 mln evra godišnje), dok je u istom periodu 2022. godine izvoz ka EU porastao za 2,7 milijarde evra godišnje. Sa druge strane, manji uvoz prvenstveno električne energije, ali i nafte i gasa uticao je na usporavanje rasta uvoza (-6,1% godišnje) u odnosu na rast od 42% godišnje u periodu januar-septembar/2022. godine, a kao rezultat pada volumena uvoza (električne energije najviše), ali i pada cene energenata. Posledično, deficit spoljne trgovine je smanjen za 33,9%, nakon što je tokom cele 2022. godine bio u porastu.
Skraćenice
NBS – Narodna banka Srbije
mnm – mesec na mesec
BELIBOR – Referentna dinarska kamatna stopa na međubankarskom tržištu
gng – godina na godinu
BEONIA – Efektivna prekonoćna stopa na međubankarskom tržištu
IPC – Indeks potrošačkih cena
CE – Centralna Evropa
PDV – Porez na dodatu vrednost
PDG – Porez na dohodak građana
PDP – Porez na dobit preduzeća
CIE – Centralna i istočna Evropa
JIE – Jugoistočna Evropa
FED – Američka centralna banka
ECB – Evropska centralna banka
BZ – blagajnički zapisi
MF – Ministarstvo finansija
K (1,2,3,4) – kvartali
P 1/2 – polugodište prvo/drugo
mln – milioni
mlrd – milijarde
SDI – strane direktne investicije
MSP – mala i srednja preduzeća
Knk – kvartal na kvartal
Indeks potrošačkih cena (IPC) – Od januara 2009. godine, IPC je postao zvanična mera inflacije. Takođe, koristi se i kao deflator u nacionalnoj statistici, za usklađivanje plata, zarada, penzije i socijalne doprinose, za usklađivanje vrednosti poslovnih ugovora. IPC se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije, kao ni izdaci za igre na sreću. Lista proizvoda redovno se revidira kako bi se očuvala njena reprezentativnost u pogledu strukture potrošnje i navika potrošača. Metod obračuna: koristi se Lesperov tip indeksa.
Bazna inflacija – indikator koji meri promenu cena koje određuje tržište a koje ne iskazuje visoku i sezonsku volatilnost. Ovaj indikator isključuje administrativno.
BDP – Počevši od trećeg kvartala 2014. godine, Zavod za statistku Srbije počeo je da objavljuje podatak o bruto domaćem proizvodu obračunatom u skladu sa međunarodno priznatim standardima, sa Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010). Ključna promena prema novoj metodologiji ogleda se u: a) višem nivou agregacije sektora, tako da nacionalni računi sada uključuju 10 sektora umesto ranijih 20 sektora po staroj metodologiji koji su sada spojeni i b) promeni u obračunu BDP-a u smislu korišćenja bazne godine.
Zarade – Od januara 2009. godine, nova metodologija uzima u obzir i plate preduzetnika. Izvori za desezonirani mesečni rast po podsektorima proizvodnje su makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar. Za dinamičku analizu zarada koristi se dinar, da bi se izbegao uticaj oscilacije deviznog kursa na stope rasta, a rast je u nominalnom iznosu.
Anketa o radnoj snazi (ARS) – U junu 2021. godine RZZS je usvojio novu metodologiju za sprovođenje Ankete o radnoj snazi u cilju usaglašavanja sa „Rezolucijom o statistici rada, zapošljavanja i nedovoljne upotrebe rada“ donete 2013. godine na 19. Međunarodnoj konferenciji statističara rada u Ženevi. Glavna razlika u odnosu na staru metodologiju je definicija zaposlenih. Iz kontigenta zaposlenih lica su isključena lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji tj. bez plasmana proizvoda na tržište. Zaposleno stanovništvo obuhvata lica starosti 15-89 godina, koja su, tokom sedmice posmatranja pripadala jednoj od sledećih kategorija: a) lica koja radila najmanje jedan sat za zaradu ili prihod, uključujući pomažuće članove u porodičnom poslu b) lica koja imaju posao ili biznis sa kojeg su bila privremeno odsutna tokom cele posmatrane sedmice ali su vezana za taj posao. Lica koja proizvode robu za sopstvenu upotrebu, volonteri, lica na neplaćenoj obuci i lica uključena u druge oblike rada, na osnovu Rezolucije koja se tiče statistike rada, zaposlenosti i nedovoljne upotrebe rada, nisu uključena u kontigent zaposlenih.
Budžet – Prema Zakonu o budžetu, 70,5% ukupnih socijalnih transfera odnosi se na penzije.
Platni bilans (PB) – PB se izrađuje u skladu sa metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6). Primena BPM6 je obavezna za članice EU kao i za zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Ključna promena se desila kod prikazivanja FDI: reklasifikovani su međukompanijski krediti iz ostalih investicija i reinvestirane dobiti. Dalje, portfolio investicije su povećane po ovoj metodologiji jer je reinvestirana dobit od investicionih fondova uključena u ovu poziciju. Promena konvencije predznaka: negativan balans znači priliv kapitala dok je pozitivan balans znak odliva kapitala.
Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd
Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)
Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.
Joko-Lola Tomić (izvršni direktor), tel: +381 11 2207 145
e-mail: joko-lola.tomic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Aleksandra Maksimović (rukovodilac), tel: +381 11 2207 142
e-mail: aleksandra.maksimovic@raiffeisenbank.rs
Sektor sredstava i investicionog bankarstsva
Branko Novakovic (zamenik rukovodioca), tel: +381 11 2207 131
e-mail: branko.novaković@raiffeisenbank.rs
Makro-ekonomsko istraživanje
Ljiljana Grubić (glavni ekonomista banke), tel: +381 11 2207 178
e-mail: ljiljana.grubic@raiffeisenbank.rs
Odeljenje za poslove investicionog bankarstva
Milan Milekić (rukovodilac), tel: +381 11 2207 571
e-mail: milan.milekic@raiffeisenbank.rs
Brokerski poslovi
Uros Bulović (viši broker), tel: +381 11 2207 141
e-mail: uros.bulovic@raiffeisenbank.rs
Dilerski poslovi
Bojan Kozoder (viši diler), tel: +381 11 2207 141
e-mail: bojan.kozoder@raiffeisenbank.rs
Kastodi poslovi
Ivana Novaković (vođa tima), tel: +381 11 2207 572
e-mail: ivana.novakovic@raiffeisenbank.rs
Najnovije vesti